Операције Ужичке војске
Стање на појединим одсецима Ужичке војске 24. новембра било је овако:
На Кадињачи: према Бајиној Башти. Са правца од Дервенте, непријатељ се није никако појављивао. Са правца од карауле Дикаве до границе долазиле су само непријатељске патроле. Непријатељска патрола на Мокрој Гори дочекана је ватром наше патроле и враћена. Рајчевића брдо и Главицу (к. 785), наше трупе и даље држе. Непријатељски делови налазе се на Вишесави и Кику. У току 24. новембра према овом фронту било је само незнатног пушкарања.
На Јеловој Гори, на одсеку Варда – Црни врх – Вис – Возник – Јаорина. У току целе ноћи 23./24. новембра, непријатељ је нападао одред на Варди ојачавајући своје лево крило, и тежећи да одреду одсече још једном одступни правац друм: Варда – Црни врх. Борба је вођена до 8.30 час., кад је непријатељ предузео јуриш из позадине. Јуриш је задржан; делови овог одреда повукли су се на Коњски рт, већим делом преко Јакља, а мањим долином реке Јакљаче. Упућен допунски батаљон 11. пука, који је требао да стигне на Биљег рано изјутра 24. новембра и да потпомогне одред на Варди, стигао је око 9 час., кад је већ одред са Варде одступио. Ради обезбеђења десног бока, трупама на Црном врху упућене су две чете 11. кадров. пука са једним брдским брзометним топом, те да са допунским батаљоном 11. пука поседну положај Биљега, избацујући предње делове преко Руда, Букве и Голишеваца. Борба је вођена и на осталим деловима овога фронта. Потпомогнут артилеријом са Голог брда (лева обала реке Дервенте) непријатељ је поновио напад на Возник, но и овај напад је потпуно одбивен у 17.30 час. испадом бомбашког одељења с бока и јаком пешадиском и артилериском ватром с фронта. Делови 4. кадров. пука, упућени ка Батиној Глави, успели су да ову тачку препадом преотму. Али је непријатељ јачом снагом, потпомогнут артилериском ватром, понова заузео овај положај. Око 16 час. непријатељ се са Варде кренуо путом ка Црном врху, колоном јачине једног батаљона, али тучен нашом артилериском ватром са Црног врха, повукао се на Варду у највећем нереду.
На одсеку према Косјерићу. Одред од 3 батаљона и 3 брзометна топа распоређен је на одсеку: Влашки долови – Глоговац – к. 697. Један батаљон 2. пука III. позива је код Парамуна. У току 24. новембра непријатељ је отпочео напад на одред код Глоговца и на батаљон 2. пука III. позива код Парамуна. Напад су предузеле колоне, које су се још у току јучерашњег дана спустиле од Таора ка Радановцу, од с. Мрчића ка Ражани и од Обртаљке преко Козомора ка с. Росићима. Целог дана вођена је јака артилериска, митраљеска и пешадиска борба. Јаче притиснут батаљон III. позива код Парамуна, нападом од 1 непријатељског батаљона и 2 митраљеза, тражио је да се повуче ка Поповићу, но ово му није одобрено. Десно крило одреда код Глоговца, до к. 697, које је било више истакнуто повукло се ка Глоговцу. Да би се што дуже огарантовали правци између реке Скрапежа и Каменице, командант Ужичке војске под ОБр. 1662 наређује команданту Шумадиске дивизије II. позива, да се само под јаким непријатељским притиском трупе са Глоговца могу повући на утврђене положаје код Црнокоса, где се има дати снажан отпор и створити могућност за извлачење трупа са Јелове Горе и Кадињаче, ако то ситуација буде захтевала. У исто време команданту Шумадиске дивизије II. позива под ОБр. 1665 наређено је, да, ма и заобилазним путом преко Субјела и Тометиног поља и Маљена, достави потпуковнику Филиповићу по сигурним лицима наређење: На случај да лево крило I. армије одступи са Маљена, да се са одредом, а према ситуацији, повуче или преко М. Маљена или преко Ридова и Тометиног поља на положаје Зелени брег код Гојне Горе ради заштите правца за Г. Милановац и Чачак и десног бока Ужичке војске, одржавајући и на даље везу са левим крилом I. армије. Борба на фронту Глоговац – Парамун у подне нешто се појачала. Око 14.30 час. непријатељ је отпочео напад јачим деловима према Влашким деловима, а слабијим према Козомору и према Парамуну. Борба се продужавала и по подне, кад је непријатељ отпочео да дејствује и пољском артилеријом од Ражане. По свему могло се закључити, да непријатељ тежи да изманеврује јаке Глоговачке положаје, јер је од Ражане његов притисак био најслабији, а јаче колоне биле су упућене за обухват једног и другог крила, а нарочито десног.
Око 15 час. ситуација је била овака: Непријатељска колона, јачине 4 батаљона са митраљезима, креће се од В. и М. Козомора ка Росићу. На самом Козомору нека се одељења утврђују, где се види и велика комора, вероватно да је ово артилерија. Гребеном од В. Козомора ка Црном врху, креће се једна колона непрекидно, јачине једне бригаде. Убрзаном паљбом пољске артилерије непријатељ од Ражане туче Сухи врх. Колона која је наступала преко Радановца заузела је Стојиће, а десна колона, која наступа преко Росића, обухвата положај. Ватром из две хаубице из даљине од 6 км. туче Влашке долове. Борба се од 18 до 18.30 час. све више развијала, и непријатељ је, према десном крилу, дошао на један км. а обишао и леви бок батаљону III. позива, који је био код Парамуна и који је због тога тражио појачање. У циљу олакшања ситуације овом батаљону, под ОБр. 1683 наређено је команданту Шумадиске дивизије II. позива, да од трупа код Цикоте упути једну чету преко Рајића брда и с. Годљева, а под ОБр. 1673 наређено је команданту одсека на Кадињачи, да батаљон 15. прек. пука III. позива са Буље, 25. новембра зором упути преко Ђаковог камена, В. Приседола и Мачковца на Цикоте, гда ће се ставити под команду Шумадиске дивизије II. позива.
Према изнетој ситуацији на одсеку код Глоговца под ОБр. 1671 наређено је команданту Шумадиске дивизије II. позива, да се са трупама код Глоговца даје непријатељу отпор до крајњих граница. Повлачење одреда може бити само, ако буде нападнут 2 – 3 пута јачом снагом. У овом случају, други бранички положај да буде на левој обали Мионичке реке за трупе, које су на положају код Глоговца, а које ће базирати на фронт: Брезов брег – Субјел – Кик. Трупе пак на Влашким доловима, свој положај треба да олакшају нападом, у вези са нападом батаљона код с. Поповића или повијањем свог левог крила на положајима око с. Дубнице. Уопште, одредом код с. Глоговца, треба да се непријатељска снага укочи и не дозволи јој наступање ка I. армији, а чим примети њено слабљење, треба одмах прећи у напад. Под ОБр. 1672, преко команданта I. армије тражено је, да се преко команданта на Маљену саопшти команданту одреда потпуковнику Филиповићу, да се преко М. Маљена и Тометиног поља повуче на Кошариште у циљу заштите левог бока I. армије и десног бока трупа Ужичке војске, пошто се по јаком притиску, који непријатељ чини, и кретању његових појединих колона преко Козомора и јужно од Црног врха, да закључити, да непријатељ тежи обиласку левог крила I. армије јужно од Маљена, чиме би и упућени одред био нападнут с леђа. Од команданта Лимског одреда у 16.35 час. добивен је извештај, да непријатељ надире јачом снагом ка Кошаришту и Ридовима, обилазећи лево крило I. армије, и да наши извесни делови (у 13.45 час.) одступају низ Ридове ка с. Љутици и тражи, да се Ридови и Кошариште јаче поседну, а тако исто и коса: Субјел – Биљеге, пошто је слабо поседнута. Према овом извештају, а пошто се није имало података о ситуацији код одреда потпуковника Филиповића и одреда I. армије на Маљену, наређено је команданту Лимског одреда у 16 час. под ОБр. 1668, да се крене са штабом за Душничку механу и припреми одбрану одсека: Субјел – Биљеге (у прво време са Ибарским батаљоном и једним батаљоном 2. прек. пука III. позива, са Круповом и пољском Дебанжовом батеријом) у циљу одбране правца долином Росића реке преко с. Мионице, и од Црног врха преко Погледа ка Субјелу. На случај, да лево крило I. армије одступи са Маљена наређено је одреду потпуковника Филиповића, да се повуче на Зелени брег, са којим онда треба одржати везу.
Пошто је команданту Шумадиске дивизије II. позива наређено под ОБр. 1671, да се на случај повлачења одреда северно од Косјерића, трупе са Глоговца повуку ка Субјелу, то је под ОБр. 1670 наређено команданту Лимског одреда, да батаљон 2. прек. пука III. позива повуче са Субјела, те да са Ибарским батаљоном поседне фронт: Биљеге – Ридови – Кошариште. Друге две чете Ибарског пука, које су око Скакавице, на случај јачег притиска, повлачиле би се ка Погледу, на коме ће као предњој тачци испред Кошаришта давати отпор и базирати на Ридове.
Стање код одреда на одсеку: Маљен – Узуновац – Стражара. Одред потпуковника Филиповића заноћио је 22./23. новембра на фронту: Стражара – Узуновац – к. 886 – Зебалац, као што је горе изнето. У току 23. новембра, према ситуацији која је владала, командант одреда наредио је за 24. новембар ово: Да два батаљона са једним топом (као десна колона) нападну непријатеља на В. Маљену у његов десни бок; да три батаљона са 3 топа (као лева колона) са фронта Стража – Узуновац нападну непријатеља према своме фронту, наслањајући своје десно крило на В. Маљен. Према овој заповести, командант одреда са два батаљона и једним топом, пошто је прешао преко потока Шемрака и реке Каменице, отпочео је напад у правцу В. Маљена у десни бок непријатеља. У исто време деснокрилни батаљон леве колоне са Зебалца прешао је реку Каменицу и почео се под борбом пети уз нагибе В. Маљена. Остала два батаљона са три топа вршили су напад на к. 886 (раскрсницу путова од Узуновца и Јељака) потпомагани нашом артилериском ватром са Зебалца. Ово је било 24. новембра око 13 час., кад је непријатељ са Узуновца и к. 886 био јако поколебан и кад су његови поједини делови већ почели да се повлаче. При даљем наступању ка В. Маљену, а кад је деснокрилна колона овог одреда доспела на седло између В. и М. Маљена, 12. пук II. позива већ је био у наглом повлачењу са В. Маљена преко Видовака Богданцима и то у моменту, кад је требао са десном колоном овог одреда да отпочне заједнички напад против непријатеља. Борба батаљона са Зебалца и десне колоне на В. Маљену продужила се до у мрак и тиме непријатељ спречен да гони 12. пук II. позива. Због овакве ситуације, командант одреда наредио је, да се трупе његовог одреда повуку на десну обалу Каменице на М. Маљен, где је одред и заноћио 24./25. новембра са потребним обезбеђењем; 12. пук у колико се није разбегао, повукао се код Душничке механе.
Из релације команданта 12. пука II. позива о раду у току 24. ов. мес. ради целине и потребног закључка узимамо ове податке: Извештајима у 3 и 8.15 час. команданти 1. и 2. батаљона извештавају команданта 12. пука, да их непријатељ наткриљава и да у исто време непријатељ јако надире и према фронту 18. пука I. позива. У 7.30 час. непријатељ је почео напад на Маљенски одред са свију страна. Ма да су војници били растројени, ипак су се храбро држали и задржавали непријатеља по цену великих жртава. Око 10 час. непријатељ је свом жестином и јаком снагом почео дејствовати пушчаном и митраљеском ватром на целом фронту, а поједина његова одељења обилазила су крила. Борба је постајала све жучнија и жешћа. Око 12 час. непријатељ је под заштитом магле сконцентрисао много јачу снагу на целом фронту, а крила већ обухватио. Растојање између њега и утврђења било је до 50 м. Кад је непријатељ почео дејствовати снажном ватром из непосредне близине, остатак 2 батаљона 4. пука III. позива напустили су положаје и почели одступати у нереду. Остале трупе, у близини ових, дејствовале су бомбама и кад су виделе, да непријатељ дејствује и из позадине, тада су око 12.30 час. почели одступати. Две чете 1. батаљона 12. пука, вероватно због наређења да се не сме одступати, остале су на положају те су или изгинуле или заробљене. Одред је одступио ка с. Душковцима, где је стигао у 16 час. и код школе Душковачке задржао се ради прикупљања. Овом приликом пук је поред осталог изгубио и два митраљеза. На овај начин, по релацији команданта 12. пука, Маљен је напуштен око 12.30 час. Међутим, као што је горе изнешено, око 13 час. непријатељ је код Зебалца и к. 886 био поколебан и почео да се повлачи. Одред потпуковника Филиповића, у ово време, већ је подилазио В. Маљену. Требало је можда још само неколико тренутака, да се 12. пук одржи на Маљену и онда би непријатељ био подухваћен из позадине и са бокова и вероватно је, да би са Маљена био одбачен. Али 12. пук није могао да се одржи.
Наступање и напад, који је предузео одред потпуковника Филиповића на позадину и бок непријатеља, вероватно да су и били разлог непријатељу, да форсира са заузећем Маљена и да убрзано наступа једном колоном преко Обртаљке, Росића и даље, те одред потпуковника Филиповића потпуно одсече од осталих трупа и потуче, пошто му се никаква помоћ није могла да упути, нити се имало трупа на расположењу, да се преласком у напад њему олакша ситуација. Из извештаја команданта 12. пука, слатих команданту Дунавске дивизије II. позива, видело се, да је још у току 24. новембра одред био притешњен. Помоћ му је требала да стигне још у току ноћи, али ако ово није могло, командант 12. пука по сваку цену требао је доћи у везу са командантом одреда потпуковником Филиповићем и обавестити га о ситуацији. Јер, док командант 12. пука добија извештаје од потпуковника Филиповића, потпуковник Филиповић не добија никакав извештај и стално се жали како нема везе са 12. пуком. Падом Маљена и повлачењем 12. пука ка школи Душковачкој, отварала се долина Каменице и непријатељу је створена могућност, да даљим наступањем маневрује око левог крила I. армије и грози десном боку и позадини Ужичке војске и доводи је у незгодан положај у погледу повлачења. Незгодан положај трупа Ужичке војске олакшан је околношћу, што је потпуковник Филиповић успео да свој одред прикупи код Зеленог брега, и борбом, одбраном и нападом, онемогући непријатељу продирање ка Чачку, као што ће се из доцнијих излагања видети. Падом Маљена и идеја Врховне команде, да се прелазом у офанзиву побољша општа ситуација, морала се одложити. У борбама 23. и 24. новембра, одред потпуковника Филиповића изгубио је већи део коморе и превијалиште, погинуо је командир трупне коморе резервни поручник Милован Вучићевић; заробљени су носиоци рањеника са рањеницима; погинуо је резервни поручник Јеротије Топаловић; рањен и заробљен је резервни поручник Јован Симовић; погинуло 63, рањено 137, нестало 111 подофицира и војника.
Операције Обреновачког одреда
У 6.30 час. примљен је извештај команданта средњег одсека, да је командира чете из 12. кадров. пука синоћ око 11 час. упутио на Дражевачку брану са наређењем, да узме под команду и 4. чету 2. батаљона 7. пука II. позива и са обе чете нападне непријатеља јутрос 24. новембра у 5 час. – у зору и с бока га обухвати, зароби или до последњег пребаци на леву обалу Колубаре. Јутрос око 5 час. добио сам извештај командира те чете, да је непријатељ још синоћ пребачен. У 7 час. послат је извештај Врховној команди ОБр. 1677 а који је изнет ниже у ситуацији за овај дан. У 7.40 час. из Врховне команде, пуковник Павловић звао је команданта одреда и саопштио му је: да противник јако надире на Коњичку дивизију; батаљони 10. пука сада пристижу, а брзометна батерија још није стигла. По извештају II. армије изгледа, да ту напада јака снага. Потребно је док не стигне помоћ с друге стране послати му један, а по могућству и два батаљона. Одговорио сам, да има само један батаљон 14. кадровског пука, који ми је једини одредска резерва и да ми није могуће ништа више послати. Пуковник Павловић је рекао, „Ако, ако, пошаљи га Лешјанину“, нашто сам ја одговорио да „Ако он наређује, ја ћу га послати“. Тада је пуковник Павловић упитао војводу и рекао: „Г. војвода наређује, да се одмах упути и тај батаљон“. Одмах је телефоном авизиран покрет батаљона и команданту средњег одсека наређено, да се њему упућена чета 14. кадров. пука прикупи код Дражевачког гробља, где ће ући у састав батаљона, који се по наређењу Врховне команде упућује 1. коњичкој бригади. У 8.30 час. наређено је команданту 2. батаљона 14. кадров. пука:
„Према телефонском наређењу Врховне команде од јутрос са батаљоном имате да се кренете одмах, форсираним маршом, друмом поред Ивојевца до Дражевачког гробља, а одатле преко Кућерина на Југовац – Осредак ка Мартин брегу и да се ставите под команду команданта 10. кадров. пука. Чета, коју сте ноћас дали команданту средњег одсека, чекаће вас код Дражевачког гробља. Командант 1. коњичке бригаде упутиће вам у сусрет ордонансе преко Југовца до Марице. Упутиће се за вама колико је више могуће кола са муницијом за руску пушку“. Из бивака главнине, батаљон се кренуо у 9 час.
У 12.20 час. на телефону извештен је у Врховној команди пуковник Живко Павловић: „Скопљански обвезнички батаљон без и једног каплара и подофицира у 12 час. данас још није стигао до Мељака; батаљон спроводи само један активни поручник који вели, да не остаје у саставу батаљона. Док батаљон стигне и док се организује, да се може употребити као борбена јединица, одред остаје без икакве резерве, јер су сва четири батаљона 7. пука II. позива развучени по простору, рачунајући по гребену, од 13 ½ км.“. По извештајима заробљеника изгледа да непријатељ намерава пребацивање преко Колубаре према Благојевом конаку, а на овај батаљон, док се не формира не може се рачунати. У 14.15 час. примљен је извештај командира 4. ескадрона да се ситуација код 1. бригаде побољшава, да се са нападом чека на пристизање батаљона из 14. кадров. пука, да су батерије и батаљон 14. кадров. пука стигли око 8 час. а око 10 час. батерија је пласирана. У 16.20 час. послат је Врховној команди шифрован телеграм ОБр. 1683 а који је изнет ниже у ситуацији за овај дан. У 19.10 час. послато је наређење командантима одсека: „Из факта, да је ноћас један непријатељски вод прешао Колубару, јужно од Мислођинске бране и да је тек данас то примећено од стране 3. чете 2. батаљона, према чијем се фронту то догодило, кад је се он ту већ утврдио – види се: да је ту служба опрезе никаква и да патроле не крстаре до саме речне обале, већ да се на предстражи тамо спава, а непријатељ се безбрижно утврђује. Стога износећи овај судски кажњиви случај наређујем: да се са патролама без престанка осмотри сва просторија до Колубаре и суседних одељења и потпуно осигурава, а овај командир за овај нехат и невршење дужности оптужи“.
У 20 час. послат је извештај Врховној команди и суседима: „Код Дражевачке воденице, непријатељ се једним делом задржао на самој десној обали Колубаре, где се добро укопао у самој обали, а брањен је унакрсном ватром са леве обале и митраљезима, те је неколико јуриша одбивено. Јачина му је 1 – 2 чете. Предузете су мере, да се задржи на самој обали до доласка појачања одреду“. У 21.03 час. примљен је шифровани телеграм Врховне команде: „Ако вам буде потребно, начелник штаба одобрава, да можете узети у помоћ један батаљон 7. пука I. позива, али то само привремено док не добијете ваше трупе, упућене у помоћ Коњичкој дивизији“. На основу овог послато је команданту Одбране Београда: „Према наређењу начелника штаба Врховне команде ОБр. 7039 од данас, молим наредите да се један батаљон 7. пука I. позива, који најпре буде готов за покрет, упути преко Мељака у Мислођин, привремено у састав овога одреда. На Мељаку ће добити од капетана Пешића ордонансе, који ће батаљон довести где треба“. Капетану Пешићу Мељак. – „Према наређењу Врховне команде ОБр. 7039 од данас саопштите команданту 7. пука I. позива, који први наиђе, да има да уђе у састав овог одреда и упутите га на Јасенак по ордонансу“. У 21.20 час. примљен је извештај команданта средњег одсека, из кога се види, да је непријатељ још на десној обали Колубаре и да је командиру 3. чете овог батаљона наредио, да сутра у зору између 4 и 5 час. очисти обалу и поднесе извештај. За команданта Обреновачког одреда одређен је пуковник Душан Туфегџић; Обреновачки одред остаје и даље под Врховном командом. Одред је заноћио у досадањем распореду, – разлика је у томе, што је поред 10. кадров. пука и 2. Дринске брзометне батерије, упућен и 2. батаљон 14. кадров. пука 1. коњичкој бригади; а за одредску резерву са левог одсека извучене су 2 чете 4. батаљона 7. пука II. позива и доведене на Јасенак.
Операције Одбране Београда
На фронту 23./24. новембра ноћ је прошла потпуно на миру. Према наређењу ОСБр. 1446 од 23. ов. мес. Врховне команде наређено је, да се први вијадукт између Рипња и Раље спреми за палење. На основу депеше ОБр. 7011 Врховне команде, упућен је 7. пешад. пук I. позива са 4. батеријом Дунавског артилериског пука I. позива у помоћ команданту Коњичке дивизије, преко Мељака ка с. Шиљаковцу и Врбовни. Пук и батерија биће привремено под командом команданта II. армије. Команданту Топчидерског одсека издато је наређење, да ће на место јединица 7. пука I. позива ући у састав 4. батаљон 11. пука III. позива и 2. батаљон 15. пука III. позива. Од 7. пука I. позива у саставу тога одреда остају 3 чете 3. батаљона и 1 митраљез.
Распоред на Топчидерском одсеку да буде овај: Чете 7. пука I. позива да буду на Малој Ади. 2 чете 3. батаљона 11. пука III. позива на Великој а 1 чета 3. батаљона код карауле „Јарац“. Од ове чете послат је 1 вод код Пикета. 4. чета 3. батаљона 11. пука III. позива на Бановом брду као прихватница. Батаљон 15. пука да буде у одсечној резерви на Бановом брду. 4. батаљон 11. пука да поседне Топчидерски пододсек. Два топа 3. батерије Дунавског арт. пука I. позива преместити са Топчидерског брда на Баново брдо, где је сад положај 4. батерије. Командант 15. пука III. позива упутиће 1 батаљон одмах на Баново брдо преко Бањице и Топчидера у састав Топчидерског одсека.
Команданту Градског одсека. Пошто јединице 7. пука I. позива, које су у саставу тога одсека, одлазе, то су упућене 2 чете из 7. пука III. позива и 2 чете из 15. пука III. позива, које све улазе у састав Градског одсека. У току дана непријатељска артилерија са Бежаниске косе дејствовала је на караулу „Јарац“, Малу и Велику Аду и Баново брдо. Од с. Јакова непријатељ је целог дана артилериском ватром тукао наше Остружничке положаје. Од с. Борче непријатељ је данас пре подне из два оруђа тежега калибра тукао положај, на коме су француски топови. Наша артилерија није одговарала. Других важнијих догађаја није било.