Операције аустриске војске
Операције V. армије
Дејство Комбинованог корпуса
Овај корпус у току 25. новембра водио је безуспешну борбу на свом фронту на доњем току Колубаре од утока р. Пештан па до Обреновца закључно.
Дејство 8. корпуса
У тренутку, кад су се у борби овог дана на фронту између р. Пештан и р. Љига трпели велики губитци, и кад је већ била изгубљена нада да ће трупе овог корпуса моћи заузети српске положаје испред Лазаревца, 9. дивизија овог корпуса донела је неочекивану промену. 25. новембра око 16 часова, 11. и 73. пешад. пук 9. пешад. дивизије, кренули су изненада у напад тако, да су преко сваког очекивања успели, да заузму село Петку јз. од Лазаревца и коту 243 источно од Врачег брда. Успех је био велики, заплењено је: 3 топа, 4 митраљеза и већа количина муниције, а заробљено 13 официра са 1.204 војника. После овог успеха 9. пешад. дивизије, Срби су почели да се повлаче и на фронту 8. корпуса.
Операције VI. армије
Дејство 13. корпуса
36. пешад. дивизија овог корпуса, уз припомоћ 9. дивизије 8. корпуса успела је у току 25. новембра да заузме вис Човку (259). 42. хонведска дивизија водила је безуспешну борбу на Љигу код Дудовице.
Напомена. Пошто је овог дана 48. дивизија 15. корпуса заузела вис Букве ји. од Гукоша, и командант овог корпуса наредио за 26. новембар општи напад на своме фронту, то је споразумно са овим командантом и командант 13. корпуса наредио: Да 42. хонведска дивизија 26. новембра предузме напад преко Љига код Дудовице, а 36. пешад. дивизија да потпомогне овај напад бочно преко Чибутковице.
Дејство 15. корпуса
40. хонведска дивизија водила је безуспешну борбу на Љигу код с. Моравци. 48. дивизија, благодарећи јунаштву 10. и 12. брд. бригаде, успела је у току 25. новембра, без ичије помоћи, да избије на врх виса Буква (552), заробивши 1 српског официра са 240 војника. Срби су покушали да овај успех оспоре и одмах су предузели контра напад, али без успеха. 1. дивизија прикупљала се у корпусну резерву код с. Ракари; 8. брдска бригада, која је понова дошла у састав 1. дивизије, упућена је на појачање 10. и 12. брдске бригаде 48. дивизије тако, да је у корпусној резерви остало само ½ 9. брдске бригаде 1. дивизије, која је дошла из резерве Комбиноване дивизије. Друга половина 9. брд. бригаде, као што је горе речено, појачала је 14. брдску бригаду Комбиноване дивизије у нападу на Маљен, и по заузећу Маљена тамо и остала у одреду пуковника Видена. 7. брдска бригада 1. дивизије налазила се и даље у борби према Грађенику (700) на фронту Комбиноване дивизије.
По заузећу Букве од стране 48. дивизије командант 15. корпуса наређује за 26. новембар општи напад, и то: 11. брдска бригада 48. дивизије, која је била на Меднику (450), добија задатак, да ноћу 25./26. новембра пређе преко Љига у циљу заузећа Главице (322) код Гукоши. 40. хонведска дивизија добија задатак, да 26. новембра заузме вис Камаљ (244) према с. Моравци.
Дејство 16. корпуса
Комбинована дивизија нападала је 25. новембра на фронт Сувобор – Рајац, али без успеха, ма да је ђенералмајору Гајгингеру команданту ове дивизије, који је ову тешку борбу водио, упућена на појачање последња резерва 16. корпуса – 7. ландштурмска територијална бригада. Сем тога, из 7. брдске бригаде 1. дивизије и 6. брдске бригаде Комбиноване дивизије, чији су делови нападали на Грађеник, издвојена су појачања за трупе Комбиноване дивизије, које су нападале на фронт Рајац – Сувобор. Срби пак, уздајући се у јачину својих положаја на крилима, тежили су да изврше пробој од Сувобора ка Цугуљу, где су јако притисли 2. и 3. брдску бригаду, али нису постигли никакав успех. У току овог дана предузет је напад на Грађеник (700) са 2 батаљона и 1 батеријом 7. брдске бригаде 1. дивизије и 1 батаљоном 6. брдске бригаде Комбиноване дивизије, али без успеха. Одред пуковника Видена (14. брдска бригада Комбиноване дивизије, 15. брдска бригада 50. дивизије и ½ 9. брдске бригаде 1. дивизије) по заузећу Маљена, наступао је под тешком борбом дуж гребена до виса Риор (897), кога су Срби упорно бранили. У овом времену пуковник Виден добија наређење, да напада на јако утврђену Бабину Главу (800). 50. дивизија по заузећу Игришта јужно од Планинице, кренула је 16. брд. бригаду напред и у току 25. новембра заузела вис Дамњанов камен (684), на главном гребену који води ка Сувобору и продужила напад у правцу Сувобора. 109. ландштурмска бригада, која је ушла у састав 50. дивизије, наступала је за 16. брдском бригадом као резерва и развила се према Мокрој пећини (804).
18. дивизија са десном колоном (13. брдском бригадом) наишла је на јак отпор Срба на утврђеној линији: Глоговац (661) – Сухи врх (731) јужно од с. Ражане, а лева колона (1. и 5. брд. бригада) по паду Маљена, кога је заузео одред пуковника Видена, наступала је са Црног врха ка путу Ваљево – Пожега и то: 1. брдска бригада косом преко Кулине ка вису Ридови, а 5. брдска бригада гребеном: Вел. Брдо – Поглед, потискујући са тешком муком, кроз дубоки снег, српске заштитнице, које су се задржале на вису Ридови и Биљегу. 4. брдска бригада (самостална), у своме наступању путом Рогачица – Ужице, наишла је на Србе, који су посели за одбрану вис Јаорину (943) код с. Дуб, те је предузела напад, који у току 25. новембра није могао успети.
Операције српске војске
Операције II. армије
У току ноћи 24./25. новембра, сем пушкарања између предњих делова, није било ничега значајног. У 4.15 часова командант III. армије под ОБр. 2954 извештава команданта II. армије: „На фронту Дринске дивизије II. позива у току 24. новембра било је пушкарања код предњих делова. Наша артилерија ометала је непријатељу утврђивање и растерала је поједина пешачка одељења, која су хтела да се спусте ка Љигу. На фронту Комбиноване дивизије такође се видело, да непријатељ ради на утврђивању а видели су се и покрети непријатељских одељења; сем тога, појавила се још једна непријатељска дивизија на Пландишту. Артилерије су се међусобно тукле и наша артилерија тукла је непријатељску. Љиг је надошао и разлио се“. У 10.07 часова командант II. армије са ОБр. 4013 доставља Врховној команди ово: „Молим да се 125 км. кабла, које је ова армија требовала депешом ИБр. 571, пошаље што пре, јер код телеграфских одељења употребом упропашћена је и изолација и проводна жица, те се прекиди на линијама посведневно дешавају, због чега се приликом сваког прекида, у најодсуднијим тренутцима остаје без везе 2 – 3 часа“. У 10.20 часова извештен је телефоном командант III. армије, да Моравска дивизија I. позива јавља, да су опазили једну непријатељску јаку колону састављену из пешадије, артилерије и коњице у покрету из Стрмова ка Прњавору. Командант II. армије тражи, да се обрати пажња на ову колону и помаже лево крило Моравске дивизије I. позива артилериском ватром са десног крила III. армије. У 11.10 часова примљен је извештај од команданта Обреновачког одреда ОБр. 1700 писан у 9 часова. „У току ноћи стање је на целом фронту непромењено. Од синоћ само је непријатељ у току ноћи, и ако са огромним губитцима, успео да према Чардаку пређе Колубару, где се на самој десној обали укопао. По исказу заробљеника на томе месту, они су од наше ватре имали ужасне губитке, нарочито од бомби, али им је било наређено да пошто пото пређу па ма сви изгинули. Предузео сам све што сам могао и упутио из одсечне резерве с левог крила две чете. Командант десног одсека цени, да је непријатељ пребацио до једног батаљона. Скопљански батаљон још придолази, до пола ноћи стигло је мање од половине. По извештају официра спроводника најизвежбанија чета вежбала се од 30. прошлог месеца. А има читава чета, која је на два дана пред полазак из Скопља тек ступила и примила пушку. Борбена способност овог батаљона може се ценити према овоме. Још синоћ око 21 час тражио сам од команданта Одбране Београда један батаљон према вашем ОБр. 7039, и тај батаљон стиже на Мељак данас пре подне око 10 часова. У току целе ноћи непријатељ је из монитора и батерија на левој обали Саве, северно од ушћа Колубаре, обасипао артилериском ватром Чардак, Кик, Совљак и Голо брдо без осетних резултата“. У 13.10 часова из Врховне команде добивено је наређење ОБр. 7096: „Обзиром на удаљење 13. пешад. пука II. позива од своје дивизије и на тешкоће снабдевања пука храном и муницијом, начелник штаба наредио је, да 13. пешад. пук II. позива остане привремено и даље у саставу Моравске дивизије I. позива с тим, да се ова дивизија стара и о снабдевању пука храном и муницијом“. У 13.45 часова командант армије извештава Врховну команду телефоном: „1. и 4. пук I. позива напустили су положај Враче брдо и повлаче се. Командант Моравске дивизије развио је 13. пешадиски пук II. позива на позадњем положају ради прихвата“.
У 14.30 часова командант II. армије телефоном извештава Врховну команду: „Командант Моравске дивизије I. позива јавља, да је цела дивизија у повлачењу и да је наредио да заузме положај код села Стубице (Вис 385)“. Поводом овог извештаја, настали су телефонски разговори између начелника штаба Врховне команде и команданта II. армије у овоме: Начелник штаба Врховне команде пита: „Зашто сте послали пуковника Туцаковића тамо?“ Командант II. армије одговорио је: „Нисам га ја послао, но сте га ви послали да заступа команданта Моравске дивизије I. позива“. Затим командант II. армије јавља: Командант Моравске дивизије I. позива је на положају, али са њим немам везе, но он је тражио преко свога помоћника начелника штаба, да Тимочка дивизија I. позива поседне „Вис“ код с. Стубице, на његовом одступном правцу. Начелник штаба Врховне команде пита: „Може ли се нападом изгубљени положај повратити?“ Командант II. армије одговара: „Покушаће се све, али како су мени ствар доставили, морам да признам, да ми изгледа, да је све испуштено из руку“. Начелник штаба Врховне команде наређује: „Покушајте да се нападом безусловно поврати изгубљени положај“. Командант II. армије одговара: „Добро, али ја морам Тимочку дивизију I. позива да повучем раније, иначе ће доле да пропадне; најзад покушаћу и чинићу све, али не очекујем никакво добро“. У 14.45 часова саопштио је телефоном команданту III. армије, да се Моравска дивизија I. позива повлачи на Кременицу, и према томе III. армија требала би да напусти Виноградине, односно нека се његова деснокрилна дивизија према томе опредељује. У 14.50 часова добивен је из Врховне команде извештај ОБр. 7059 писан у 12.40 часова: „Наређено је, да се из Нове Области за сада упути 1.000 обвезника обучених, за попуну Моравске дивизије I. позива. Обвезници ће се претходно наоружати у Младеновцу. Св. ОБр. 4002“. Поводом овог извештаја упућено је Врховној команди питање са ОБр. 4024: „Молим, јавите кад ће обвезници стићи у Младеновац? Св. ОБр. 7095“.
У 15.50 часова командант II. армије извештава телефоном Врховну команду: „Још немам везе с командантом Моравске дивизије I. позива, но сам послао начелника штаба, да га нађе и покуша контранапад, а ако то није могуће, да заузме положај Кременицу и веже се са Тимочком дивизијом I. позива на Вису. Пуковник Туфегџић није се још јавио, потребно је да што пре дође“. У 16.45 часова командант II. армије телефоном тражи од Врховне команде, да се назначе комуникације – одсек или зона – за кретање армије, да би могао проучити и назначити путове – правце – за дивизије, пошто има две препоне позади: Кубршницу и Јасеницу; као и да би могао одредити, где би се мостови имали подићи у случају потребе, пошто је сада свега један мост на друму. У 18 часова извештен је телефоном командант III. армије о новој ситуацији крд II. армије и о наређењу, да ће Моравска дивизија I. позива одржавати везу са десним крилом III. армије. Начелник штаба III. армије телефоном јавља, да је 16. пук Моравске дивизије I. позива, одступио на Виноградине, и пита где да га упути? Наређено је да га упути тако, да избије на Кременицу. У 18.30 часова командант места у Аранђеловцу са ОБр. 162 извештава: „На основи наредбе Врховне команде ОБр. 6747, коју сам данас примио заједно с уредбом о установи Деповских команада, част ми је известити, да ћу од сутра (25. ов. месеца) упућивати све обвезнике нађене без објаве у Младеновац место у Даросаву, како сам то до сад чинио“. У 24 часа командант II. армије телефоном извештава лично Врховну команду: „Командант Коњичке дивизије јавља, да не може да савлада командовање са 14 јединица, те тражи, да му се даду два ђенералштабна официра, референт артилерије и инжињерије, јер овако је он и његов штаб на крају нервног исцрпљења, што може бити од злих последица“. По овоме је из Врховне команде телефоном одговорено одмах: „Већ је упућен пуковник Туфегџић да прими команду над Обреновачким одредом све до реке Турије“.
Дејство Моравске дивизије I. позива
Ноћ 24./25. новембра проведена је у пушкарању предњих делова са непријатељем, који је светлећим бомбама осветљавао наше ровове. 25. новембра у 0.20 часова командант дивизије извештава команданта II. армије: „Ћелиску косу држе наше трупе, а у непријатељским рукама је само западни део Врачег брда. Припремао сам, да ноћас заузмем поменути положај, али сам се оријентисао, да ту тачку положаја држи цео 73. непријатељ. пешад. пук, те би напад коштао врло много. Сем тога и по заузећу тога платоа, не би се на њему могло дуже остати због концентрисане непријатељске артилериске ватре са линије: Остењак – Лајковац – Пепељевац. Артилерију сам поставио тако, да је непријатељско наступање и обухват левог крила Врачег брда врло отежано. Односно пласирања тешких калибара известио сам команданта, да је њихово довођење на положај веома тешко, али сам мишљења, да би се тежи калибри хаубица могли поставити крај друма непосредно до Лазаревца, са улогом, да уздужно бију предтерен Петка – Враче брдо и просторију Лајковац – Остењак. Тада бих вод хаубица са којим располажем, употребио на фронту Пепељевац. Даље, командант артилериског пука јавља, да су непријатељске артилериске групе распоређене овако: 1 група (хаубице) на западној ивици с. Лајковца; 1 група (пољска) између с. Лајковца и Г. Јабучја; 1 група (пољска) на Чуку; 2 групе (пољске) на Пепељевачкој коси; 2 групе лево и десно од пута за манастир Боговађу а позади овога 2 групе хаубица; 1 група (пољска) позади Прњавора и 1 група (брдска) у долини Љига“. Од команданта армије са ОБр. 3993 добивено је ово наређење: „Известите команданта Тимочке дивизије I. позива одмах, где су ваше трупе распоређене на Врачем брду и код с. Петке, обележите им линију, те да их може помагати анфиладном ватром своје артилерије, која је у могућности да то врши чак до Чука. Његова артилерија дејствује против циљева код Г. Јабучја – Остењака и на Лајковачкој коси у колико домет дозвољава. Уопште одржавајте споразум за узајамно потпомагање“. Командант Моравске дивизије I. позива у 10 часова телефоном извештава команданта II. армије: „Из Стрмова креће се једна јака непријатељска колона пешадије, артилерије и коњице ка позадини моје дивизије“.
У 13.35 часова командант Моравске дивизије I. позива извештава команданта армије телефоном: „1. пешад. пук повлачи се у нереду, а и 4. пешад. пук. I. позива „Стев. Немање“ повлачи се. Наредио сам, да се 13. пук II. позива развије на позадњем положају ради прихвата“. У 14.05 часова командант дивизије извештава команданта армије телефоном: „Цела дивизија повлачи се, молим, да део Тимочке дивизије I. позива поседне „Вис“ који је на моме одступном правцу“. Командант II. армије телефоном извештава: „Наредићу, да се повуче Тимочка дивизија I. позива на линију: Главица – Дрен – Вис, према томе нека Моравска дивизија I. позива заузме Кременицу и нека се на „Вису“ веже са Тимочком дивизијом I. позива, где створити баријеру непријатељу, а наредити да се возови чисте“. У 14.38 часова примљено је наређење ОБр. 4022 команданта II. армије у овоме: „Врховна команда наређује, да безусловно контранападима повратите изгубљени положај; ако у томе не успете, имате да браните до пожртвовања дивизије одсек: Кременица – Вис (над Стубицом) – до Виса Бистричког, који ће посести и бранити Тимочка дивизија I. позива. Шаљите што чешћа извешћа и старајте се безусловно да одржите непрекидну везу са мном“. У 16 часова командант Моравске дивизије I. позива телефоном извештава команданта II. армије: „Напуштени положај држали су: 1., 4., 14., и 1 батаљон 3. пешад. пука, али су га врло брзо напустили пред непријатељском снагом од 3 – 4 пука. Дивизија је сада у повлачењу ка положају: Кременица – Вис; батерије се повлаче, али не знам да ли ће успети да се извуку, јер је повлачење готово до немогућности отежано; наређење за контранапад добио сам пре пола сата, али је немогуће да га извршим, јер су се трупе разбегле. Предузео сам мере, да се трупе прикупе и уреде на том положају. Изгледа ми, да ће се 2., 3. и 14. пук повући у реду; остали су пукови растурени и сада сам послао официре да их прикупе. Артилерија се повлачи путом, који је једина комуникација, но он је тако тежак, да не могу предвидети, шта ће бити; три топа су остала неизвучена са положаја; непријатељ гони јаком артилериском ватром, а сада се појављује и пешадија“.
Командант II. армије одмах телефоном наређује команданту Моравске дивизије I. позива ово: „Ви имате по цену пожртвовања дивизије да изјавите пресудну одсудност у одбрани новог положаја. Од возова да остане што мање на друму; имајте на уму пут преко Вагана“. Командант дивизије телефоном објашњава: „Притисак непријатеља био је јак, артилериска ватра ужасна, а трупе нису хтеле да се туку; возови се повлаче, но не знам шта ће бити са возовима Тимочке дивизије I. позива“. Командант II. армије телефоном наређује ово: „Одржавајте тесну везу са Тимочком дивизијом I. позива; ухватите везу са Дринском дивизијом II. позива; положај одржати безусловно, па или да се непријатељ разбије или дивизија да пропадне; известите ме кад се трупе већим делом прикупе; извршите утврђивање положаја“. Командант дивизије телефоном извештава: „Са штабом сам на Кременици; везу са 4. пешад. и 14. пуком I. позива немам“. У 18.05 часова командант дивизије извештава телефоном команданта армије: „Командант 16. пука I. позива јавља, да је избио на Виноградине. Наредио сам, да се упути на западни део Кременице. Свих 6 батерија сведено је у подножје „Виса“ (385), послата су два батаљона да их извлаче“. У 19 часова од команданта II. армије примљено је наређење ОБр. 4026 у овоме: „Моравска дивизија I. позива изгубила је свој положај Човку – одсек између Љига и Колубаре од Жупањца преко Ћелије до Петке и повукла се на положај: Стубички вис (вис јужно од с. Стубице) – Кременица до Бистричког виса (к. 299), наређујем, да овај положај брани најупорније до пожртвовања дивизије. Лево ухватиће и одржавати што тешњу везу са Дринском дивизијом II. позива, а десно са Тимочком дивизијом I. позива. Комуникациски правци и слагалишта остају досадања. Сви колонски возови и установе груписаће се јужно од Аранђеловца, а само најпотребнији део распоредиће се ближе положају. Наређење издато према карти 1 : 75.000 – ново издање“.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
У току ноћи 24./25. новембра непријатељ је повремено отварао ватру из својих ровова а синоћ око 22 часа избацио и неколико артилериских зрна. Губитци: 1 погинуо и 9 рањено редова. У 9 часова командант армије са ИБр. 348 јавља да је наредио, те је једно одељење мостовног трена од 11 распона дошло и задржато у Даросави, а остало је у Аранђеловцу. У 9.45 часова командант армије са ОБр. 3993 извештава: „Наређено је команданту Моравске дивизије I. позива да вас извести о распореду његових трупа на Врачем брду и код с. Петке и да са вама одржава споразум ради узајамног дејства. Св. ОБр. 1495“. Данас пре подне водила се код суседне – Моравске дивизије I. позива прво артилериска борба, а по подне и пешадиска. Више пута из штаба Тимочке дивизије I. позива тражена су обавештења о ситуацији код Моравске дивизије I. позива и увек су добијани одговори, да нема ништа ново и да се води само артилериска борба. Али, у 13.50 часова из штаба Моравске дивизије I. позива добивен је овај извештај: „Непријатељ је напао на целом фронту ове дивизије и стање је критично“. Командант Тимочке дивизије I. позива пошто је о овоме био обавештен, позвао је на телефон команданте одсека и изложивши им критичан моменат код Моравске дивизије предочава им, да буду обазриви и спремни да се сваки непријатељски покушај одбије. Одмах за овим командант II. армије позива на телефон команданта Тимочке дивизије I. позива и наређује ово: „Моравска дивизија напустила је положај Враче брдо и Човку и у нереду се повлачи, пошто је претрпела неуспех, нека се трупе Тимочке дивизије I. позива повуку назад на положаје: Дрен – Главица – к. 278, а сва тешка артилерија и возови да се одмах упути друмом за Аранђеловац“.
Примивши ово телефонско наређење, командант Тимочке дивизије I. позива позива команданте одсека и наређује у 14.35 часова, да одмах отпочну повлачење артилерије, а затим, кад се то сврши, да отпочну повлачење пешадиским деловима. Команданту тешке артилерије наређено је, да са тешком артилеријом одмах отпутује за Аранђеловац. У исто време наређено је команданту 13. пука (општа резерва), да одмах и најжурније оде са 2 батаљона на Стубички вис и са истима прихвати и спречи даље одступање Моравске дивизије I. позива. Кад су сва потребна наређења издата, командант Тимочке дивизије I. позива у 16 часова са делом дивизиског штаба изашао је на положај, да се са командантима одсека споразуме на лицу места о поседању новог положаја, а затим се кренуо за Трбушницу. У 20.30 часова примљено је од команданта армије наређење ОБр. 4026 које се односи на поседање главног положаја, а што је и горе телефоном наредио. На основи овога командант Тимочке дивизије I. позива издаје заповест ОБр. 1504 у овоме: „Због данашњег повлачења Моравске дивизије I. позива, командант II. армије под ОБр. 4026 од данашњег наредио је, да ова дивизија заузме и одсудно брани главни положај, тј. Дрен (к. 278) – Главица (к. 233) – кота 278 (Зеока). Према овоме наређујем:
1. Десни одсек, командант ппуковник Властимир Николић (20. пеш. пук I. позива, 2. дивизион Тимочког артилер. пука и вод аустриских хаубица. Свега 4 батаљона и 14 оруђа) поседа и одсудно брани одсек положаја од реке Пештана до Главице закључно. Десно ухватити и одржавати везу са Шумадиском дивизијом I. позива преко Пештана код места где је слово „р“ од речи „Пештан р.“ а лево са трупама левога одсека на месту за 600 метара северно од изворног дела потока који протиче кроз Дрен.
2. Леви одсек, командант ппуковник Васа Маџаревић (15. пеш. пук I. позива (3 батаљона), 3. батаљон 14. пеш. пука I. позива, 1. дивизион Тимочког артилер. пука и вод аустриских хаубица. Свега 4 батаљона и 14 оруђа) посешће и одсудно бранити одсек положаја од Главице искључно (600 метара северно од изворног дела потока који протиче кроз село Дрен) па закључно са друмом спрам Кременице. Десно ухватити и одржавати најтешњу везу са трупама десног одсека, а лево са трупама Моравске дивизије I. позива која поседа Кременицу до пута.
3. Општа резерва (дивизиска) командант ппуковник Драгутин Ристић (13. пеш. пук I. позива, 14. пешад. пук I. позива (1., 2. и 4. батаљон), 1. и 2. батаљон 6. пука III. позива) поставиће се источно од коте 278 (Дрен) на средокраћи између коте и с. Бистрице.
4. Тимочки коњички пук остаће на својој досадашњој служби (раскрчавање друма Дрен – Трбушница – Даросава – Аранђеловац и патролирање у позадини дивизије).
5. Командант инжињерије придаће по једног официра и вод пионира са потребном количином алата командантима левог и десног одсека, а са остатком пионира продужиће поправку путова по упуству које ће за то добити.
6. Дивизиско завојиште биће у с. Крушевици крај пута. Све четири пољске болнице у Аранђеловцу, али ако буде потребе, референт санитета може поставити једну болницу по свом нахођењу у Даросави.
7. Борбени део I. степена колонске коморе биће на коси источно од Трбушничке механе (крај пута са северне стране).
8. Једна половина одељења за пешад. муницију биће у Даросави.
9. Сви остали делови колонске коморе биће на југоисточном изласку из Аранђеловца (источно од друма Аранђеловац – Шаторња између Кубршнице и Врбишке реке).
10. Трупна комора свију јединица биће источно од борбеног дела колонске коморе, крај друма на левој обали Крушевичке реке.
11. Војна пошта биће код Трбушничке механе.
12. Дивизиски штаб биће у Трбушници, а за време борбе налазиће се оперативни део на Вису (кота 295).
13. Положај одмах што хитније утврдити за одсудну одбрану. У колико је могућно користити већ постојећа утврђења, иначе подићи нова.
14. Командир телеграфског одељења устројиће што пре телефонску везу од штаба дивизиског до команданата одсека и са армиским штабом.
15. О пријему заповести одговорити најбржим путом“.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
Ноћу 24./25. новембра, сем слабијег пушкарања, није било ничег значајнијег. Рањена су 2 редова. У 7.40 часова извештен је командант II. армије, да је командант 11. пука стигао у Степојевац и примио команду над свима пешадиским јединицама левог одсека Коњичке дивизије. У 9.10 часова командант дивизије са ОБр. 2448 издао је команданту десног одсека ово наређење: „Према извештају команданта Коњичке дивизије, непријатељ у јачини 2 батаљона пешадије, једним ескадроном коњице и два топа налази се у долини Бељанице према трупама левог одсека Коњичке дивизије, а на положају Брекиње к. 147 има 3 батаљона непријатељске пешадије са два топа на Бељевини, а 2 топа на Брекињи. Да би се олакшао и омогућио напад команданта 11. пука на непријатеља, ступите одмах у што тешњу и непосредну везу са командантом 2. коњичке бригаде, коме је наређено, да вас што пре непосредно обавести о тачном распореду и простирању непријатељских и његових трупа, да бисте артилеријом са вашег положаја могли тући непријатеља и да му онемогућите појачање и придолазак резерве, а да не бисте тукли наше трупе на Степојевачком положају, усталите са командантом 2. коњичке бригаде уговорене знаке, које би давале наше трупе. Сем тога, испред вашег фронта, непријатеља држите што јаче у шаху и онемогућите му да ни на који начин па ни ватром не буде у могућности, да потпомаже своје непријатељ. групе на десној обали реке Турије, а у повољном случају пређите и у напад, којом приликом, по могућству, дејствовати делом ваших трупа у бок и позадину непријатеља на десној обали реке Турије а према левом одсеку Коњичке дивизије. О пријему овога наређења одговорите“.
У 9.15 часова под истим бројем извештен је командант 2. коњичке бригаде – Степојевац: „Да бих са артилеријом десног одсека ове дивизије могао потпомагати напад трупа левог одсека Коњичке дивизије на тај начин, што би тукла непријатеља и његову позадину те да му онемогући придолазак резерве и појачања, ступите одмах у непосредну и што тешњу везу са командантом десног одсека ове дивизије и изложите му тачан распоред и простирање непријатељских делова и ваших трупа, а да опет артилерија не би случајно тукла ваше трупе, усталите са командантом десног одсека ове дивизије уговорене знаке, које би давале ваше трупе у своме покрету и нападу као паљење ватре и тако даље. Да би се онемогућило непријатељу на л. обали Турије а испред десног одсека ове дивизије да своје – непријатељске – трупе потпомогне, наредио сам команданту десног одсека да непријатеља пред собом веже за себе и држи у шаху тако, да му онемогући помагање ни ватром, а у повољном случају да пређе и у напад и са делом својих трупа по могућству дејствује у бок и позадину непријатеља на десној обали Турије који је према левом одсеку Коњичке дивизије. О свему овоме известите и команданта Коњичке дивизије ради знања“. У 14.15 часова из Црљенца од команданта 12. пука I. позива примљен је извештај ОБр. 835 писан у 13 часова ове садржине: „Командант 1. коњичке бригаде извештава ме, да према њему нема ништа ново, да се према њему не води борба, већ далеко у десно, а лево од овога одсека, води се јака борба код Тимочке дивизије I. позива“. У 15 часова командант II. армије телефоном наређује команданту Шумадиске дивизије I. позива ово: „Стање код Моравске дивизије I. позива врло очајно, она се под најгорим околностима повлачи у нереду на линију Вис – Стубица – Кременица, због тога наређено је и Тимочкој дивизији I. позива да се повуче на линију: Дрен – Главица – Бурово. Наређујем, да се с обзиром на ову ситуацију определите сами и да евакуишете возове уназад“. Одмах је наређено команданту артилериског пука да евакуише попуњујуће делове на линију: Медведњак – Дрењар. Затим је наређено команданту инжињерије, да се чета пионира из Вреоца одмах упути за оправку пута: Равањ – Медведњак. Одмах за овим командант Шумадиске дивизије I. позива издаје заповест ОБр. 2465 у овоме:
„У 15.20 часова командиру болничарске чете – Барошевац: Саопштите 3. пољској болници ако је стигла или ако је на путу пошљите јој одмах ордонанса у сусрет, да се одмах врати у Аранђеловац, а болничка чета и санитетска колона нека се одмах крену у Даросаву где образовати дивизиско завојиште до даљег наређења“. У 15.25 часова команданту мунициске колоне – Змијан: „Са борним делом I. степена колонске коморе повуците се одмах назад комуникациским правцем преко Равња на простор између Медведњака и Дрењара, где да се убивакује поред пута и ту очекује даље наређење. Овај покрет извршити тако, да сви возови до зоре имају бити на ново одређеном месту. Одељење упућено за попуну муниције у Даросаву, упућено је у Аранђеловац. О извршењу известите ме“. У 16.30 часова команданту десног, средњег и левог одсека, коњичког, артилериског пука, референту инжињерије и начелнику интендантуре: „Према телефонском извештају команданта II. армије Моравска дивизија I. позива повлачи се на линију Вис – Стубица – Кременица, а Тимочка дивизија I. позива на линију: Дрен – Главица – кота 278. Према овом наређујем:
1. Да командант левог одсека обрати највећу пажњу на своје лево крило и бок и да једновремено, кад Тимочка дивизија I. позива буде повукла своје осигуравајуће делове са линије Лазаревац – Пештан, заломи своје лево крило на линију Вреоци – Медошевац, осигуравајући правац који из долине Пештана води преко Медошевца за Сакуљу.
2. Командант средњег одсека, кад буде добио наређење, оставиће на фронту свог одсека само један батаљон а са остала три батаљона посешће положај Волујак у циљу прихвата трупа левог и десног одсека и даље одбране положаја.
3. Командант десног одсека, док не добије наређење за повлачење трупа десног крила свог одсека (које држе друм Црљенци – мост на Турији), остаће на досадањем положају, одржавајући тесну везу десно са трупама Коњичке дивизије, а кад се буде наредило повлачење, трупе тога одсека повућиће се на главну линију одбране положаја код Црљенци где ће остати до даљег наређења, обезбеђујући правац који води левом обалом Турије у десни бок и позадину положаја ове дивизије.
4. Командант Шумадиског коњичког пука обезбедиће правац који води из долине Турије за Јунковац, као и десном обалом Турије преко Гаја за с. Миросаљци.
5. Све непотребне возове, сем бојне коморе и борног дела код артилерије, повући одмах преко с. Стрмова на линију Медведњак – Дрењар тако, да до зоре сва трупна комора буде код Каменитог оглавка, а борни део I. степена колонске коморе и попуњујући делови батерија на простору између Медведњака и Дрењара.
6. По могућству сва кола из бојне коморе у колико нису неопходно потребна, да се одмах повуку код с. Стрмова.
7. Обе батерије (8. и 9.) да се пласирају на Волујаку тако, да под ватру могу ставити садањи фронт положаја као и прилазе из долине Пештана и Турије ка Волујачком положају.
8. Ручно слагалиште из Стрмова да се одмах евакуише на Каменити оглавак.
9. Стока ће се клати од 26. тек. месеца у селу Стрмову.
10. Дивизиско завојиште преместиће се из Барошевца у Даросаву.
11. Пионирска чета одређена за оправку пута Вреоци – Брзак повућиће се одмах у састав полубатаљона и са обвезницима 4. батаљана 6. пука III. позива најенергичније предузети оправку пута Стрмово – Медведњак. Ово сматрати као строго поверљиво и према њему издати потребна наређења старајући се, да се разлог очува у тајности. О пријему овог наређења и извршењу одговорити“.
Командиру трупне дивизиске коморе – Стрмово издато је у 15.25 часова наређење: „Са трупном комором крените се одмах комуникациским правцем ове дивизије уназад преко Равња и Медведњака на Каменити оглавак, где комору убивакујте поред пута и очекујте тамо даље наређење. Делови коморе који су код трупа доћиће право на ново одређено место. Сва трупна комора до зоре мора бити на ново одређеном месту. О извршењу известите ме“. О издатој заповести извештен је командант II. армије. У 20.02 часа примљено је наређење од команданта армије ОБр. 4026, које је у целини изнето код Моравске дивизије I. позива. У 20.30 часова на основу овог наређења командант дивизије под ОБр. 2468 издао је команданту Шумадиског артилериског пука ово наређење: „У вези мог наређења ОБр. 2465 од данас а поводом наређења команданта II. армије ОБр. 4026 од вечерас, да Шумадиска дивизија I. позива и даље остаје на досадашњем положају наређујем: да се каре попуњујућег дела батерија, које су упућене назад, зауставе на Змијану, где да се убивакују до даљег наређења. Сем тога командант ће изрекогносцирати нове положаје на левом одсеку за пласирање батерија с обзиром на заламање крила ове дивизије као и повлачење Тимочке дивизије I. позива на линију Дрен – Главица и издати потребна наређења за пласирање истих батерија“.
Дејство Коњичке дивизије
У току ноћи 24./25. новембра стање ове дивизије остало је непромењено. У току дана 25. новембра, сем слабије пушчане – карабинске ватре и повремене артилериске ватре отваране са обе стране, ничега значајнијег није било. У 8.10 часова командант дивизије наредио је команданту 7. пешад. пука I. позива послатог на појачање овој дивизији из Београдске Одбране, да се са пуком збивакује између с. Шиљаковца и Цариновца поред друма Лајковац – Београд, да ухвати везу са командантима десног и левог одсека. Пук ће бити у општој резерви. Овај пук стигао је на опредељено место 25. новембра у 15 часова и збиваковао се јужно од с. Шиљаковца поред друма. Са доласком овога пука командант Коњичке дивизије имао је под својом командом 25. новембра ове јединице: Коњичку дивизију – 4 пука и 2 батерије; 11. пук I. позива; 7. пук I. позива; 9. кадровски пук; 10. кадровски пук; један батаљон 14. кадровског пука; 5. пук III. позива (2 батаљона); један батаљон 6. пука III. позива; један батаљон 12. пука III. позива; један батаљон 2. пука III. позива; једну батерију из Обреновачког одреда, једну батерију из Шумадиске дивизије и једну батерију из Одбране Београда; четнички одред. Свега: 4 коњичка пука, око 16 батаљона и 5 батерија. Са овом снагом могло се поуздано одупрети новим покушајима непријатеља да овлада Конатичким положајима, па шта више пробати, да се потпуно пребаци преко Колубаре.
У разговору преко телефона са командантом армије командант је изложио ово своје гледиште, но командант армије је одговорио, да ће он бити задовољан ако му се потпуно огарантује одржање досадањег положаја. Командант је гарантовао за ово. Са придоласком оволико пешадиских трупа, које су пристизале у разно време, и одмах упућиване на положај за време бојева прошла два дана, наступио је појмљив поремећај у командном односу и мешавина, која је штетно утицала на правилну употребу трупа. Стога је командант, користећи се неактивношћу непријатеља, решио да ово стање среди, да директну одбрану положаја повери бољим трупама; да распоред трупа подеси што боље према стварној ситуацији и откривеној намери непријатеља, како би одбрана била несаломљива и како би командант могао предузимати брза и активна дејства нарочито са својих крила; да III. позив извуче из предње линије, а тако исто и коњицу, која је по потреби морала у току прошла два дана држати утврђене положаје, што је у вези са ранијим њеним тешким операцијама силно изнуравало коњичку снагу. Сем тога, нашао је за потребно, да коњичке команданте, силно заморене досадањим радом, нарочито с обзиром на знатан број пешачких трупа, које су имали под собом, замени са пешадиским официрима. Стога је у 18 часова 25. новембра са ОБр. 2066 издао ову заповест: „Коњичка дивизија са придатим јој трупама има задатак да одсудно брани фронт од Благоја конака до реке Турије стога наређујем:
1. Десни одсек: командант ппуковник Миленко Недић (7. пук I. позива, 10. кадров. пук, 1 батаљон 14. кадровског пука, 19. кадров. пук, 1 ескадрон из 1. бригаде, 1. коњичка батерија (3 топа) и 2 пољске брзометне батерије. Свега 3 батаљона I. позива, 7 кадровских батаљона, 1 ескадрон и 11 топова), поседа и брани одсудно положај од Благојева конака преко к. 180 (Разбигуз) – к. 225 – с. Врбовна до Врбовице потока код слова „и“ (Врбовица по старој секцији). Ухватити најтешњу везу десно са трупама Обреновачког одреда, а лево са трупама левог одсека.
2. Леви одсек: командант ппуковник Војислав Томић (11. пешадиски пук I. позива, 5. пешад. пук III. позива (2 батаљона), 1 ескадрон из 2. бригаде, 2. коњичка батерија и 7. пољска брзометна батерија Шумадиског артилер. пука. Свега 4 батаљона I. позива, 2 батаљона III. позива, 1 ескадрон и 7 топова), поседа за одсудну одбрану одсек од Врбовице потока код слова „и“ (Врбовица) преко Степојевца до реке Турије. Ухватити најтешњу везу десно са трупама десног одсека а лево са трупама Шумадиске дивизије I. позива.
3. Општа резерва: (3. батаљон 6. пука III. позива, 2. батаљон 2. пука III. позива, 3. батаљон 12. пука III. позива, 1., 2., 3. и 4. коњички пук са четничким одредом. Свега 5 батаљона III. позива и 14 ескадрона), под мојом командом на просторији између села Лесковца, Борка и Врбовне и то: трупе III. позива и четнички одред између с. Врбовне и Цариновца источно од друма Лазаревац – Београд. 1. коњичка бригада у с. Шиљаковцу, а 2. бригада у Лесковцу и Борку.
4. Батаљоне III. позива из опште резерве стављам под команду команданта четничког одреда пешачког мајора Војина Поповића.
5. Команданти досадањих одсека упознаће садање команданте одсека са ситуацијом на њиховим одсецима и са досадањим заповестима, а нови команданти ће трупе, које не припадају њиховим одсецима, упутити одмах на своја места. Смена трупа на одсецима има да се изврши у што краћем времену, што тајније и у најзгодније време за то.
6. По извршеној смени досадањи команданти одсека известиће ме о предаји, а нови о пријему одсека. По извршеном распореду, команданти ће ми доставити уцртан распоред својих трупа на скици.
7. Командант одсека постараће се за што сигурнију везу са штабом ове дивизије – за то употребити сва средства која им стоје на расположењу – телефон, релеје итд.
8. Трупна комора трупа десног одсека у с. Мељаку, а левог одсека и опште резерве у с. Слатини.
9. Мунициска колона у селу Дичини.
10. Снабдевање храном из војне станице у Мељаку, а муниције регулисаће се накнадно.
11. Штаб дивизије, пионири и телеграфско одељење са војном поштом у с. Борку“.
Као што се из ове заповести види најбоља снага груписана је на крилима положаја дивизија са намером, да се трупе центра држе у дефанзиви, а трупама са крила да се дејствује активно у бокове непријатеља. За подупирање центра згодно је било распоређено 8 батаљона III. позива опште резерве, а крила су имала подупирати 4 коњичка пука из опште резерве, као врло брза и покретљива резерва. Овај план будућих дејстава дивизије на Конатичким положајима диктовала је сама сутуација, тј. положај и распоред снага непријатељских; положаји наших трупа и услови теренски пошто се непријатељ могао згодно подухватити с бокова. Губитци: погинуо 1 редов коњаник, рањено 5 каплара и редова коњаника. Коња: погинуло 5, рањено 2 и угинуло 8. Утрошено муниције: шрапнела 34, разорних зрна 11 и 3.250 карабинских и митраљеских метака. У 12 часова командант Коњичке дивизије телефоном тражи од команданта армије, да му се одреде два ђенералштабна официра, референт артилерије и референт инжињерије; сем тога јавља, да има 14 команада под собом, да је он и његов штаб на крају нервног исцрпљења и кад буде пао јавиће. Из армије одговорено је, да је чињен корак код Врховне команде, да има стрпљења, а учиниће се предлог понова. У 12.50 часова командант II. армије телефоном наређује команданту Коњичке дивизије ово: „Уредите трупе, поделите командовање и дајте задатке сваком делу; не предузимати активну акцију, но одсудно бранити свој положај. Одређен је пуковник Туфегџић да прими цео одсек до Турије и тиме ће се задовољити тражење командантово и све средити“. У 15.10 часова добивен је телефонски извештај из штаба II. армије о одступању Моравске дивизије I. позива на положај Кременица. У 18.55 часова примљено је наређење команданта армије ОБр. 4026, које је изнето код Моравске дивизије I. позива.
У 19 часова командант Коњичке дивизије шаље извештај команданту II. армије ове садржине: „Према наређењу ОБр. 3873 част ми је одговорити: По мојим извештајима до 20. тек. месеца била су два непријатељска батаљона према мом десном одсеку и два према левом и повремено 6 топова од којих две хаубице. С обзиром на ову снагу непријатеља, ја не бих ни тражио помоћ од Шумадиске дивизије, али и ако нисам никојим начином могао сазнати груписање непријатељске снаге према мом фронту, ипак сам предвиђао, да ће он овде груписати јачу снагу, што сам у мојим извештајима наглашавао па и нарочитом представком Пов. ОБр. 1876 од 16. ХI. о важности Степојевца команданту изложио. Једно то, а друго што је командант армије наређењем својим ОБр. 3762 од 19. тек. месеца предупредио ме у форсирању прелаза река према мом фронту и што сам према наређењу морао вратити батаљон 10. пука Обреновачком одреду, који је мој командант десног одсека тражио од истог – ја сам се нашао побуђен да тражим помоћ. Моје предвиђање обистинило се, јер је сад пред мојим фронтом читава непријатељска најбоља, 29. дивизија 9. корпуса. Нити сам сада, нити икада преносио терет одбране само на пешадију кад год је ситуација захтевала да и коњаници с карабином у руци чуче у рововима. Са трупама III. позива, с којима сам у почетку имао бранити додељени ми фронт од 12 километара, морао сам ангажовати и моје коњанике у предњој линији. Доцније, кад су ми послате боље трупе I. позива, коњица је повучена у почесне резерве и општу резерву изузев митраљеза и артилерије, које сам морао оставити на положају. Но ипак коњички пукови и до данас морали су бити често ангажовани нарочито на одсецима, где су биле трупе III. позива. Многи моји официри водили су трупе III. позива и само благодарећи томе, оне су могле дати за њих прилично добар отпор. Сва историја рада Коњичке дивизије у овом рату фактима ће потврдити да је она, кад је год ситуација, част и слава II. армије то захтевала, умела, да жртвује до крајњих граница своје снаге. То је у осталом и дужност армиске коњице. То је моје убеђење и за њега примам пуну одговорност. Трупе Коњичке дивизије изнурене су у погледу коња а нарочито коњичке батерије и митраљеска одељења коњичких пукова, јер од почетка рата нису ни дана имали одмора. Ако ситуација војске уопште и II. армије на посе дозвољава, Коњичкој би дивизији требало прибавити што више поштеде, како би се оспособила што више за њене доцније специјалне улоге, које одговарају особинама коњице. Али, ако су обале наше лепе Колубаре оно место, на коме има да се решава судбина наше Отаџбине, о слави и части II. армије, онда не могу да подносим никакав позитиван предлог за поштеду коњице. Са славом II. армије и именом њеног вође нераздвојно је везана и слава Коњичке дивизије. С њом или у нову славу и нову победу; с њом и у смрт и у пропаст, ако суђено буде. Што год нам се нареди ми ћемо као добри војници радити, али за поштеду молити не можемо.
Што се тиче подношења позитивног предлога, да ли је Коњичка дивизија са придатим јој појачањима у стању да врши задатак – на то ће најбоље одговорити факта о делима, која је Коњичка дивизија од почетка повлачења II. армије па до данас учинила. Команданту су та дела позната, па га молим да донесе о томе свој суд. За мене је незгодно изрицати оцену о раду и делима Коњичке дивизије. Што се тиче команданта Коњичке дивизије односно управљања свима трупама, којим сад командује част ми је изјавити: овај командант у овом моменту располаже са 9 јединица из разних команада, разног састава и разног наоружања (пет врсти пушака). Сви ови траже хлеба и муницију. Са штабом организованим за вођење специјално коњичких јединица без свију оних помоћних родова оружја, струка и установа које захтевају знатне пешадиске трупе; без техничких средстава за везу; са комуникацијама за снабдевање веома дугим по овим страшним путовима, а знатним делом воловске коморе, овај је командант у почетку, кад су му ове придате трупе пристизале, стао запањен. Али и он и особље штаба његовог, подстакнути осећајем дужности, величином и значајем додељеног им задатка, напрегли су све своје силе и у многом ублажили незгоде оваквог састава Коњичке дивизије. Сад смело могу рећи, да ја и штаб мој управљамо овим јединицама, али са крајњим напрезањем снага. Најзад нека ми је дозвољено да изјавим: да сам све учинио и чиним – поред свију ових тешкоћа које се ни исписати не могу – да моја дивизија одговори својој дужности према Отаџбини, војсци и II. армији. И поред свију замерака, које ми се чине, мени је савест мирна и спокојна и готов сам да примим сваку одговорност за све оно, што је досад радила и урадила Коњичка дивизија. Требало је бити заштитница II. армије у тешким и критичним данима наше војске, требало је видети оно што је моја дивизија видела, преживети оно што је она преживела; требало је чути писак нејачи, јаук избезумљених матера, видети преплашена лица очева оних силних збегова; требало је видети утученост армије, која никад одступала није, па проценити величину духа, физичких и моралних напора Коњичке дивизије у знаменитим данима њој додељене тешке улоге. Молим за извињење што је са одговором задоцњено, јер и ја и мој штаб у току три минула дана апсолутно нисмо имали времена ни за најпотребнији физички одмор а камо ли за писање“.
На овај извештај командант II. армије под ОБр. 4030 одговорио је: „Извештај командантов ОБр. 1985 од 25. тек. месеца примио сам истог дана. Дужност ми налаже да Коњичкој дивизији изразим признање на услугама, које је учинила Отаџбини, и ја то чиним са највећом радошћу и неизмерно сам срећан због тога. Али је имало тренутака, кад сам од Коњичке дивизије очекивао извешћа, па их нисам добијао. Узроци тога нису ми познати, али и сад још осећам тешкоћу те неизвесности за онда, па да бих је избегао за у будуће, упутио сам томе команданту моје замерке и тражио безусловно да одржава везу са мном и да ме извештава о ситуацији. Не могу се упуштати сад у процену: да ли и у колико има какве небриге због поменутих неодржавања веза и благовременог нешиљања извешћа, али сам готов као и до сад да и Коњичкој дивизији, као и другима, изјавим вазда признање и безграничну благодарност на услугама учињеним Отаџбини; као што ћу јој изјављивати и све тегобе, које ми се од стране њеног дејства буду причињавале. Од свег срца желим, да ми се даје повода само за изјаву благодарности, а што је могуће мање – кад и то буде морало – за примедбе и замерке“.