Борбе на Љигу, Сувобору и Риору. Повијање левог крила армије
Распоред трупа пред почетак борбе 25. новембра остао је исти, као и у току ноћи 24./25. новембра. Код Дринске дивизије I. позива, у току ноћи приспео је 6. пешад. пук I. позива са десне на леву обалу Качера и дошао на Дићску главицу у дивизиску резерву. Веза на десном крилу армије на Качеру ухваћена је са трупама III. армије (15. пешад. пук II. позива). У току ноћи непријатељ је показивао већу активност према десном крилу I. армије, пред фронтом Дринске дивизије I. позива и Моравске дивизије II. позива. Тежећи, да се под заклоном ноћи пребаци на десну обалу Љига, непријатељ је пред фронтом Дринске дивизије I. позива покушао да подигне мост на Љигу између одсека 17. и 5. пешад. пука I. позива, али је јаком ватром предстражних делова одбивен. Тако исто и његови покушаји, да се мањим деловима пребаци на десну обалу Љига преко дрвеног и каменог моста код села Гукоша, били су осујећени.
Пред фронтом Моравске дивизије II. позива, непријатељ је имао успеха. У току ноћи непријатељски делови пребацили су се преко Љига близу утока Драгобиљске реке, напали предстражне делове 8. кадровског пука на предњој ивици Боблије и потисли их ка Боблијама. По заузећу предње падине овога положаја, непријатељ се задржао и почео уређивати, а предстражни батаљон 8. кадровског пука искупио се на Боблијама. У јутру 25. новембра, око 7 часова, кренут је овај батаљон да преотме изгубљене положаје, али, наишав на јачи отпор непријатељски, батаљон је убрзо заустављен, а већ око 8.30 часова био је одбачен и почео је у нереду одступати. Непријатељ је још у току ноћи успео да на десну обалу Љига, према Боблијама, пребаци око 4 – 5 батаљона и 1 брдску батерију, и потиснувши батаљон 8. кадровског пука, продужио је даљи напад у правцу Боблија. Да би зауставио надирање непријатеља, командант Моравске дивизије II. позива упутио је одмах са Букве 2 батаљона 1. пука II. позива и то: 1 батаљон да нападне непријатеља на Боблијама у десни бок, али није успео. У борби, која је трајала од 8.30 часова предстражни батаљон 8. кадровског пука, који се налазио на десном крилу борбеног распореда, био је сасвим потиснут и у нереду одступио Драгобиљском реком. Непријатељ је продужио напад према Боблијама, гонећи делом својих трупа и одступели наш батаљон уз Драгобиљску реку. Са одсека Дринске дивизије I. позива, са десне обале Драгобиљске реке, осмотрено је, да је непријатељ јак већ 4 – 5 батаљона, а у исто време да једна његова колона наступа долином Љига према Боблијама. Артилерија Дринске дивизије I. позива са Гукошких положаја, својом интензивном ватром успела је да задржи непријатеља у надирању преко Боблија ка Лисини, а нека његова одељења да натера на одступање низ западне падине Боблија. Али напуштањем предњих падина овог положаја и надирањем непријатеља долином Драгобиљске реке, нарочито евентуалан његов успех на фронту Боблија – Лисина, загрозио би левом боку Дринске дивизије I. позива, која је целокупном снагом била искупљена на Гукошким положајима, и још за случај, да Моравска дивизија II. позива, односно 8. кадров. пук упусти Лисину и Букву, положај Дринске дивизије I. позива постао би тежак, јер би и бок и комуникациски правац био прекинут и стављен под ватру непријатељску, те би се дивизија, нарочито њена артилерија, под врло несрећним околностима морала повлачити ка Бољковцу, па још чак била би принуђена да се повлачи уз Качер.
Командант Моравске дивизије II. позива није више имао трупа, са којима би могао поправити ову ситуацију и одбацити непријатеља. Једино још од неангажованих трупа стајали су му делови 1. пешад. пука II. позива на Палежу, који су морали остати тамо да заштите бок и позадину целокупног распореда на десној обали Љига од евентуалног непријатељског надирања из Славковачке реке. Са тих разлога, а по узајамном споразуму команданта Дринске дивизије I. позива и Моравске дивизије II. позива, упућен је 6. пешад. пук I. позива из дивизиске резерве са Дићске главице на Букву – Лисину, Моравској дивизији II. позива за појачање. За то време непријатељ је продужио постепено наступање према Боблијама. Под заштитом ватре своје батерије са предњих падина овог положаја, која је тукла наше утврђење на Боблијама на 1.400 метара, непријатељ је мањим деловима продужио подилажење до на 400 метара од самог утврђења, а једна његова колона наступала је уз Драгобиљску реку. Да би се запречило даље надирање ове непријатељске колоне, спуштене су 2 чете и митраљеско одељење 1. пешад. пука II. позива са Букве у долину Драгобиљске реке, а у циљу јаче безбедности левог бока целе групе на десној обали Љига, враћен је батаљон 3. пешад. пука II. позива са Рајца на Простругу и стављен команданту Моравске дивизије II. позива на расположење.
Тако је дакле било стање на десном крилу до подне. На осталим деловима фронта према центру и левом крилу I. армије до подне, водиле су се борбе са променљивом јачином. На фронту Дунавске дивизије I. позива непријатељ јачине до 1 батаљона са митраљезима, потпомогнут артилеријом са Виса (707) и нападом са три стране, успео је око 11 часова да заузме предњи ћувик Грађеника. Батаљони 4. прекоброј. пука повукли су се на позадњи нижи ћувик. Према коси изворних кракова потока Врела непријатељ, јачине 1 батаљон, подишао је до подне нашим положајима на 400 – 600 метара, а његов напад са Црног врха према центру 9. пешад. пука I. позива (ка западном ћувику Доброг поља) слабо је успевао. Око подне примећено је да се непријатељ левим крилом креће јаругом потока Врела, према десном крилу 9. пешад. пука, те је тамо упућена 1 чета 4. прекобројног пешад. пука са митраљезима, да овај правац затвори. На левом крилу Дунавске дивизије I. позива напад батаљона предузет од Срасле букве ка Цугуљу у циљу извиђања непријатеља, није успео. Крећући се гредом од Срасле букве ка Цугуљу, а дочекан снажном непријатељском ватром са ћувика југоисточно од Цугуља и артилериском ватром са Конџурског брда, батаљон се вратио на своје раније положаје. У распореду Дунавске дивизије I. позива до подне наступиле су извесне промене. Пионирски полубатаљон до 8 часова стигао је у дивизиску резерву. Око 9 часова на к. 881 изишао је 1 вод пољске артилерије (2. батерија са Проструге); 3. пешад. пук II. позива (3 батаљона), који се око 7 часова кренуо са Проструге, стигао је до 11 часова на Рајац, а од њега, обзиром на ситуацију, а по заповести команданта Дунавске дивизије I. позива, 1 батаљон са Рајца, упућен је на Добро поље позади 4. прекобројног пука у дивизиску резерву.
На левом крилу армије код трупа Дунавске дивизије II. позива догађаји су текли овако: До 7 часова учињене су припреме за испад са Игришта, али по објашњењу команданта 18. пешад. пука I. позива и пуковника Мишића, како је немогуће да 18. пешад. пук I. позива у овом нападу учествује, јер би му било тешко, да се са широког фронта прикупи, остало је, да напад предузме, и то у правцу Цугуља, само 2. пешад. пук II. позива. Развијање за напад отпочело је у 7 часова, али у времену самог развијања, пуковник Мишић извештава команданта 2. пешад. пука II. позива, да је командант дивизије наредио, да се напад не врши због чистине терена и веома јаких положаја непријатељских, јер би снага од једнога пука и сувише била мала за освајање овако јаких положаја, нарочито и стога, што је наша артилерија и сувише далеко од места борбе, те би се од ње врло мало имало користи. Према томе, напад је и обустављен а 2. пешад. пуку II. позива дат задатак, да потпомогне одсудну одбрану положаја Игриште. Оваким поступком пуковника Мишића, нападни задатак 2. пешад. пука II. позива измењен је из основа. У место да се непријатељ пусти и у нападу сломије, па онда нападом сасвим уништи, као што је командант дивизије и мислио, пук се латио чисте дефанзиве, продужујући крило 18. пешад. пука I. позива на заузетим положајима. Извештај о раду 2. пешад. пука II. позива стигао је команданту дивизије тек око 11 часова, али до подне против напад са Игришта није извршен. Непријатељ се тек по подне почео јаче приближавати Игришту, а једна његова колона, јачине 6 чета, наступала је потоком у бок положаја Мајдан, на коме се налазио 1 батаљон 2. пешад. пука II. позива, истакнут за заштиту десног бока Мишићеве колоне. Не знајући да је Маљен пао, колона пуковника Мишића продужила је наступање ка Риору. По извештају команданта Дунавске дивизије II. позива око 10 часова, изгледало је да колона напредује без борбе, међутим колона је већ око 10 часова наишла на отпор на Риору. Непријатељ је био заузео задњу ивицу Риора. По оцени команданта колоне непријатељ овде није имао више од 1 батаљона. Напад је одмах почет, али је убрзо застао. По извештају команданта колоне, поред свег напрезања официра, 9. пешад. пук II. позива тешко се кретао напред. Око подне непријатељ је почео да туче унакрсном артилериском ватром од Маљена и од Орловаче. Од тог момента кретање је сасвим стало. Непријатељ видећи ово, почео је продужавати десно крило у циљу обухвата левог крила Мишићевог одреда, у исто време једна колона у смакнутим поретцима, у јачини једног пука, наступала је од Видова (846), само командант није знао, да ли је то наша или непријатељска колона. Поводом тога колона Мишића потпуно је застала, узимајући фронт и према Риору и према овој колони, напуштајући потпуно задатак даљег надирања ка Маљену, са којим није имао никакве везе. Разбивени Маљенски одред, претрпив огромне губитке у људству, искупљао се код села Душковца.
Тако је дакле било стање на фронту ове армије око подне а већ од подне испадом наших трупа са Боблија у правцу Грађеника и са Игришта и јачим нападом непријатељским са Црнога врха борба се јаче ангажовала на целом фронту армије.
Борба на Љигу. Присуство непријатељских делова на десној обали Љига било је незгодно, а и опасно. Непријатељ, појачан у току дана, нарочито у току ноћи, а и под заклоном магле, могао је пребацити, а и груписати јаче снаге на десној обали Љига, успети у нападу, те тиме довести у незгодан положај десно крило I. армије, на одсеку Драгобиљске и Качерске реке. Са ових разлога у 12.30 часова наређено је команданту Моравске дивизије II. позива, коме је хитао као појачање и 6. пешад. пук I. позива, да до ноћи изврши напад, протера непријатеља из Драгобиљске и Славковачке реке и пребаци га на леву обалу Љига. Поред тога одобрено је команданту дивизије, да 1 батаљон 3. пешад. пука II. позива врати са Рајца на Простругу, где се за овај мах налазио само 1 батаљон 1. пешад. пука II. позива. На фронту Моравске дивизије II. позива на Боблијама борба је непрекидно трајала, али благодарећи добром држању наших трупа и снажном потпомагању артилерије Дринске дивизије I. позива, као и вода Данглисове батерије са Букве, непријатељ је био укочен у даљем надирању.
Око 14 часова, отпочео је напад трупа Моравске дивизије II. позива, а у то време стигло је и чело 6. пешад. пука I. позива до Боблија. 8. кадровски пук (2 батаљона), 1 батаљон 3. пешад. пука II. позива и 2 батаљона 6. пешад. пука I. позива у првој линији (са батаљоном 3. пешад. пука II. позива на левом крилу, а 1 батаљон 6. пешад. пука у резерви) отпочели су напад на непријатеља испред утврђења на Боблијама; 2 батаљона (1 батаљон 6. пешад. пука и 1 батаљон 1. пешад. пука II. позива) су на Букви као дивизиска резерва. Непријатељ је давао упоран отпор, те покрет није могао бити брз и енергичан. Ограничавајући се у први мах само на ватрено дејство, непријатељ је убрзо и сам прешао у напад, те се развила крвава борба у мешавини. Контра нападом наши војници били су изненађени и непријатељ је успео да дође до самог утврђења на Боблијама, па чак и да улети у њега. Но, присебношћу команданта батаљона, који је са батаљоном као пуковска резерва био у утврђењу – употребом бомби, непријатељ је потиснут, почео се повлачити, праћен снажном ватром нашег батаљона из утврђења. Чим је отпочело одступање непријатељских трупа, њихова артилерија окренула је ватру, тукући гомилу, у којој су били измешани и наши и њихови војници; то је у један мах задржало непријатељске трупе у одступању, па их чак и кренуло напред, али дочекан понова снажном ватром из утврђења, непријатељ је најзад пред мрак сасвим одбачен од положаја. Гоњење непријатеља није се могло извршити због његове јаке артилериске ватре, те се ипак задржао на десној обали Љига. Пред вече у 17.30 часова настало је затишје. Велики губитци и растројство код непријатеља задржали су га у даљем нападу, али и стање код наших трупа није било боље. По исказу заробљеника, на Боблије нападали су делови 10. и 12. брдске бригаде 15. корпуса. Према одсеку Дринске дивизије I. позива непријатељ је показивао од подне већу активност. Његова артилериска ватра, која је и до подне тукла положаје ове дивизије, постала је по подне јача, а под заштитом ове ватре почели су се поједини пешадиски делови спуштати са Боблија ка Драгобиљској реци. Доцније, пред вече непријатељ је почео рокирати своје трупе у лево према 5. пешад. пуку I. позива, у намери да изврши јуриш, што је и покушао, али је одбивен. Око 17 часова, непријатељ се отпочео спуштати према целом фронту Доње брдо – Спасојевина и до пред мрак спустио се од леве обале Љига до на 200 метара, а негде и ближе. Пред вече примећени су поједини војници да носе даске и поплете, вероватно за прављење моста на Љигу, али су ватром заустављени.
Борба на фронту Дунавске дивиз. I. позива. После снажне припреме артилериског вода са коте 881, 2 батаљона 4. прекобројног пука око 13.30 часова предузели су контра напад са задњег ћувика Грађеника на северни ћувик, кога је непријатељ био заузео, и успели да непријатеља одбаце у Палежничку реку. На одсеку између Башке реке и потока Врела, као и према 9. пешад. пуку I. позива, борба се непрекидно водила. Непријатељска артилерија тукла је Сраслу букву и ћувик између Црног врха и Доброг поља. Напад је споро напредовао, али око 16 часова непријатељ је успео, да заузме косу југоисточно од Црног врха и да дође у бок 9. пешад. пуку I. позива. Око 17 часова, упућен је у контра напад последњи батаљон 9. пеш. пука из резерве, косом између изворних кракова потока Врела. Борба је трајала до 19.15 часова, али без успеха. Да не би овај евентуални непријатељски успех на овој тачци имао утицаја на упорност одбране Грађеника, командант Дунавске дивизије I. позива привукао је и последњу резерву, батаљон 3. пеш. пука II. позива, између Доброг поља и коте 881 ближе десном крилу, стављајући је под команду команданта 4. прекобројног пука за евентуалну употребу против непријатељских делова, који би покушали да се увуку у међупростор 4. прекобројног и 9. пешад. пука I. позива. Вод 1. Данглисове батерије дошао је пред вече на коту 881.
Дејство левог крила. – а) Испад са Игришта
Непријатељски делови према Игришту споро су напредовали. Очекујући, да непријатељ подиђе положају, па да се испадом сломије и сатре, напад са Игришта предузет је тек око 14 часова. 18. пешад. пук I. позива и 2. пешад. пук II. позива, прешав у напад, успели су до 17 часова да разбију непријатеља, и да га са великим губитцима одбаце на десну обалу Сувоборске реке. Мрак, споро и неодлучно наступање колоне пуковника Мишића ка Риору спречило је трупе са Игришта, да продуже гоњење и да прошире свој успех. О дејству колоне пуковника Мишића није се ништа знало за овај мах. Међутим, ова колона, због неодлучности свога команданта, стајала је укочена на греди Риора. Имајући до овог тренутка пред собом само 1 непријатељски батаљон, кога није могла ни после дводневне борбе да протера са својих 6 батаљона, нашла се сад обухваћена и с левог крила и бока новим непријатељским трупама, које су дошле са правца од Видова. Нашав се у таквој ситуацији, пуковник Мишић у свом извештају команданту Дунавске дивизије II. позива јавља, да, обухваћен са фронта и са бока; тучен унакрсном и уздужном артилериском ватром са Маљена и Орловаче; располажући трупама нижег квалитета, а у борби са надмоћнијим непријатељским одредом, не само што неће моћи да изврши свој задатак, него је велико питање, хоће ли се са трупама, а без и једног топа, моћи да одржи до сутра. Ако попусти батаљон 8. пешад. пука II. позива са левог крила, одступница одреда ка Сувобору биће сасвим пресечена. Достављајући овај извештај пуковника Мишића, командант Дунавске дивизије II. позива указивао је нарочито на опао квалитет трупа, предлажући, да повуче трупе III. позива, које му деморалишу и остале, и да их пошаље у позадину, те да се тамо употребе за споредније службе.
б) Стање Маљенског одреда. Трупе Маљенског одреда целог дана 25. новембра искупљале су се код села Душковца. По извештају команданта одреда, губитци су били врло велики. 12. пешад. пук II. позива бројао је сад свега 639 пушака, а оба батаљона III. позива, једва око 180 пушака. Три митраљеза 12. пешад. пука II. позива изгубљена су; људи су готово саломљени и сатрвени; морално стање је код војника врло слабо; поједине су се чете сасвим истопиле, па чак немају ни војника ни официра. Према оваквом стању на Маљену и код колоне пуковника Мишића, једино благодарећи неактивности непријатеља, који је тек после 24 часа допро до Риора и Видова, Сувоборска група имала је времена, да на миру изврши ново груписање снаге, повијајући своје лево крило уназад.
Стање у току ноћи 25./26. новембра. Готово на целом фронту ноћ је прекинула борбу. С времена на време, код предњих делова, који су били у непосредном додиру са непријатељем, продужено је пушкарање. Само код Дунавске дивизије I. позива на фронту 9. пешад. пука I. позива, борба се настављала. Угрожен са десног бока и притешњен с фронта од Црног врха и Цугуља, 9. пешад. пук I. позива повукао се са дотадање линије одбране, напустио лево крило Доброг поља и заузео Шиљкову косу, ступајући у везу десно са 4. прекобројним пешад. пуком на десном крилу Доброг поља, а лево са 8. пешад. пуком I. позива на Малом Сувобору. Данашње борбе, као и местимични успеси непријатељски на појединим тачкама, и јаче груписање његових снага на појединим правцима, морало је изазвати извесне измене на фронту I. армије. А због пада Маљена, о коме је извештај стигао тек данас по подне, морало се неминовно повући лево крило I. армије уназад. Само код Дринске дивизије I. позива, на десном крилу армије, на одсеку између Драгобиљске и Качерске реке распоред је остао исти: 17. и 5. пешад. пук I. позива у првој, а 3. прекобројни пешад. пук у другој линији. Дринска дивизија I. позива заноћила је дакле на својим положајима у распореду кога је и данас имала. Промене је било само у толико, што је један дугачки 12 см. топ упућен у току ноћи ка Горњем Милановцу, пошто није било за њ муниције. На осталом делу десног крила на Љигу, код Моравске дивизије II. позива, распоред је био овакав: 6. пешад. пук I. позива и 1 батаљон 1. пешад. пука II. позива на предстражи на предњој коси Боблија, 8. кадровски пук на Боблији, а 1 батаљон 1. пешад. пука II. позива на Букви. Претпостављајући, да ће непријатељ сутра продужити напад појачаним трупама, командант Моравске дивизије II. позива наредио је јаче груписање своје снаге на десном крилу. По томе: остатак 1. пешад. пука II. позива имао је доћи на Букву; 1 батаљон 3. пешад. пука II. позива са Проструге на Палеж, а 2 батаљона 3. пешад. пука II. позива са Рајца на Простругу.
Стање на левом крилу код Сувоборске групе. Распоред група Дунавске дивизије I. позива, повлачењем 9. пешад. пука I. позива, мало се изменио. Но на осталом фронту Сувоборске групе, због напуштања Маљена и повлачења Косјерићског одреда (из састава Ужичке војске) морале су наступити знатне промене. Одред из Ужичке војске, који је у току 23. и пре подне 24. новембра био на Зебалцу, одступио је по подне истога дана преко Тометиног поља на југ. По извештају команданта Маљенског одреда, 24. новембра приликом његовог повлачења са Маљена, примећени су делови 10. пешад. пука II. позива на Малом Маљену. Ово се и потврдило: 25. новембра у 13.20 часова, командант Косјерићског одреда известио је, да је у току данашњег дана, а према заповести команданта Шумадиске дивизије II. позива, дошао на линију Гојна гора – Зелени брег. Према томе, стање на левом крилу армије 25. новембра у вече било је овако: Одред из Ужичке војске је на линији Гојна гора – 3елени брег; Маљенски одред позади њега искупља се код с. Душковца; колона пуковника Мишића задржана на Риору, притешњена од непријатеља, доведена је у немогућност да се даље на тим положајима задржи, а о продирању ка Маљену није могло бити ни говора; на Игришту непријатељ је одбачен ка с. Планиници; батаљон Дунавске дивизије I. позива, упућен Цугуљу, задржан је и враћен натраг на Сраслу букву. Колика је снага непријатељска према левом крилу није било тачних података, али по извештајима, непријатељским успесима и његовом отпору на појединим правцима, морало се претпоставити, да је непријатељ према левом крилу ангажовао јаче снаге. У осталом, ово се могло закључити из ранијих догађаја и података пристиглих у току прошлог дана. Поред раније ангажованих трупа, почеле су се сад појављивати и нове колоне, једна преко Козомора и Црног врха, о којој је јавио командант Ужичке војске, и друга, која је по извештају команданта Дунавске дивизије II. позива примећена данас по подне, у покрету је од Јељака ка Маљену.
Повлачењем Маљенског одреда ка Душковцу и Косјерићског одреда ка Гојној гори, остао је између ових одреда и колоне пуковника Мишића празан простор ширине скоро пола дана марша, а непријатељу отворен пут од Видова преко Тометиног поља ка Дружетићима, дакле у међупростор левог крила I. армије и десног крила Ужичке војске. Дејствујући овим правцем, непријатељ је лако могао загрозити боку било трупа I. армије или Ужичке војске. Овако тешку ситуацију могао је да спасе само енергичан и брз успех колоне пуковника Мишића у правцу Маљена, и трупа са Игришта у правцу Руда и Баћинца. Али колона пуковника Мишића није била у стању да то постигне, па зато и делимичан успех испадом са Игришта остао је без резултата. Једини и најправилнији излаз из овако тешке ситуације био је: напустити за сад даљу идеју напада у правцу Маљена; прикупити јаче своје трупе на позадње и одбранбене положаје, а повијањем левог крила на линију Бабина глава – Дружетић, доћи у тешњу везу са десним крилом Ужичке војске и затворити правац преко Дружетића. Оваку је одлуку донео и командант Дунавске дивизије II. позива као командант Сувоборске групе, а распоред трупа за 26. новембар требао је да буде овакав: 9. пешад. пук II. позива (из састава колоне пуковника Мишића) да поседне Бабину главу тако, да може тући јаком ватром непријатељско приближавање ка левом крилу 18. пешад. пука I. позива, а евентуално и нападом са Бабине главе потпомоћи одбрану 18. пешад. пука I. позива. 18. пешад. пук I. позива да остане на Игришту, ослањајући се јаче левим крилом на 9. пешад. пук II. позива. Један његов батаљон из састава колоне пуковника Мишића да остане као заштитница на Риору, одакле ће под јачим притиском непријатељским одступити ка Игришту и ући у састав свога пука. Остатак 12. пешад. пука II. позива (из састава колоне пуковника Мишића), који је сад јак свега 1 батаљон, са 2 батаљона 8. пешад. пука II. позива да заузме Подове и брани правац преко с. Дружетића. Трупе на Сувобору да остану у досадањем распореду; 3. пешад. пук II. позива да дође у резерву око раскрснице путова северно од Мујовог гроба. Једна батерија да се пласира на Равној гори.
Заклучак. Повијањем левог крила, исправљен је фронт I. армије и сад први пут постигнута јача веза и ослонац на Ужичку војску. То су биле користи новог распореда, али су штете биле много веће. Налазећи се на јужној падини планинског гребена, кога је сад држао непријатељ, наше лево крило на Подовима било је много слабије, а повијено назад још и осетљивије. Напротив, непријатељ заузећем Маљена и избијањем на фронт Тометино брдо – Риор – Маљен – Орловача – Баћинац – Вис – Бабајић, имао је снажног ослонца за свој даљи маневар, обухватајући својим фронтом нашу истакнуту групу на Сувобору и Игришту. Најзад, владајући планинским прелазом на Маљену и рокадним правцем: Мионица – Тометино поље – Пожега, непријатељ је био у стању, да по вољи и потреби врши пребацивање трупа са севера на југ и обратно, и да групише јачу снагу у овако планинском земљишту на правцу, где потреба буде захтевала. Под оваким околностима, а обзиром на неподесан облик нашег фронта и неприродност положаја нове одбранбене линије, о нападу није даље могло бити ни речи, јер чак и одбрана на овако неприродном положају и по јако испресецаном терену била би скопчана са великим тешкоћама. Активна одбрана могла се повести још са десног крила, јер је са њега лакше било предузети маневар, али је испад с десног крила могао бити компромитован неуспехом на левом крилу. Према томе задржавање на овим положајима имало је само за циљ ломљење непријатеља и добивање времена у очекивању погодног тренутка за контра офанзиву.