Операције аустриске војске
Операције V. армије
Дејство Комбинованог корпуса
104. ландштурмска бригада водила је безуспешне борбе код Обреновца. 29. пешадиска дивизија, наступајући под борбом лагано и са тешком муком, нападнута је изненада и снажно на лево крило српским трупама, које су овог дана избиле на Југовац (185) северно од Конатице. Овај је напад одбивен, али је за њиме убрзо дошао други напад, који је онемогућио да се 71. пешад. бригада повуче из борбе и упути помоћ 7. дивизији како се намеравало, јер је потреба била да ова дивизија садејствује 8. корпусу преко Волујака, у коме је правцу већ предузела напад.
Дејство 8. корпуса
После изненадног успеха, постигнутог у току прошлог дана код Лазаревца, обе дивизије овог корпуса (21. ландверска и 9. пешадиска) предузеле су 26. новембра гоњење. Овом приликом заплењен је 1 топ и заробљено 400 српских војника. Али Срби нису далеко одступили, већ су се убрзо задржали на новом јаком положају: Вис (385) – кота 278 (на путу Лазаревац -Аранђеловац) – Главица (233), који се преко с. Зеоке и Медошевца везивао са положајем на Волујаку. Нови напад захтевао је и ново груписање трупа 8. корпуса, чији су неки делови наступали у јужном правцу у циљу олакшања наступања 13. корпуса VI. армије преко Љига. Пре свега, био је потребан нов распоред артилерије, што је било врло тешко извести, због раскаљаног земљишта тако, да су се поједини топови морали вући и људском снагом помоћу ужета.
Операције VI. армије
На фронту ове армије у току 26. новембра вођене су врло тешке борбе са снажним српским трупама, које су се упорно држале на својим положајима. Аустриске трупе биле су у стању да напредују, тако рећи, само корак по корак.
Дејство 13. корпуса
Ваљане трупе овог корпуса, које су од 6. новембра у непрекидној борби; у поцепаном оделу; често пута без обуће при страшној хладноћи, која је многима изазивала сузе у очима, ипак су без одмора ишле храбро напред, не обраћајући пажњу на велике губитке. 36. дивизија успела је до мрака 26. новембра да заузме Чибутковицу. 42. хонведска дивизија успела је овог дана по подне да пребаци код Дудовице на десну обалу Љига 4 батаљона, који су заузели положај испред с. Дудовице, а мало даље узводно пребачена су 2 батаљона, који су у 22.30 часова заузели један ћувик на падини Страже ји. од Дудовице. Овај успех био је кратког века, јер су Срби једним против нападом приморали пребачене батаљоне 42. дивизије, да се повуку на леву обалу Љига, сем мањег дела на десном крилу, које је остало још на десној обали реке.
Дејство 15. корпуса
40. хонведска дивизија имала је тежак задатак. У току 26. новембра водила је борбе, да би се само одржала на обема обалама Љига код с. Моравци. 48. дивизија борила се неуморно око заузимања виса Главице (322), али није била у стању да га са 11. брдском бригадом у току овог дана заузме, и ако је ову бригаду помагала 12. брдска бригада бочним нападом преко Гукоша. За ово време, 8. и 10. брдска бригада на Букви (552) држала је у шаху српске трупе на Драгобиљској реци код с. Бањани. У току 26. новембра, заробљено је од стране овог корпуса око 700 Срба. Међутим, недовољно одело и обућа на хладном јесењем времену и слаба храна, због тешкоћа набавке и довоза, били су узрок великом разбољевању војника тако, да је број болесника у овом корпусу био фаталан.
Дејство 16. корпуса
Због вејавице и магле, борба трупа овог корпуса у пределу Сувобора била је јако отежана, те је главнина овог корпуса (Комбинована и 50. дивизија) стајала на својим положајима према Сувобору, а 18. дивизија, због дубоког снега врло споро је напредовала. Па ипак, ова је дивизија успела, са својом 1. брдском бригадом да потисне десно српско крило са виса Ридови (667) и да наступа у позадину положаја: Глоговац – Суви врх, на који је од Ражане нападала 13. брдска бригада. Загрожени из позадине, Срби су под тешким околностима отпочели хитно повлачење, којом је приликом више њих заробљено. За ово време 5. брдска бригада је успела да протера Србе са Биљега, запљенивши том приликом 1 топ. Али се одмах показало, да се на утврђеној Великој Зајчици, налазе јаке српске снаге.
4. брдска бригада (самостална) успела је овог дана пре подне, да протера Србе са виса Јаорина код села Дуб.
Операције српске војске
Операције II. армије
У току ноћи 25./26. новембра трупе Моравске дивизије I. позива прикупљале су се и уређивале на новом положају: Вис (к. 385) – Кременица, што је продужено и у току дана. Тимочка дивизија I. позива одступила је у реду и посела за одсудну одбрану положај: Дрен (к. 278) – Главица (к. 233) – кота 278 (Зеоке). Трупе Шумадиске дивизије I. позива и Коњичке дивизије остале су на својим дотадашњим положајима. У 13.40 часова примљен је извештај команданта III. армије ОБр. 2990 писан 25. новембра у 23.40 часова ове садржине: „Дринска дивизија II. позива отпочела је повлачење на нов положај на левој обали Каменице. Своју предстражу оставиће на Виноградинама и по томе на Бугарском брду. На фронту Комбиноване дивизије и Тимочке дивизије II. позива непријатељ је гађао наше положаје артилериском ватром без знатног резултата. Код Тимочке дивизије II. позива рањено је 14 војника а код Комбиноване 3. Наша артилерија гађала је поједине непријатељске батерије и ометала непријатељу утврђивање“. У 15.36 часова примљен је извештај ОБр. 1738 од команданта Обреновачког одреда: „Прошле ноћи предузето чишћење десне обале Колубаре од непријатеља није успело, само је спречено даље ширење на десној обали Колубаре код Дражевачке и Мислођинске бране. Непријатељ има у рововима на самој обали Колубаре две чете, а према Чардаку око 1 и по чету. У току целе ноћи непријатељ је у више махова покушао да се пребаци на десну обалу Колубаре, а на простору од Чардака до ушћа у Саву, где је јутрос око 4 часа покушао да преко Саве пребаци једну чету дереглијама. Ова је чета уништена, а из исказа малог броја зарољеника види се, да су из 3. чисто мађарског хонведског пука, који им је по сремским селима одржавао ред. До сад прикупљено је у растовој шуми њих 900 – један батаљон за пребацивање, које су потпомагала 3 монитора, три брдска топа, до саме леве обале Колубаре и 6 пољских топова из растове шуме. Где су остала 3 батаљона тога пука, заробљеници не умеју да кажу. Молим да се 10. пук врати у одред, како би одредска резерва била што јача“.
У 17.50 часова са ОБр. 4059 послато је команданту Обреновачког одреда ово: „Ваш извештај ОБр. 1738 реферисан је команданту армије. 10. кадровски пук као и све трупе упућене из тога одреда Коњичкој дивизији нису више под командом ове армије. Како је постављен решењем Врховне команде нов командант Обреновачког одреда пуковник Душан Туфегџић, који ће вечерас бити у Борку, под чију ће се команду ставити и пешадија и артилерија придата Коњичкој дивизији из Обреновачког одреда и Одбране Београда, то се обратите њему за појачање. Св. ОБр. 1738 те команде“. У 17.25 часова примљен је извештај од команданта III. армије ОБр. 2995 у овоме: „Командант Дринске дивизије II. позива извештава у 4.55 часова, да су поред штаба његове дивизије на Виноградинама синоћ 25. новембра прошли 2 ½ батаљона 16. пука, делови 1., 2. и 4. пука из Моравске дивизије I. позива. Телефонско наређење команданта II. армије послато команданту Дринске дивизије II. позива, да 16. пук и остали делови имају да дођу на Вис, као лево крило Моравске дивизије I. позива, саопштено је одмах, и командант 16. пука кренуо се у 18 часова за положај“. У 18.10 часова примљено је наређење ОБр. 7189 Врховне команде а које је ниже у целини изнето. Поводом овога, командант II. армије издао је наређење ОБр. 4066 команданту Коњичке дивизије ове садржине: „На основи наређења Врховне команде ОБр. 7115 формиран је Обреновачки одред, стављен непосредно под Врховну команду, у који имају ући поред досадањих трупа Обреновачког одреда све трупе придате до сад Коњичкој дивизији, изузев 11. пешад. пук I. позива, који остаје под њом. Овај одред под командом пуковника Туфегџића има да брани фронт према Конатици, и од Конатичког положаја к. 225 па на север и према Сави до везе са трупама Београдске Одбране. Коњичка дивизија остајући и даље под II. армијом добила је задатак, да штити бок и позадину Шумадиске дивизије и да држи положаје од к. 225 па на југ до моста на р. Турији код села Црљенци“.
У 19.40 часова примљен је извештај од команданта III. армије ОБр. 3019 ове садржине: „Командант Дринске дивизије II. позива јавља, да је сазнао од бегунаца из Ћелије, да се непријатељ са јаком снагом креће од Лазаревца ка десном крилу Моравске дивизије I. позива“. У 22.10 часова са ОБр. 4072 послат је овај извештај команданту III. армије: „Командант Моравске дивизије I. позива наредио је, да се 13. пук II. позива крене сутра у јутру преко косе Трнавци у Смрдљиковац у састав своје дивизије“.
Дејство Моравске дивизије I. позива
У току дана 26. новембра трупе ове дивизије поселе су положаје Вис (к. 385) – Кременица, наслањајући се десним крилом на положај Дрен (лево крило Тимочке дивизије I. позива). Положај Кременица и продужена коса ка Вису, по конфигурацији земљишта, налази се у позадини положаја Тимочке дивизије I. позива тако, да у случају напада непријатељског правцем ка Вису (385), сву тежину борбе примиће на себе Тимочка дивизија I. позива. Да би се изједначио фронт обеју дивизија, командант Моравске дивизије I. позива у споразуму са командантом Тимочке дивизије I. позива посео је и све косе, које се од Виса и Кременице пуштају ка селу Лукавици. 2. пешад. пук I. позива са једном батеријом посео је положај Вис (к. 385) а коњицом је ухваћена веза са трупама Дринске дивизије II. позива, која предстражама држи Бугарско брдо, а главнином, положаје на левој обали Каменице реке. 16. пук и 3. пук I. позива посели су положај Кременица, до коте 278 јужно од Дрена са истуреним јаким деловима на косама Лукавице реке. Општа резерва: 1. и 4. пук I. позива „Стев. Немање“ постављена је позади десног крила. Батерије су постављене тако да фланкирају падину Виса (385), и да туку долине притока Лукавице, а по потреби дејствују пред фронтом положаја код Виса. Дивизија је прикупљена сем 1. и 4. пука I. позива „Стев. Немање“, који су још у току прикупљања. Артилерија је сва извучена са огромним тешкоћама сем 3 топа 2. батерије, које је непријатељ приликом другог јуриша заузео. Мунициска колона Тимочке дивизије I. позива је такође извучена. У јучерањој борби дивизија је претрпела огромне губитке, нарочито од артилериске ватре.
У 9 часова примљено је наређење команданта II. армије ОБр. 4043 ове садржине: „Кад се трупе среде и поседну положаје одмах вратите 14. пук команданту Тимочке дивизије I. позива, а и 3 батаљона 13. пука, који су вам повремено стављани на расположење. Ако не будете могли да пошљете батаљоне 13. пука известите“. У 11 часова командант дивизије са ОБр. 2047 извештава команданта II. армије: „13. и 14. пук I. позива упућени су у састав своје дивизије. Св. ОБр. 4043“. У ово време примљено је од команданта II. армије наређење АБр. 2773 ове садржине: „За ту дивизију упућен је из Крагујевца један хаубички вод 8. батерије са муницијом. Јавите којим правцем и на који положај да се упути поменути вод кад приспе у Даросаву“. На ово командант дивизије одговорио је, да се овај вод упути у Трбушницу код школе.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
Трупе ове дивизије одступиле су синоћ 25./26. новембра реду и поселе одређени им положај. Делови 13. и 14. пука који су били код Моравске дивизије још нису прикупљени, само је део 13. пука стигао на своје место. Са Шумадиском дивизијом I. позива још није ухваћена веза преко Пештана, а са Моравском дивизијом I. позива веза је ухваћена. У 8 часова предњи делови, који су били изнад Лукавичке школе, пушкарали су се са предњим непријатељским одељењима. Губитака није било. Командант дивизије са оперативним одељењем кренуо се на положај и састао се са командантом Моравске дивизије I. позива и утврдили места резерве и како да се брани леви одсек Тимочке дивизије I. позива, који је у односу на положај Моравске дивизије I. позива и сувише истакнут. Обзиром на ово, као и на важност положаја на Дрену, решено је, да резерва 3. пука I. позива буде позади левог крила левог одсека Тимочке дивизије I. позива као и сва резерва ове дивизије. У 10.30 часова командант десног одсека извештава, да су се две непријатељске чете кренуле са леве обале Дреновачког потока и дошле до наспрам села Бурова где се утврђују. У 18.15 часова издато је ово наређење команданту трупне коморе: „Храну за сутра издајте трупама још ноћас и комора до сутра у јутру да буде на своме месту, те да пут буде слободан од те коморе. О овоме водите најстрожије рачуна, а поједине коморе да буду под командом својих старешина“. Овог дана непријатељ је дејствовао једном пољском батеријом, која је пласирана код Лукавичке школе, избацивши неколико зрна на Дрен (к. 278) и на Главицу (233). Са Моравском и Шумадиском дивизијом I. позива ухваћена је веза. Од 13. и 14. пука I. позива до вечерас (26. новембра) скупљено је и то: из 13. пука 2.745 а из 14. пука 1.043 бораца. Команданту 6. пука III. позива са ОБр. 1514 наређено је, да сутра 27. новембра упути на рад око рашчишћавања путова цео батаљон, који је наоружан Берданкама. Чете да упути тамо, где буде наредио командант инжињерије.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
У току ноћи 25./26. новембра леви одсек ове дивизије извршио је заламање левим крилом, али са Тимочком дивизијом I. позива у току ове ноћи веза није ухваћена, те је наређено, да се ово у току дана 26. новембра постигне. Предстража левог одсека држи пут Вреоци – Лазаревац до Белићанског потока. Мртве страже, објавнице и патроле истурене су до реке Пештана. У 7.55 часова командант Шумадиског коњичког пука са ОБр. 447 известио је: „Распоред извршен јуче 25. новембра у 20.15 часова овакав је: један ескадрон пешке на „Гају“ а остатак на левој обали Турије на путу из долине Турије за Јунковац, у постојећим рововима. Веза је ухваћена са Коњичком дивизијом и 12. пуком“. У 8.55 часова на основи наређења команданта II. армије ОБр. 4026, командант Шумадиске дивизије I. позива са ОБр. 2474 наредио је команданту Шумадиске болничарске чете ово: „Са четом и санитетском колоном вратите се још данас у Барошевац и на истом месту подигните дивизиско завојиште. Тешка и непотребна кола нарочито санитске колоне да остану у Даросави“. У 10 часова у вези горњега, наређује команданту коњичког и артилериског пука ово: „Пошто трупе ове дивизије држе и даље своје досадашње положаје, то сам наредио, да Шумадиска болничарска чета још данас дође у Барошевац и на истом месту подигне дивизиско завојиште. О чему се извештава командант ради знања“. У 10.45 часова исто је достављено ради знања и команданту десног, средњег и левог одсека.
Са ОБр. 2480 поднет је II. армији, Тимочкој и Коњичкој дивизији овај извештај: „У току данашњег дана на десном одсеку ове дивизије било је слабог пушкарања између предстража левог крила и непријатељских осигуравајућих делова на Лукавици. Ова је ватра била јача у 16.40 час. Непријатељ је од 9 часова почео тући са три артилериске групе положај десног одсека – пласиране лево од Малог Борка, но брзо су биле ућуткане дејством наше 3. пољске и 2. хаубичке батерије. Трупе десног одсека су у тесној вези са 11. пуком I. позива на реци Турији. На средњем одсеку није било ничег значајнијег. Према левом одсеку непријатељ је на мосту преко Пештана око 11 часова пребацио 2 чете пешадије, које се на путу код моста утврђују. И према десном крилу Тимочке дивизије I. позива непријатељ је поред леве обале Пештана и железничке пруге пребацио војнике, где су почели да се укопавају. Предстраже нашег левог одсека тукле су га бочном ватром. Леви одсек ухватио је везу лево са 20. пешад. пуком I. позива“. У 22 часа са ОБр. 2482 послат је извештај команданту II. армије овакве садржине: „Према добивеним усменим телефонским извештајима од команданта 2. коњичке бригаде, команданата пукова ове дивизије и од заробљеника који су вечерас доведени у штаб ове дивизије, непријатељске трупе које се налазе према Коњичкој дивизији и овој дивизији ове су: према Коњичкој дивизији је цела 29. дивизија из 9. корпуса и још 2 батаљона 79. пука заједничке војске код Конатице, 2 батаљона 37. пука заједничке војске на Бељевини, 38. јегерски батаљон на коти 147, где су и 2 пољска топа и 3 – 4 батаљона (није се сазнала нумера пука) вероватно из 29. дивизије са 4 пољска топа према Степојевцу до реке Турије. Према овој дивизији ове су непријатељске трупе: према десном одсеку 12. пук ландштурма и 68. пук заједиичке војске са четири артилериске групе код М. Борка; према средњем одсеку 21. пук (није проверено) и према левом одсеку 38. пук заједничке војске“.
Дејство Коњичке дивизије
У току ноћи 25./26. новембра ситуација код трупа Коњичке дивизије била је непромењена. Вршени су извесни покрети појединих трупа, а по заповести ОБр. 2066 раније издатој. Дужност команданта десног одсека примио је, по наређењу команданта Коњичке дивизије ОБр. 2066, потпуковник Миленко Недић у 7.15 часова, а левог одсека потпуковник Војислав Томић у 9.30 часова. У 8.30 часова командант десног одсека известио је команданта дивизије, да је непријатељ јутрос напао трупе десног одсека и заузео Мартин брег, а делом коту 225. По пријему овог извештаја, а пошто се командант Коњичке дивизије детаљно известио о размерама овог напада, издао је под ОБр. 2078 ову заповест:
Команданту десног одсека. „Са трупама вашег одсека, 7. пуком I. позива и батеријом, који су вам синоћ мојом заповешћу стављени на расположење наређујем: да предузмете напад на непријатеља и по сваку цену повратите изгубљене положаје, иначе ће се компромитовати положај целе II. армије“.
Команданту левог одсека. „Јутрос је непријатељ напао десни одсек и овог момента заузео Мартин брег. Наређено је команданту десног одсека, да са 7. пуком I. позива и својим трупама, нападом поврати своје изгубљене положаје. Са вашим трупама, а нарочито артилеријом, извршите притисак на непријатељске трупе пред вама, ради олакшања извршења задатка трупама десног одсека“.
У исто време одмах је послат начелник штаба дивизије код команданта десног одсека, да провери ситуацију и предузме нужне мере за извршење заповести ОБр. 2078. Командант десног одсека јавља „Јутрос у 6 часова непријатељ је са јаком снагом напао на Мартин брег и к. 225 и успео је, да овлада положајем Мартин брег и једним делом к. 225, али је против нападом одбивен и сад су сви јучерањи положаји у нашим рукама. Борба је вођена у току целог дана, у којој су били ангажовани 10. кадров. пук, 19. кадров. пук, батаљон 14. кадров. пука и једним делом батаљон 11. пука I. позива. Губитака је било са обе стране, но већи код непријатеља. До сад је на превијалиште дошло 222, но има их који још долазе; број погинулих јавићу накнадно, јер је борба тек сада прекинута. 7. пук је на положају, али данас у борби није учествовао. Непријатељ је с времена на време тукао артилериском, пешадиском и митраљеском ватром стрељачке ровове на левом одсеку, а од подне је покушао пребацивање појединих делова своје пешадије преко р. Бељанице, према левом крилу тога одсека, али је нашом артилеријом спречен. Наша артилерија са левог одсека тукла је јаком ватром артилериске положаје на коти 147 и Бељевини у циљу олакшавања против напада трупа десног одсека“.
1. коњичка бригада по заповести ОБр. 2066 груписала се око 10.30 часова у с. Шиљаковцу оставив команданту десног одсека митраљеска одељења својих пукова, што је ово командант дивизије одобрио имајући у виду данашњу борбу трупа тога одсека. 2. коњичка бригада груписала се са штабом и 4. пуком у с. Лесковцу, а 2. пуком у с. Борку. По завршетку боја трупа десног одсека око 18 часова Коњичка дивизија држала је у потпуној власти своје раније положаје, и трећи покушај непријатеља да овлада Конатичким положајима био је потпуно осујећен. Непријатељ је такође задржао своје раније положаје, а јачина његова остала иста, која је и раније утврђена. Тачни податци о губитцима код десног одсека, нису добивени од команданта десног одсека, а од официра рањени су: мајор Радомир Петровић, ппоручник Михаило Тодоровић, ппоручник Милутин Марковић, ппоручник Сима Шапковић. Овога дана примљено је наређење команданта II. армије ОБр. 4038 и накнадно ОБр. 4065 а које је горе у целини изнето. На оснони овога наређења командант Коњичке дивизије под ОБр. 2093 у 23 часа издао је ову заповест: „Према наређењу Врховне команде ОБр. 7115 и команданта II. армије ОБр. 4038 од 26. тек. месеца наређујем:
1. Десни одсек, командант ппуковник Никола Цоловић (2. коњичка бригада, 1 батаљон 11. пешад. пука I. позива, 2. коњичка батерија. Свега: 8 ескадрона, 1 батаљон и 3 топа) поседа и одсудно брани одсек од к. 225 (искључно) до потока Врбовице код слова „и“, одржавајући најтешњу везу десно са трупама Обреновачког одреда на коти 225, а лево са трупама левог одсека на потоку Врбовици.
2. Леви одсек, командант ппуковник Војислав Томић (3 батаљона 11. пешад. пука I. позива, 1 ескадрон 2. коњичке бригаде и 1. коњичка батерија. Свега: 3 батаљона, 1 ескадрон и 4 топа) поседа и одсудно брани одсек од потока Врбовице код слова „и“ па до моста на реци Турији, одржавајући најтешњу везу десно са трупама десног одсека а лево са трупама Шумадиске дивизије I. позива.
3. Општа резерва, (1. коњичка бригада без 1 ескадрона. Свега: 7 ескадрона) под мојом командом у с. Лесковцу.
4. Трупна комора Коњичке дивизије и 11. пешад. пука у селу Бељини.
5. Мунициска колона Коњичке дивизије у с. Слатини.
6. Снабдевање артилериском и карабинском муницијом из с. Сибнице, а 11. пешад. пук I. позива из Шумадиске дивизије I. позива.
7. Снабдевање хране из војне станице у Мељаку.
8. Штаб дивизије, пионирско одељење, телеграфско одељење и војна пошта у селу Борку.
9. Досадањи команданти одсека упутиће одмах по пријему ове заповести све трупе на своја места, како је то овом заповешћу предвиђено, сем 1. коњичке батерије и 7. батерије Шумадиског артилер. пука, за које ћете добити накнадно наређење.
10. Команданти одсека предузеће мере, да се положаји утврде, у колико то до сад није учињено.
11. Дивизиско завојиште у селу Лесковцу.
12. О извршењу ове заповести команданти одсека известиће ме и послати распоред трупа на својим одсецима са скицом“.