Операције Ужичке војске
Из ранијих излагања види се, да су трупе Ужичке војске закључно са 25. новембром по групама биле овако распоређене:
Прва група. На одсеку: Кадињача – Буља – Бранова Глава са истакнутим деловима код Дуба (раскрсница путова за Бајину Башту и Рогачицу), на Градину, а са једном четом и једним водом коњице на Шаргану и Милошевцу. Трупе ове групе, образовале су леви одсек. Једна самостална чета је код Чајетине и њој је издато наређење за повлачење ка Ариљу.
Друга група. На одсеку: Црни врх – Вис – В. Приседо са истакнутим деловима код Руде Букве (Биљег) и Јаорине. Трупе ове образовале су десни одсек.
Трећа група. На Црнокосу на одсеку: Цикоте – Сјеровача – Кик са предњим деловима на положајима код с. Глоговца и с. Поповића, којима је наређено, да се у току ноћи 25./26. новембра повуку на Црнокос.
Четврта група. На одсеку: Зелени брег – Зајчице са предњим деловима код Ридова и Биљега.
Прва и друга група биле су фронтом према Бајиној Башти и Рогачици, а трећа и четврта фронтом према Маљену и Буковима. Према другој групи непријатељ је постепено надирао, тежећи да се дохвати Јелове Горе и дође у јачу везу са својим трупама, које су надирале ка Косјерићу. Према трећој и четвртој групи непријатељ је енергично надирао надмоћнијом снагом и најкраћим правцем ка Чачку. Према оваком груписању снаге Ужичке војске, као и према ситуацији у току 25. новембра, а по усменом телефонском одобрењу Врховне команде издата су синоћ 25./26. новембра наређења за груписање трупа Ужичке војске за одбрану Овчарско – Кабларске клисуре у духу директиве Врховне команде ОБр. 6575. План за извлачење појединих група испред додира са непријатељем био је овакав:
1. Да четврта, деснокрилна група, послужи као ослонац и борбом створи могућност за извлачење осталих група и њихово груписање на положајима за одбрану Овчарско – Кабларске клисуре;
2. Да прва и друга група, као најистакнутије, под заштитом треће и четврте групе отпочну у току ноћи извлачење и да се групишу у прво време на положајима између Моравице и Бјелице за одбрану клисуре на десној обали Мораве.
3. Да се у току ноћи трећа група прикупи на Црнокосу и заштићава извлачење трупа са Јелове Горе и Кадињаче, а потом и сама предузме повлачење и сасреди се са четвртом групом за одбрану линије: Зелени брег – Зајчице – Крупничиште – Д. Добриња – Смишаљ – Морава.
4. Да се све три групе повлаче под заштитом својих заштитница, одржавајући међусобну јаку везу и старајући се да буду на једној висини.
За извлачење трупа издата су ова наређења:
Команданту левог одсека: 1. Да на Кадињачи под командом ппуковника Велимира Бељића остави заштитницу од 2 батаљона и 1 брдске батерије.
2. Сва остала снага да се одмах прикупи и у току ноћи предузме покрет правцем: Ужице – Пожега (нови пут) – Ташти поље – Грдовићи – Ариље и пошто пређе Мораву да поседне за одбрану одсек: Јанковац – Сунчевицу – к. 629.
3. Заштитница, одржавајући везу са заштитницом Ужичке бригаде, отпочиње повлачење у 9 час. са трупама овог одсека, задржавајући непријатеља на своме фронту, ако би овај предузео наступање. По доласку код с. Грдовића, заштитница се задржава на Воњешу (590), док се све трупе тога одсека не пребаце и не уреде на десној обали Моравице.
4. Трупне коморе преко Ариља долазе позади Крстаца (путом за Чачак).
Команданту десног одсека: 1. Да на положајима: Црни врх – Вис – Јаорина остави трупе ангажоване према непријатељу, а остале трупе да се прикупе и у току ноћи предузму покрет правцем: Ђаков камен – Чаковина – Ужице – Тврдићи – Пожега – Гугаљски мост – Крстац, поседајући за одбрану положај од Мораве до Ошљевца (к. 648) са предњим деловима дуж Моравице: од Мораве до Врањског потока.
2. Заштитница, од 2 батаљона, 1 пољске и 1 брдске батерије, отпочиње повлачење у 9 час. од В. Приседола правцем за главнином, задржавајући се на положајима северно од Пожеге, где даје непријатељу отпора те да омогући пребацивање трупа преко Мораве и поседање одређеног положаја. Ова заштитница одржаваће везу са заштитницама трупа Косјерићског одреда и заштитницом трупа левог одсека.
Команданту Шумадиске дивизије II. позива
1. Да се 1. степен колонске коморе крене преко Пожеге долином Мораве за Чачак.
2. Да се пољска батерија под заштитом пешадије крене у току ноћи са Црнокоса преко Пожеге за Марковицу.
3. Да се у току ноћи све трупе Косјерићског одсека прикупе на Црнокосу, заштићавајући извлачење трупа са Јелове Горе и Кадињаче, а потом, обезбеђујући се својом заштитницом, повуку за одбрану на линију: Крупничиште – Д. Добрина – Смишаљ – Морава.
Стање код четврте групе на Зеленом брегу у току 26. новембра било је овако: Кад је командант одреда ппуковник Филиповић примио наређење ОБр. 1693, по коме је имао да поседне за одсудну одбрану положај Кошариште – Ридови – Биљеге, добио је извештај, да је део трупа Лимског одреда напустио: Кошариште – Ридови – Субјел и да непријатељ са 3 батаљона наступа са Погледа на Биљеге, а јачом снагом од М. Маљена ка Мршељу. Према оваком стању наредио је:
1. Команданту Лимског одреда, пошто га је појачао са једним батаљоном 10. пука II. позива, да нападом поврати Кошариште и Ридове;
2. Команданту 12. пука II. позива да са својим пуком, делом 15. пука III. позива и 2 брдска брзометна топа, нападне и поврати Субјел и овај одсудно брани.
3. Да 2 чете на Видовима одржавају везу са левим крилом I. армије, пошто је М. Маљен већ био у непријатељским рукама.
У одређено време отпочео је напад те да се изгубљене тачке поврате. Али Лимски одред не само да није могао да поврати изгубљене тачке, већ је погрешком команданта Ибарског пука напуштен без борбе положај Биљези и том приликом изгубљен један Крупов топ. Напори, да се понова поврате Биљези, нису успели. Тако исто и 12. пук није успео да заузме Субјел, већ је одступио ка Јежевици.
Ситуација за време повлачења
Рад заштитнице левог одсека. Заштитница је отпочела покрет у 9.30 час. и стигла преко Грдовића на положај Воњежац (к. 590) у 24 часа, где се и задржала и тек сутрадан 27. новембра око 12 час., кад су сви делови били пребачени преко Моравице, повукла се на положај: Сунчевица – к. 629. Непријатељ у току 26. новембра није предузимао никакав покрет са те стране, те се и заштитница повукла на миру на нове положаје.
Рад заштитнице десног одсека. Заштитницу трупа овог одсека образовали су: 1 батаљон 12. пука и 1 батаљон 4. кадровског пука; 1 пољска брзометна и 1 Крупова брдска брзометна батерија. Заштитница је била овако распоређена: батаљон 4. кадров. пука био је на Црном врху са истуреним предњим деловима на Годановцу и Колуши, а батаљон 12. кадров. пука са 2 митраљеза и Круповом брдском батеријом на Вису и Јаорини. Пољска брзометна батерија на Кондеру и В. Приседолу. Делови на Вису били су у непосредном додиру са непријатељем, те је из заштитнице један део са брдском батеријом упућен на Орашац, да прихвати одступање делова са Виса и Јаорине. Делови са Виса отпочели су повлачење у 7 час., на путу ка Водицама образовали су колону и продужили ка В. Приседолу. Делови са Јаорине отпочели су повлачење у 7.15 час. и прикупивши се на јужном нагибу Орашца, продужили су преко Водица кретање ка В. Приседолу. Повлачење предњих чета из ровова вршено је постепено и са прихватом. Маршевска колона заштитнице формирана је око 8 час. и продужила покрет ка Водицама. У то време дигла се и магла, те је примећено, да непријатељски стрељачки строј избија на Вис а његове резерве ка с. Малићу; одмах је наша брдска артилерија отворила ватру. Непријатељ је у наступању задржан, а заштитница, под заклоном ове ватре, повукла се са Орашца. Како је главнина трупа овог одсека још маршовала преко В. Приседола, то је заштитница у 8.45 час. посела за одбрану Кондер и В. Приседо. Батаљон 4. кадров. пука са Црног врха ушао је у главну трупу заштитнице тек у 10.30 час. јер је био растурен и требало му је доста времена за прикупљање, а при том је био и знатно удаљен од В. Приседола. Непријатељ није наваљивао нити је гонио, те је на тај начин заштитница могла без узнемиравања да се повуче из борбе и продужи кретање са В. Приседола у 11.30 час. Кретајући се одређеним правцем заштитница је стигла око пола ноћи у Пожегу и даље са главнином задржала се око Гугаљског моста (на раскрсници путова); са прихватницама на Голоуши а предњим деловима код к. 403 и моста на Скрапежу западно од Пожеге. Под заштитом заштитнице, све остале трупе пребачене су преко Мораве на Крстац у току ноћи 25./26. новембра.
Рад Косјерићске групе. Трупе на овом одсеку извршиле су повлачење на овај начин:
1. Коњички дивизион на Тулимирском брду имао је да остане до 14 час., а потом да се повуче на Црнокос (Шарампов). Са њим је имао да се повуче и полубатаљон 11. пука са 2 брдска брзометна топа. Са Шарампова, са водом пешака из 12. пука, дивизион је преко Јежевице дошао на Шиљковицу.
2. Допунски батаљон 11. пука II. позива са Црнокоса кретао се преко Града и Јежевице на Мађер (к. 582 – 565), те да овај положај поседне за одбрану, избацујући 1 чету код Јежевице за везу са Крупничиштем. Под заштитом овог батаљона имале су се пребацити и остале трупе од Косјерића.
3. 1. батаљон 2. прек. пука III. позива са Кика (Градине) и 2 брдска Дебанжова топа преко Брезов Града и Суве Локве кретали су се за Смишаљ, где је упућена и 1 чета Ибарског обвезничког пука.
4. По 2 чете из 10. и 11. пука II. позива са 2 брдска брзометна топа под заштитом своје заштитнице повлачили су се правцем: Трнава – Брезов Град – Засеље и уз Добрињску реку на Мађер.
Повлачење свију ових делова извршено је у реду и без гоњења и узнемиривања од стране непријатеља. Са Шарампова – Црнокоса деснокрилна заштитница повукла се у 18 час. Терен, којим су се трупе овог одсека и заштитнице повлачиле, био је врло тежак и каљав, испресецан јаругама, потоцима и рекама, а при том је трупе ухватио и мрак, те су стигле на одређене положаје тек 27. новембра око 10 час. Батаљон 10. пука III. позива са 2 брдска Дебанжова топа са Сјероваче, као средња заштитница, отпочео је одступање од Сјероваче 26. новембра у 20 час. и дошао на Мађер 27. новембра између 13 и 14 часова. При одступању није ни он узнемираван.
Закључак. Због тога што је одред потпуковника Филиповића, 12. пук II. позива и део Лимског одреда, био благовремено прикупљен око Зеленог брега, као и стога, што је од стране овог одреда предузет напад на непријатеља на одсеку Субјел – Ридови – Кошариште, успело се, да се непријатељ у надирању заустави и створи могућност осталим знатно истакнутим трупама ове војске, да се повуку у реду и без узнемиравања од непријатеља. Да није извршено благовремено рокирање трупа ка овом одсеку; благовремено упућивање артилерије на овај одсек, утврђивање Зајчице од стране команданта инжињерије и благовремено подигнута телеграфска веза Чачак – Шиљковица, ситуација би била до крајности отежана и мучно да би се повлачење могло извршити у реду и без узнемиривања од стране непријатеља.
Операције Обреновачког одреда
У 13.15 час. примљено је из Врховне команде наређење ОБр. 7115, којим се одређује ordre de bataille Обреновачког одреда и његова комуникациска линија, а директива за рад послаће се накнадно. У саставу одреда су: 7. пук II. позива, 10. пук кадровски, 19. пук кадровски, 5 батаљона III. позива, 3. хаубичка батерија од 2 цеви, 4. Дринска позиц. батерија, 4. Моравска позиц. батерија, 2. Дринска брзометна батерија II. позива, 8. Тимочка брзометна батерија I. позива и 7. Шумадиска брзометна батерија I. позива. Привремено улазе у састав и 7. пук I. позива и 1. Дунавска брзометна батерија. Око 7 час. командант десног одсека јавио је телефоном, да је непријатељ покушао уз садејство и монитора да на дереглијама пребаци на ушћу Колубаре око 2 – 300 војника одједном; да су их наша стражарска одељења дочекала бомбама и ватром, и тако рећи уништила. Има и заробљеника, за које ће се и детаљнији извештај послати. Одмах за тим наређено је команданту 4. батаљона 7. пука II. позива капетану К. Стојановићу, да са последњом четом свог батаљона оде на Кик и прими привремено команду над десним одсеком, док се командант одсека мајор Недељковић не врати са ушћа Колубаре. У 9.50 час. примљен је извештај командира 4. ескадрона, да се код с. Конатице води борба; да непријатељска артилерија гађа 4. Моравску позициску батерију, али да пребацује и да на левом одсеку нема ничега значајнијег. У 11 час. примљен је извештај командира 4. ескадрона, да је непријатељ извршио напад на 1. бригаду и заузео Мартин брег, а 1. бригада извршиће против напад чим стигне 7. пук I. позива, коме је наређено да форсирано маршује. У 12 час. послат је извештај Врховној команди и суседима ОБр. 1738, који је ниже у ситуацији за овај дан изнет. У 12.45 час. известио је телефоном водник Дебанжовог вода са Г. Брда, да се пешадија, која му је била у близини, разбегла под ужасним дејством мониторске ватре и да се непријатељ једним делом искрцао у Баричу. У 13.50 час. извештава командир 4. ескадрона, да му је официр одржач везе са 1. бригадом јавио, како је чуо кад је командант 1. бригаде известио команданта Коњичке дивизије, да је Мартин брег понова враћен.
У 17 час. примљен је извештај команданта II. армије, да пуковник Туфегџић вечерас стиже у Борак и он прима команду и над трупама придатим Коњичкој дивизији. У 18 час. примљена је директива Врховне команде ОБр. 7152: „Обреновачки одред формиран по наређењу ОБр. 7115 има задатак да обезбеђује и брани фронт према Сави и Колубари, од ушћа Турије у Лукавицу до везе са трупама Одбране Београда. Према топографском изгледу земљишта и према до сад изјављеној намери непријатељској, јачом снагом да се учврсти на линији: Степојевац – Конатица, да ту пробије наш бранички фронт, прекине везу Обреновачког одреда са II. армијом, а одатле да загрози боку и позадини било Обреновачког одреда, било II. армији. Стога главну пажњу обратити на овај део фронта, ту груписати јачу снагу за дејство и настати да се непријатељ са садање његове линије потисне и баци назад преко Лукавице. Део фронта, од ушћа реке Марице па даље на север, топографски је јак и даје се бранити слабијом снагом: лево одржавати везу са II. армијом а десно са трупама Одбране Београда. На случај да одред буде приморан да одступи, одмах о овоме обавестити команданта Одбране Београда и команданта II. армије, обавестити се о њиховим намерама и постепено се повлачити правцем Барајево – Сибница, обезбеђујући бок и позадину, како трупа Одбране Београда, тако и II. армије, према чему и подешавати своје одступање; на Сибничким положајима задржати се ради одбране, везујући се са II. армијом јужно на Медведњаку, а источно са трупама Одбране Београда на Космају. Кад Обреновачки одред стигне на Сибничке положаје, од тог тренутка потпада под команду Одбране Београда. Магацин хране биће у Мељаку и Младеновцу. О пријему овог наређења одговорити“.
У 18.30 час. наређено је команданту средњег одсека, да 2 чете 2. батаљона 7. пука I. позива упути на Јасенак у одредску резерву. У 19 час. примљен је извештај командира митраљеског одељења 7. пука II. позива, да је од војничког моста низводно, непријатељ успео да преко Колубаре намести брвно и да ће, вероватно, ту у току ноћи подизати мост. Команданту средњег одсека телефоном је наређено, да се појача опреза на овом делу фронта. У 19.10 час. примљен је извештај команданта средњег одсека о јутрошњој борби код Дражевачке воденице. У нападу се није успело и непријатељ је остао и даље на десној обали Колубаре.
У 20.40 час. послат је извештај Врховној команди и суседима ОБр. 1743, који је изнет ниже у ситуацији за овај дан. Одред је заноћио у синоћњем распореду с разликом, што је једна чета 4. батаљона 7. пука II. позива ојачала десни одсек и што су са средњег одсека доведене у одсечну резерву 2 чете 2 батаљона 7. пука I. позива.
Операције Одбране Београда
На фронту 25./26. новембра ноћ је прошла на миру. Вечерњи извештај о стању на фронту око Београда под ОБр. 646 од данас послат је Врховној команди, а који је ниже у ситуацији за овај дан у целости изнет. Других важнијих догађаја није било.