Продужење Боја на Љигу. Успех непријатеља на центру армије
Стање пред почетак боја. Успевши да постепено потисне центар армије, који се под притиском надмоћније непријатељске снаге све више угибао, повијајући се главној планинској греди, непријатељ је сасредио сад све своје напоре у правцу иначе истакнутог десног крила армије. С обзиром на важност десног крила, колико у погледу комуникациског правца армије, преко Бољковца на Г. Милановац, толико и у односу на лево крило трупа III. армије, могло се већ унапред очекивати, да ће непријатељ у току овога дана продужити даље напад у овом правцу. После силних губитака у току 25. и 26. новембра, непријатељ је ипак успео да овлада положајима непосредно на десној обали Љига, – линијом: Доње брдо – Спасојевина – Боблије. Али, тек сад је имао да савлађује огромне тешкоће фронталног напада природно јаких положаја на обема обалама Драгобиљске реке, на линији: Дићска главица – Буква – Лисина. Појимајући сву тежину овога напада, непријатељ још у току ноћи 26./27. новембра изјављује тенденцију, да се пробије кроз Славковачку реку, те да дејством у правцу Рајца или Проструге олакша надирање својих трупа правцем: Гукоши – Бољковци. Под заклоном ноћи непријатељ је, дакле, напао наше слабе предстражне делове остављене код с. Славковице и овладао њоме, а у доцнијем току ноћи прикупио код ових места још око 2 батаљона, постављајући се на тај начин између левог крила Моравске дивизије II. позива на Лисини и Букви и десног крила предњих делова Дунавске дивизије I. позива на Грађенику. На осталим одсецима непријатељ, пред фронтом ове армије задржао се на линији, на коју је успео да избије пред вече 26. новембра и у току ноћи 26./27. новембра, није даље ништа предузимао. Распоред наших трупа у зору 27. новембра остао је без мало исти као и у току ноћи 26./27. новембра. На десном крилу на одсеку од Качерске реке (села Бранетића) до Драгобиљске реке налазила се Дринска дивизија I. позива са 5. пешад. пуком I. позива и 3. прекоброј. пешад. пуком у првој линији на Главици и Мајдану, а са резервом (17. пеш. пука) на Дићској главици. У јутру овога дана стигао је на Дићску главицу и 6. пешад. пук I. позива из Моравске дивизије II. позива и ушао у састав дивизиске резерве.
Моравска дивизија II. позива на одсеку: Лисина – Буква – Ласина и то: 8. кадров. пешад. пук са 1 батаљоном 3. пешад. пука II. позива на десном крилу на одсеку Лисина – Буква. 1. пешад. пук II. позива на левом крилу на одсеку Лисина – Кошута. 2 батаљона 3. пешад. пука II. позива у резерви на линији: Палеж – Коловача. 1 батаљон 2. пешад. пука II. позива у току ноћи стигао је на Простругу. На центру а на одсеку: Грађеник – Шиљкова коса – Добро поље, Дунавска дивизија I. позива са 4. прекоброј. пеш. пуком (3 батаљона) и 9. пешад. пук I. позива у првој линији. Дивизиска резерва: 1 батаљон 9. пешад. пука I. позива позади средокраће 9. и 4. прекобројног пука. Батаљон 3. пешад. пука II. позива на одсеку Рајац – кота 881. Данглисова батерија по водовима код 4. и 9. пука са 1 батеријом на к. 881 и Рајцу. Коњички пук на коти 746. На левом крилу а на одсеку: Сувобор – Мујов гроб – Бабина глава – Подови са 18. пеш. пуком I. позива, 9. пеш. пуком II. позива, 2 батаљона 8. пешад. пука I. позива и 1 батаљон рекрута у првој линији, а са 2. пешад. пуком II. позива, батаљон 10. пешад. пука III. позива и Комбинованим пуком у дивизиској резерви на Парлозима.
Ток боја. Ноћ 26./27. новембра, сем омањег сукоба код с. Славковице, прошла је на миру. Али већ 27. новембра почела је борба рано из јутра, најпре код Дунавске дивизије I. позива око Славковице, а нешто доцније око 8 часова развила се на целом фронту армије. У циљу, да поврати Славковицу, командант Дунавске дивизије I. позива наредио је испад са Славковачке косе. Испад су имале да изврше 1 вод пионира и 1 одељење коњаника, потпомогнути нападом мањих делова 4. прекобројног пешад. пука са Грађеника. Испад са Славковачке косе и Грађеника успео је само толико, што је непријатеља изненадио и натерао његове предстражне делове да се повуку, али је с. Славковица ипак остала у непријатељским рукама. Између 7 и 8 часова отпочео је непријатељ наступати према фронту Дринске дивизије I. позива; а 8 његових батаљона, од којих је за 4 утврђено, да припадају 7. брдској бригади, наступали су на фронт Славковица – Добро поље у три колоне: десном колоном (2 батаљона) од села Ба, косом између потока Врела и Башке реке ка Добром пољу; средњом колоном (2 батаљона) од села Ба, преко Грађеника и најзад левом колоном (4 батаљона) од Кадине луке преко Славковачке косе ка Рајцу. Податци о јачини и правцу кретања непријатељских колона тек су доцније добивени, али појава непријатељске колоне на правцу од села Ба ка Грађенику запажена је већ око 7 часова, а ускоро затим и од села Славковице ка Рајцу. Непријатељски напад на одсек Дринске дивизије I. позива, на положаје између села Бранчића и Драгобиљске реке, отпочео је око 8 часова и управљен поглавито у правцу Главице и Мајдана. У први мах, напад је долазио само од Боблија, али већ око 9 часова, непријатељ је избио сасвим на Спасојевину и продужио напад у правцу Мајдана, нападајући једновремено и левом обалом Драгобиљске реке.
Једновремено са нападом на Дринску дивизију I. позива, непријатељ је око 8.30 часова отпочео покрет и са Боблија пред фронтом Моравске дивизије II. позива, групишући се при том више ка левом крилу ове дивизије према Лисини и Кошути. Али још у првом покрету дочекан снажном пешадиском и артилериском ватром одмах је застао и почео се утврђивати. Стварно дакле, на фронту Моравске дивизије II. позива није ни било борбе, само слабо пушкарање продужавало се непрекидно, при чему је и артилерија с времена на време узимала учешћа. Неактивност непријатељска пред фронтом Моравске дивизије II. позива дозволила је њеној артилерији да сасреди ватру нарочито пред фронтом Дринске дивизије I. позива, да ућутка непријатељску артилерију на Боблијама, која је бочно тукла Дринску дивизију I. позива и да пружи довољне помоћи њеним трупама, које су се налазиле у тешкој ситуацији. Једновремено са овим, артилерија Моравске дивизије II. позива, потпомагала је и одбрану Грађеника, на који је непријатељ такође снажно нападао. На левом крилу армије на фронту Дунавске дивизије II. позива непријатељ је продужио борбу и напад на Подове, али без онакве активности, као прошлог дана. Напад на Бабину главу тек је био отпочео.
На тај начин стање на левом крилу армије, између 9 и 10 часова, према коме непријатељ није показивао такву активност, било је још добро. На центру, у правцу Грађеника и Славковачке косе, где је непријатељ јаче надирао, стање је било неповољније, а на десном крилу, на фронту Дринске дивизије I. позива, које је непријатељ снажно нападао, ситуација је била озбиљна. Слабе трупе Дринске дивизије I. позива, при том још истакнуте у односу на фронт Моравске дивизије II. позива, могле су лако попустити а неуспех њихов имао би тешких последица, не само за њу саму и остале трупе I. армије, него би довео у незгодан положај и трупе III. армије, откривајући потпуно леви бок њеним деловима на десној обали Качерске реке код села Моравца. У циљу јачег гарантовања центра I. армије и боље искупљености трупа Дунавске дивизије I. поз. за заштиту правца Грађеник – Рајац и уз Славковачку реку ка Прострузи, куда је непријатељ већ од јутрос почео нападати, командант армије под ОБр. 3135 у 9.45 часова наређује команданту Дунавске дивизије II. позива, да споразумно са командантом Дунавске дивизије I. позива учини такав распоред, да већи део положаја Доброг поља и Шиљкове косе припадне трупама Дунавске дивизије II. позива. У погледу гарантовања и одржања десног крила командант армије у 9.30 часова наређује телефоном команданту Моравске дивизије II. позива, да са свога фронта што јаче припомогне Дринску дивизију I. позива у одбрани Гукошких положаја, команданту Дринске дивизије пак препоручује што упорнију одбрану заузетих положаја. При свем том немајући поуздања, да ће десно крило армије и поред све воље и напрезања успети да се одржи, наређено је још команданту Дунавске дивизије II. позива, према чијем фронту у том тренутку непријатељ није показивао тако јаку активност, да учини нужне припреме, како би могао упутити 2. пешад. пук II. позива ка угроженом десном крилу армије, чим за то добије наређење.
Борба на фронту Дринске дивизије I. позива развијала се све јаче. Ангажујући јаче снаге у борби, непријатељ је око 10 часова почео снажно нападати Дринску дивизију I. позива, обасипајући нарочито Главицу врло јаком пешадиском, митраљеском и артилериском ватром брдских и хаубичких оруђа с фронта и са бока, па чак и из позадине са леве обале Драгобиљске реке. Једна његова колона јачине око 1 пешад. пука, нападајући десном обалом Драгобиљске реке са Боблија, већ је била подишла Главици на 800 метара. Са правца од Спасојевина и Доњег брда нападало је 2 батаљона а од Лисина са леве обале Драгобиљске реке 2 батаљона. Снага непријатељска, колико се до овог момента изјаснила, пред фронтом Дринске дивизије I. позива, износила је 8 батаљона. Губитци су били силни. Борба се продужавала непрекидно, непријатељ потпомогнут снажном ватром своје артилерије, приближавао се постепено положајима Дринске дивизије I. позива. Но и поред огромних губитака наше су се трупе одлично бориле.
На Грађенику и Славковачкој коси код предњих делова Дунавске дивизије I. позива јача борба отпочела је тек да се развија око 10 часова, али већ око 10.30 часова наше 2 чете на Славковачкој коси беху потиснуте. Против напад ових чета (потпомогнут једном четом са Грађеника, да се поврате изгубљени положаји) није успео, али се због овог развила борба и на десном крилу Грађеника, кога је непријатељ већ и раније нападао с левог крила. На осталим деловима фронта Дунавске дивизије I. позива владало је затишје. Непријатељ је покушао да наступа према левом крилу 4. прекоброј. пешад. пука у правцу Доброг поља, али је заустављен. У току овог дана пре подне примећено је кретање једне непријатељске колоне јачине до 2 батаљона из долине Палежничке реке у правцу Црног врха. Пад Славковачке косе; јаче надирање непријатеља у правцу Грађеника; нарочито очајне борбе код Дринске дивизије I. позива, показивале су тешку и озбиљну ситуацију на центру армије код Дунавске дивизије I. позива, који иначе није био довољно заштићен, а нарочито на десном крилу армије, код Дринске дивизије I. позива, куда је непријатељ тежио да се пробије. То је навело команданта I. армије, да око десет часова нареди, да 2. пешад. пук II. позива, дотадања резерва левог одсека, крене преко Рајца и Проструге ка десном крилу у састав своје дивизије. У то време око 10.30 часова стигао је армији извештај команданта Дунавске дивизије II. позива, да свој фронт не продужује и да 8. пешад. пук II. позива не упућује указујући на величину и садањег свог одсека; на јачину непријатељску, управљену према њему; на осетљивост иначе слабо поседнутог левог крила армије, најзад још и то, да би упућивањем 2. пеш. пука II. позива остао без резерве. У другој прилици изнети разлози могли би се усвојити, али упућивање 2. пеш. пука II. позива није се могло обуставити, јер је његова помоћ била много потребнија на десном крилу армије, где је ситуација била тешка и озбиљна. Најзад, како је одузимањем 2. пешад. пука Дунавска дивизија II. позива ослабљена, одобрено је команданту Дунавске дивизије II. позива, да свој фронт не проширује, и да према томе у основи има да остане у важности заповест армиска ОБр. 3113 од 26. новембра. О ситуацији на фронту армије, нарочито о тешком стању на десном крилу, извештен је био одмах и начелник штаба Врховне команде, који је инсистирао на томе, да је с обзиром на ситуацију код све три армије, потребно да Дринска дивизија I. позива и Моравска дивизија II. позива задрже, а по могућству и поврате, своје досадање положаје, јер би губитак истих проузроковао непосредно повлачење III. армије, а посредно и II. армије, што би пореметило цео систем одбране.
У наређењу начелника штаба Врховне команде ОБр. 7216, којим је ово достављено, препоручује се, да се настане свима силама, да се садањи положаји Дринске дивизије I. позива и Моравске дивизије II. позива одрже, а у крајњем случају, ако би се неминовно морали повлачити, онда о томе благовремено известите и III. армију и њену Тимочку дивизију II. позива. У овом смислу, а поред већ ранијих наређења, наређено је команданту Моравске дивизије II. позива, да Дринску дивизију I. позива што јаче потпомогне а команданту Дринске дивизије I. позива да се само у случају крајње нужде повлачи у смислу издате заповести ОБр. 3113. Врховној команди одговорено је, да су предузете све мере до граница могућности, да се положаји Дринске дивизије I. позива одрже. Али, како непријатељ већ два дана напада ову армију надмоћнијом снагом, то офанзива, па ма и делимичан покрет осталих двеју армија, учинили би и I. армији и општој ствари веће користи, тим пре, што се с правом полаже на важност Гукошких положаја. Средства и снага I. армије били су потпуно исцрпљени. Но да би колико толико олакшао ситуацију код Дринске дивизије I. поз., командант Моравске дивизије II. поз. упутио је око 11 часова 1 батаљон 3. пешад. пука II. поз. (са десног крила дивизије) долином Драгобиљске реке, да обезбеди леви бок Дринске дивизије I. позива, а батаљон са Проструге кренуо је ка Палежу. Покретом ових делова, а нарочито ванредно успешним дејством артилерије Моравске дивизије II. позива са Палежа и Тимочке дивизије II. позива са Камаља, пешадија Дринске дивизије I. позива била је моћно потпомогнута и непријатељ у нападу задржан. Око подне на фронту Дринске дивиз. I. позива наступило је затишје, али се на центру код Дунавске дивизије I. позива почела борба снажно развијати.
Покушај непријатеља да пробије центар I. армије. Око подне непријатељ је снажно напао Грађеник, и делом трупа, под заклоном магле, изненада избио на главну линију нашег одбранбеног положаја између к. 881 и Доброг поља, пробивши центар 4. прекоброј. пешад. пука. Због овог, 4. прекоброј пешад. пук, развучен на широком фронту без икакве резерве, а поцепан пола на Грађенику пола на Добром пољу, не могући дати никаквог отпора, одступио је у потпуном растројству. Батаљони са Грађеника одступили су преко Којића реке и к. 746 у потпуном нереду, а батаљони са левог крила, одсечени од главнине, одступили су ка 9. пешад. пуку I. позива ка Шиљковој коси. Само 2 чете са одсека к. 881 – Добро поље, одступиле су у реду ка Рајцу, где су се већ налазиле 3 чете батаљона 3. пешад. пука II. позива, штитећи извлачење артилериског вода и вода Данглисове батерије са к. 881 на Грашац. Код ових чета налазио се и командант пука. Падом к. 881 и пробијањем на центру Дунавске дивизије I. позива, лево крило I. армије и Сувоборска група доведени су били у врло незгодан положај. Падом к. 881 био је директно угрожен десни бок Сувоборске групе и десно крило трупа на Шиљковој коси. Успев да прикупи јаче снаге на овој тачци, непријатељ је могао лако да загрози боку и позадини Дунавске дивизије II. позива, да је лако натера на повлачење, а тиме доведе у незгодан положај и десно крило и бок Ужичке војске. Надирући са к. 881 у правцу Полома и Бањана, непријатељ је могао тако исто грозити левом боку и позадини Дринске дивизије I. позива по правцу Полом – Бањани; натерати на повлачење не само Дунавску дивизију I. позива него посредно компромитовати и одбрану десног крила на Гукошким положајима, где се у тај мах такође водила очајна борба и залагале последње силе, да се положаји одрже и ситуација спасе. Ситуација је налагала брз рад. Не дати непријатељу, да чвршћом ногом стане на заузете положаје; заложити што више снаге, да се непријатељ са заузетих положаја протера, док још није успео, да ту јаче снаге прикупи. Осећајући озбиљност положаја деснокрилне групе (Дринске и Моравске дивиз. II. позива), у који би могле да буду доведене неуспехом на центру, командант армије, извештен о паду Грађеника и к. 881 и стању код 4. прекоброј. пука, наређује команданту Дунавске дивизије II. позива да се изгубљени положаји безусловно врате; а да би се контра напад боље огарантовао, стављено је команданту Дунавске дивизије II. позива по његовом захтеву на расположење и 2. пеш. пук II. позива, који у тај мах покретом преко Рајца и Проструге у састав своје дивизије стигао код села Полома. Напад трупа Дунавске дивизије I. позива требао је да буде комбинован са правца од Рајца и са Шиљкове косе. Од Рајца у правцу к. 881 имао је да напада 2. пеш. пук II. позива са већ искупљеним деловима на Рајцу, а 9. пеш. пук I. позива, појачан и деловима Дунавске дивизије II. позива (8. пеш. пук II. позива), да напада од Шиљкове косе. Батаљон 3. пеш. пука II. позива имао је за време напада остати на Рајцу, осигуравајући десни бок испадних трупа са правца из Којића реке.
Предвиђајући могућност неуспеха у нападу, а обзиром на незгодан положај, у који би биле доведене његове трупе са левог крила на Шиљковој коси, командант Дунавске дивизије I. позива наредио је, да се 9. пеш. пук I. позива за случај неуспешног напада повуче ка Бањанима, којима је у овај мах непријатељ могао најпре да загрози, а заштитне делове да остави на Стовишту, јужно од Полома, штитећи повлачење дивизије преко Бањана и Лозања, и правцем к. 746 и Озрема ка Главици (северозападно од Такова). Прикупљање трупа на Рајцу трајало је до 16 часова, у које је време и 2. пеш. пук II. позива избио на Рајац. Од разбивених делова 4. прекоброј. пешад. пука, који су се непрекидно искупљали, само су 2 чете биле способне за дејство. Непријатељ по протеривању наших трупа са Грађеника и Доброг поља избио је на линију Срасла Буква и Добро поље (заузев и северни ћувик Шиљкове косе) – к. 881; а делови са Грађеника спустили су се низ Славковачку косу и избили на десну обалу Славковачке реке, напали на предстражне делове 3. пеш. пука II. позива на Кошути (нова карта), али су одбивени. Међутим на правцу ка Шиљковој коси непријатељ је успео, да потисне 9. пешад. пук I. позива који је одступио ка Малом Сувобору и Шиљковој коси. Два батаљона 8. пешад. пука I. позива, послати из састава Дунавске дивизије II. позива, да удружени са 9. пешад. пуком I. позива предузму напад од Шиљкове косе ка к. 881, морала су застати на Шиљковој коси, предузимајући мере, да 9. пешад. пук I. позива најпре заштите.
У то време око 16 часова, на левом крилу армије код Дунавске дивизије II. позива стање је било овако: Према Подовима непријатељ није тако активан. Ранији напад на Бабину главу одбивен је. По подне непријатељ је понова отпочео напад на Бабину главу. Борба се непрекидно води, али наше трупе дају снажног отпора. Тако исто и на десном крилу армије на фронту Моравске дивизије II. позива непријатељ укочен ватром са Букве и Лисине после првог покушаја да се напред крене, задржан је и све до 16 часова на фронту Моравске дивизије II. позива трајало је само пушкарање пропраћено само слабијом артилериском ватром. Око 16 часова непријатељ је опет показивао тенденцију да се крене напред, али је и овог пута одмах задржан. Међутим на крајњем десном крилу на фронту Дринске дивизије I. позива водила се огорчена борба. Још око 13 часова отпочео је непријатељ понова тући јаком артилериском ватром положаје ове дивизије и припремати напад, што је давало повода команданту, да са 1 батаљоном 3. прекоброј. пешад. пука појача први борбени ред на Мајдану, а остатак овог пука привуче ближе са Дићске главице. Ватра са обе стране постајала је све јача. Око 15 часова постала је страховита. Непријатељ је тукао Главицу са свију страна, па и са леђа и артилериском и пешачком и митраљеском ватром. Артилерија пак Моравске дивизије са Палежа и Тимочке дивизије II. позива са положаја код с. Моравац, тукла је и косила редове непријатељске, али је непријатељ био надмоћнији. Око 15.30 часова борба је достигла врхунац на левом крилу 3. прекоброј. пешад. пука на Главици. Извештавајући армију о стању код своје дивизије, командант дивизије јавио је око 15.50 часова да је нападнут јачом непријатељском снагом, јачине 10 батаљона, и да се према овој снази неће моћи одржати на својим положајима. Стање је зацело било тешко, али потреба да се десно крило и Гукошки положаји по сваку цену одрже налагала је крајње пожртвовање. Командант армије понова је препоручио команданту Дринске дивизије што упорнију одбрану положаја, а команданту Моравске дивизије II. позива, да са свога фронта што јаче потпомогне Дринску дивизију I. позива у одбрани Гукошких положаја.
Око 16 часова настаје криза, али убрзо затим ситуација и на фронту Дринске и Дунавске дивизије I. позива почиње се обртати у нашу корист. Предвиђајући, да под оваким околностима, обасут ватром са свију страна па и у леђа са леве обале Драгобиљске реке, неће моћи да се одржи, командант 3. прекоброј. пешад. пука, чије је лево крило већ почело колебати, предузео је делом својих трупа контра напад. Непријатељ збуњен контра нападом и бомбама, а тучен снажном ватром наших батерија са Палежа и положаја код с. Моравца, поврнуо је назад, праћен брзом ватром са наших положаја. Овај моменталан успех подигао је мало морал код наших трупа и повратио веру и самопоуздање. Непријатељ, у први мах, одступио је само до својих нападних положаја на 200 – 300 метара испред наших трупа, одакле појачан понова је покушао да крене напред, али је убрзо одбивен. Најзад око 17.30 часова непријатељ је пошао и по трећи пут на јуриш, али и овога пута дочекан снажном ватром, нагао је у панично бегство ка Љигу, гоњен јаком ватром са наших положаја, а доцније упућени су и слабији делови (патроле) да са непријатељем одржавају додир. На десном крилу Главице водила се само пешадиска борба, али непријатељ није нападао. 11. брдска непријатељска бригада, која је нападала Дринску дивизију I. позива, била је потпуно сатрвена. 9. брдска бригада која је нападала на десно крило Главице задржана је на 800 метара пред фронтом наших трупа. Одбијањем и трећег јуриша Гукошки положаји одржани су, само што су ову сјајну одбрану наше трупе платиле великим жртвама, а нарочито 3. прекоброј. пеш. пук, који се целога овог дана одлично држао. На центру армије код Дунавске дивизије I. позива, контра напад такође је успео. Напад трупа Дунавске дивизије I. позива са Рајца, у коме су узели учешћа само 2. пешад. пук II. поз. са двема четама 4. прекоброј. пешад. пука, потпуно је изненадио непријатеља. Његов батаљон са коте 881 био је сасвим разбивен; 2. пешад. пук II. позива са деловима 4. прекоброј. пеш. пука до 17 часова заузео је к. 881 и продужио наступање ка Добром пољу. Али у то време магла се већ била дигла и непријатељ, видећи наступање 2. пешад. пука II. позива, дочекао га је снажном ватром и задржао на источном делу Доброг поља западно од к. 881; 6. непријатељска бригада, која је већ избила на Добро поље, задржала је у својим рукама заузете положаје. Напад 9. пешад. пука I. позива са Шиљкове косе у десни бок непријатељу на Добром пољу није успео и пук се прикупио на Малом Сувобору.
Намера команданта Дунавске дивизије I. позива била је, да енергичним дејством 2. пешад. пука II. позива од к. 881 и 9. пешад. пука I. позива од Шиљкове косе протера непријатеља са Доброг поља и у току ноћи потпуно поврати раније положаје дивизије чак и Грађеник и Црни врх. Напад са к. 881 отпочео је у сумрак. 2. пешадиски пук са источног дела Доброг поља пошао је у напад, али због јаке унакрсне ватре са Доброг поља и Грађеника и косе Црног врха, пук се није могао ни кренути. Дејство 9. пешад. пука I. позива, који је требао да напада у правцу Црнога врха, није се ни осећало; 9. пешад. пук отпочео је напад око 21 час и потиснуо је предстражне делове непријатеља, али дочекан снажном ватром и испадима са Доброг поља вратио се око 1 часа на Шиљкову косу, немајући никакве везе ни са 4. прекобројним пешад. пуком. На левом крилу армије код Дунавске дивизије II. позива непријатељски напад на Бабину главу продужавао се све до ноћи, кад је непријатељ потпуно одбивен, а трупе Дунав. дивизије II. позива остале су на својим положајима, држећи линију: Сувобор – Бабина глава – Подови. На осталом фронту распоред у вече 27./28. новембра био је овакав:
На десном крилу армије. Код Дринске дивизије I. позива: у првој линији 3. прекоброј. пешад. пук (на десном крилу); 1 батаљон 17. пеш. пука I. позива (на центру) и 5. пеш. пук I. позива на Мајдану. Резерва 3 батаљона 17. пешад. пука I. позива, привучена ближе првом реду, јер је командант дивизије намеравао, да искористи повољан обрт у ситуацији и да сугра 28. новембра зором предузме гоњење непријатеља. Од артилерије 2 брдске батерије остале су на положајима, градска батерија и две Дебанжове упућене су ка Горњем Милановцу, а пољска артилерија је на прихватном положају: Голубац – Лисине – Клаћа. Код Моравске дивизије II. позива: 8. пеш. кадровски пук на десном крилу на Лисини и Букви; 1. пешад. пук II. позива на левом крилу на Лисини – Кошута; 3. пеш. пук II. позива: 1 батаљон на Палежу, 1 на Коловачи, 1 код 8. кадров. пука на Букви, а 1 код Дунавске дивизије I. позива на Рајцу. На Палежу 2 Крупове батерије и 2 брдска топа; на Прострузи 2 пољске и 1 брдска батерија и 1 батаљон 2. пешад. пука II. позива. Артилерија је извучена на Простругу. 1. степен колонске коморе је у Такову, а 2. у Горњем Милановцу.
На центру армије. Код Дунавске дивизије I. позива: 9. пешад. пук I. позива са делом 4. прекоброј. пешад. пука на Шиљковој коси и Малом Сувобору; 2. пешад. пук II. позива са деловима 4. прекоброј. пеш. пука на к. 881 и источном делу Доброг поља; 1 батаљон 3. пешад. пука II. позива на Рајцу, где су се искупљали разбивени делови 4. прекобројног пешад. пука. Штаб армије заноћио је 27./28. новембра и то: оперативно одељење у Врнчанима, а остатак у Г. Милановцу. Непријатељ се држао на линији Осоје – Доње брдо – Спасојевина – Боблије -Славковица – Грађеник – Добро поље – Игриште – Орловача – Тиња река, у непосредној близини наших трупа. По исказима заробљеника пред фронтом ове армије налазе се 15. и 16. корпус и то: пред фронтом Дринске дивизије I. позива 9. и 11. брдска бригада; према Моравској дивизији II. позива 9., 11. и 10. брдска бригада; пред фронтом Дунавске дивизије I. позива 3., 4. и 8. брдска бригада и пред фронтом Дунавске дивизије II. позива делови 40. хонведске дивизије, 2. и 14. брдска бригада.
На тај начин крајњим напрезањем и по цену огромних жртава успело се, да се Гукошки положаји одрже, а део изгубљених положаја на центру код Дунавске дивизије I. позива поврати. Али све то могло је само одложити, али никако и допринети дефинитивном решењу. Снага I. армије топила се постепено, под јаким ударцима надмоћнијег непријатеља, борећи се напоредо и са свима тешкоћама, и незгодама времена и земљишта, које су их непрекидно пратиле, још од првих дана нашег повлачења. Делимични успеси на појединим тачкама остали су локалног значаја, без резултата и утицаја на опште стање трупа целог фронта. Резерве су биле утрошене, снаге исцрпљене, недостајало је свеже снаге, да се победе искористе. Од преморених, малаксалих, исцрпљених и поколебаних трупа захтевало се, да положаје своје бране и истрају у силној ватри непријатељске пешадије и митраљеза, а под најнеповољнијим приликама. Природно је, да су се последице тога морале и видно манифестовати. Достављајући извештај о стању својих трупа после борбе 25./26. новембра, командант Моравске дивизије II. позива, прилажући и извештај команданата својих пукова, представља очајно стање, да војници беже из борбе, да се предају, да управљају пушке на официре који их заустављају, и да никакве мере нису помогле да се овоме злу стане на пут; да је пешадија знатно изгубила вољу за нападом, и да се тешко одржава у упорној борби. Све ово неоспорно показује душевну клонулост и поремећај у дисциплини као последица непрекидних више дневних бораба, преморености, апатичности према рату, после већ ранијих двогодишњих ратних штрапаца и ратних тешкоћа, а нарочито недовољног доброг старешинског кадра, специјално команданата батаљона и командира чета. Свему овом овако неповољном стању понајпре треба тражити узрока у непрекидним борбама, преморености и исцрпљености снага, рђавом времену и другим тегобама које су моментано помрачавале свест код војника, убијајући им дух, расположење и сваки осећај. Али кад је моменат налагао да се жртвују, трупе су се зацело залагале до крајњег пожртвовања, а то је најбоље доказао у данашњој борби 3. прекоброј. пешад. пук, чије је држање било достојно сваке хвале. Делимични успеси у току 26. новембра пред фронтом Моравске дивизије II. позива и у току данашњег дана на фронту Дринске дивизије I. позива, који су непријатеља стали огромних жртава, показали су, да и поред онако наглог повлачења наше војске, она ипак није тучена, растројена и деморалисана.