У 1.10 часова Дринска дивизија II. позива извештава, да су се предстраже Моравске дивизије I. позива повукле на Вис (385) и на тај начин непријатељ је избио у висину положаја Дринске дивизије II. позива и у неколико да загрози њеном крилу и боку. У 1.40 часова Тимочка дивизија II. позива под ОБр. 1260 шаље ову представку: „По извештају команданта Моравске дивизије I. поз. 13. пешад. пук II. позива полази 27. новембра из јутра са садашњег места у састав Тимочке дивизије II. позива. Обзиром на даљину, стање путова и снагу људи, он ће се моћи ка овоме фронту пребацити тек 28. овог месеца око подне. За данас (27. новембра) очекујем озбиљни напад. Снага, којом располажем, не налазим да је довољна за извршење повереног ми задатка. Молим, да ме појачате једним пешадиским пуком до доласка мога 13. пешад. пука II. позива тако, да један пешад. пук имам данас рано на расположењу“. На основи ове представке наређено је команданту Комбиноване дивизије, да одмах упути команданту Тимочке дивизије II. позива на Округло поље батаљон из резерве левог одсека тако, да га данас рано из јутра има на расположењу командант Тимочке дивизије II. позива, а кад се ствар сврши код Страже послати још штогод у помоћ тој дивизији. 13. пук II. позива је на маршу, и ако затреба може Комбинована дивизија рачунати и на њега. Командант III. армије у поноћ 26./27. новембра шаље Врховној команди и I. армији представку ОБр. 3036, која је горе изнета у ситуацији за 26. новембар. У 7.30 часова из Комбиноване дивизије телефоном достављају, да су наше трупе јутрос у 7.15 часова заузеле Стражу. У 9.30 часова II. армија под ОБр. 4077 јавља, да је наређено Моравској дивизији I. позива, да поступи по захтеву команданта III. армије ОБр. 3026, то јест: да обрати пажњу на држање Виса (385) и да позади њега постави коју пољску цев за фланкирање непријатељских колона при нападу на одсек Дринске дивизије II. позива.
У 10 часова на представку команданта III. армије ОБр. 3036 командант I. армије са ОБр. 3128 шаље овај одговор: „Из мога извештаја ОБр. 3117, који је послат томе команданту, познато је због чега је Дринска дивизија I. позива прошле ноћи заузела фронт од села Бранчића до Камаља на Драгобиљској реци. Из извештаја пак јучерањег, добивеног од команданта Дринске дивизије I. позива, види се, да је та дивизија у току прошла два дана у борбама имала врло велике губитке и да јој према томе њена бројна јачина отежава упорно одржање својих досадањих положаја као и везу са Тимочком дивизијом II. позива. Стога сам команданту Дринске дивизије I. позива наредио, да предузме и учини све што треба и што му је у моћи, да своје садање положаје одржи; да одржава везу са Моравском дивизијом II. позива, и да својим дејством потпомогне лево крило III. армије потпомажући и Моравску дивизију II. позива. Но у колико ће се то моћи извршити, не може се унапред рећи и предвидети“. У 10.30 часова командант I. армије телефоном је захтевао од команданта III. армије, да се што јачом ватром потпомогне Дринска дивизија I. позива, јер је јако нападнута. Одмах је наређено телефоном команданту Тимочке дивизије II. позива, да својом артилеријом што снажније помогне Дринску дивизију I. позива. Командант Тимочке дивизије II. позива извршио је ово наређење и својом артилеријом силно је и успешно помагао одбрану положаја Дринске дивизије I. позива. У 12.10 часова Врховна команда јавља са ОБр. 7217, да је команданту I. армије наређено, да Дринска дивизија I. позива и Моравска дивизија II. позива пошто пото одрже у рукама садашње своје положаје; а у крајњем случају ако се ови положаји морају напустити, наређено је I. армији да на време извести о томе III. армију. После овога, телефоном је понова наређено Тимочкој дивизији II. позива, да анфиладном ватром помогне одржање положаја Дринске дивизије I. позива.
У 18.05 часова II. армија под ОБр. 4096 јавља, да је командант Моравске дивизије I. позива известио, да је наредио команданту 2. пука I. позива који држи Вис (385), да бочном артилериском ватром потпомаже десно крило Дринске дивизије II. позива. О томе је извештена Дринска дивизија II. позива, са наређењем да одржава што тешњу везу са Моравском дивизијом I. позива. У накнадном извештају о данашњим борбама, Комбинована дивизија јавља у 19.30 часова, да је непријатељ претрпео огромне губитке: заробљена су 3 официра и 589 војника не рачунајући рањене; а мртвих и рањених на самој Стражи има 4 официра и око 500 војника; у долини Љига има маса лешева. У 22.45 часова командант III. армије издаје заповест ОБр. 3073 у овоме: „У току прошле ноћи и данашњег дана сви су непријатељски напади одбивени са огромним губитцима. Код Комбиноване дивизије, Стража је понова заузета, где је заробљено 3 официра и преко 600 војника. Само на Стражи има око 500 лешева, а долина Љига такође је посејана лешевима. Код Моравске дивизије I. позива (II. армија), заробљено је 6 официра и 600 војника; а Дринска дивизија I. позива (I. армија), пошто је одбила непријатељски јуриш, уз снажну помоћ артилерије Тимочке дивизије II. позива, потисла је непријатеља ка Љигу. Моравска дивизија II. позива (I. армија), такође је имала делимичног успеха. Дринска дивизија II. позива повукла је своје предстраже са Барзиловачке косе на главни положај. Наређујем:
„Да одбрана армиског положаја има бити упорна и одсудна са преласком у напад кад год то буде могућно и да базира на узајамној помоћи, како ватром, тако и живом снагом. Команданти дивизија да држе своје резерве тако, да могу притећи брзо оном одсеку, било своје било суседне дивизије, где се ситуација покаже као тежа. Комбинована дивизија нарочиту пажњу да обрати на фланкирање Каменице, а Дринска дивизија II. позива на фланкирање Оњега и Страже. Одстојања да се реперишу, те да се може тући и по мраку и по магли. Утврђивање продужавати непрекидно са што озбиљнијом употребом препречних средстава, где год је то могућно. Командант Комбиноване дивизије ставиће одмах један брдски топ на расположење команданту Дринске дивизије II. позива за фланкирање мртвих углова. Са топом послати сразмеран део муниције“.
О ситуацији код Тимочке дивизије II. позива непрестано је телефоном обавештавана I. армија и Дринска дивизија I. позива и захтевано је од ње, да дејствује у бок непријатеља, који напада Тимочку дивизију II. позива. Ово у толико пре, што непријатељ скида трупе са фронта Дринске дивизије I. позива и упућује у леви бок Тимочке дивизије II. позива. О ситуацији обавештена је Комбинована дивизија са наређењем, да одмах упути један батаљон у помоћ Тимочкој дивизији II. позива, што је и учињено. Више се није могло захтевати, јер је Комбинована дивизија била непрестано нападана, те је остављено увиђавности тога команданта да помогне и са јачим снагама, ако му то ситуација његове дивизије допушта. Сем тога, Тимочкој дивизији II. позива стизао је тада њен 13. пук II. позива. Непријатељ је у току 27. новембра, са деловима 40. дивизије, нападао на фронт Тимочке дивизије II. позива, али је увек с успехом одбивен и задржаван с оне стране Љига. Овај напад продужен је и ноћу 27./28. новембра али не са деловима, већ са целом 40. дивизијом. Овога дана I. армија са ОБр. 3138 јавља, да се оперативно одељење штаба ове армије сели данас у село Врнчане. Остали делови овога штаба су у Г. Милановцу.
Дејство Дринске дивизије II. позива
У 7 часова јутра добивен је извештај од команданта предстраже са Барзиловачке косе, да су јутрос у 3 часа непријатељске патроле избиле у с. Чибутковицу према десном крилу предстражног распореда ове дивизије; да је на положају код Жупањца примећен већи број непријатељских ватри; да се непријатељ непознате јачине налази на коси, која везује Човку са Висом (385), а у висини предстражног распореда Дринске дивизије II. позива фронтом према Моравској дивизији I. позива; да су предузете мере за осигурање десног бока предстражног распореда. Ово је се могло десити због тога, што су се предстраже Моравске дивизије I. позива повукле на Вис (к. 385). У 6.20 часова командант предстраже са Бугарског брда јавља: „Непријатељ према левом крилу нашег предстражног распореда, притиснут нашом јаком артилериском и пешадиском ватром, повукао се уназад ка Дудовици за 3 – 400 метара“. Кад су делови Комбиноване дивизије припремали напад на Стражу, артилерија Дринске дивизије II. позива учествовала је у овој припреми, а потом је ватру пренела на Дудовицу и на њену позадину, где су се прикупљали нови непријатељски делови. У 6.20 часова добивено је наређење команданта III. армије ОБр. 3027 у коме се одређују нове одбранбене линије, које ће дивизије ове армије заузети у случају да будемо принуђени на повлачење. У 8.10 часова наређено је, да један вод 1. батерије са изнуреним коњима одмаршује полако у с. Калањевци. Командант предстраже са Барзиловачке косе јавља: да је у 8 часова непријатељ јачом снагом напао предстражне делове код Чибутковачке цркве, а слабијим деловима на Виноградини. Напад је одбивен. У 10.20 часова исти командант јавља, да је непријатељ отпочео јачом артилериском ватром да туче Виноградине и Чибутковачку цркву. У 10.50 часова исти командант јавља, да се непријатељ, који се креће према левом крилу Моравске дивизије I. позива ка Вису (385), налази у висини десног крила предстражног распореда Дринске дивизије II. позива и да отуда бочно дејствује и напада десни бок предстража; да је предузео мере за осигурање десног бока, али су се предстражни делови Моравске дивизије I. позива толико повукли, да је с њима немогуће ухватити везу. У исто време јавља, да је непријатељ понова покушао напад на Виноградине, али је одбивен и туче сад положај јаком артилериском ватром.
У 11.30 часова командант предстраже са Барзиловачке косе јавља, да је непријатељ јачине једног батаљона и 2 митраљеза пресекао везу између његовог десног крила главне одбранбене линије (предстраже) и Моравске дивизије I. позива. Тај непријатељски батаљон постављен је фронтом према десном боку предстражног распореда. Једна наша чета постављена за осигурање десног бока, овога момента води борбу, с тим непријатељским батаљоном. Ова чета је доведена у критичан положај, кога се ослободила, извршивши енергичан контра напад и тиме смањила непријатељски притисак на десни бок предстражног распореда. У 11.50 часова командант предстраже јавља, да се његове прихватнице под борбом са Виноградина повлаче и да наша артилерија може дејствовати против овог положаја. Наша артилерија је одмах отворила ватру против Виноградина, а од Моравске дивизије I. позива тражено је, да њихова артилерија туче долину реке Грабовице, те да на тај начин ослаби дејство непријатељских трупа против позадине и десног бока предстраже Дринске дивизије II. позива, која се повлачи са Виноградина. У 12.50 часова командант Дринске дивизије II. позива наређује, да сви делови трупних комора одмах крену из Смрдљиковца за Крстате Липе и ту очекују наређења; профијантски делови трупних комора, који су отишли у Белановицу за попуну, да се зауставе на Крстатој Липи, а за примицање овим трупама, следоваће нарочито наређење. У 13 часова командант предстраже са Бугарског брда јавља, да непријатељ туче брзом артилериском ватром цео фронт Бугарског брда, да је пешачка борба врло јака, и да се непријатељ све више приближава Бугарском брду. Командант Дринске дивизије II. позива у 14.40 часова наређује, да 3. ескадрон, који је до сад био на Виноградини, иде у састав свога дивизиона у долину Оњега.
У 15 часова непријатељ је надмоћном снагом притиснуо предстражу на Барзиловачкој коси и обасуо је јаком артилериском и митраљеском ватром. Командант предстраже наређује, да се отпочне постепено повлачење са прихватом ка главној одбранбеној линији тј. на десни одсек дивизиског положаја. У 15.15 часова командант предстраже са Барзиловачке косе јавља, да се непријатељ групише у долини Црне реке код Чибутковачке косе, као и према његовом крајњем десном крилу. У 16 часова командант Дринске дивизије II. позива обавештава команданта предстраже на Бугарском брду о ситуацији на десном крилу предстражног распореда и наређује му, да се сам определи, кад ће отпочети повлачење; да је главно повући се у реду, а да би најбоље било одржати се до мрака. У 16.20 часова командант дивизије наређује, да се предстражни батаљони са Барзиловачке косе (из 4. и 5. пука по један) кад изврше повлачење, прикупе позади десног крила положаја, а батаљон са Бугарског брда (6. пука), позади левог крила положаја. У 17 часова командант дивизије наређује команданту армиске коњице, да са овом остане на друму, а у висини левог крила положаја, а са задатком, да затвара долину Оњега и да одржава везу с Комбинованом дивизијом. У 19.45 часова командант дивизије обавештава команданта одсека, да су се предстраже, пошто су извршиле свој задатак, повукле на одређена места, те наређује, да избаце бојне предстраже; да упуте јача извиђачка одељења снабдевена бомбама а вођена смелим и одважним старешинама; да дођу у додир са непријатељским предњим деловима и да преко целе ноћи узнемиравају непријатеља.
Као што је горе изложено, заштитнице Дринске дивизије II. позива, пошто су у току ноћи 25./26. новембра штитиле повлачење трупа ове дивизије на положај Новаково брдо, остале су у току 26./27. новембра на линији положаја Виноградине – Бугарско брдо као дивизиска предстража и на тај начин омогућиле утврђивање главног положаја а у извесној мери и одмор трупа. Најзад 27. новембра под притиском знатно надмоћније непријатељске снаге предстраже су повучене на главни положај дивизије. Према томе дивизија ноћу 27./28. новембра задржала је распоред од 26. новембра са изменом: што су предстраже повучене, а армиска коњица дошла је на лево крило дивизиског положаја у долину Оњега; веза с Моравском дивизијом I. позива десно и с Комбинованом дивизијом лево стално се одржавала. Од команданта III. армије тражен је макар само један брдски топ, који би учинио велике услуге нарочито за фланкирање јаруга испред положаја. За даљу одбрану остао је исти распоред дивизије, а наређена је најодсуднија одбрана положаја на левој обали реке Каменице.
Дејство Комбиноване дивизије I. позива
У 6.30 часова наређено је артилерији, да обаспе Стражу кратком брзом ватром, а потом се јурнуло напред. Изненађен с фронта, непријатељ се мало прибрао и успео дати отпора, али кад је у исто време осетио и притисак са бокова, тада се збунио. Да му се не би дало времена за контра мере, командант десног крила упућује још две чете с једним митраљезом најкраћим путом на теме Страже. Непријатељ који је био на темену и северно од темена или је сав изгинуо или је заробљен. Стража је заузета у 7.15 часова. Уништен на самом темену Страже, непријатељ са својим резервама грчевито се ухватио за ровове на падини Страже према Љигу, покушавши отуда чак и противнапад, који је одбивен. Ојачан митраљезима и појачањима с леве обале Љига, непријатељ је у рововима на западној падини Страже дуго времена давао отпор тако, да је требало организовати нови напад, те да се потисне и баци у Љиг. На мосту код ушћа Кацапе непријатељ је и даље појединачно прелазио јурећи ка десном крилу.
План противнапада је био, да командант десног крила са свима својим јединицама и још једном четом из опште резерве предузме један противнапад на непријатеља. Овај противнапад имао је потпомоћи 6. прекоброј. пук (центар) својом одсечном резервом и то низ Љиг у бок непријатељских делова. Припрема овог новог против напада трајала је до подне, и између 12 и 13 часова предузет је један снажан против напад. Улагање свију јединица опште резерве није се смело извести због ситуације код суседних дивизија. Нарочито оголићавање десног бока и могуће непријатељско избијање са десне обале Оњега на Закинац онда, кад се све трупе налазе на Љигу, задржало је команданта од једног силнијег против напада, који је био у плану. Против напад изводило је 6 батаљона. Борба је била врло јака нарочито око појединих кућа. Непријатељу су стално придолазила нека појачања од Дудовице и ушћа Кацапе. Али налет наших чета био је силан. Батерије су наше дејствовале јаче и боље, но што се пожелети може. Код непријатеља отпоче неко колебање и забуна, неки делови одступају, неки са митраљезима хоће понова напад на Стражу, неки лутају низ Љиг, а неки се предају. На мостове непријатељ није могао да одступа, јер су их наше батерије јединствено добро гађале а напред се такође није могло. Предтерен и обале Љига посејане су биле лешевима. Резултати би били још већи, да је командант центра извршио боље свој задатак. Он је детаљно упознат са ситуацијом и добио наређење, да за против напад употреби целу одсечну резерву; он је прво употребио једну чету, а после још једну. Ове две чете нису извршиле потпуно свој задатак и резултати целог против напада били су умањени. Командант центра није био довољно активан и пропустио је једну врло повољну ситуацију. Око 17 часова крвава се борба завршила.
Центар и лево крило дивизије били су потпуно на својим положајима са предстражама на Љигу, а десно крило заузело је ранији свој одсек само предстраже није истурило на Љиг, пошто су јачи непријатељски делови били код Дудовице, и што то стање код Дринске дивизије II. позива није допуштало, јер у 17 часова трупе Дринске дивизије II. позива повукле су се са Бугарског брда (извештај Дринске дивизије II. позива ОБр. 1663). Према овоме ситуација је десно била врло опасна, јер је цело десно крило ове дивизије било истакнуто и с десног бока било угрожено. Стога је наређено команданту десног крила, да због нове ситуације десно, Стража од сад буде предња тачка – поседнута једним батаљоном, а главна одбранбена линија да буде Симекинац, и даље трећа коса која иде на 5. пук тако, да се остали распоред дивизије не помера и да се према овоме одмах почну извлачити трупе. Тако је завршен данашњи крвави дан са великим успехом. Напад 42. дивизије није успео, а после огорченог дводневног боја, одбивена је са огромним губитцима. Од две чете са центра које су учествовале у против нападу, једна се вратила у састав одсечне резерве, а друга је остала бочно ка непријатељу. У току ноћи непријатељ је покушао напад на Стражу, али је одбачен испадом једне получете у његов бок. Непријатељ је покушао напад и на средњи пододсек али је одбивен, а у саму зору и на леви пододсек, који је тако исто одбивен.
Дејство Тимочке дивизије II. позива
У току 27. новембра, непријатељ је опрезно заузимао Осоје и Доње брдо, које је Дринска дивизија I. позива била напустила. По паду ових тачака у руке непријатељске морало се заломити лево крило Тимочке дивизије II. позива на Камаљ; а дивизиска резерва, која је још прошлог вечера стављена на расположење левом одсеку, привучена је ка Камаљу. Кад се непријатељ уверио, да је напуштено Осоје и Доње брдо, предузео је напад према утоку Качера, прешао реку, заробио већи део 1. чете 1. батаљона 15. пука са командиром чете. Употребом одсечне резерве, непријатељ је враћен на нападни положај. На осталим деловима фронта, непријатељски напад је сузбивен добро регулисаном ватром нарочито артилериском. Примећено је, да се непријатељ нарочито групише на Осоју, те је обраћена највећа пажња у том правцу, а исто тако скренута је пажња и команданту Дринске дивизије I. позива. На захтев команданта Дринске дивизије I. позива, артилерија Тимочке дивизије II. позива тукла је цео дан предтерен Главице и Мајдана са таквим успехом, по исказу заробљеника, да њихова корпусна резерва упућена уз реку Мајдан, није могла доспети до циља, већ је цео дан прележала у заклону, а остале нападне трупе претрпеле су јаке губитке од ове уздужне артилериске ватре. Послато појачање из Комбиноване дивизије у јачини једног батаљона 2. прекоброј. пука стигло је на Орнице у дивизиску резерву у 16 часова. 13. пук II. позива стигао је са Дрена на Чикор у 15 часова и њему је наређено, да дође на Округло поље. Пук је стигао на одређено место после пола ноћи 27./28. новембра веома заморен и јако развучен.
Око 20 часова, непријатељ је предузео напад са Осоја у правцу Камаља. После кратке борбе успео је, да пробије наш борбени поредак заробивши команданта 2. батаљона и 2 командира чета са деловима њихових јединица. За то време наша артилерија тукла је Љиг код утока Качера и јужне падине Камаљске косе. Ноћ је била мрачна и магловита, а све се ово дешавало на пошумљеном и јако испресецаном земљишту. На питање команданта дивизије о овоме догађају, командант одсека одговорио је први пут, да нема телефонске везе са тим делом фронта, а потом да је непријатељ пребачен преко реке Качера и да су предстраже заузеле своја места. Командант одсека није веровао чак ни своме команданту 1. батаљона, кад га је известио, да добија ватру с леђа, већ је и њему тврдио да је 2. батаљон на своме месту. Непријатељ је искористио овај успех и у току ноћи 27./28. новембра избио је на Камаљ. Центар левог одсека видећи, да му непријатељ заходи с леђа, повукао се у току ноћи на Забран, али је непријатељ продужио наступање за њим и у току ноћи 27./28. новембра овладао и Забраном. Биле су упућене из одсечне резерве 2 чете ка Камаљу и 1 чета ка Забрану, али због мрака, испресецаног терена, немања старешина и масе бегунаца, и ове чете су биле испуштене из руку, измешавши се са бегунцима. Према десном одсеку непријатељ је са једним батаљоном предузео напад; покушао прелаз преко Љига, али је био одбачен и зауставио се на левој обали Љига. У 23 часа добивено је наређење команданта III. армије ОБр. 3073 да се положај брани упорно активном одбраном. Према томе наређено је, да 13. пук II. позива продужи марш на Орнице си. од Камаља. На ову тачку почео је пук избијати 28. новембра у 4 часа сав преморен и развучен.