Операције аустриске војске
Операције V. армије
Дејство Комбинованог корпуса
Срби су 28. новембра отпочели јак напад на 29. пешадиску дивизију на висовима код Конатице. Пошто су привукли и делове III. позива од Београда, Срби су према овој дивизији прикупили око 25 батаљона. Дошло је до огорчених борби са променљивом срећом, док најзад Срби нису попустили и одбачени дефинитивно. Овом приликом заробљено је 300 српских војника. Једновремено са нападом на ову дивизију, Срби су напали и на десно крило 7. дивизије, нарочито су је били обасули артилериском ватром у времену, кад је већина топова ове дивизије заузимала нове положаје. Српска пешадија прешла је по подне у напад, који је одбивен.
Дејство 8. корпуса
Срби су овога дана предузели јак напад и на лево крило 21. ландверске дивизије, које се налазило западно од с. Бурова, такође у времену кад је артилерија мењала своје положаје, те српска артилерија није могла добити достојног одговора на своју ватру. Једновремено са нападом на ову дивизију, Срби су предузели напад и на 9. дивизију, чија се артилерија такође са већином топова налазила на тешком путу за заузимање нових положаја. Дивизија се упорно држала на својим положајима, док није попустио центар на коси јужно од с. Шушњара, на који су Срби снажно напали и продрли до шумарка источно од Лазаревца.
Операције VI. армије
Трупе ове армије постигле су овога дана неколико лепих успеха.
Дејство 13. корпуса
36. дивизија заузела је косу код с. Барзиловице. 42. хонведска дивизија заузела је у 14 часова вис Стражу код Дудовице, затим вис Закинац (292) и напредовала је чак до Гаја (247) на путу за Лазаревац.
Дејство 15. корпуса
40. хонведска дивизија заузела је вис Камаљ (244), заробивши 2 команданта пука, 17 нижих официра и 1.454 војника и запљенила 11 митраљеза. Дивизија је успела да одржи овај вис, и поред неколико српских против напада, предузетих да га поврате. 48. дивизија ма да није успела потпуно у своме нападу на Дићску главицу (363), ипак су Срби били јако потиснути, изгубивши неколико предњих положаја, којом је приликом заробљено неколико стотина српских војника.
Дејство 16. корпуса
Комбинована дивизија, са 3. брдском бригадом, предузела је напад на Рајац, а 7. брдска бригада 1. дивизије упућена је у састав њеног 15. корпуса. 50. дивизија, са 2. брдском бригадом Комбиноване дивизије, својом 16. брдском бригадом и придатом 109. ландштурмском бригадом из корпусне резерве, продужила је напад на Сувобор и Мокру пећину. Одред пуковника Видена са половином 9. брдске бригаде 1. дивизије 15. корпуса, потпомагао је напад на Мокру пећину са југа, а главнина одреда (14. брд. бригада Комбиноване дивизије и 15. брд. бригада 50. дивизије) упућена је у напад на Србе, који су се понова задржали на к. 755 источно од Бабине главе. На фронту главнине 16. корпуса (Комбиноване и 50. дивизије) понова је дакле настао дан тешке борбе, у којој се, истина, успело још више приближити Србима и отети им неколико предњих положаја, али се главни српски положај није могао заузети.
18. дивизија, као споредна колона 16. корпуса, дејствовала је ка Душковцу, водећи непрестано борбе. 5. брдска бригада успела је да заузме Вел. Зајчицу. 1. брдска бригада заузела је висове код Душковца, али су Срби предузели један снажан против напад, потиснувши је понова на вис Крупичиште на путу Ваљево – Пожега. 13. брдска бригада, похитала је од с. Брезјаци у помоћ 1. брдској бригади, али се сударила са јаком српском снагом, која је држала вис Шиљковицу (820) си. од с. Горње Добриње. У току даље борбе код Душковца, 5. брдска бригада је успела, да својим левим крилом заузме Зелени брег (904), док је десно крило потпомагало 1. брдску бригаду, која је најзад успела, да се одржи на Крупичишту (673). Срби су држали левим крилом утврђени положај на коси између с. Табановића и Папратишта источно од Доње Добриње, а десним крилом, са положаја Шиљковица (820) – Оштрица (814) код с. Гојне Горе, предузели су напад ноћу 28./29. новембра, да би повратили изгубљене положаје. У овом нападу Срби су успели са бајонетима и ручним бомбама да продру на положај 23. ландверског пешад. пука на Вел. Зајчици, али је ппуковник Ное прикупио све војнике, које је имао на расположењу, предузео против напад и успео да одбаци Србе назад. На бојишту је остало 200 погинулих српских војника.
Ситуација аустриске војске
Од 23. – 28. новембра закључно, све борбе, на фронту 15. и 16. корпуса, показале су, да се главна српска снага налази према овим корпусима: 18. дивизија, борила се са Шумадиском дивизијом II. позива и једним делом Лимског одреда код с. Душковаца. На бојишту према Сувобору било је утврђено присуство Дунавских дивизија (I. и II. позива), у вези источно са Моравском дивизијом II. позива. Са обе стране пута Гукоши – Г. Милановац налазила се Дринска дивизија I. позива и Комбинована дивизија, а такође и делови Тимочке дивизије II. позива. Даље на одсеку до Дудовице била је Дринска дивизија II. позива. Више знакова показивало је, да је надирање 15. и 16. корпуса у опасном по Србе правцу ка Г. Милановцу, одвратило српску Врховну команду од првобитног плана, да целокупну снагу прикупе код Аранђеловца и Рудника. Заробљени Срби су више пута понављали, да су већ били на путу ка Аранђеловцу, али су враћени ради појачања притешњених заштитничких делова.
Али и ако су од 23. – 28. новембра аустриске трупе постигле знатне резултате, ипак, ова дуготрајна битка, најсвирепија и најкрвавија у целом рату, није довела до одлучног решења ни на главном фронту – на Колубари и Љигу на коме су дејствовали: Комбиновани, 8., 13. и 15. корпус, ни на споредном фронту – у планини, на коме је дејствовао 16. корпус.
У вече 24. новембра пао је велики снег, и до 27. новембра, без знатних прекида, падао је наизменично снег и киша, претварајући долину Колубаре у један глибовити и тешко пролазан предео, док је снег у планинама завејао брда и удоља тако, да су трупе 15. и 16. корпуса, и ако су биле брдске формације, имале да се боре са невероватним теренским тешкоћама. Ове атмосверске непогоде не могу бити пренебрегнуте у опису ове битке, јер су оне, не само ангажовале снагу трупа у нечувеној размери, проређујући разним болештинама борбене редове, него су имале и фаталан утицај на снабдевање трупа храном и муницијом, доводећи га до потпуног застоја. Тешко је било набављати ма какву храну на терену, којим су Срби одступали, јер су они сву храну добро искористили за своје трупе. Са попуном муниције, која се у непрестаним борбама јако трошила, ишло је врло рђаво. Исто тако је било и са оделом, а нарочито са обућом, која је била изложена брзом квару, обзиром на теренске и атмосверске околности. Нарочито су биле велике тешкоће, у сваком погледу, за десно крило аустриске војске, које је наступало кроз дивљи и завејани снегом планински предео, чиме се несвесно ишло на руку плану српске Врховне команде, да искористи отпор својих трупа на Колубари и Љигу, и да за то време прикупи јаке снаге на своме левом крилу у планинском пределу.
Операције српске војске
Операције II. армије
У току ноћи 27./28. новембра на фронту ове армије, сем слабијег пушкарања на предстражама, ничега важнијег није било. На основи директиве Врховне команде ОБр. 7194 од 26. тек. месеца командант II. армије издаје наређење ОБр. 4128 ове садржине: команданту: Моравске, Тимочке и Шумадиске дивизије I. позива и команданту Коњичке дивизије: „На основи директиве Врховне команде ОБр. 7194 од 26. тек. месеца на случај да будемо принуђени на повлачење са досадање одбранбене линије, II. армија има се повући на линију Медведњак (365) – Просек (287) – Вагањ – Лелечке баре до коте 446. У том циљу наређујем:
1. Моравска дивизија I. позива заузима и одсудно брани положај: Вагањ – Лелечке баре хватајући везу лево са трупама III. армије на к. 446 а десно са Тимочком дивизијом I. позива. За долазак на положај користити се правцима: а) Пешадија правцем: Кременица – Старача (379) – Разбојиште – Вис – Ваган (490); б) Артилерија и возови правцем: Трбушница друм за Даросаву, па одатле друмом за Калањевац за положај.
2. Тимочка дивизија I. позива (3 пешад. пука) заузима и одсудно брани положај између р. Крушевице и Даросавице до утока Недељковог потока у њу, хватајући везу лево са Моравском дивизијом I. позива а десно са Шумадиском дивизијом I. позива. За долазак на положај користити се правцима: а) Пешадија путом Барошевац – Рудовци – Даросава, а једним делом друмом Лазаревац – Даросава; б) Артилерија и возови друмом: Лазаревац – Даросава.
3. Шумадиска дивизија I. позива заузима и брани одсудно положај: Кама – Медведњак до реке Турије са предњим положајем Главица, хватајући лево везу са Тимочком дивизијом I. позива а десно са Коњичком дивизијом на десној обали Турије. За долазак на положај користити се правцима: а) Путом који води косом између Пештана и Турије преко Змијана, Стражевице, Равње на Медведњак; и б) Путом Јунковац – Араповац – Окресак – Миросаљци – Тулеж – Венчани – Медведњак.
4. Сви команданти дивизија на својим браничким одсецима сами ће одређивати, које предње тачке имају да поседну и бране.
5. Коњичка дивизија дејствује на десној обали р. Турије штитећи десни бок и позадину Шумадиске дивиз. I. позива на л. обали Турије хватајући везу десно са Обреновачким одредом на Заједници.
6. Резерва: 4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“ и један пешад. пук из Тимочке дивизије I. позива, који командант одреди, на западном излазу варошице Аранђеловца.
7. По доласку на положаје, исте што боље утврдити, допуњујући и преправљајући до сад већ постојеће фортификациске објекте.
8. Приликом повлачења возови и артилерија Моравске дивизије I. позива држаће десну страну друма Лазаревац – Аранђеловац, а Тимочке дивизије I. позива леву страну. При наиласку на мостове, ако возови не могадну у два реда полазити онда ће се пуштати наизменично по један воз из једне па друге дивизије. Командант Моравске дивизије I. позива одредиће благовремено официре са потребном стражом за одржавање реда на мостовима.
9. Команданти дивизија изрекогносцираће све одступне правце; путове по могућству довести у исправност, а по потреби пронаћи и обележити колонске путове. Све обележити знацима тако, да се путови могу лако и сигурно употребити и дању и ноћу.
10. Магацин хране и муниције биће у први мах у Аранђеловцу, а за доцније следоваће наређење.
11. Комуникациски правци и то: а) За Моравску дивизију I. позива друм: Аранђеловац – Марков гроб – Гараш – Лелечке баре и пут: Аранђеловац – Буковачка страна – Шутица – Орловац на друм Даросава – Калањевци код Вагана; б) За Тимочку дивизију I. позива: друм Аранђеловац – Даросава; в) За Шумадиску дивизију I. позива: друм Аранђеловац – Нерезије – Кљештевица -Жути Оглавак, па путом преко Каменитог Оглавка за Медведњак; и г) За Коњичку дивизију: друм Аранђеловац – Кљештевица – Раниловић и даље ка Рогачи.
12. Непотребни возови и установе прикупиће се код Тополе и то: Шумадиске дивизије на југоисточној страни Опленца покрај друма Топола – Жабари; Тимочке и Моравске дивизије I. позива и 4. пешад. пука I. позива „Стев. Немање“ код Материзина.
13. Армиски штаб биће у Аранђеловцу, са којим се старати да се што пре ухвати веза.
14. Ово наређење служиће командантима као директива, да раније припреме све што је потребно за његово извођење, како би се повлачење могло брзо и у реду извршити кад се то буде наредило.
15. О пријему наређења одговорити депешом“.
У 10 часова командант III. армије телефоном тражи да Моравска дивизија I. позива дејствује артилериском ватром на Виноградине, јер је нападнута Дринска дивизија II. позива. Ово је саопштено Моравској дивизији у 10.10 часова.У 11.55 часова командант Коњичке дивизије јавља, да су заробљена 2 топа и 1 непријатељски батаљон. У 12.15 часова командант Тимочке дивизије I. позива телефоном предлаже, да и он пређе у напад. Командант армије наређује му, да се припреми, а исто је наређено и команданту Моравске дивизије I. позива. У 12.25 часова командант Шумадиске дивизије I. позива јавља да потискује непријатеља. Командант армије му наређује, да би требао десним својим крилом снажно да помаже Обреновачки одред, а левим крилом у садејству са десним крилом Тимочку дивизију I. позива. Да чини што јачи притисак на непријатеља, у правцу с. Бурова. Одмах је ово исто наредио и команданту Тимочке дивизије I. позива. У 12.30 часова командант Обреновачког одреда јавља, да је на к. 225 источно од Конатице критична ситуација, те моли, да га помогну са к. 147 (јужно од Конатице). У исто време и командант Коњичке дивизије јавља, да се тамо групише јака непријатељска снага и да је нужно што јаче дејствовати са к. 147, те да се непријатељ поколеба. У 12.40 часова командант II. армије наређује команданту Моравске дивизије I. позива ово: „Тимочка дивизија I. позива предузеће одсудан напад према Бурову а демонстративан према Лазаревцу; предузмите јаче извиђање на вашем фронту у циљу садејства ка Лазаревцу“.
У 17 часова начелник штаба Врховне команде пита команданта II. армије телефоном, да ли је извештен, да се III. армија повлачи на нову линију. Командант армије одговорио је, да још није добио никакав извештај о томе. У 17.07 часова командант II. армије телефоном пита команданта III. армије, да ли је наредио повлачење, кад, куда и зашто није о томе обавештена II. армија? Командант III. армије одговорио је, да се још ноћас повукло лево крило III. армије на Лелечке баре, о чему је одмах известио Врховну команду и додао, да треба наредити повлачење и II. армији, што зависи опет од повлачења Обреновачког одреда. Врховна команда пита телефоном команданта II. армије, да ли би могао, да се крене и нападне у леви бок непријатеља, који је према III. армији? Командант II. армије одговорио је, да би тиме био и сувише изложен његов десни бок према Шушњару и Човки. Начелник штаба Врховне команде затим изјављује жељу, да се II. армија не повлачи и да остане што је могуће дуже на досадањим положајима, од чега зависи држање Београда у нашим рукама. Командант II. армије одговара, да ће покушати, но да то зависи од непријатеља који ако нападне јачим снагама, биће врло тешко повлачити дивизије кроз теснац. У исто време изјављује, да ће наредити Моравској дивизији I. позива да осигура свој леви бок. У 22 часа командант II. армије саопштава команданту III. армије, да III. армија треба да држи Новаково брдо у циљу обезбеђења левог крила и бока Моравске дивизије I. позива.
Дејство Моравске дивизије I. позива
У 3 часа командант дивизије са ОБр. 2050 извештава команданта II. армије о овоме: „У прилогу под 2 част ми је послати кратке извештаје команданата: 1. и 4. пешад. пука I. позива „Стев. Немање“, из којих се види најбоље морално стање њихових јединица. Положај Враче брдо, од кога је зависило одржање положаја комплекса Човка, поседнут је био 1. и 4. пуком I. позива „Ст. Немање“ у првом борбеном реду, а са 14. пуком у одсечној резерви. Одсеком је командовао пуковник Милош Станковић. Ма да је положај био изложен артилериској ватри од трију група артилериских различитих калибара, ипак је паду положаја узрок слабо морално стање 1. пука. Лично сам обилазио у очи тога дана положај Враче брдо и мере утврђивања биле су предузете и извршене тако, да су јединице од шрапнелског дејства биле релативно заштићене. Али упорност одбране била је слаба, јер изгледа да је у 1. пуку утицајем са стране дата идеја, да се предају. Не могу се никако извинити г. официри овога пука, кад је та јединица, иначе до сада врло сигурна, спала на овакав један ниво. Предузете су мере, да се та јединица уреди, војницима су предочене последице, а ја ћу се постарати или да се тај пук бори, или да нико не остане од њега. За сад је бројно стање тога пука 29 официра, 89 подофицира, 85 каплара и 582 редова, но одбеглих има много и непрестанце се прикупљају. 4. пук I. позива „Ст. Немање“, борио је се са похвалом. О држању 14. пука не могу да поднесем извештај, јер сам га одмах упутио у састав дивизије. Испитивањем ове ствари дознао сам за једну жалосну појаву, да команданти не знају тачно стање ствари, како се борба развијала. Искази су противуречни и треба стати на пут томе, да команданти пукова и батаљона командују телефоном. У овом погледу издао сам наређење, јер је у овим моментима најпотребније, да се старешине виде у непосредној близини својих јединица, чији рад треба оком да прате.
Губитке, који су велики, послаћу накнадним рапортом као и материјалну штету. Стање је код осталих пукова ове дивизије врло добро. Са извештајем команданта 4. пука I. позива „Ст. Немање“, да је 3. батерија гађала у леђа наше војнике, не слажем се, јер је она дејствовала у правцу западног дела Врачег брда. Вероватније је, да је то непријатељска брдска батерија, постављена у последњем моменту на западној ивици Врачег брда.
Командант 4. пука I. позива „Стев. Немање“ са положаја: команданту Моравске дивизије I. позива са ОБр. 867 доставља извештај ове садржине: „Непријатељ је 25. тек. месеца од 8 часова отпочео да се подвлачи под десно крило 1. пешад. пука и да обасипа снажном артилериском ватром фронт, бок и позадину 1. и 4. пеш. пука I. позива „Ст. Немање“. Наша артилерија није могла тући непријатељску пешадију приликом њеног подвлачења десном крилу 1. пешад. пука. Кад је око 11 часова командант 3. батаљона мајор Вићентијевић телефоном јавио, да непријатељ врши јуриш на њега, тада је одсечна резерва од 2 батаљона 14. пешад. пука I. позива одмах упућена у том правцу да одбије непријатеља. Лично сам посматрао, да се војници из та два батаљона нису хтели да боре и официри их нису могли кренути напред. Пре но што је непријатељ дошао до тих батаљона они су се повукли преко потока око 12 часова, а већ око 12.45 час. повећа одељења око 60 људи, из батаљона са пешкирима и марамама отишла су непријатељу ради предаје. Те издајнике, по мом наређењу, тукли су наши војници. Кад је непријатељ продро на десно крило положаја, тада су наши војници из 1. и 4. пука и неколицина из 14. пеш. пука још пуцали на њега до 13.30 часова и успели су, да га протерају; али одмах потом, јаче непријатељско одељење продрло је са 1 митраљезом на десно крило положаја и митраљез је уздужно тукао цео положај. Та митраљеска непријатељска и леђна ватра (на наше војнике) наше 3. батерије учиниле су немогућним, да даље остану на положају, те сам око 14 часова послао ордонанса командантима батаљона 4. пука, да се и они постепено повлаче. Телефонска веза са дивизијом била је прекинута још око 11 часова, те нисам био у могућности ни по ордонансима да пошљем извештај команданту дивизије. Правац одступања био је Стубички Вис. Узрок одступања је слабо морално стање трупа“.
Командант 1. пешад. пука са положаја послао је команданту Моравске дивизије I. позива под ОБр. 400 овај извештај: „25. ов. месеца у 11.45 час. отпочела је била јака артилериска и митраљеска ватра на ровове мога пододсека. Прво је непријатељ гађао шрапнелском ватром, а одмах затим почео да туче разорним зрнима. Сви су команданти захтевали да се батерија са Лајковца и брдска батерија са Врачег брда ућуткају, јер им је апсолутно било немогуће да дејствују на непријатеља, који је почео да врши извесне покрете према фронту 1., 2. и 3. батаљона. Ова је ватра све више и више убрзавала своје дејство, да су губитци били велики у томе времену, док је непријатељ прикупљао војнике у рову, пешадиски делови непријатељски привлачили су се постепено, групишући се према центру овога пододсека. У 12 часова непријатељ је извршио напад на ровове 3. батаљона овог пука, али контра нападом ровови су били заузети и заробљено је 35 непријатељских војника. Са одбијањем овога напада, непријатељ се повукао на центар, ту се прикупио и отпочео напад. Резерви (2 батаљона 14. пеш. пука) јављено је преко телефона, да се одмах крене напред. Кретање је било тешко, официри су тукли и револвером и моткама, док је се резерва кренула напред, али одмах иза гребена она је стала, и на све могуће протесте и тучу, они се нису кренули напред. Артилерија је и даље тукла ровове прецизном ватром бочно. Овако колебање и криза трајала је до 13.30 час., када је резерва, која је била позади центра, почела нагло да одступа у паничном страху. Командант овога пука са ађутантом и официрима употребили су сва средства да поврате војнике назад, али ништа није помогло; они су већ били у јарузи и почели да се пењу уз косу положаја Човка. За резервом је и 2. батаљон овога пука почео да одступа, и непријатељ у јачини не више од два вода изби на гребен и поче да силази на заклоне за резерве и да дејствује. Тада је 1., 3. и 4. батаљон овога пука заломио крила и почео да дејствује бочно. Овом бочном ватром три пута је непријатељ одбиван и враћао се назад, а у последњем одбијању неки су почели да подносе беле заставе. Ово је био моменат, кад је требала само једна свежа чета да спасе ситуацију. Официри су почели да прикупљају војнике, који су били подвучени под заклоне, али никаква сила није могла, да их из заклона истера, па чак ни смртна казна на лицу места. После овога настаје најжалоснији моменат. Од прилике до две чете из резерве 14. пешад. пука, које су биле у покрету, излазе у колонама са белим марамама и иду ка непријатељу. Ово је толико револтирало оно још војника и ордонанаса око команданта пука, да су сви узели пушке и са војницима из 4. пука гађали ове издајнике и од ове ватре и ако су имали око 50 губитака, ипак је остало отишло непријатељу. После овог момента непријатељ изводи два митраљеза и гађа бочно, десно и лево, и тиме приморава, да се повлаче и остали батаљони. Кад је командант пука видео, да је 4. пук почео одступати, повукао је се и он у правцу Човке са 4. пешад. пуком. Податци о губитцима се још не могу прикупити у људству и спреми, али је позитивно да има врло много губитака од артилериске и митраљеске ватре; да има доста и материјалних губитака, а да је доста заробљених. Морално стање је код пука на најнижем нивоу, а после овога, неће бројати ни 400 људи“.
У 13.10 час. од команданта Моравског дивиз. коњичког пука добивен је овакав извештај: „Вођа официрске патроле за одржавање везе са Дринским дивизионом II. позива извештава ово: „Овога часа дознао сам преко телефона, да се непријатељ прикупља према положају „Стража“ на фронту Комбиноване дивизије, без сумње у циљу напада на Стражу. Артилерија, која је овде пласирана, добила је наређење, да туче у том правцу“.
У 17.12 часова командант II. армије телефоном наређује команданту Моравске дивизије I. позива ово: „Тимочка дивизија I. позива повућиће се ноћас на своје старе положаје, учините и ви то исто са вашим трупама. У исто време будите спремни, да због повлачења III. армије можете приступити извршењу мога наређења ОБр. 4128 које вам је послато данас у 11.30 часова“. У 17.55 час. командант II. армије телефоном саопштава: Да ће се III. армија повући десним крилом на Лелечке баре (к. 446), али је потребно, да се ми задржимо на досадањим положајима и питао сам га: да ли мисли да постоји опасност, да противннк нападне с леђа његово лево крило. Одговорио је: да се он више боји напада са правца: Шушњар – Вис. Наредио сам му: да осигура свој леви бок јачим поседањем и нагласио сам му: да је прека потреба, да се и даље задржи на досадањим положајима, и да од њега зависи и останак других двеју дивизија. Према томе за ноћас да остане на својим положајима, али све возове да ешелонира, као да је на новој линији, напоменув му, да су возови из Аранђеловца упућени у Материзину. У 19.10 часова примљено је наређење ОБр. 4134 команданта II. армије у овоме: „Министар Унутрашњих Дела јавља: да наши војници у ропству, јављајући се родитељима и сродницима, веле да им је тамо добро. У истини није тако. Многе су наше војнике Аустријанци побили или чак упућивали у борбу против Руса и Француза. Моли се командант, да ово саопшти свима војницима“.
У 19.35 час. командант Моравске дивизије I. позива под ОБр. 2097 доставља команданту II. армије овај извештај: „Од заробљеног поручника 28. ландверског пука дознало се, да према фронту ове и Тимочке дивизије I. позива има 21. ландверска дивизија састава: 6., 7., 8. и 28. ландверски пук; 22. и 23. пољски артилериски пук од по 4 батерије по 6 топова (свега 48) и 21. хаубички 10 см. пук од 2 батерије по 6 оруђа (свега 12 хаубица). Дивизија је распоређена на просторији: с. Стубица – Лазаревац – Пештан. Чете су им јаке до 150 људи. Очекују партију рекрута, који су пре 12 дана били у Шапцу, јачине 2 батаљона по 800 људи, а тако исто и три марш – батаљона по 800 људи. Северно од Пештана до Саве оперише Комбиновани корпус ђенерала Крауса од 4 дивизије, а у чијем су саставу позитивно 38., 68. и 92. пешад. пук од по 4 батаљона, 3 јегерска батаљона (18., 21. и 28.) по 1.000 људи; 104. хонведска бригада у чијем су саставу: 77., 78. и 38. марш – батаљон по 1.000 људи; остале јединице у саставу не зна. У данашњој борби заробљено је 5 официра и 450 војника и сви су послати за армију“.
У 20.35 час. командант дивизије депешом ОБр. 2096 извештава команданта II. армије: „Према телефонском наређењу команданта, молим за објашњење: које ће положаје држати десно крило III. армије, и кад ће се на те положаје крилна дивизија поставити. Потребно је да знам, докле је непријатељ данас у нападу и са каквим снагама доспео на фронт Дринске дивизије II. позива. За извршење датог ми задатка посео бих сразмерним снагама Разбојиште, Вис и положај изворног дела Оњега реке. С обзиром на изложеност комуникација, овај се посао може сматрати као рескир. Пошто на фронту ове и Тимочке дивизије I. позива, изгледа да нема много непријатељских снага, то сам, ако се овај задатак мора извршити, мишљења, да на фронту: Вис – Кременица оставим два пешад. пука, а остала 3 од којих су 1. и 4. пук I. позива „Стев. Немање“ бројно слабији употребим за заштиту бока II. армије, и разуме се, да ће се положај овај сматрати као сигуран, ако непријатљ не напада јачом снагом и ако се у овом положају остане кратко време, јер би се оваквим распоредом само направила спона и ешелонирање снаге за повлачење по наређењу ОБр. 4126. Ако се командант буде сложио са овим поседањем, молим да Тимочка дивизија I. позива своје лево крило продужи и заузме топографску целину положаја Дрен, а то је до крчаника, који се спушта за с. Трбушницу, у близини слова „а“ (Кременица). Молим за наређење по овој представци“. Поводом овога командант армије телефоном наређује лично команданту Моравске дивизије I. позива: Да не треба никако вршити промене на фронту његове и Тимочке дивизије I. позива, јер би то могао противник опазити и предузети што против нас. Том приликом јавио сам му: да на Новаковом брду остане један пешад. пук, 2 брдска топа и што коњице, који ће остати што је дуже могуће и после се повлачити на главни положај. У сваком случају III. армија, по саопштењу њеног начелника штаба, неће напуштати Мрамор. Према овоме наредио сам команданту Моравске дивизије I. позива, да за заштиту свога бока треба да распореди 1 пешад. пук и то да га држи прикупљено, па да га употреби према томе, како противник буде дејствовао и како се Дринска дивизија буде повлачила.
У 21.50 часова командант Моравске дивизије са ОБр. 2097 извештава команданта армије: „У току данашњег дана пред целим фронтом ове дивизије протеривана су непријатељска извиђачка одељења, а од 13 часова, 6 чета са десног одсека учествовале су у нападу на непријатеља, у заједници са Тимочком дивизијом I. позива. Заробљено је 6 официра и 369 војника“. У ово време командант II. армије телефоном наређује, да се сви непотребни возови упуте и ешелонирају западно од Тополе и Материзни.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
У 11.45 часова начелник штаба Шумадиске дивизије I. позива телефоном јавља: „Да је Обреновачки одред потиснуо непријатеља и заузео с. Конатицу и да је 11. пук заузео к. 147. Том приликом заробљено је 2 топа и 1 непријатељски батаљон. Тако исто непријатељ одступа испред 12. пешад. пука. Командант Тимочке дивизије I. позива саопштава ово командантима одсека и наређује им, да буду спремни за сваку акцију. То исто саопштава и команданту Моравске дивизије I. позива, и са њиме се споразумева односно акције, коју би требало у овом моменту предузети са дивизијама. У 12 часова командант Тимочке дивизије I. позива телефоном чини команданту II. армије представку, да се успех Шумадиске дивизије искористи нападом његове дивизије и једним делом Моравске дивизије I. поз. Командант II. армије није одобрио, да се непријатељ свом снагом напада, али је одобрио, да се са извесном снагом рекогносцира. На основи овога командант Тимочке дивиз. I. позива телефоном, а потом и писмено наређује ово: „По телефонском извештају команданта Шумадиске дивиз. I. позива, наше трупе које су нападале непријатеља на положајима код Конатице успевају и непријатељ се повлачи. Да би се учинио притисак на непријатељске делове испред фронта ове дивизије и онемогућило непријатељу да појачава суседне трупе а и да би се извидила његова јачина пред нама, наређујем:
1. Да командант десног одсека својим трупама одсудно нападне непријатеља код Бурова и отера га са тог положаја. Као појачање одсеку ће се придати један батаљон 14. пука I. позива, који је тамо већ упућен. Лево одржавати везу са трупама левог одсека, које ће вршити притисак на непријатеља у правцу Лазаревца и с. Шопића, а десно са трупама Шумадиске дивизије I. позива.
2. Да командант левог одсека крене унапред у правцу ка Лазаревцу и Шопићу своја два батаљона, која су у првом борбеном реду, нападне непријатеља испред себе и учини притисак на њега, извиђајући у исто време његову јачину. Овај покрет потпомоћи довољно јаком артилериском ватром, ну не ангажовати се пешадијом толико, да би та два батаљона била усамљена и доведена у незгодан положај. Лево одржавати везу са трупама Моравске дивизије I. позива, а десно са деловима десног одсека, који такође врше покрет унапред. Покрет ће код оба одсека отпочети данас у 13 часова. Са ОБр. 1526 команданту опште резерве наређено је: „Упутите одмах команданту десног одсека један батаљон 14. пука I. позива. За ово вам је било наређено телефоном у 12.35 часова, а наређује вам се и овим путом, да би имали докуменат“. У ово време командант дивизије под ОБр. 1525 шаље команданту II. армије овакав извештај: „Према десном одсеку ове дивизије примећено је да се непријатељ утврђује у с. Бурову (8. ландверски пук). Према левом одсеку непријатељ се налази на источној ивици Лазаревца и с. Шопића, а са двема четама на косама испред ових места (28. ландверски пук), извиђање се продужује“. Командант II. армије доставља директиву Врховне команде ОБр. 7194 са својим наређењем ОБр. 4128, које је у целини горе изнето. На основи овога приступило се свима припремама. Одређени су официри за рекогносцирање одступних праваца, а спремљена је заповест, која ће се разаслати, кад се за то добије нарочито и накнадно наређење. У 18.10 часова командант II. армије телефоном наређује команданту Тимочке дивиз. I. позива, да се сви возови непотребни упуте и ешелонирају западно од Тополе и Материзни.
На основи овога, командант Тимочке дивизије са ОБр. 1528, наређује командиру болничарске чете ово: „Чим примите данашње рањенике, евакуишите их, па се са завојиштем (болничарском четом и санитет. колоном) крените још у току ове ноћи и поставите се на источном делу с. Даросаве. Пољску болницу из Даросаве упутите одмах, чим евакуишете рањенике и болеснике у Аранђеловац. За распоред осталих болница споразумите се са начелником санитета II. армије, па по извршењу поднесите ми извештај“. Са истом нумером у 19 часова наређено је команданту трупне коморе: „У колико није до сад издата храна трупама за сутра, издајте одмах, потом прикупите коморе свију делова и одмаршујте још ноћас преко Даросаве до циганских кућа (на путу Даросава – Аранђеловац), где се убивакујте крај друма. Овде ће бити месарска чета и марвени депо“. Команданту мунициске колоне наређено је: Пошто издате трупама муницију ради попуне данашњег утрошка, крените се још у току ове ноћи преко Даросаве до к. 217, где се задржите крај друма (Даросава – Аранђеловац). У првом борбеном делу колонске коморе (код к. 217) да буде као и до сад: по једно одељење за пешадиску и артилериску муницију и алатна колона. У Аранђеловцу задржите пуна кола мунициске колоне, а остало ставите на расположење команданту колонске коморе, који ће их распоредити где му се нареди. Команданту колонске коморе наређено је: „Пољске болнице, за које вам буде наредио начелник санитета II. армије; марвену пољску болницу; покретну артилер. радионицу; 3 одељења профијантске колоне; празне возове мунициске колоне и аутомобил крените још у току ове ноћи у Тополу и сместите их на Материзну (јужно од Тополе). Ови делови тамо да се уреде и сместе, како би се стока што боље одморила. У Аранђеловцу ће остати пољске болнице, које начелник санитета II. армије буде задржао, пољске пећи са пекарском четом, једно одељење профијантске колоне и пуна кола са муницијом“.
У 22 часа командант дивизије са ОБр. 1534 извештава команданта II. армије: „Данас је пре подне на фронту ове дивизије било мирно. Да би се учинио притисак на непријатеља испред ове дивизије како не би могао одашиљати појачања суседним својим деловима, и да би се извидила његова јачина и састав, предузет је у 13 часова напад на непријатеља и то: леви одсек са два батаљона а десни са четири батаљона. Напад је потпомогнут артилериском ватром. Овим нападом непријатељски предњи делови су потиснути са својих положаја и трупе левог одсека су успеле да дођу до на 600 метара источно од Лукавичке школе, а трупе десног одсека да заузму с. Бурово. Пошто би даље кретање нападних колона било ризично због истицања у односу на суседне трупе, задржане су у даљем свом кретању, а око 18 часова, под заклоном мрака, враћене су на своје пређашње положаје. Резултат овога напада био је овај: Непријатељски делови су притиском задржани где су и нису могли бити одашиљати на другу страну; утврђено је, које су трупе наспрам ове дивизије а заробљено је: 5 официра, 544 подофицира и редова и 4 митраљеза. Извиђањем и по исказу заробљеника утврђено је: да су према десном одсеку 7. и део 6. ландверског пука и 2 батерије; а према левом одсеку 25. ландверски пук, појачан са 75. марш – батаљоном а позади овога пука налази се, по исказу заробљеника, још 16. и 53. пук и једна батерија код цркве у с. Шопићу. Губитци ће се јавити накнадно“.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
У току ноћи 27./28. новембра, сем пушчане ватре на десном одсеку и код предстража на левом одсеку ове дивизије, није било ничег значајнијег. У 1.45 час. примљено је наређење команданта II. армије ОБр. 4114 у овоме: „Наређено је, да сутра 28. новембра Обреновачки одред предузме напад на непријатеља, протера га преко Колубаре, а затим кад пређе Колубару, да настави офанзиву. Ову акцију има да потпомогне ова армија, те да помогне Обреновачком одреду, да непријатеља протера преко Колубаре, а затим да и сама пређе у напад на целом фронту. Наређено је, да Коњичка дивизија са својом артилеријом и 11. пуком нападне десно крило и бок непријатеља, кад га Обреновачки одред буде напао с фронта, и помогне му у протеривању непријатеља преко Колубаре. Изволеће командант Шумадиске дивиз. I. позива са делом своје снаге снажно напасти непријатеља на левој обали Турије, те тиме олакшати Обреновачком одреду и Коњичкој дивизији“. У 2.15 часова на основи овог наређења командант Шумадиске дивизије I. позива издаје наређење ОБр. 2499 команданту: Десног, средњег и левог одсека, Шумадиског артилер. пука и коњичког пука у овоме: „Командант II. армије са ОБр. 4114 наредио је ово: цитирано у целости горње наређење са овим додатком: „Предње се доставља команданту ради знања с тим, да командант десног одсека у вези мога наређења ОБр. 2498 од 28. тек. месеца нападне непријатеља испред себе на левој обали р. Турије из почетка ватром а потом и покретом унапред, те тиме да онемогући непријатељу испред себе, да ватром и трупама помаже своје трупе на десној обали р. Турије, које ће напасти Обреновачки одред и Коњичка дивизија, обраћајући најозбиљнију пажњу на свој десни бок и правац који води преко моста на реци Турији. Командант средњег одсека потпомоћиће овај напад десног одсека ватром са свог положаја и на случај потребе, ставиће команданту десног одсека један свој батаљон из резерве на расположење и употребу. Време напада командант десног одсека подесиће према времену напада Коњичке дивизије. Командант левог одсека обратиће најозбиљнију пажњу на непријатеља према себи, а нарочито према свом левом крилу и одбиће сваки непријатељски напад у ком циљу да га командант средњег одсека потпомогне са једним својим батаљоном из резерве, стављајући му на расположење и употребу. О пријему овог наређења одговорити“.
У 8.15 часова командант 11. пука телефоном јавља, да је Обреновачки одред заузео село Конатицу, да су предњи делови његови на 100 – 200 метара од к. 147 заузели предстражне ровове, да Дебанжова батерија туче позадину трупа према десном одсеку, а хаубичка батерија туче шуму позади непријатељских делова, који су према 11. пуку. Интересантно је, да ни једна непријатељска артилериска група не дејствује, а борба се у велико води. У 9 часова командант Шумадиске дивизије I. позива наређује команданту 12. пука I. позива, да туче позадину непријатеља према 11. пуку, пошто ће тај пук по извештају команданта 11. пука да врши јуриш, па моли да се непријатељ обаспе јаком артилериском ватром. У 10.30 часова начелник штаба Шумадиске дивизије I. позива јавља команданту 12. пука, да се непријатељ појачава на к. 147 и да 11. пук моли, да се непријатељ јаче туче и да се јаче ангажује 12. пук. 7. батерија, која је код 11. пука, тражи муницију. Наређено је ађутанту артилериског пука, да се батерији дотури муниција. Командант 12. пука тражи, да га средњи одсек потпомогне са једним батаљоном, те је начелник штаба јавио ово команданту 19. пука, јер је у ово време командант дивизије обилазио положај. Командант 11. пука пита, да ли 12. пук напада; одговорено је, да 12. пук извештава, да се непријатељ испред њега повлачи под борбом. Са 1. коњичком бригадом смо у телефонској вези; она је код воденице на отоци Турије, штити десни бок Шумадиске дивизије. У 11.20 час. командант 11. пука јавља начелнику штаба, да је заузео к. 147 и да се знатан број непријатељских војника предаје.
У 12.15 часова командант дивизије наређује, да десни одсек целокупном снагом гони непријатеља, јер 11. пук јавља, да се непријатељ испред њега повлачи, па да му се не да да се извуче. Непријатељ се прикупља поново према 11. пуку, зато да десни одсек што јаче гони, те да се непријатељ не прикупи; артилерија што јаче да туче. У 12.30 час. командант дивизије саопштава ситуацију команданту Тимочке дивизије I. позива и договарају се, да отпочну напад у 13 часова. Командант дивизије извештава команданта 10. пука, да ће Тимочка дивизија I. позива у 13 часова почети покрет – напад – артилеријом против Бурова и он да отпочне својом артилеријом, а да полако напред наступа само опрезно. Војвода извештава, да је непријатељ навалио на Обреновачки одред а и на 11. пук. Тражи јаче ангажовање 12. пука. Командант дивизије наређује, да 12. пук што јаче притисне непријатеља десним крилом, јер је непријатељ навалио на 11. пук и он се налази у незгодном положају. У 12.55 часова начелник штаба Коњичке дивизије јавља, да се непријатељ јако прикупља према к. 147 и да је стога 11. пук у повлачењу. Упућен је 1. коњички пук да га прихвати. У 13.30 час. командант 11. пука јавља, да се због велике непријатељске надмоћности (4 пука) повукао на стари положај, да је заробио 700 војника, 6 официра – 1 потпуковника – топове није могао ни да демонтује. О овоме је одмах извештен командант 12. пука ради знања. У 22.50 часова примљен је извештај 1. коњичке бригаде ОБр. 744 од 21.15 час. од воденице на отоци р. Турије: „За заштиту десног бока и позадине Шумадиске дивизије I. позива, налазим се са 3 ескадрона и митраљеским одељењем на 300 метара позади друма Црљенци – Степојевац, а према мосту на Бељаници, одржавајући везу са 12. пуком. Са остатком бригаде сам код воденице на отоци Турије. Покушаћу да добијем телефонску везу са вама“.
У 13 часова издато је наређење под ОБр. 2505 команданту Шумадиског дивиз. коњичког пука у Јунковац: „Пошто је 12. пук кренуо на напад помажући Коњичку дивизију и непријатеља потискује, то са пуком одмах крените напред ради осигурања десног бока нашег 12. пука I. позива, и ухватите што тешњу везу са 1. коњичком бригадом, која је десно од 12. пука I. позива“. У 15.10 часова примљено је наређење од команданта II. армије ОБр. 4128, које је горе у целости изнето. У 18.40 часова на основи овога наређења послато је команданту колонске коморе Шумадиске дивизије I. позива под ОБр. 2506 ово наређење: „Са колонском комором, сем борбеног дела 1. степена, крените се одмах друмом за Тополу и убивакујте се на југоисточној страни поред друма Топола – Жабари. Са колонском комором крените и балонско и рефлекторско одељење. О извршењу овог наређења известите ме, као и који су делови колонске коморе и како размештени“.
У 17.30 часова командант дивизије издаје наређење ОБр. 2509, команданту: Десног, средњег и левог одсека, команданту Шумадиског артилер. пука и коњичког пука: „Пошто намеравани напад није успео потпуно, то наређујем: да се све трупе ове дивизије као и Шумадиски дивизиски коњички пук врате под заклоном мрака још вечерас на своје старе досадашње положаје. Командант десног одсека задржаће своја стражарећа одељења по могућству и на линији до које је данас у нападу доспео, да би тако непријатеља држао на што већој даљини од наше одбранбене линије. Командант левог одсека отпочеће повлачење једновремено, кад и десно крило Тимочке дивизије I. позива, које ће почети повлачење вечерас у 18 часова на своје старе положаје и заузеће распоред, који је до јутрос имао. Командант десног одсека вратиће батаљоне команданту средњег одсека, а који су му данас били упућени ради појачања. Везу што тешњу ухватити десно на мосту преко Турије са 11. пуком I. позива, а лево на реци Пештану са Тимочком дивизијом I. позива. О извршењу овог наређења известити“. У 18.30 часова командант 10. пука I. позива са ОБр. 476 у 17.10 часова јавља: „Непријатељ није данас ништа покушавао. На заузетом земљишту од пута Вреоци – Лазаревац утврђивао се; објавнице које је имао унапред отеране су уназад и том приликом заплењене су 2 пушке, 4 ашовчића и 3 ћебета. Њихова су места заузета и са тим смо изашли у висину 20. пука, који је заузео с. Бурово. Артилерија је потпомагала напад 20. пука и тукла непријатељску артилерију с оне стране Колубаре“. О овоме је под ОБр. 2511 поднет извештај команданту II. армије.
Дејство Коњичке дивизије. Бој код Степојевца
28. новембра пред почетак боја код Степојевца, трупе Коњичке дивизије биле су распоређене овако: Десно крило десног одсека Коњичке дивизије везивало се на коту 225 (искључно) са трупама левог крила Обреновачког одреда – 7. пешад. пуком I. позива. Крајње лево крило држала је 1. коњичка бригада и то: 3 ескадрона и митраљеско одељење код моста на реци Бељаници, а 4 ескадрона код воденице, на отоци реке Турије (3. коњички пук), везујући се са 12. пуком Шумадиске дивизије I. позива (Види заповест ОБр. 2104 од 27. новембра). Непријатељ је имао пред левим одсеком: 4 батаљона из 75., 35. и 88. пука заједничке војске и 4 топа на к. 147. Пред десним одсеком: од Бељевине до к. 225 два батаљона, а на Бељевини 2 батаљона и 2 топа. У 1.30 часова примљено је наређење од команданта II. армије ОБр. 4115: „Напад по наређењу ОБр. 4095 има да отпочне 28. новембра у 5.45 часова. Ступите у споразум са командантом Обреновачког одреда“. У 2 часа командант Коњичке дивизије на основи горњег наређења издао је команданту: десног и левог одсека и 1. бригади наређење ОБр. 2113 у овоме: „Према наређењу команданта II. армије ОБр. 4115 од 28. тек. месеца напад према заповести ОБр. 2104 почиње данас 28. ов. месеца у 5.45 часова. Ступите у што тешњу везу са суседним трупама“. У исто време командант је лично преко телефона ступио у споразум са командантом Обреновачког одреда и Шумадиске дивизије I. позива о што бољем узајамном дејству у предстојећем боју. У 8.40 часова командант Шумадиске дивизије I. позива под ОБр. 2499 извештава команданта Коњичке дивизије: „Према наређењу команданта II. армије ОБр. 4114 од данас, а у циљу потпомагања Обреновачког одреда и Коњичке дивизије у нападу на непријатеља наредио сам, да трупе десног одсека ове дивизије нападну непријатеља према себи на левој обали реке Турије и тако да му онемогуће потпомагање својих трупа на десној обали р. Турије, према Коњичкој дивизији, и да артилериском ватром потпомогне напад Коњичке дивизије, одржавајући тесну везу са 1. коњичком бригадом.
Ток боја. Напад Коњичке дивизије отпочео је у горе одређено време. Магла је била веома густа, те подилажење наших трупа непријатељском положају било је олакшано, а непријатељ нападом изненађен. Како је текао ток напада најбоље се види из извештаја команданата оба одсека слатих непосредно са бојишта.
Леви одсек, командант ппуковник Вој. Томић под ОБр. 719 у 17.11 часова извештава: „Овај пук (2 батаљона) предузео је напад у 5.45 часова на к. 147 и успео да је заузме у 11 часова, ма да је непријатељ бранио свој положај јаком пешадиском, артилериском и митраљеском ватром из својих стрељачких ровова, израђених за стојеће стрелце. Непријатељ је бајонетом и бомбама истеран из својих ровова и натеран на одступање. У данашњем успешном нападу заробљено је 18 официра, један лекар и преко 1.000 војника. Једна група заробљеника послата је у штаб дивизије, а другу групу упутио је ппуковник Цоловић (око 250) у штаб дивизије. Непријатељ је оставио 4 пољска топа, од којих су два били на положају, а два су нађена заглављена на путу, пошто су возари посекли штранге и побегли. Војници продирући преко положаја избили су на задњу ивицу до непријатељског превијалишта, кујне и пољских коњушница. У 12 часова због тога, што Обреновачки одред није успео да заузме Конатички положај, а и десно крило наших трупа десног одсека није успело да пребаци одељења преко реке Врбовнице и избије на Бељевине, непријатељ је брзо рокирао своје трупе са Бељевине и напао десно крило мог борбеног поретка на к. 147, отворивши јаку пешадиску и митраљеску ватру. У исто време непријатељ се једним делом јавио и са фронта а јачим према левом боку. Због тога, што 12. пук у свом нападу није имао успеха, непријатељ се користио овим, да известан део рокира у правцу к. 147. До 13 часова трупе су се добро држале на освојеном положају, а у 13 часова притешњене са фронта и оба крила повукле су се у реду под заштитом пешадиске и артилериске ватре на своје старе положаје, са којих су се и кренуле у напад. Непријатељ није гонио моје трупе при одступању, већ се задовољио да поврати изгубљене ровове и гонио је ватром. Топови нису могли бити извучени, али су у неколико нишанске справе оштећене. По исказу заробљеника – официра, коту 147 бранило је 4 батаљона пешадије, 4 митраљеза и 4 топа. Батаљони су из 35., 75. и 88. пука заједничке војске. Батерија је из 6. артилериског пука 9. корпуса. Тачне податке о губитцима не могу за сад поднети, али су исти знатни, нарочито има осетних губитака у официрима“.
Десни одсек, командант ппуковник Цоловић под ОБр. 1185 у 12.55 часова извештава: „Ситуација на овом одсеку оваква је: Десно крило још једнако је код коте 225 у непосредном додиру и висини Обреновачког одреда. Лево крило борбеног распореда овог одсека у наступању је стално и у непосредном додиру са десним крилом 11. пешад. пука. За време јуриша 11. пешад. пука и лево крило борбеног распореда 1. и 4. ескадрона са комитском четом јуришали су на непријатељски положај, којом приликом заробљено је 220 војника и 4 непријатељска официра из 88. пука заједничке војске. Овог момента мајор Војин Поповић извештава, да се десно крило 11. пука нагло повлачи са косе Бељевине, а лево крило борбеног распореда овог одсека, по извештају команданта 4. коњичког пука ОБр. 693, такође је приморано на повлачење са ранијих положаја. Како немам више никаквих трупа у резерви, то молим да ми се одмах пошље 2. коњички пук“. У 19.45 часова под ОБр. 1192 командант 1. коњичке бригаде извештава: „Стање је на одсеку код ове бригаде редовно. Све тачке на положају у рукама су нашим, као што је и раније било. Непријатељ је данас покушао у два маха напад против десног крила, али је ватром одбивен. Јачина непријатеља према овом одсеку остала је вечерас оваква: Од Бељевине до к. 225 два батаљона и на Бељевини 2 батаљона са 2 топа.
1. коњичка бригада. За време боја држала је фронт од реке Турије до Степојевца и мостове на Бељаници, осигуравајући у исто време леви бок нападних трупа левог одсека и одржавајући везу са 12. пуком Шумадиске дивизије I. позива, који је дејствовао на левој обали р. Турије. Као што се из горе изнетог види, сјајан успех трупа Коњичке дивизије у овом броју није се могао даље развити, нити очувати до краја. Узрок овоме несумњиво је тај, што трупе Обреновачког одреда нису могле напредовати са к. 225 према Конатици и Бељевини те ту снажно привезати трупе непријатељске, а међутим трупе десног одсека ове дивизије биле су слабе да то учине. Због тога као и због неуспеха 12. пешад. пука Шумадиске дивизије I. позива на л. обали р. Турије, ни 1. коњичка бригада није могла продирати одређеним јој правцем и снажно привезати непријатеља пред собом, те је овај користећи се тиме, груписао према левом одсеку Коњичке дивизије надмоћнију снагу и приморао трупе тог одсека да напусти освојени непријатељски положај к. 147 и заплењене топове. У 13.50 часова све трупе Коњичке дивизије повукле су се на своје раније положаје, које су и даље одржале у својој власти. Непријатељ није гонио. Тако се завршио бој Коњичке дивизије код Степојевца у коме Коњичка дивизија није могла развити своје, у почетку бриљантне успехе. У току дана 28. новембра водила се само пушчана и артилериска ватра. Трупе Коњичке дивизије држале су свој положај, само је 1. бригада, оставив један ескадрон и митраљеско одељење у долини р. Турије према гвозденом мосту, са осталих 6 ескадрона у 20 часова преноћила на југоисточној ивици с. Степојевца. У 21 час. са ОБр. 2126 послат је извештај команданту II. армије о току данашњег боја. Губитци: погинуло: 64 подофицира и војника; рањено 200 подофицира и војника. Накнадно: код десног одсека погинуло и нестало 20, а рањено 56 војника.