Свршетак боја на Сувобору и положајима десне обале Љига. Неуспеси на центру армије. Напуштање Сувоборске Греде и положаја гукошких
Пред фронтом ове армије већ су се биле појавиле веће непријатељске снаге. Делимичне борбе на појединим тачкама могле су бити само увод у један одлучан бој, за који је непријатељ, како се по свему видело, био дефинитивно решен. После већ ангажованих борби на целом фронту могло се са поузданошћу очекивати, да ће непријатељ у току 28. новембра продужити нападе и да се, успев да подиђе под саме наше положаје, неће задржати већ тежити, да што пре избије на планинску греду. Узалудни покушаји напада 9. пешад. пука I. позива, 2. пешад. пука II. позива и делова 4. прекоброј. пука по подне 26. и у току ноћи 26./27. новембра, предузети у правцу Доброг поља, открили су присуство јачих непријатељских делова на овом положају. У току ноћи непријатељ је могао појачати трупе на Добром пољу, па користећи се овако угодним ослонцем за даљи рад, предузети да нас понова нападне свежим снагама, било у правцу Шиљкове косе и Сувобора, било у правцу к. 881 – Рајца и Проструге. На десном крилу, а у циљу јаче везе са трупама левог крила III. армије на положајима код с. Моравци, командант Дринске дивизије I. поз., после успешно одбивених непријатељских напада на Главицу у току 27. новембра, био се одлучио, да 28. новембра зором предузме и сам напад, протера непријатеља на леву обалу Љига и понова овлада линијом: Доње брдо – Осоје – Спасојевина, па је у том циљу у току ноћи 27./28. новембра привукао са Дићске главице ближе Мајдану свој 17. пешад. пук. Код осталих дивизија, распоред трупа у току ноћи 27./28. новембра остао је исти.
Ток боја. У току ноћи 27./28. новембра, због непосредног додира са непријатељем, водила се с времена на време пешадиска борба, нарочито пред фронтом Дринске дивизије I. позива, где је непријатељ застао на линији: Добро брдо – Спасојевина и на 4 – 500 метара испред наших трупа подигао заклоне, као и пред фронтом Дунавске дивизије I. позива, где је непријатељ држао Добро поље. Већ рано из јутра 28. новембра отпочела је борба готово на целом фронту. Око 2 часа ангажовала се борба код Тимочке дивизије II. позива на десној обали Качерске реке, на левом крилу III. армије. Непријатељ је извршио снажан напад на трупе Тимочке дивизије II. позива и у зору заузео Забран. Јаче ангажовање борбе код Тимочке дивизије II. позива и извештаји, да непријатељ држи Букву, руководили су команданта Дринске дивизије I. позива, да намеравани напад одложи. Око 5.30 часова, 15. пешад. пук II. позива који је био на левом крилу Тимочке дивизије II. позива отпочео је у нереду повлачење са Забрана. Борба, ангажована на фронту Тимочке дивизије II. позива, пренела се и на фронт Дринске дивизије I. позива и већ око 6 часова непријатељ је почео снажно нападати на десно крило ове дивизије – на 3. прекобројни пук. Једновремено са нападом на ову дивизију отпочео је непријатељ јако нападати на Бабину главу на фронт Дунавске дивизије II. позива, а тако исто ангажовала се већ и борба на центру армије код Дунавске дивизије II. позива. Командант Дунавске дивизије I. позива наредио је био, да се напад на Добро поље обнови на целој линији. Напад је почео једновремено од к. 881 и источног дела Доброг поља, кога је држао 2. пешад. пук II. позива и са Шиљкове косе са 9. пешад. пуком I. позива. Борба се водила до 7 часова, али без успеха; 2. пеш. пук II. позива, чак због јаке бочне ватре са косе Грађеника, није никако могао да се крене напред. Око 7 часова ухваћена је најзад веза између делова Дунавске дивизије на к. 881 и Шиљковој коси, а убрзо затим понова је отпочет напад на непријатеља ка Добром пољу. На фронту Дунавске дивизије II. позива непријатељ је нарочито јаче надирао у правцу Бабине главе, а на фронту Тимочке дивизије II. позива у правцу Орница. У циљу појачања одбране Бабине главе, командант Дунавске дивизије II. позива упутио је са Подова преко Великог брда и к. 622 на Бабину главу батаљон 9. пешад. пука II. позива, а 8. пешад. пуку I. позива наредио, да 2 батаљона на Шиљковој коси, ако нису ангажована у борби прикупи, како би могао потпомоћи било 9. пешад. пук I. позива у нападу на Добром пољу, било 18. пешад. пук I. позива у одбрани на Мујовом гробу.
Око 7 часова непријатељ је отпочео најзад напад густим стрељачким редовима и према фронту Моравске дивизије II. позива, обасипајући јаком пешадиском, артилериском и митраљеском ватром Букву и Лисину, а тако исто Главицу и Мајдан. Једна непријатељска колона примећена је у покрету са Грађеника ка Рајцу и к. 746. На тај начин већ око седам часова развијала се била борба на целом фронту I. армије и левом крилу трупа III. армије. На левом крилу III. армије пред фронтом Тимочке дивизије II. позива непријатељ, пошто је заузео Забран и натерао 15. пешад. пук са левог крила да у нереду одступи, продужио је даље напад ка Орници. Извештај о овоме стигао је команданту Дринске дивизије I. позива око 8 часова. Због повлачења левог крила Тимочке дивизије II. позива, као и због јаке борбе пред фронтом Моравске дивизије II. позива на Букви, где је непријатељ такође успео да потисне предстражне делове 8. кадров. пешад. пука и да се под заштитом ватре својих батерија и митраљеза приближи главном положају Моравске дивизије II. позива до на 100 метара, даље истицање Дринске дивизије испред линије Главица – Мајдан ка Љигу, било би опасно и ризично. Са ових разлога командант Дринске дивизије I. позива одустао је од намераваног напада. Да 17. пешад. пук I. позива, који је с обзиром на ову намеру био привучен ближе Главици, не би трпео узалудне губитке од непријатељске артилерије, која је снажно обасипала ове положаје, командант дивизије вратио је 17. пешад. пук на Дићску главицу. Код 3. прекоброј. пеш. пука на Главици остала је само брдска батерија и митраљези постављени тако, да Забран и Орнице туку анфиладном ватром. У даљем току до 9 часова непријатељ, и ако је продужио тући снажном ватром, нарочито положаје десног крила армије, није показивао велику активност. По свему судећи само је припремао напад, који је ускоро потом и отпочео на целој линији. Једино код Дунавске дивизије I. позива водила се јача пешадиска борба, у правцу Доброг поља. Поновни напад предузет са 2. пешад. пуком II. позива и деловима 4. прекобројног пешад. пука од к. 881 није успео и пук се са великим губитцима морао вратити на своје нападне положаје; 9. пешад. пук I. позива не само да није успео у нападу, него је снажно дочекан, одбачен и одступио делом ка Малом Сувобору, а делом ка Шиљковој коси.
Око 9 часова отпочео је непријатељ нападати готово цео фронт I. армије и лево крило III. армије (Тимочку дивизију II. позива). Непријатељ је нарочито био сасредио јаку ватру на 3. прекобројни пешад. пук Дринске дивизије I. позива, надирући јаче у правцу десног крила Дринске, а потискујући непрестано лево крило Тимочке дивизије II. позива. По извештају команданта Тимочке дивизије II. позива, да непријатељ јако надире у правцу његовог левог крила и по његовој молби, да се са делом трупа Дринске дивизије I. позива затвори долина Качера према Камаљу, командант Дринске дивизије, поред коњичког пука, који се већ налазио у долини Качера, упутио је још један батаљон 6. пеш.. пука на косу, која од Дићске главице силази ка Камаљу. Стање код Тимочке дивизије II. позива било је тешко. Одступање 15. пешад. пука II. позива са Забрана, повукло је убрзо и повлачење 14. пешад. пука II. позива са Орнице; 14. пешад. пук, несачекав непријатеља, напустио је свој положај и распрштао се. Да би се поправило стање код Тимочке дивизије II. позива и попунио тај продор, командант III. армије наредио је, да се предузме контра напад и непријатељ протера, тражећи, да и Дринска дивизија I. позива са своје стране предузме одмах напад на непријатеља у правцу Камаља. Овом захтеву команданта III. армије није могло да се изађе на сусрет, јер Дринска дивизија I. позива према њеној бројној јачини, а ангажована и сама у борби на своме фронту, није била у стању да учини ништа више од онога, што је већ учинила у циљу потпомагања Тимочке дивизије II. позива. Ангажујући се јаче на фронту Дринске дивизије I. позива и Тимочке дивиз. II. позива, непријатељ изгледа, да се био ограничио само на демонстрацију пред фронтом Моравске дивизије II. позива, куда је око 9 часова упутио само око 2 чете на јуриш. Разуме се, да је овај јуриш, дочекан снажно са Букве, брзо био одбивен, а прецизном пак артилериском ватром са Палежа ућуткана је брзо његова батерија на Боблијама. Поновни јуриши, које је непријатељ предузимао у два маха око 9.30 и 10 часова, такође су одмах били одбивени и ако је непријатељ свој напад потпомагао врло јаком артилериском ватром из 2 брдска топа пласирана у самом стрељачком строју. После онога, на фронту Моравске дивизије II. позива, непријатељ није показивао јачу активност, али је за то акција његова према центру армије на фронту Дунавске дивизије I. позива била врло жива.
Према делу фронта Шиљкова коса – к. 881 – Рајац – к. 746 – непријатељ је наступао у три колоне, прва од Грађеника преко Славковице и Којића реке на к. 746, друга од Грађеника преко Којића реке и Пикова на Рајац, а трећа од Доброг поља ка Шиљковој коси. Извештај о наступању непријатељске колоне од Грађеника ка Рајцу и к. 747, стигао је армији око 9 часова, дакле у тренутку кад се борба на фронту Дунавске дивизије I. позива била развила готово на целој линији. Слаба посада Рајца и к. 746 уливала је бојазан, да ова непријатељска колона не пробије пут Полома, зато је одмах наређено команданту Дунавске дивизије II. позива да потпомогне напад Дунавске дивизије I. позива, како би се 2. пешад. пук II. позива што пре ослободио и упутио ка Прострузи у армиску резерву. Али су се догађаји на фронту Дунавске дивизије I. позива много брже развијали. Непријатељ, потпомогнут ватром своје артилерије са Грађеника и Црног врха, тукући наше трупе на к. 881 и Шиљковој коси, почео је око 9 часова нарочито јако надирати правцем Црни врх – Добро поље – Шиљкова коса и у масама избијао на леви и десни бок 9. пешад. пука I. позива, и натерао га, да напусти Шиљкову косу и да се у нереду повуче ка с. Полому, где је стигао око 10 часова, а делом ка М. Сувобору. Стање код пука било је тако, да се на њега бар за прво време није могло рачунати. Командант пука у овом нападу био је рањен, а заступнику његовом наређено је, да пук искупи на Стовишту, куда је имао доћи и онај део са Малог Сувобора.
Избијањем на Шиљкову косу непријатељ је чврстом ногом стао на Сувоборску греду и сад му је био отворен пут преко Рајца ка Прострузи; преко Полома ка Брајићу или преко Сувобора у десно крило и бок Дунавске дивизије II. позива. Падом Шиљкове косе и повлачењем Тимочке дивизије II. позива, даље држање Сувоборске греде скоро је постало немогуће. Продор отворен на центру довео је у питање и крила. Непријатељ, који је у први мах само артилериском ватром са Црног врха и Грађеника тукао к. 881 и положаје 2. пешад. пука II. позива, по паду Шиљкове косе као што се могло очекивати, продужио је напад на к. 881 и Рајац комбинујући напад и са правца од Шиљкове косе и из долине Којића реке. Да би омео наступање непријатељске колоне, која је наступала уз Пикови поток, командант Моравске дивизије II. позива, упутио је једну чету са два митраљеза на леву обалу потока Ресановца да дејствује у њен бок. Батерија са Палежа отворила је била ватру на ову колону и моментано је задржала, али је непријатељска колона окренула самим потоком у правцу к. 746. У даљем току до подне водила се јача борба само на левом крилу и центру армије. Непријатељски делови из 14., 7., 2. и 15. комбиноване бригаде и 1. ландштурмски пук енергично су нападала на фронт Дунавске дивизије II. позива, управљајући најјачи напад у правцу Бабине главе. На правцу Сувобора, непријатељ до подне подилазио је по обема странама друма Цугуљ – Сувобор, али није нападао.
Пред подне непријатељске колоне са правца од Шиљкове косе и Грађеника избиле су пред главни положај Дунавске дивизије I. позива и око 11.30 часова отпочеле једновремено напад и у правцу левог крила 2. пешад. пука II. позива, западно од к. 881, и према десном крилу у правцу Рајца и к. 746. Напад непријатељске колоне (6. бригада од 4 батаљона, једна брдска батерија и део 2. бригаде) у покрету са Шиљкове косе и Црног врха успева, да у први мах обухвати лево крило нашег 2. пешад. пука II. позива и да га принуди, да крило повуче ка к. 881, али је ситуација убрзо поправљена и повијено крило враћено на своје место а непријатељ задржат. Напад непријатељских колона са Грађеника, које су по изјави заробљеника формиране од 5. брдске бригаде (5 батаљона), и поред свега тога што им је покрет био ванредно добро потпомогнут артилериском ватром са Црног врха и Грађеника, биле су заустављене. При овоме је нарочито велике губитке претрпела колона, која је подилазила к. 746, дочекана испадом пионирског полубатаљона Дунавске дивизије I. позива и једним водом коњичког пука, са к. 746, и деловима 2. пешад. пука са Рајца, а нарочито ударом у бок неких чета Моравске дивизије II. позива, које су биле упућене у помоћ са Честих Букава. Око подне изашао је на Рајац и један вод Данглисове брдске батерије и отворио ватру на непријатељске делове који су се, одбивени у нападу, почели прикупљати на коси северно од к. 746, али нападнутн сад изненада с бока деловима 2. пешад. пука II. позива (његовог батаљона који је раније био истакнут на предстражи испред Палежа ка Славковици), непријатељ је у нереду одступио на леву обалу Којића реке. На тај начин око подне изгледало је, да се ситуација поправља, да је напад непријатељски заустављен и да ће Дунавска дивизија I. позива моћи да се одржи на положајима на к. 881 – Рајац – к. 746. На левом крилу Дунавске дивизије II. позива одолевала је још непријатељском нападу. Пред фронтом Моравске дивизије II. позива непријатељ није показивао активност. Најзад пред фронтом Дринске дивизије I. позива примећени су покрети непријатељских колона, које су се са Спасојевине почеле спуштати лево и десно у потоке, у циљу прикривенијег прилаза главном положају, а тако исто јачи непријатељски делови почели су се спуштати у равницу ка Бранчића потоку, у циљу обиласка десног крила 3. прекоброј. пешад. пука, али је све ово ишло споро и изгледа да је непријатељска пешадија очекивала, да јој артилерија прокрчи пут. Међутим стање на крилима I. армије и то: код Тимочке дивизије II. позива (III. армија) а тако исто и код Ужичке војске иије било повољно.
У 11 часова на захтев команданта Тимочке дивизије II. позива, послао је командант Дринске дивизије I. позива и остатак 6. пешад. пука I. позива, да заједно са батаљоном, који је раније упућен у долину Качера изврши напад преко Камаља на непријатеља, који од Забрана напада Орнице и да при том дође у везу са 13. пешад. пуком II. позива, који је такође преко Орнице у правцу Забрана имао напасти непријатеља. У моменту, кад је 6. пешад. пук I. позива подилазио коси на којој се већ налазио његов батаљон примећено је да се непријатељ већ јачим деловима креће са Камаља за 13. пешад. пуком II. позива, који је одступио пре него што је и покушао да нападом заустави даље непријатељско надирање. Под оваквим околностима командант Дринске дивизије I. позива одустао је од напада са 6. пешад. пуком, који у тај мах није бројао више од 670 пушака и наредио да се врати на своје место, одакле је и упућен. Пред десним крилом Ужичке војске непријатељ је такође отпочео напад још око 6.30 часова; напао је нарочито њене делове на М. и В. Зајчици; око 8.45 часова пала је већ Мала Зајчица и непријатељ по заузимању ње упутио је јаче колоне у правцу десног крила Велике Зајчице, коју је такође већ до подне успео да заузме. Падом В. и М. Зајчице, створен је продор и донекле предвојене снаге I. армије од Ужичке војске.
Пад коте 881. Дефинитивно напуштање Гукошких положаја. Повијање десног крила I. армије
Ситуација, која је још око подне 28. новембра изгледала повољна, готово одмах по подне почела се мењати. Већ око 13 часова непријатељ је пред целим фронтом I. армије отпочео снажно нападати. Пред фронтом Дринске дивизије I. позива, непријатељ је већ око 12.40 часова почео јаком артилериском и митраљеском ватром обасипати наше трупе на Главици, тукући их и бочном артилериском ватром са Лисине (Боблије). Дејство непријатељске артилериске ватре било је страховито, нарочито на лево крило и центар 3. прекоброј. пешад. пука. Због овога командант Дринске дивизије I. позива, а у духу армиске заповести ОБр. 3113, издао је трупама наређење, за повлачење на линију: Голубац – Клаћа. За то време непријатељ пред фронтом Моравске дивизије није нападао, али је зато сасредио јачи напад у правцу левог крила Дунавске дивизије I. позива на 2. пешад. пук II. позива на к. 881. Нападнут с фронта и са левог бока а при том изложен јакој артилериској ватри, 2. пешад. пук II. позива није се дуго одупирао навали непријатељевој, већ убрзо напустио к. 881 и у реду повукао се преко Крстиловице ка Полому, где је стигао око 14 часова.
Са падом к. 881, тежак положај Дринске дивизије I. позива још више је погоршан. Ангажована с фронта у огорченој борби а одступањем Тимочке дивизије II. позива и надирањем непријатеља ка Прострузи, била је у врло тешком положају. Делови Дунавске дивизије I. позива постављени на Рајцу били су слаби, да би јој као бочно закриље могли огарантовати бар повлачење у висину Проструге. Моравска дивизија II. позива свучена на положаје Лисина – Буква, тако исто не би била у могућности, да благовремено стигне на Простругу и прими на себе ударац са стране Рајца. Руковођен овим, а чим је извештај о паду к. 881 стигао армији, командант I. армије око 14 часова под ОБр. 3177 наредио је команданту Дунавске дивизије I. и II. позива да, обзиром на општу ситуацију на фронту ове армије која захтева одржање у својој власти фронта Сувобора и Рајца, – обе дивизије удруженим снагама тај односно узани фронт морају одржати, зашта су одговорна оба команданта. Поводом овога командант Дунавске дивизије I. позива вратио је одмах 2. пешад. пук II. позива из Полома натраг на Рајац, где су се већ налазили раније остављени делови 4. прекобројног пешад. пука. У тај мах око 14 часова стање код Дунавске дивизије I. позива било је овако: дивизиски коњички пук са пионирским полубатаљоном и једним топом налазио се на к. 746; делови 4. прекоброј. пешад. пука и један батаљон 3. пешад. пука II. позива и један топ Данглисове батерије на Рајцу; 2. пешад. пук II. позива у покрету је од Полома ка Рајцу, а 9. пешад. пук I. позива у току прикупљања на Стовишту к. 857. Две непријатељске чете из колоне, која се кретала од Грађеника кроз Пикови поток избиле су на Рајац и потисле у први мах наше трупе са Рајца; али испадом делова 4. прекоброј. пеш. пука са десног крила Рајца, обе чете потпуно су разбивене и одступиле. Лево крило Дунавске дивизије I. позива непријатељ није нападао. По заузећу к. 881, непријатељ је убрзо успео, да на ову коту извуче и своју артилерију и продужио само са ње тући Рајац артилериском и митраљеском ватром.
На фронту Дунавске дивизије II. позива водила се такође борба. Непријатељ је око 13 часова нарочито нападао 8. пешад. пук II. позива, 2. пешад. пук II. позива на Подовима и 9. пешад. пук II. позива на Бабиној глави, концентришући нарочито напад на десно крило 9. пешад. пука II. позива између Бабине главе и Равне Горе, у тежњи да се пробије ка Брајићу. Једна његова колона успела је, да се пробије између Бабине главе и Подова, а њени предњи делови примећени су у покрету низ Дучинску реку ка с. Коштунићу. Да би парирао ударе непријатељске и омео рад његове колоне, која је наступала низ Дучинску реку, командант Дунавске дивизије II. позива наређује, да 8. пешад. пук II. позива са Подова предузме напад на делове непријатељске према себи; 18. пешад. пук I. позива са Равне Горе да ојача лево крило на Равној Гори и предузме напад на непријатељске делове, који теже да се пробију између Бабине главе и Равне Горе. Најзад у правцу Дучинске реке упућени су: 1 батаљон 8. пешад. пука II. позива са Подова и 2 батаљона III. позива из резерве са Парлога. Једна батерија
изведена је на Теочинске положаје, те да туче долину Дучинске реке. Напад наших делова у правцу Дучинске реке успео је. Батаљони са Парлога, већ при избијању на Томовића брдо наишли су на непријатеља, који је одмах одступио у правцу Равног гаја (к. 646), и тиме је осујећено наступање непријатеља ка Коштунићу. Батаљони III. позива задржали су се на положају Томовића брдо – Молитве, групишући се јаче на Молитвама. Али покушај да се непријатељ задржи на правцу Бабине главе није успео, јер непријатељски напад на Бабину главу био је веома снажан. Да би парирао дејство непријатеља на том правцу, командант Дунавске дивизије II. позива наређује испад 18. пешад. пука I. позива са Равног брда на непријатеља, који надире између Бабине главе и Равне горе. Трупе на Шиљковој коси, Сувобору и Мујовом гробу да послуже као бочно закриље и упорном одбраном гарантују овај испад, осигуравајући десно крило и бок. Делови на Подовима да задржавају непријатеља, а ако би покушао продор у правцу Коштунића, да га нападне. Одбрану да потпомаже артилерија са Парлога и батерија од Теочина. Овај напад није остварен. Већ на пола часа доцније, око 15.30 часова и после огорчене борбе на Бабиној глави 9. пешад. пук II. позива повукао се у нереду ка Парлозима, а већим делом Равном гају. Падом Бабине главе, трупе Дунавске дивизије II. позива, иначе предвојене испресецаним тереном, сад су биле готово раскомадане, у поједине групе, без икакве везе једна са другом. Положај Сувоборске групе па и делова на Подовима, створеном ситуацијом на десном крилу код Дунавске дивизије I. позива, на центру губитком Бабине главе и на левом крилу код Ужичке војске, постао је врло тежак, јер је обе ове групе непријатељ сад могао лако обухватити са свију страна.
Са падом Шиљкове косе, к. 881 и Бабине главе, трупама са Сувобора – Равне горе и Мујовог гроба остао је још једино слободан пут преко Парлога. Увиђајући тешку ситуацију, у коју су доведене његове трупе, командант Дунавске дивизије II. позива око 16 часова известио је команданта I. армије, да, обзиром на оваку ситуацију, његова дивизија не може остати на досадањим положајима и да је према томе мишљења, да трупе треба повући на положаје према директиви армије ОБр. 3107 на фронт Врнчани – Главица. У то време на десном крилу код Дринске дивизије, напад непријатељски постајао је све силнији. У 14.15 часова лево крило 3. прекоброј. пешад. пука, обасуто страховитом непријатељском ватром, попустило је. Последња чета из резерве употребљена је, војници се боре очајнички, али великој надмоћности непријатељској нису могли одолети. Кад је најзад око 14.30 часова непријатељ успео да пробије и центар пука, који и ако је издржао јуриш, морао је напустити положај, повлачећи се ка Дићској главици, под заклоном два батаљона 5. пешад. пука, који су већ раније били посели ћувик испред Дићске главице и саму главицу. Одступање 3. прекоброј. пешадиског пука повукло је за собом и одступање два батаљона 5. пешад. пука I. позива са Мајдана. Одступање наших трупа са Главице и Мајдана, непријатељ је пратио артилериском ватром са својих положаја, али није гонио. Пред фронтом Моравске дивизије II. позива, непријатељ је у два маха око 15 и 15.30 часова покушао јуриш, али је оба пута одбивен. Сви јуриши на Моравску дивизију II. позива долазили су поглавито са Боблија и из Драгобиљске реке на десно крило. Пред левим крилом пак, на одсеку Лисина – Кошута, напада није било. Према томе стање Моравске дивизије II. позива око 16 часова било је добро, али створена ситуација на фронту Дринске дивизије I. и Дунавске дивизије I. позива морала је изменити и стање код Моравске дивизије II. позива, која, после повлачења Дринске дивизије на линију Голубац – Клаћа, и искупљања Дунавске дивизије I. позива на линији Рајац – к. 746, није више могла остати на својим досадањим положајима. Око 16.45 часова наређено је команданту Моравске дивизије II. позива да чим падне мрак, повуче постепено своје пукове на линију: Плоча – Саставци – Честе Букве – к. 746, остављајући на Букви и Лисини само своје заштитне делове. Делови Дринске дивизије I. позива са Главице и Мајдана, прихваћени од два батаљона 5. пешад. пука I. позива испред Дићске главице, а потом 17. пешад. пуком I. позива на Дићској главици искупљали су се позади овог положаја до ноћи. Непријатељ је све до мрака тукао Мајданску главицу унакрсном ватром артилериском, пешадиском и митраљеском и тек у сумрак са предњим деловима избио на линију Главица – Мајдан. Повлачење трупа Дринске дивизије I. позива даље ка линији Голубац – Клаћа и Моравске дивизије II. позива ка линији: Плоча – Саставци – Честе Букве – к. 746 отпочело је у сумрак и извршено без узнемиравања од стране непријатеља. Заштитница Дринске дивизије I. позива (1 батаљон 5. пеш. пука I. позива), остављена на Читлуку, а за безбедност десног бока дивизије пошто везе са Тимочком дивизијом II. позива није било, упућена је на Свештењак (Обешењак) к 391. Заштитница Моравске дивизије II. позива остала је на Палежу. У току напуштања положаја непријатељ је у један мах кренуо у напад у правцу Букве, али је убрзо застао.
Распоред трупа за ноћ 28./29. новембра био је овакав:
Дринска дивизија I. позива на одсеку: Голубац – Клаћа од Проструге са предстражама на Читлуку и то: Десно крило: 17. пешад пук I. позива са 6 пољских и 2 брдска топа, Голубац -Клаћа. Лево крило: 6. пешад. пук I. позива и 2 брдска топа од Лалиначке реке до Проструге. Дивизиска резерва: 3. прекобројни пешад. пук и 5. пешад. пук I. позива код к. 402. Коњица у долини Штавичке реке према Голубцу, а 1 батаљон на Обешењаку (Свештењаку). Колонска и трупна комора је у Горњем Милановцу. Дивизиски штаб је у Бољковцу.
Моравска дивизија II. позива на одсеку Плоча – Саставци – Честе Букве (нова карта) а са предстражом (3. пеш. пук) на Палежу и то: десно крило: 8. кадров. пук, Плоча – Саставци; лево крило: 1. пешад. пук II. позива, 1 батаљон 2. пешад. пука II. позива, пола Крупове и Данглисова батерија, Честе Букве – кота 746; артилерија са Букве и Палежа упућена је на Мрамор, тако да је на Мрамору сада 2 ½ Крупове и пола Шнајдерове батерије. Коњица између Дићске главице и Лалинаца. Дивизиски штаб је у Горњем Бранетићу, а колонски делови код Г. Милановца.
Дунавска дивизија I. позива на одсеку к. 746 – Рајац и то: на к. 746 коњички пук, пионирски полубатаљон, 1 чета 4. прекоброј. пеш. пука и 1 пољски топ. На Рајцу: 4. прекоброј. пешад. пук и 1 Данглисов топ је на десном, а други пешад. пук II. позива на левом одсеку. Дивизиска резерва: 9. пешад. пук I. позива (3 батаљона) позади Рајца (јужно од к. 857), а 1 батаљон и митраљеско одељење је на М. Сувобору код 8. пешад. пука I. позива у саставу Дунавске дивизије II. позива. Један вод пољске артилерије је на Грашцу (829), други вод Данглисове батерије у покрету је од Сувобора ка Бањанима (1 Данглисов и 1 пољски топ остали су без муниције и враћени). Колонски делови су у покрету од Г. Милановца ка Барама.
Дунавска дивизија II. позива: 8. пешад. пук I. позива је на Сувобору; 18. пешад. пук је код Мујовог гроба; 9. пеђад. пук II. позива је у искупљању на Парлозима; 8. пешад. пук II. позива је на Подовима; артилерија је упућена ка Теочину.
Распоред трупа I. армије по дефинитивном напуштању Гукошких положаја и повијања десног крила оцртавао се једном доста правом линијом са заломљеним и испрекиданим левим крилом, које је избијањем непријатеља на Шиљкову косу – Добро поље и к. 881 било сасвим одвојено од осталих трупа ове армије. Нова линија I. армије, полазећи од Обешењака (Свештењака) као крајњег десног крила, ишла је преко Голубца – Клаћа – Плоче – Проструге – Честих Букава – к. 746 – Рајац са одвојеним левим крилом на линији Мали Сувобор – Мујов гроб – Равна Гора – Парлози, и потпуно одвојеним деловима на Подовима (765) код с. Дружетића. На крилима армије, и то код трупа III. армије и Ужичке војске стање такође није било добро. Тимочка дивизија II. позива по извештају команданта III. армије не само да је потиснута са својих положаја, него је потпуно растурена. У тренутку кад је овај извештај писан, на њу се апсолутно није могло рачунати. Остатак трупа III. армије, због снажног непријатељског надирања, повлачио се ка новој браничкој линији, која јој је директивом Врховне команде означена. У новом распореду III. армије Тимочка дивизија II. позива имала је да и даље остане на левом крилу армије, али како се тек прикупљала, то да не би непријатељ правцем Главица – Којића забран – Липет избио пре на Липет него трупе Тимочке дивизије II. позива, командант III. армије молио је, да тај правац заштити Дринска дивизија I. позива, док се Тимочка дивизија II. позива не искупи. На десном крилу Ужичке војске предузети напади у циљу преотимања Велике и Мале Зајчице остали су узалудни. Непријатељ после данашњих одсудних напада на фронт I. армије успео је да заузме према десном крилу: Главицу – Мајдан; на центру: Добро поље – к. 881 и источни део Шиљкове косе; а на левом крилу Бабину главу. Према прикупљеним податцима и исказима заробљеничким пред фронтом I. армије дејствовао је: 15. и 16. корпус и то: пред фронтом Дринске дивизије I. и Моравске дивизије II. позива: 9., 11., 8., 10. и 102. брдска бригада; пред фронтом Дунавске дивизије I. позива: 7., 6. и 2. брдска бригада; пред фронтом Дунавске дивизије II. позива према Подовима и Бабиној глави: 2., 14. и 15. брдска бригада а у правцу Шиљкове косе и Сувобора: 2. и 7. брдска бригада и 1 ландштурмски пук.
Стање трупа I. армије после тродневног боја на Сувобору и Гукошким положајима. Одлука команданта армије за дефинитивно напуштање ових положаја и искупљање трупа на новој браничкој линији испред Горњег Милановца
Сувоборска греда у вези са Маљеном и са ослонцем десног крила на Љиг имала је свог значаја, као моћан ослонац за офанзивно дејство дотле, док Маљен није пао и док непријатељ није успео, да знатним снагама стане чвршћом ногом на ове планине. Стицајем околности принуђен за овај мах да напусти идеју преласка у офанзиву, командант I. армије одлучује се на привремену одбрану. Сувоборска греда и Гукошки положаји као природно јаки, требали су да бар пруже услове моћне одбране, о коју би непријатељ имао да се ломи и троши, али је зато недостајао један важан фактор – жива снага. Истрошена I. армија ранијим борбама, тешкоћама и непогодама; редуцирана и малаксала; развучена на широком фронту и водећи борбу под најнеповољнијим околностима, одупирала се жилаво и до крајњих граница своје моћи и пожртвовања. Али је на крају крајева морала попустити пред знатно надмоћнијом снагом непријатеља. Непријатељ пак под заклоном магле, и вешто користећи терен, делимичним успесима напредовао је лагано стопу по стопу. То своје напредовање у извесним приликама, а у снажним налетима, плаћао је кад што огромним жртвама. Али, знатно надмоћнији и обнављајући и освежавајући непрекидно своје трупе, непријатељ је морао најзад успети и продрети. Продор отворен на једној тачци нашег фронта ширио се. Пад једне тачке на фронту повлачио је и другу за собом. По паду Доброг поља дошла је и Шиљкова коса и к. 881, а по паду Бабине главе дошли би Подови – Равна гора – Сувобор итд. Ослабљене трупе I. армије, залажући и последње своје снаге развучене на једној линији на широком фронту, без резерава и потпоре, одолевале су и одбијале нападе, трошећи се силно и трпећи огромне губитке. Али све те жртве, па и делимични успеси, остали су без резултата. Делимични успех, постигнут данас на једној тачци, није давао гаранције, да ће се та тачка и сутра одржати, односно да се због неуспеха на којој другој страни неће морати напустити. У тако непрекидним борбама од којих се нису могли очекивати никакви резултати, снага се све више црпела а трупе мешале. Тежња, да се изађе свакој евентуалности на сусрет и парира надирање непријатеља, извлачило је трупе из руку, а неуспешни напади доводили их до потпуног растројства. Остати дакле под оваквим околностима и даље на Сувоборским положајима и гледати како се снага топи и како нестаје, било би и некорисно и за осуду.
У тродневном Сувоборском боју непријатељ није изјављивао велику енергију. Његов рад оличавао се поступношћу, јер је то диктовала и природа терена и велика ширина његовог фронта, што га је гонило да се на сваком кораку освојеног земљишта задржава и утврђује. То је тако било, док се није дочепао дела главне планинске греде. Са ослонцем пак на Шиљкову косу и к. 881 с једне и Бабине главе с друге стране, један силан налет енергичног непријатеља у бок и позадину наших трупа на Прострузи и око Бољковца био би крунисан сјајним успехом и резултирао потпуним растројством наших трупа. На овај могућ и вероватни тренутак није се смело чекати у толико пре и више, у колико су већ и последња средства била исцрпљена – кад ни једног човека више није било неангажованог, да се могу употребити за парирање оваквог једног одсудног, а вероватног непријатељског маневра. Само ово, па је било довољан разлог, да је даљи опстанак на досадањим положајима не само некористан него и опасан, тим пре, што и морално стање код трупа није било добро, нити је давало гаранције, да се са оваким трупама под овим приликама са поузданошћу може рачунати на већу отпорност у борби. Огромни губитци; непрекидне борбе; непроспаване ноћи; губитци у старешинском кадру; непрекидни неуспеси; повлачење и рђаво време; тешкоће терена и оскудица свију врста, убило је готово дух код људи. Крајњи напори и залагање официра нису могли под оваквим околностима да поправе стање. Али једна околност, и поред све клонулости духа, видно се манифестовала у многим приликама овог тродневног боја. Поред свих тешкоћа и тегоба; поред огромних губитака; јасно се уочавала стара одлика нашег војника – наклоност за офанзиву. Само офанзива могла је поправити и изменити стање и ситуацију и дати боље и позитивније резултате. Али прилике за овај мах са ових положаја нису биле зато. Трупе развучене, измешане, без унутрашње везе и целине, мало су биле способне за акцију. Потребно је било дакле најпре створити могућност, па тек прећи у офанзиву. Према свему, и као резултат целокупног стања, биле су дакле две могућности: или остати даље на овим положајима, задовољавајући се у најбољем случају делимичним успесима и очекујући да снага буде потпуно исцрпљена, а евентуално разбивена и уништена, или одмаршовати са армијом на нову линију одбране испред Г. Милановца и тамо створити повољније прилике, па онда не чекајући да непријатељ испољи до крајњих граница своју моћ, прећи у погодном тренутку у офанзиву, створити код непријатеља забуну, пометњу, тући га и снажно гонити.
Руководећи се овим гледиштима, а да би армију извукао из незгодног положаја у који је била запала, а нарочито, да би створио повољније прилике за доцнији рад и остварење своје раније идеје, командант армије решава се, да армију искупи испред Г. Милановца на новој браничкој линији, која је директивом армије ОБр. 3107 од 26. новембра била одређена трупама. За извршење ове своје одлуке издаје командант I. армије заповест трупама ОБр. 3189 ове садржине: „Поводом данас створене ситуације на фронту ове армије, наређујем:
1. Да се сутра рано 29. новембра приступи извршењу моје директиве ОБр. 3107 с тим, да по овој директиви покрет има отпочети у 4 часа јутра. Препоручујем командантима одржавање непрекидне везе како између заштитничких делова тако и између главнина свих дивизија. Борбу на заштитничким положајима одржавати до крајњих граница могућности. Заштитницама придати најпотребнији део топова са потпуном њиховом гаранцијом. Колонске возове пребацити кроз Милановац са товарењем из тамошњих магацина свега шта коме припада и ешелонирати их на одређеним просторијама код с. Бара (обе Дунавске) и с. Кнежевца (Дринска I. позива и Моравска дивиз. II. позива). Трупна комора да буде у Милановцу тако припремљена, да на новим положајима изда трупама храну и одмах одлази у Милановац ради попуњења, а њено задржавање искључно да буде на североисточном излазу из вароши, док год има хране и потреба у магацинима у Милановцу, не саобраћајући са колонским возовима.
2. По избијању дивизија на нове положаје, сви пукови и остали делови, привремено придати другим јединицама, одмах одлазе у састав својих дивизија. Нове положаје брижљиво утврдити.
3. Командант Дринске дивизије I. позива један свој батаљон по могућству са једним брдским топом упутиће на десну обалу Угриновачке реке са задатком, да се што дуже задржи на Липету к. 560 северно од с. Угриновца док тамо не стигну делови Тимочке дивизије II. позива а потом преко Угриновачке реке избија на с. Рељинце и одатле преко с. Давидовца избија на Циганку 360 као десна побочница своје дивизије.
4. Комуникациска линија је за армију од нових положаја за позадину: Милановац – Крагујевац.
5. Магацини хране су: Милановац – Баре – Крагујевац.
6. Сутра 29. новембра од 8 часова са оперативним одељењем одлазим у Горњи Милановац.
7. Заштитнице да остану на досадањим главним положајима све, док не буду приморане на одступање“.
Напомена. Овом заповешћу поступљено је по тражењу команданта III. армије упућивањем једног батаљона Дринске дивизије I. позива на десну обалу Угриновачке реке.
Одлука за напуштање Сувоборских положаја и заповест за покрет трупа на нову одбранбену линију испред Г. Милановца, саопштена је одмах и начелнику штаба Врховне команде, око 21.30 часова, дакле у тренутку кад је заповест већ почела да се предаје дивизијама. Ово саопштење изазвало је у штабу Врховне команде прилично неспокојство. Начелник штаба Врховне команде у личном разговору са командантом I. армије, питао је за узроке наређеног повлачења чак на положај испред Г. Милановца. Командант I. армије изнео је исцрпно узроке, напомињујући нарочито, да нову линију одбране познаје до потребних детаља и да је она до овога тренутка за армију са свију гледишта много пробитачнија. Али ипак начелник штаба Врховне команде није био за то, да се досадања линија I. армије напушта, износећи безусловно потребу да се она и даље држи, како због осталих армија, које би повлачењем I. армије биле доведене у незгодан положај, а тако и због Београда, који би се такође морао напустити. Командант I. армије на ово је одговорио, да не налази, да би својим покретом на нову линију довео у незгодан положај остале армије, напротив бољим општим стањем I. армије на некој новој линији, створила би се и за њих повољнија ситуација. А што се тиче Београда, његово је мишљење, да га ни у ком случају не би требало због овога напуштати. Начелник штаба Врховне команде пак остајући при својем ранијем гледишту, навео је још и тај разлог, да би I. армија, ако би непријатељ јако на њу притиснуо и на новој линији одбране, за један дан дошла до Крагујевца, док би II. армији требало неколико дана да стигне на линију Крагујевачких положаја. Ну и после овога командант армије остао је ипак при својој одлуци а начелнику штаба Врховне команде одговорио да се нада, да неће скоро доћи до повлачења Крагујевцу, али ако и тај несрећни случај наступи, рачуна, да ће моћи да створи довољно времена за једновремено прилажење свих армија Крагујевцу. Начелник штаба Врховне команде при свем том препоручивао је команданту I. армије, да бар још неко време остане на садањим положајима, а, кад је командант I. армије, будући убеђен у оправданост својих разлога и не могући пристати на обустављање већ издатог наређења за покрет ка Гор. Милановцу, ставио начелнику штаба Врховне команде и свој положај на расположење, овај је наредио, да му се одмах телеграфским путом пошаљу побуде за повлачење са садањег положаја. Тим поводом написао је командант I. армије за Врховну команду представку ОБр. 3187 коју је најпре на телефону лично прочитао начелнику штаба Врховне команде, а затим је у 23.30 часова и телеграфски отправљена Врховној команди. Ова представка гласила је:
Врховној команди – Крагујевац
„После свакодневних борби трупа ове армије од пре пет дана под најнеповољнијим теренским и атмосверским приликама, на завршетку данашњег дана стање је код ове армије овако:
1. Дринска дивизија I. позива под јаким притиском од 14 часова у постепеном је повлачењу са Мајдана и Главице на Дићску главицу. Изложена ватри и са фронта и деснога бока с десне обале Качера, морала је под ноћ главнином да напусти и Дићску главицу, ради повлачења ка Голубцу 483. Батаљони дивизије сведени су по броју на чете због великих губитака.
2. Моравска дивизија II. позива са заштитничким деловима држи: Букве – Кошуту, а јаче делове прикупља код Палежа. На Прострузи има један батаљон са три пољске батерије и један на Палежу. Од ове дивизије цео 2. пешад. пук II. позива са једним батаљоном 3. пешад. пука II. позива од пре два дана је у групи Сувоборској. И код њега је веома смањен број пушака, због великих губитака. Она би ипак могла да се одржи за извесно време на Прострузи, ако крилне – суседне – дивизије не буду наморане на повлачење. Код ње једине дакле, стање је задовољавајуће, и то тако, да ни једну чету своју не може никоме послати.
3. Дунавска дивиз. I. позива, од своја три пука, после данашње борбе, има свега 7 слабих и заморених батаљона на Рајцу са фронтом и према јачој коти 881 и према Славковици. Они су тучени до ноћи уздужном артилериском и митраљеском ватром са коте 881. Остали његови батаљони су растурени по гудурама због борбе и необично густе магле и ноћас се прикупљају. Завршетак његовог вечерњег извештаја гласи: „Трупе су јако заморене и у току тродневних борби претрпеле су велике губитке. Од 24 – 28. новембра кроз дивизиско завојиште прошло је само рањених око 1.800 војника. Због магле и слабог старешинског кадра, трупе се јако растурају“.
4. Дунавска дивизија II. позива: један пук на Сувобору, један пук на Мујовом гробу, а један пук који је био на Бабиној глави, искупља се на Парлозима јужно од Сувобора. Пук на Бабиној глави има врло велике губитке. Трупе су јако заморене. Непријатељ се вечерас спушта и са Шиљкове косе јаругама и Дучинском реком. Крила су му угрожена и обзиром на оваку ситуацију вели: „Одржање Сувоборских положаја немогуће је. Питање је, могу ли се наше трупе сутра повући, ако ноћас остану на овим положајима“.
Моје мишљење је, обзиром на све ово: трупе ове армије при сутрашњем нападу од стране непријатеља не би могле одржати садање положаје. А с погледом на развучен фронт од преко 30 километара у оваквом терену, принуђене на одступање, не би могле уредно одступити због изломљености терена и ко зна у каквом би реду и способности сгигле на положај Накучани – Таково – Семедраж, јер других положаја нема, а о употреби артилерије на заштитничким положајима скоро није ни мислити. Због свега овога, позват да о својим трупама водим рачуна и о даљим противствима, налазим да је мудрије постепено сутра отпочети повлачење на нове положаје у реду, него сачекати да на повлачење будем приморан и ово да извршим у нереду. Нови положај је у пола краћи и верујем, да ћу на њему моћи дати јак отпор непријатељу. Молим за хитан одговор, а и свако друго наређење Врховне команде извршићу са најјачом енергијом, ако се горње моје мишљење не усвоји, скидајући са себе одговорност за последице.
Командант ђенерал
ЖИВОЈИН МИШИЋ с. р.“