Операције Ужичке војске
Ноћ 27./28. новембра прошла је на миру према свима одсецима.
На левом одсеку, на десној обали Мораве на Крстацу у току 28. новембра непријатељ није ништа предузимао. Због овога наређено је команданту Ужичке бригаде под ОБр. 1739, да 12. кадров. пук са брдском Круповом батеријом прикупи и упути у армиску резерву код Паковраћа, а командант 12. кадров. пука да упути 1 чету у клисуру за одбрану мостова и затварање правца долином Мораве.
На десном одсеку, на левој обали Мораве, на фронту Шумадиске дивизије II. позива и Лимског одреда од 6.30 час. отпочела је пешадиска, митраљеска и артилериска ватра. Око 8 час. непријатељ је напао јаком снагом на М. Зајчицу и пошто је потиснуо наше предње делове продужио је наступање ка В. Зајчици, више на десно крило ове. Према извештају команданта Лимског одреда, непријатељ је наступао према његовом десном крилу са 2 батаљона, ради чега му је упућена као појачање 1 чета, а према његовом левом крилу непријатељ је увео у борбу 4 брдска брзометна топа; наша оба водника код брдских топова су на Средњој и Великој Зајчици рањени. Борба је постајала све јача на целом фронту. Око 9 час. батаљон 11. пука на В. Зајчици почео је да попушта и око 12.40 час. непријатељ је заузео В. Зајчицу. Пошто је добио појачање од 2 батаљона и 2 топа, а увидео да непријатељ тежи да обухвати оба крила, то, да би се повратила В. Зајчица и сазнало колика је снага на томе правцу, командант одреда на Зеленом брегу, ппуковник Мих. Филиповић наредио је, да се пређе у контра напад са целокупном снагом, ојачавши првенствено Лимски одред са једним батаљоном, а са другим трупе, које су биле према Зеленом брегу. Резултат овога контра напада био је овакав: Непријатељ на левом одсеку према В. Зајчици потиснут је и заробљено је 88 војника, а на десном одсеку непријатељ је заустављен у своме надирању и заробљено је око 40 непријатељских војника. Наступање према В. Зајчици било је знатно отежано теренским створом и јаком непријатељском пешадиском и митраљеском ватром, због чега је наређено, да се 2. батаљон 11. пука који је око подне стигао код Шиљковице упути на Зелени брег као појачање. На левом одсеку, са падом мрака, борба је прекинута, а на десном одсеку борба је трајала целе ноћи са наизменичним нападима и контра нападима, како од стране наших трупа, тако и од стране непријатеља; 2 батаљона 10. пука и 1 батаљон 11. пука учествовали су у овим ноћним препадима, а 2 топа са Зеленог брега дејствовала су целе ноћи против непријатеља на В. Зајчици. Напад према В. Зајчици остао је у току 28. новембра нерешен.
У току овог дана непријатељ је нападао и на фронт Јежевица – Мађер, али је у нападу задржат. Око 16.15 час. непријатељ је својим предњим деловима избио на Рупчине (код с. Добриње), а 1 његов батаљон са нешто артилерије избио је на линију Орловац – Жудовина на левој обали Добрињске реке, западно од с. Д. Добриња. Пошто је на овај начин био угрожен леви бок трупама код Мађера, то је са овог места упућена 1 чета, те да ноћним препадом овлада Рупчинама. Заузећем В. Зајчице и Рупчинама, непријатељ је изјаснио и своју намеру: да дејством на крило принуди трупе десног одсека на повлачење, чега ради су и предузете мере, да му се ово осујети. Два батаљона Шумадиске дивизије II. позива, која су била у саставу Ужичке бригаде, у покрету су, те да послуже као резерва десном крилу. 28. новембра на целом фронту заробљено је 3 официра и око 150 војника. Веза са левим крилом I. армије добивена је још у току 27. новембра на Подовима. Према директиви Врховне команде ОБр. 7213, Шумадиска дивизија II. позива имала је задатак, да поред задржавања непријатеља са фронта, својим енергичним и активним дејством, загрози боку и позадини непријатеља, који обухвата лево крило I. армије и осујети му намеравани обухват. Из горе наведеног излагања види се, да се извршењу овог задатка у току овог дана није могло приступити и то из ових разлога:
1. Што је непријатељ предузео напад готово на цео фронт Шумадиске дивизије II. позива и Лимског одреда и заузео В. и М. Зајчицу, Крупничиште и Рупчине, те је и највећи део снаге ангажован, да се контра нападом изгубљене тачке поврате.
2. Што није извршено потпуно прикупљање дивизије: 3 батаљона су још у покрету.
3. Што се на 12. пук II. позива и 2 батаљона 4. пука III. позива није могло да рачуна, нити су се могли да употребе за дејство: у 12. пуку тога дана је било 398 пушака, а оба батаљона 4. пука III. позива бројали су 155 људи, а имали су свега 78 пушака, те због овога они су били повучени уназад, да се прикупе и уреде.
Са прикупљеним трупама код Зеленог брега предузет је, при свем том, контра напад, те да се непријатељ потуче и обе изгубљене Зајчице поврате, како би се затим могло, ма и најмањим делом снаге Шумадиске дивизије да дејствује у североисточном правцу против непријатељских колона, које теже обухвату левог крила I. армије.
Операције Обреновачког одреда
У 1.15 час. послат је извештај Коњичкој дивизији: „Од данас ушли су у састав овог одреда два батаљона 5. пука III. позива, 3. батаљон 6. пука III. позива, 2. батаљон 2. пука III. позива и 3. батаљон 12. пука III. позива, који су до сада били у саставу те дивизије. Пошто су ове јединице наоружане делом турском брзометном пушком а делом Берданком, за које овај одред нема муниције, јер ових пушака до сад није имао у наоружању, то молим команданта, да их за сад снабде потребном муницијом те дивизије, докле је овај одред не добије. Пошто у 5.45 час. почиње напад на непријатеља на Конатичким положајима, то молим да се потребна количина муниције за ове пушке примакне одмах на Прогон, северно од с. Шиљаковца“. У 6 час. 1. коњичка бригада тражи, да јој се врате задржани коњички водови и митраљеско одељење 1. коњичког пука. Одговорено је одмах телефоном, да их је сад немогуће извући из борбе, која се већ води. У 8.30 час. послат је извештај Врховној команди и суседима ОБр. 1777, а који је ниже у ситуацији за овај дан изнет. У 10.40 час. примљен је извештај командира 4. ескадрона, да непријатељ са к. 225 одступа у масама и да је с. Конатица запаљено; има 1 официр и 22 војника заробљено – сви су Чеси и Немци. У 11.30 час. од Коњичке дивизије јављају, да је нападна колона од 1 батаљона 11. пука избила и заузела к. 147, заробила око 1.000 људи, неколико официра и 2 топа и моли, да се што јачи притисак на непријатеља учини од наше нападне колоне, како би се овај успех осигурао.
У 12 час. јавио се телефоном пуковник Живко Павловић из Врховне команде и питао како тече напад; извештен је да се за сад напад успешно развија, изјавио је, да треба тежити, да се непријатељ што више баци, чак и преко Колубаре, па одмах за њим и енергично гонити. У 12.15 час. начелник штаба Коњичке дивизије јавља, да непријатељ према батаљону 11. пука на к. 147 групише нове снаге и да би требало од наше стране јаче притиснути. Одговорено му је да се притисак већ врши, али да 11. пук треба мало јаче да притисне, па је непријатељски отпор потпуно сломљен. Начелник штаба Коњичке дивизије одговорио је: „Знам, али је питање, да ли ће се 11. пук моћи дотле одржати“. У 17.10 час. примљен је извештај команданта 2. коњичке бригаде, да је 11. пук око 12 час. избио на к. 147 – Бељевине, али се није могао одржати због појаве нових и свежих непријатељских трупа, већ се око 13 час. повукао на своје старе положаје. У 22 часа послат је Врховној команди и суседима извештај ОБр. 1792, а који је ниже у ситуацији за овај дан у целини изнет. У 23 часа издата је трупама одредска заповест ОБр. 1793 у овоме: „После данашње борбе наше трупе задржале су своје положаје нанев непријатељу осетне губитке. Према наређењу Врховне команде одред има да држи и најупорније да брани своје садање положаје. У том циљу наређујем:
1. Положаји се имаду безусловно одржати.
2. Команданти ће настати да се одмах изврши попуна муниције и оне на рукама код војника и оне у бојној комори.
3. Свим силама настати да се људи прикупе и уреде; положаје посести за упорну одбрану, у ком циљу поправити и допунити досадање заклоне и израдити ровове за скривен саобраћај.
4. Команданти ће настати да се у току ноћи изнесу сви рањеници и погинули покопају. Исто тако покопати и изгинулу стоку.
5. У зору послати више патрола, које ће похватати и покупити све оно што је у данашњој борби прсло и растурило се.
6. Замену старешинског персонала, који је из строја избачен, команданти ће извршити тако, да се трупе имају што боље у руци.
7. Послати 2. батаљон 7. пука I. позива са десног одсека на леви: командант левог одсека употребиће га за своју одсечну резерву.
8. Трупе III. позива остају према мојој јучерашњој заповести као одредска резерва код Баљевачке механе, под командом мајора Тихомира Мијушковића. Одредска резерва остаје на мом расположењу.
9. Јавља се, да су предузете све мере, да се што већи број кола стави на расположење за евакуацију рањеника“. Одред је заноћио у јучерашњем распореду, – разлика је: са десног одсека упућен је на леви 2. батаљон 7. пука II. позива.
Операције Одбране Београда
На фронту 27./28. новембра ноћ је прошла потпуно на миру. Саобразно наређењу Врховне команде ОБр. 7194 од 26. ов. мес. (и ОБр. 647), упутио сам свима командантима одсека директиву ове садржине: „На случај да дође до повлачења трупе ове команде повућиће се на линију: Космај – Кошутица – Варовница, за упорну одбрану. Повлачење трупа ове команде извршило би се на овај начин:
1. Профијант. колона ове команде одмаршоваће из Младеновца у Паланку.
2. 1. одељење мунициске колоне Дунавске дивизије I. позива из Пиносаве и остатак 5. одељења мунициске колоне из Раље одмаршоваће у Младеновац.
3. Референт артилерије наредиће, да се сва заостала муниција из Раљског магацина евакуише у Паланку, где да остане утоварена у вагоне.
4. Коњички дивизион одмаршоваће друмом Београд – Младеновац. Од Поповића преко с. Сенаје и Шепшина избити на линију Штитар – с. Друговац – Луњевац са задатком да штити бок и позадину наших трупа од правца Гроцка – Смедерево.
5. Трупе Остружничког одсека повућиће се правцем: Сремчица – Девојачки гроб – Петров гроб – с. Парцани – друм код Раље осигуравајући свој бок у правцу Саве. Ако би правац Сремчица – Девојачки гроб – Петров гроб био угрожен, онда од Сремчице пребацити се преко Орловца – Пиносаве на друм Београд – Раља. Од Раље 3. батаљон 7. пука III. позива продужиће марш преко Поповића – к. 318 – к. 309 – Мајдан на Варовницу, где ће ући у састав свога пука. 1. чета 1. прек. батаљона 10. пука III. позива са брзометним топом 3. пољске батерије, са хаубичким топом, Дебанжовим топовима 1. позициске батерије и митраљеским одељењем продужиће марш од Раље преко Ропочева – Сопота – Неменикућа до Кошутице, где ће сваки ући у састав своје јединице.
6. Трупе Топчидерског одсека повућиће се преко Бањичког поља па друмом Београд – Раља образујући заштитницу трупа ове команде. У правцу од р. Саве осигурати се јаком побочницом. По доласку код Раље 3. и 4. батаљон 12. пука III. позива, 2. чета 3. батаљона 7. пука I. позива, комитски одред, митраљеско одељење, 7. брзометна хаубичка батерија, 3. пољска брзометна батерија, 1. Дунавска Дебанжова позициска батерија и рефлекторско одељење продужиће марш преко Ропочева – Сопота – Неменикућа за Кошутицу, где улазе у састав Космајског одсека. Градска артилерија продужује марш за Младеновац, где ће остати до даљег мога наређења.
7. Трупе Градског одсека повућиће се правцем друм Београд – Младеновац. Овај одсек да отпочне први повлачење. Брзометни топ и хаубице одмах упутити у састав својих батерија. По доласку у Раљу 2 чете 15. пука III. позива, које су сад у саставу тог одсека, 1. и 2. чета станичког батаљона 7. пука III. позива одмаршоваће друмом за Младеновац код с. Мале Врбице, где ће ући у састав 15. пука III. позива. Две чете 1. прек. батаљона 10. пука III. позива са митраљеским одељењем од Раље одмаршоваће преко Ропочева – Сопота – Рогачко брдо – мех. Тресија – Кошутица, где ће ући у састав 11. пука III. позива.
8. Трупе Велико – Селског одсека повућиће се преко Калуђерице – Лештана – Врчина. Од Врчина 2. батаљон 7. пука III. позива, допунски батаљон 7. пука I. позива, митраљеско одељење, 4. хаубичка батерија мод. 97. год. и 1. брзометни пољски топ 6. батерије, продужиће марш преко М. Иванче – Поповића па на к. 318 – Умка – Мајдан – Варовница, где улазе у састав Варовничког одсека. 1. батаљон 11. пука III. позива и 2. Дунавска Дебанжова батерија продужиће марш друмом преко мех. Трешње – Раља – Ђуринци до железничке станице Влашко поље, одавде преко с. Амерића за Кошутицу, где улазе у састав Космајског одсека. Рефлекторско одељење са овог одсека одмаршоваће из Врчина друмом преко Раље за Младеновац, где ће остати до даљег мог наређења.
9. Трупе Грочанског одсека извршиле би повлачење на овај начин: Штаб 7. пука III. позива са 1. и 4. батаљоном 7. пука III. позива, 1. Шумадиском позициском Дебанжовом батеријом, 1 брзометним топом 6. батерије, 1 хаубицом мод. 97. год., 1 рефлекторским одељењем и 1 митраљеским одељењем повућиће се правцем Гроцка – Пударци – Дубона – на Варовницу где ће се образовати Варовнички одсек, који се простире од р. Луга преко с. Влашка до с. Дубоне. 2. батаљон 11. пука III. позива одступиће правцем: Заклопача – Крајкова бара – М. Иванча -Поповић – Ропочево – Сопот – Рогачко брдо – мех. Тресија – Кошутица, где улази у састав свога пука. 1. батаљон 15. пука III. позива повлачиће се правцем Заклопача – Крајкова бара – М. Иванча – Поповић, затим друмом за Младеновац и кад дође код с. М. Врбице ућиће у састав свога пука.
10. 15. пешад. пук III. позива одмаршоваће друмом Београд – Младеновац до с. М. Врбице где ће остати до даљег мог наређења.
11. Бродарска команда одмаршоваће друмом за Младеновац, где ће остати до даљег мог наређења.
12. Вод понтонира и вод градске артилерије (војници) II. позива одмаршоваће друмом за Младеновац, где ће остати до даљег мог наређења.
13. За француске топове издаће се командиру те батерије директно наређење.
14. Приликом повлачења трупа са положаја извући сву артилерију и то првенствено ону што волови вуку, пошто се она споро креће.
15. Повлачење са досадањих положаја извршити тако, да не падне непријатељу у очи. Поред осталих мера препоручује се, да стражарски низ и мртве страже остану на својим местима све дотле, докле јединице не одмакну опасну просторију.
16. Телефонску жицу сву скинути и понети.
17. За време повлачења маршовати са осигурањем. На случај да непријатељ за време повлачења јаче надире, енергично га задржавати до линије Космај – Варовница, где ће се са свима трупама ове команде предузети упорна одбрана.
18. Референт инжињерије наредиће да се телеграфска линија на правцу Београд – Смедерево, Београд – Младеновац, Београд – Умка покида на што већој дужини. За ово може користити војнике понтонирског вода.
19. Инжињерско – технички мајор Милан Николић наредиће, да се сви минирани построји баце у ваздух према издатом му усменом наређењу.
20. 1. ескадрон Дунавске дивизиске коњице III. позива маршоваће са штабом овог одреда. Одељење коњаника овога ескадрона, који су сада на служби у Грочанском одсеку на случај повлачења остаће и даље на служби код команданта 7. пука III. позива. Сви остали војници овога ескадрона вратиће се у састав свог ескадрона приликом повлачења.
21. Штаб ове команде маршоваће друмом за Младеновац, где ће се налазити у прво време. Где ће бити доцније јавиће се.
22. Исхрана за време марша биће из трупне коморе а потом из магацина из Младеновца. Предње се доставља команданту ради проучавања праваца кретања и предузимања свију претходних мера, да се повлачење јединица изврши што брже и у што бољем реду“. Под ОБр. 662 од данас доставио сам Врховној команди, Г. Министру војном и суседним одредима, о стању фронта око Београда овај извештај: „Данас је непријатељ у току целог дана с времена на време пешадиском ватром дејствовао на остр. Хују, с. Вишњицу и Градине. На остр. Чакљанац избацио је неколико артилериских метака. Са Бежаниске косе ређом ватром дејствовао је на „Малу Аду“ и Савски мост. На осталим тачкама није било важнијих промена“.