Ситуација
У току 28. новембра у Врховну команду стигли су ови важнији извештаји:
Од команданта II. армије
ОБр. 4122
(у 8.45 часова)
„Командант Моравске дивизије I. позива под ОБр. 2078 јавља, да су у прекјучерањој борби против ове дивизије учествовале 9. и 21. дивизија 8. корпуса, који је слабији свој део оставио према Лазаревцу. У 21. дивизији су: 6., 7., 8. и 28. ландверски пешад. пук; три пољска артилериска пука (21., 22. и 23.) по 7 батерија. Било је још доста и хаубица. Коњицу су имале само дивизије (дивизиску). Пешад. пукови су приближно ратног састава“.
ОБр. 4129
(у 12 часова)
„Моравска дивизија I. позива: Наша извиђачка одељења растерала су непријатељске патроле од линије предстража па до села Лукавице. По прикупљеним податцима у с. Лукавици нема непријатеља. Губитци: 6 војника рањено, 30 заробљено. Тимочка дивизија I. позива: Ноћ је прошла на миру, сем слабијег пушкарања. Шумадиска дивизија I. позива: У току ноћи, сем пушчане ватре на десном одсеку и код предстража левог одсека, није било ничег значајнијег. Према десном одсеку непријатељ је у својим рововима на 250 – 300 метара“.
ОБр. 3097
(у 18.10 часова)
„Ноћас ће се приступити извршењу директиве Врховне команде за ново груписање армије. О овоме су извештене I. и III. армија“.
ОБр. 4152
(у 24 часа)
„Према фронту Моравске дивизије I. позива је 21. ландверска дивизија (6., 7., 8. и 28. ландверски пук; 22. и 23. пољ. артилериски пук од по 4 батерије и 21. хаубички 10 см. пук од 2 батаљона). Дивизија је распоређена на просторији: село Стубица – Лазаревац – Пештан. Чете су им јаке по 150 људи. Северно од Пештана до Саве оперише Комбиновани корпус Краусов од 4 дивизије, у чијем су саставу: 38., 68. и 92. пешад. пук од по 4 батаљона; 3 јегерска батаљона (18., 21. и 28.) по 1.000 људи; 104. хонведска бригада, у чијем су саставу 77., 78. и 38. марш – батаљон од по 1.000 људи. У данашњој борби заробљено је: 6 официра и 369 подофицира и војника. У току дана пред целим фронтом протеривана су непријатељска одељења, а од 13.20 часова 6 чета десног одсека учествовало је у нападу на Заједницу са Тимочком дивизијом I. позива.
Коњичка дивизија: Леви одсек у јачини од три батаљона 11. пешад. пука, једне коњичке батерије, једног ескадрона и једног митраљеског одељења, потпомогнути 1. коњичком бригадом напали су на коту 147 и у 11 часова овладали том котом, заробивши: 1 вишег официра, 10 нижих официра, 1 лекара, 1 свештеника и 754 подофицира и редова. Обреновачки одред и 12. пешад, пук нису могли напредовати, те је 11. пешад. пук дошао под унакрсну ватру, а како се непријатељ појачао, то се 11. пешад. пук морао повући на своје старе положаје. Повлачење је било у реду. Према 11. пешад. пуку на к. 147 било је свега 4 батаљона из 75., 35. и 88. пука и 4 топа. Осетних губитака има у официрима. Десни одсек у јачини од 1 коњ. пука, 1 батаљона и 1 коњичке батерије напао је непријатеља у правцу с. Бељевине и заробио 220 подофицира и редова и 4 официра. Због повлачења левог одсека и трупе десног одсека повукле су се на старе положаје.
Шумадиска дивизија I. позива: Трупе десног одсека напале су непријатеља, али су заустављене: 38. и 68. пуком заједничке војске и 12. хонведским пуком. Под заклоном мрака трупе десног одсека повукле су се на старе положаје. Трупе средњег одсека помагале су напад трупа десног одсека, ватром и са 7 чета пешадије. Трупе левог одсека помагале су напад Тимочке дивизије I. позива, али је и њима наређено, да се вечерас под заклоном мрака повуку на своје старе положаје.
Тимочка дивизија I. позива. Ради извиђања непријатеља у 13 часова леви одсек са 2 а десни одсек са 4 батаљона напали су непријатеља. Овим нападом су непријатељски предњи делови били потиснути; трупе левог одсека су дошле на 600 метара испред Лукавичке школе; трупе десног одсека заузеле су село Бурово. Даље кретање обустављено је, а око 18 часова трупе су враћене на своје пређашње положаје. Овом приликом заробљено је: 5 официра, 1 кадет и 544 редова са 4 митраљеза. Према десном одсеку су: 7. и део 6. ландверског пука са 2 батерије, а према левом одсеку 25. ландверски пук појачан са 73. марш – батаљоном“.
Од команданта III. армије
ОБр. 3086
(у 11.30 часова)
„У току прошле ноћи непријатељ је са јаким снагама напао Тимочку дивизију II. позива, и успео да заузме Камаљ и Забран. По усменом извештају команданта ове дивизије 14. пук је скоро без борбе напустио положај и распрштао се. Уложена је и дивизиска резерва: 13. пук и 1 батаљон Комбиноване дивизије. Овога момента пристиже тамо још један батаљон из Комбиноване дивизије и сва ће се та снага уложити, да се ситуација поправи. По исказу заробљеника тамо нападају 6., 19., 29. и 30. пук. Од јутрос непријатељ напада десно крило Комбиноване дивизије и лево крило Дринске дивизије II. позива. Предузете су мере, да се овај напад одбије“.
ОБр. 3090
(у 14.30 часова)
„Тимочка дивизија II. позива потиснута је, и у нереду се повлачи са Забрана, Камаља и Орнице. Наређено је, да се на Округлом пољу прикупи, а команданту Комбиноване дивизије, да од својих резервних делова прикупи што је могуће више људи, и такође упути на Округло поље. Наређено је, да се на овој тачци пошто пото задрже до мрака, да се покуша да се ситуација поправи. Од јутрос непријатељ напада и на крајње десно крило Комбиноване дивизије. Напад је извршен обухватно с југа и са севера с Бугарског брда, и под заклоном магле успео је да заузме Стражу. Напад сада продужава према Закинцу. Намеравам, да од Дринске дивизије II. позива извучем резерву на фронт Тимочке дивизије II. позива и Комбиноване дивизије, али овога момента телефонска веза с њом је у прекиду“.
Од команданта I. армије
ОБр. 3187
(у 23.25 часова)
„После свакодневних бојева трупа ове армије од пре 5 дана под најнеповољнијим теренским и атмосверским приликама, на завршетку данашњег дана стање код ове армије је овакво:
1. Дринска дивиз. I. позива: Под јаким притиском од 14 часова у постепеном је повлачењу са Мајдана и Главице на Дићску главицу. Изложена ватри с фронта и десног бока с десне обале Качера, морала је подноћ главнином да напусти и Дићску главицу ради повлачења ка Голубцу (к. 483). Батаљони дивизије сведени су по броју на чете због великих губитака.
2. Моравска дивизија II. позива: Са заштитничким деловима држи Букве и Кошуту, а јаче делове прикупља код Палежа. На Прострузи има једн батаљон са 3 пољске батерије и једном на Палежу. Од ове дивизије цео 2. пук са једним батаљоном 3. пука од пре два дана је у групи Сувоборској. И код њега је веома смањен број пушака због великих губитака. Она би ипак могла да се држи за извесно време на Прострузи, ако крилне, суседне, дивизије не буду приморане на повлачење. Код ње једине стање је задовољавајуће и то тако, да ни једну чету своју не може никоме послати.
3. Дунавска дивизија I. позива: У своја 3 пука после данашње борбе има свега 7 слабих и заморених батаљона на Рајцу, са фронтом и према к. 881 и према Славковици. Они су тучени до ноћи уздужном артилериском и митраљеском ватром са коте 881. Остали његови батаљони су растурени по гудурама због борбе и необично густе магле, и ноћас се прикупљају. Завршетак његовог вечерашњег извештаја гласи: „Трупе су јако заморене и у току тродневних борби претрпеле су велике губитке. Од 24. до 28. ов. месеца кроз дивизиско завојиште прошло је само рањених око 1.800 војника. Због магле и слабог старешинског кадра, трупе се јако растурају“.
4. Дунавска дивизија II. позива: Један пук на Сувобору, један пук на Мујовом гробу, а један пук, који је био на Бабиној глави, искупља се на Парлозима, јужно од Сувобора. Пук на Бабиној глави имао је велике губитке. Трупе су јако заморене. Непријатељ се вечерас спушта са Шиљкове косе јаругама и Дучинском реком. Крила су му угрожена. С обзиром на овакву ситуацију одржање Сувоборских положаја немогуће је. Питање је, могу ли се наше трупе сутра повући, ако ноћас остану на овим положајима.
Моје је мишљење с обзиром на све ово: Трупе ове армије при сутрашњем нападу од стране непријатеља не би могле одржати садашње положаје, а с погледом на фронт од преко 30 км. у оваквом терену, принуђене на одступање, не би могле уредно одступити због изломљености терена и ко зна у каквом реду и каквих способности стигле би трупе на положај: Накучани – Таково – Семедраж, јер других положаја нема. О употреби артилерије на заштитничким положајима скоро није ни мислити. Због свега овога позват, да о својим трупама водим рачуна налазим, да је мудрије постепено сутра рано отпочети повлачење на нове положаје у реду, него сачекати да на повлачење будем приморан, и ово да извршим у нереду. Нови положај је у пола краћи и верујем, да ће се на њему дати јак отпор непријатељу. Молим за хитан одговор, а и свако друго наређење Врховне команде извршићу са нарочитом енергијом, ако се горње моје мишљење не усвоји, скидајући са себе одговорност за последице“.
ОБр. 3189
(у 22.55 час.)
„Поводом ново створене ситуације наредио сам:
1. Да се сутра рано 29. ов. месеца приступи извршењу моје директиве ОБр. 3187, стим да по овој директиви покрет има отпочети у 4 часа јутра. Препоручио сам командантима одржавање везе, како између заштитничких делова, тако и између главнина свију дивизија. Борбу на заштитничким положајима одржавати до највећих могућности. Заштитницама придати најпотребнији број топова са потпуном њиховом гаранцијом. Колонске возове пребацити кроз Г. Милановац са товарењем из тамошњих магацина свега, што коме припада и ешелонирати их на одређеним просторијама код села Бара (обе Дунавске дивизије) и села Кнежевца (Дринска I. и Моравска II. позива). Трупна комора да буде у Горњем Милиновцу тако припремљена, да на новим положајима изда трупама храну и одмах одлази у Г. Милановац ради пуњења, а њено задржавање искључно да буде на североисточном излазу из вароши. Док год има хране и потреба у магацинима у Г. Милановцу, дотле се она одатле искључно и попуњује, не саобраћајући са колонским возовима.
2. По избијању дивизија на нове положаје сви пукови и остали делови, привремено придавати другим јединицама, одмах одлазе у састав својих јединица. Нове положаје брижљиво утврдити.
3. Командант Дринске дивизије I. позива један свој батаљон по могућству са једним брдским топом упутиће на десну обалу Угриновачке реке са задатком, да се што дуже задржи на Липету к. 560, северно од села Угриновца, док тамо не стигну делови Тимочке дивизије II. позива, а потом преко Угриновачке реке избија на село Рељинце, и одатле преко села Давидовца избија на Циганку кота 360, као десна побочница своје дивизије.
4. Комуникациска линија за армију од нових положаја за позадину је: Горњи Милановац – Крагујевац.
5. Магацин хране је: Г. Милановац – Баре – Крагујевац.
6. Сутра 29. новембра од 8 часова са оперативним одељењем одлазим у Горњи Милановац (из Врнчана).
7. Заштитнице да остану на садањим главним положајима, све док не буду приморане на одступање. О пријему одговорити“.
Од команданта Ужичке војске
ОБр. 1732
(у 10 часова)
„Веза са левим крилом I. армије на Подовима добивена је. Јутрос од 6.30 часова према Средњој Зајчици и Маковском брду отпочела је борба јаком артилериском и митраљеском ватром. На осталим одсецима нема ништа значајније“.
ОБр. 1735
(у 13 часова)
„Јутрошњим нападом, који је почео од 6 часова, непријатељ је успео, да овлада Великом и Малом Зајчицом. Трупе са Зеленог брега и од Мађера к. 582 јужно од села Јежевице у вези са трупама, које су браниле Зајчице, предузеле су против напад. Борба код тих места и сад се води и око села Јежевице“.
ОБр. 1736
(у 14.20 часова)
„Шумадиска дивизија II. позива ангажовала је сву снагу прешав у контра напад на фронт Вел. Зајчица – Средња Зајчица – Јежевица, те нема снаге на расположењу у духу директиве ОБр. 7213. Очекује се долазак заштитнице од 2 допунска батаљона и један батаљон 11. пешад. пука II. позива. Кад ова снага пристигне, приступиће се дејству у духу директиве ОБр. 7213“.
ОБр. 1740
(у 24 часа)
„Борба се водила у току целог дана иа фронту: Велика Зајчица – Јежевица – Смишаљ. Контра нападом није се успело, да се Велика Зајчица поврати. Једна непријатељска колона продрла је до Д. Добриње и овладала Рупчинама. Друга непријатељска колона, која је наступала од Маљена, допрла је до села Мршељи. По извештају једне непријатељске патроле, која се предала нашим предњим деловима код Пожеге, сазнало се, да је колона јачине око 5 батаљона била 27. овог месеца код В. Приседола на Јеловој Гори. Од мештана из Ужица сазнало се, да су 27. овог месеца по подне ушли у Ужице непријатељски предњи делови, са једним ескадроном коњице. Трупе Шумадиске дивизије II. позива уведене су у борбу“.
Од команданта Обреновачког одреда
ОБр. 1777
(у 8.30 часова)
„Од 5.45 часова отпочела је борба на фронту целог одреда. Наш напад на фронту левог одсека (између Марице и Врбовнице реке) развија се успешно“.
ОБр. 1792
(у 24 часа)
„Јутрос у 5.45 часова отпочео је напад на непријатеља. У нападу учествовао је и 11. пешад. пук придат Коњичкој дивизији. Одлучан напад на левом одсеку (река Марица – Врбовница), а трупама десног одсека протерати непријатељска одељења, која су се задржала на десној обали Колубаре, код Дражевачке воденице и Мислођинске бране. Главни напад извршен је на к. 225 у правцу села Конатице. У почетку је развој напада успешан; непријатељ је избачен из својих јако утврђених ровова после упорне борбе. Ускоро затим непријатељ врши снажни контра напад. Због губитака, због малог броја официра и због пометености, која је настала појавом јаче групе заробљених војника, (која је спровођена у позадину наших положаја) делови су се поколебали и отпочели повлачење, при чему су напустили не само од непријатеља заузете већ и наше ровове на коти 225. Дејством наше артилерије непријатељски напад је заустављен, и трупе су се уредиле. Главна одбранбена линија на коти 225 понова је заузета. Положај је понова солидно поседнут, трупе су дакле на положајима, где су и биле пре почетка напада. Намеран сам у току ноћи и сутра дан припремити све на положају за што успешнију одбрану. Губитци: 16 официра и 700 погинулих и рањених подофицира и војника. Заробљено: 3 официра, 3 чиновника и 180 војника. У борби на непријатељској страни учествовале су ове трупе: 74. регимента (3 батаљона), 79. регимента (2 – 3 батаљона), 37. регимента (4 батаљона), 28. и 23. јегерски батаљон и 94. регимента (5 батаљона), 94. и 74. регимента образују бригаду ђенералмајора Делишеског. Артилерије је било: 4 батерије, од којих је једна брдска хаубичка. Исказом заробљеника тврди се, да је за непријатеља напад био изненадан и да је непријатељ требао у очи напада, ради груписања, да промени положај“.
Од делегата ђенерала Јанковића са Цетиња
ОБр. 330
(у 21 час)
„Лимска дивизија јуче предузела је извиђање у правцу Бујака – Дринског – Сухе горе – Вељег поља – Г. Вардишта и Подпањка и утврдила, да се непријатељ налази на свима овим правцима у стрељачким рововима. Непријатељ је био покушао напад на Вихру, да би обишао лево крило дивизије, али је овај напад одбивен. Вођена је борба и на десном крилу дивизије, али је резултат непознат. На осталим фронтовима, дан је прошао на миру“.
Напомена. Од стране Врховне команде у току овог дана нису издавана никаква писмена оперативна наређења, али је начелник штаба Врховне команде телефоном изменио око пола ноћи 28./29. новембра нову одбранбену линију I. армије изнету у његовој заповести ОБр. 3187. Ова промена достављена је и писмено из Врховне команде са наређењем ОБр. 7325, које је стигло у штаб I. армије 29. новембра у 10 часова, те је стога унето у наређења Врховне команде за тај дан (Види 29. новембар).