29. новембра у 6 часова од I. армије добивен је овај извештај: „Поводом данас створене ситуације: I. армија почеће сутра 30. новембра у 4 часа повлачење на линију нових положаја: Липе (594) – Трипавац (549) – Мрамор (475) – Главица (530) – Семедраж с тим, да заштитнице остану на садашњим главним положајима све док не буду приморане на повлачење. У даљем пак повлачењу заштитнице постепено задржавати на свима заштитничким положајима до највећих граница могућности. Дринска дивизија I. позива упутиће један свој батаљон и један брдски топ на десну обалу Угриновачке реке са задатком: да се што више задрже на Липету (560), северно од села Угриновца док тамо не стигну делови Тимочке дивизије II. позива“. Из овог се видело, да I. армија не задржава положаје по горњој директиви Врховне команде, но се повлачи на другу линију, дакле уназад. На то је била принуђена зато, што је непријатељ успео да потисне њене делове са Маљена, а потом са Шиљкове косе. Обзиром на смањен састав свију дивизија, нови положај III. армије био је велики. Десно крило доста је јако и наслоњено на II. армију. Одсек Стражаре – Бобошка па до Качера је сасвим слаб и са предтереном подесним за прикривено непријатељско наступање. Одсеци између Качера и Трудељске реке као и између Трудељске и Угриновачке реке по своме топографском створу јаки су и подесни за упорну одбрану. Овај последњи одсек (између Трудељске и Угриновачке реке) веома је испресецан стрмим и дубоким јаругама и доста пошумљен, те је неподесан за маневровање. На овај левокрилни одсек послата су два пука Тимочке дивизије II. позива, који су били слабога састава и код којих је морал још рђаво стајао. Бојазан је била за ову дивизију у толико већа, што се сматрало за сигурно, да ће непријатељ овуда упутити брдске бригаде, које су се до сад увек показале као његова најбоља трупа. Повлачењем I. армије на нову одбранбену линију, положај левога крила III. армије постао је још тежи, јер је остало истакнуто и сасвим обухваћено. О томе је телефоном учињена представка Врховној команди, на коју је пуковник Живко Павловић одговорио, да ће наредити I. армији да остави одред на Ресици више Рељинаца за везу крила обеју армија.
У 8 часова штаб III. армије отишао је у Г. Трешњевицу, о чему је извештена и Врховна команда и суседне армије. У 18.20 часова извештава командант Комбиноване дивизије, да је непријатељ у јачини једног батаљона у 9.40 часова почео нападати Гај а од 11.30 часова је тишина на целом фронту. У 21.10 часова послато је Дринској дивизији II. позива наређење ОБр. 3116 у овоме: „Командант II. армије извештава, да је Моравска дивизија I. позива данас нападнута од Бугарског брда па и од косе Трнавца. Поднесите извештај о раду те заштитнице. Мрамор поседните јаче као предњу тачку, за упорнију одбрану. Исто је наређено за Цер и Ковиљачу. Ваша артилерија, поред осталог, треба да буде у стању да фланкира изворни део Оњега. Коњичке дивизионе упутите одмах у састав својих дивизија. Тимочки дивизион упутите на Горње брдо (к. 489), да се стави на расположење команданту тамошњег одреда. Телефонска веза са вама још није добивена, међутим линија Белановци – Калањевац – Г. Трешњевица, прелази преко ваших положаја и њоме сте се могли привремено везати, док не буде готова директна линија“.
Стање Тимочке дивизије II. позива у поноћ 29./30. новембра било је по извештају команданта те дивизије ОБр. 1290 овако: „13. пук око 600 пушака налази се делом на Липету, а делом на Мотици (603). 14. пук око 600 пушака налази се на коти 549 западно од Мотике са једном четом на Вису (527). 15. пук око 200 пушака налази се на Мотици, упућен је одмах на Горње брдо (469) где би имао бити цео 15. пук. На Горњем брду је само пољска артилерија. Брдска батерија: један вод је на Липету а други вод на коти 549. Коњица није дошла, нити знам где се налази, пошто није била у саставу ове команде. Планински терен, јако пошумљен и испресецан, чини врло тешким прикупљање људи, који су се у масама разбегли. Чиним све да их прикупим. Молим за налог команданту Комбиноване дивизије, да заузмем Горње брдо. Додељен положај је нешто утврђен раније изаслатим пионирима. Број оних пушака које имам и које ћу за дан два прикупити, апсолутно је недовољан за одбрану повереног ми положаја. Брдска батерија нема довољно муниције. Штаб дивизије је у Трудељској реци позади Мотике“. О овом стању Тимочке дивизије II. позива извештена је Врховна команда, I. и II. армија.
У 22.05 часова са ОБр. 3119 послато је Тимочкој дивизији II. поз. ово наређење: „Ваш извештај ОБр. 1290 од 29. овог месеца примљен је. У току 29. новембра Комбинована дивизија заузела је овај положај: Белановица – Калањевац. Њене заштитнице остаће на положајима Гај – Парлог. Непријатељ се утврђивао на Закинцу. Пре подне није било борбе сем пушкарања. Од Дринске дивизије II. позива знамо, да се на миру повукла са главнином на свој положај код Калањевца. О њеној заштитници на Новаковом брду до подне нису добивени никакви извештаји. Јавите одмах шта ви знате о непријатељу којим правцима, са којом јачином наступа и докле је стигао? Наређено је команданту Комбиноване дивизије да Горње брдо појача својим трупама, и да држи и предње тачке (Ковиљача). Имате ли вести о колони Дринске дивизије I. позива на путу Дићска главица – Липет, куда је отишла и када? I. армија према својој новој ситуацији постепено ће заузети нов положај, тако да њено крајње десно крило буде на вису Липе (594) источно од с. Шилопаја, с тим да на Ресици јужно од с. Рељинца има одред један за везу са вашом дивизијом. За сад одржавајте везу са њом преко Голубца (496), код села Лалинца и јавите чим је будете постигли. Шаљем вам 300 пољских и 300 брдских шрапнела од Г. Трешњевице путом ка Островици, наредите пријем. Што пре вежите се телефоном на ушћу р. Букуље са центром армиске линије“.
У 23.05 часова Дринска дивизија II. позива са ОБр. 1684 јавља, да је од коњице добивен извештај писан у 23 часа, да се непријатељска одељења, већи густи стрељачки стројеви, крећу од Бугарског брда преко Новаковог брда ка Трнавцима. Долином Оњега креће се један непријатељски пук. Око 13 часова непријатељске патроле виделе су се код с. Смрдљиковца. Из доцнијег извештаја видело се, да је непријатељ слабим деловима избио до линије Смрдљиковац – лева обала изворног дела Бабине реке, а јачим деловима прикупља се ка линији Новаково брдо – Трнавци. О овоме је извештена Врховна команда, I. и II. армија. Од овога дана почело је, преко непријатељских бегунаца и заробљеника, у јачој мери да се обелодањује зло стање и у његовој војсци. Под ОБр. 1250 Тимочка дивизија II. позива шаље податке добивене од заробљених и побеглих војника из којих се види: да се хлебом рђаво снабдевају, товари се носе махом на товарним коњима, у топовски воз прежу по 10 коња, официра имају мало. Не верују у успех, сећају се Цера. Извештај у целости достављен је Врховној команди.
Дејство Дринске дивизије II. позива
Ноћу 28./29. новембра извршено је повлачење у реду, ма да су се имале савлађивати огромне тешкоће, због густе помрчине, глибовитог, исквареног и закрченог пута. Због тога, што је Комбинована дивизија напустила Закинац 28. новембра у вече, извлачење артилерије било је доведено у питање, само да је непријатељ био у току ноћи активнији, јер је пут Смрдљиковац – Крстате липе био једини којим се могла повући артилерија ове дивизије. Пешадија се повлачила овако: 5. пук II. позива уз долину реке Оњега па преко Мрамора и до 7 часова заузео је одсек к. 446 – 417. 4. пешад. пук II. позива остао је у току целе ноћи на Кику, помогао је извлачење артилерије ове и Комбиноване дивизије потом оставио један батаљон у заштитници на Кику, а пук стигао у 6.30 часова у с. Калањевац. 6. пешад. пук II. позива, који је са једним брдским топом остао у заштитници на Новаковом брду, штитио је повлачење ове дивизије. Заштитница је остала на том положају до поноћи, а за све то време непријатељ, који је био одбачен до Дудовице, остао је потпуно неактиван. У поноћ командант заштитнице кренуо се правцем преко Смрдљиковца и преко Мрамора избио је на Калањевачке положаје и поставио се позади коте 446 око 10.30 часова. Командант заштитнице се нагло повукао и променио правац, те је тиме открио десно крило и изгубио везу са левим крилом II. армије. Због тога је наређено команданту армиске коњице, да се са главнином својом постави на десну страну Оњега а у висини Кика – Виса (к. 385) са задатком, да извиђа на фронту Вис (385) – Гај – Парлог одржавајући најтешњу везу десно с левим крилом II. армије на Вису и да донесе извештај, кад ово крило II. армије отпочне повлачење. Командант армиске коњице обавештен је, да наши заштитни делови држе Кик, и Комбинована дивизија Гај – Парлог, као и да ће II. армија још за извесно време остати на својим досадањим положајима. У 8.25 часова допуњује командант после рекогносцирања своју заповест у овоме: „5. пук заузима к. 417, држећи Дебело брдо као предњи положај. 4. пук од к. 417 (искључно) па лево, држећи Мрамор као предњи положај“. У 15.30 часова издата је писмена заповест за поседање и одсудну одбрану Калањевачког положаја: к. 446 – 417 – Мрамор, у овоме:
„1. Армиска коњица остаје главнином и даље у долини (на десној страни) Оњега у висини Кика – Виса са рејоном извиђања Вис (к. 385) – Гај (к. 247) – Парлог (к. 248), да одржава најтешњу везу са левим крилом Моравске дивизије I. позива, а нарочито штити леви бок II. армије.
2. 5. пешад. пук поседа и брани десни одсек к. 446 – 417. Дебело брдо поседа као предњи положај имајући у виду његов значај.
3. 4. пешад. пук поседа и брани леви одсек од к. 417 искључно, па повијајући лево крило ка Стражари, и хвата везу са десним крилом Комбиноване дивизије. Мрамор држати као предњи положај (са 2 батаљона).
4. Општа резерва 6. пешад. пук у изворном делу Живковачке реке југоисточно од к. 428, водећи рачуна о непријатељским артилериским положајима.
5. Командант артилерије пласираће батерије тако, да групе код к. 417 – 428 може најјачом ватром потпомагати одбрану предњег положаја Мрамор (к. 398) – Цер (369) и не допустити непријатељу олако пласирање артилерије на његовом нападном фронту. Другу групу батерија пласирати код к. 446. Брдски топ употребити на Мрамору.
6. За осигурање десног бока распореда као и хватање веза левим крилом Моравске дивизије I. позива командант 6. пешад. пука да упути једну чету 30. новембра зором преко Лелечке баре на к. 366.
7. Наређена је најенергичнија употреба даљних извиђачких одељења, која имају безусловно ухватити и одржавати додир са непријатељем итд.
У 17 часова добивен је извештај од команданта коњице писат у 14.20 часова којим јавља, да се непријатељска одељења, већином чешћи непријатељски стрељачки стројеви, крећу косом од Бугарског брда преко Новаковог брда; да омање непријатељске патроле покушавају да се потоцима спусте у долину реке Оњега, али да их у томе спречавају коњички извиђачки делови. Десном обалом Оњега, путом Дудовица – Смрдљиковац крећу се непријатељске патроле, које пушкарајући се, час нападају, час се повлаче. Овог часа виде се непријатељске патроле на коси си. од с. Смрдљиковца. Сем тога добивен је извештај од командира извиђачког одељења, да се један непријатељски пук креће долином Оњега. У 18 часова командант 4. пешад. пука II. позива са два батаљона, два митраљеза и брдским топом посео је предњи положај Мрамора; један батаљон остављен је западно на к. 417 а батаљон, који је остављен у заштитници на Кику, још се није вратио. У 18.35 часова наређено је команданту 6. пука да врати вод митраљеза команданту 4. пука; да командант 5. пука и даље задржи митраљеско одељење 6. пука. Командант 5. пука II. позива у 19 часова извештава да је с једним батаљоном и два митраљеза посео предњи положај Дебело брдо; 1 ½ батаљон посео је главни положај и 1 ½ батаљон је у резерви. Према овоме распоред Дринске дивизије II. позива ноћу 29./30. новембра био је овакав: Коњица на десној обали р. Оњега извиђа испред целог фронта дивизије и осигурава леви бок II. армије. Један батаљон 4. пука на Кику у заштитници са наређењем, да се под притиском надмоћније непријатељске снаге има повући једновремено са заштитничким деловима Комбиноване дивизије. 5. пешад. пук држи одсек к. 446 – к. 417 с једним батаљоном и два митраљеза на предњем положају Дебело брдо. 4. пешад. пук држи одсек од к. 417 (искључно) повијајући лево крило ка Стражари; предњи положај Мрамор (к. 398) поседнут је с два батаљона, водом митраљеза и брдским топом. 6. пук је у резерви у изворном делу Живковачке реке. Артилерија: Група код коте 428 и к. 417: три пољске батерије, од којих је једна аустриска. Група код к. 446: две пољске батерије и једна хаубичка (турска). Овај распоред под ОБр. 1686 достављен је команданту III. армије и Комбиноване дивизије. Дивизиски штаб остао је на Калањевачком положају све до 16 часова, а кад су потпуно регулисана сва питања у погледу поседања положаја и издате све заповести, одмаршовао је на преноћиште у Јеловичку школу.
Дејство Комбиноване дивизије I. позива
Непријатељ је држао са предњим деловима Симекинац и Стражу. На Стражи је пласирао једну брдску батерију, којом је тукао Гај. У јутру 29. новембра непријатељ се утврђивао на Стражи и Смрдљиковцу, а покушао је да избије на Закинац, али је наишао на отпор наше заштитнице и рокирао ка Оњегу. У 9.20 часова непријатељ је заузео Закинац и почео да се са пешадијом приближава Гају. У 9.40 часова непријатељ у јачини једног батаљона напада са Закинца Гај, а са једним батаљоном спушта се са Закинца у Оњег. У 10.15 часова на Гају почиње борба. У 10.30 часова једна наша чета са Гаја повлачи се, али је одмах враћена на Гај. Један батаљон 4. пука II. позива налази се на Кику. У 11 часова на Гроб стигао је командант Дринског коњичког дивизиона II. позива, где му је објашњена ситуација и истакнута потреба, да се што дуже задржи на линији Кик – Кременица са главнином на Растову. У 11.30 часова тишина је на целом фронту. 5. прекоброј. пук од јутрос 29. новембра утврђује одсек Бобошка. Он има један батаљон на предњој тачци на левој обали Добриловца потока. На Цер и раскрсницу путова северно стигао је батаљон 2. пука и утврђује се. Ово је предња тачка. 1. прекоброј. пук налази се на коти 282. Све су батерије стигле на положај. Командири батерија рекогносцирају и извлаче топове на положај. У подне је примећена једна колона до једног пука на Бугарском брду.
Заповест команданта Комбиноване дивизије
„Непријатељ је до сад био неактиван и није гонио. Дринска дивизија II. позива брани одсек к. 446 – Калањевци к. 417 са Мрамором. Тимочка дивизија II. позива са 1 пуком брани одсек између Качера и Трудељске реке (Горње брдо) и у тактичком погледу овај пук стоји под мојом командом. За одсудну одбрану линије Стражара – Бобошка наређујем:
1. Десни одсек, командант пуковник А. Радовановић (2. прекоброј. пук, 1 батаљон 6. прекобројног пука, 2. Тимочка батерија, 3. брдска батерија од 2 топа и 1 вод болничара. Свега 5 батаљона и 6 топова), брани одсек од изворног дела Берисаве реке до седла између Стражаре и Бобошке. Предњу тачку и раскрсницу путова северно од Цера држати са једним батаљоном и 2 брдска топа. Одржавати везу са Дринском дивизијом II. позива и трупама левог одсека.
2. Леви одсек, командант ппуковник В. Николајевић (5. прекоброј. пук, 1. Дрински дивизион, 3. Моравски дивизион, 1 брдски топ и вод болничара. Свега 3 батаљона и 17 топова), брани одсек од седла између Стражаре и Бобошке до реке Качера. Предњу тачку источно од к. 209 на левој обали Добриловца потока држати са 1 батаљоном и 1 брдским топом. Одржавати везу са десним одсеком и Тимочком дивизијом II. позива.
3. Општа резерва, (1. прекоброј. пук, 4. прекобројни пук (2 батаљона) и пионирски полубатаљон. Свега 6 ½ батаљона), биће источно од Бобошке, а на левој обали реке Белановице.
4. Одсеке што боље утврдити.
5. Завојиште код ушћа Букуље у Качер. 1. пољска болница у Босути; 2. пољска болница у Горњој Шаторњи.
6. Део 1. степена мунициске колоне код ушћа Букуље у Качер. Остатак мунициске колоне у Горњој Шаторњи.
7. Трупне коморе и месарска чета у Горњој Трешњевици поред пута Белановица – Горња Шаторња.
8. Профијант. колона и пекарска чета у Г. Шаторњи.
9. Војна пошта и телеграфско одељење код дивизиског штаба.
10. Ја ћу бити код ушћа Претурице у р. Качер“.
Накнадна заповест команданта Комбиноване дивизије. Команданту Драгољског одреда пуковнику Обраду Јовановићу, команданту 1., 5. и 15. пука и команданту Тимочке дивизије II. позива: „Према армиском наређењу ОБр. 3027 од 27. новембра и ОБр. 3114 од 29. новембра трупе Тимочке дивизије II. позива на одсеку између Качера и Трудељске реке (Горње брдо) припадају у тактичком погледу под моју команду. Према овоме наређујем:
1. Да се 1. прекобројни пук из опште резерве Комбиноване дивизије упути 30. новембра у 6 часова на Горње брдо.
2. Да трупе Тимочке дивизије II. позива на одсеку између Качера и Трудељске реке са 1. прекоброј. пуком образују Драгољски одред. Командант је одреда пуковник Обрад Јовановић. Задатак је одреда да најодсудније брани одсек од к. 207 на Качеру (мост јужно од Белановице) до Трудељске реке к. 278. Предњу тачку Ковиљача (к. 400) заузети са једним најбољим батаљоном и најбољим командантом и 2 пољска топа, који ће се држати на Ковиљачи до крајњих граница, док јаким нападом, много јачим непријатељем не буду приморани на повлачење. Падом Ковиљаче угрожава се одбрана одсека Комбиноване дивизије, о чему треба водити рачуна. Распоред артилерије подесити тако, да се највероватнији правци непријатељског наступања и напада: 1) Врлаја – Ковиљача – Горње брдо; 2) Парлог – Бобошка и 3) Врлаја – Вис – могу тући јаком артилериском ватром. Обратити пажњу на тучење прилаза из Трудељске реке ка Горњем брду, долином Качера ка Белановици и прилазе ка линији: Мотика – к. 549 – Вис (527), коју држи Тимочка дивизија II. позива. Одред има да одржава најјачу везу са трупама левог одсека Комбиноване дивизије на мосту ка Качеру – 207 – и са трупама Тимочке дивизије II. позива на Трудељској реци – 278. Одсек Драгољског одреда од огромног је значаја по III. армију, јер обезбеђује једине комуникације III. армије: Белановица – Горња Шаторња и Белановица – Рудник. Стога се овај одсек има држати и тако активно бранити, да он мора до последњег тренутка у нашим рукама остати. У случају да одсек буде нападнут огромном јачом непријатељском снагом и да употребом својих снага и средстава не успе, онда мора по сваку цену обезбедити одступање Комбиноване дивизије правцем Белановци – Горња Трешњевица, а потом 1. прекобројни пук одступиће правцем Горње брдо – Перишино брдо – Драгољска механа – коса између Босуте и Расловске реке – Горња Трешњевица; а трупе Тимочке дивизије II. позива одступиле би преко Островице, улазећи у састав своје дивизије. Још једном подвлачим важност Горњег брда, падом којега цео распоред III. армије мења се а још се угрожава одступање. За везу и извиђање упутиће се команданту одреда један вод коњице. На сваки начин командант ће се телефоном везати од Горњег брда косом на десној обали Дубоког потока са дивизиским штабом на ушћу Претурице реке. Официрске и подофицирске патроле шиљати ка Врлаји. У Качеру и Трудељској реци имати на више места јача стражарска одељења, која ће пазити да се непријатељ ту не прикупља. Утврђивање вршити у најширем обиму. Гдегод се може радити засеке, а сви ровови да буду за стојећег стрелца и са надстрешницама. Снабдевање трупа биће као и до сад, свака јединица из своје дивизије. Шаље се команданту заповест за одбрану Комбиноване дивизије, а тражити од команданта Тимочке дивизије II. позива заповест за одбрану.
3. Највећу енергију имају да уложе сви официри да се одбрана одсека што пре припреми. Одобравам команданту најрепресивнија средства. Преки судови да одмах функционишу, најхитније предлоге чинити ми за довођење у ред 15. пука II. позива.
4. Моје наређење од 29. новембра, издато на положају усмено, замењује се овим наређењем.
5. Ја ћу бити на ушћу Претурице реке у Качер. Одговорити о пријему“.
Дејство Тимочке дивизије II. позива
Ноћ 28./29. новембра проведена је у овом распореду: На Врлаји 13. пешад. пук II. позива (већи део пука). На Љигу брдска батерија. У Белановцима 14. и 15. пешад. пук II. позива са једним батаљоном истурен у долини Качера, ради заштите бока Комбиноване дивизије и заштите извлачења коморе. Овде је заноћио и мањи део 13. пешад. пука II позива. Пољска артилерија је на Горњем брду. У јутру 29. новембра, продужен је марш на одређени положај с тим, да 15. пешад. пук II. позива остане у Драгољском одреду. Али како овај пук није бројао више од 200 пушака, остао је и 4. батаљон 13. пешад. пука II. позива привремено на Ковиљачи. Командант Тимочке дивизије II. позива, који је ноћио код леве колоне, наредио је команданту 14. пешад. пука II. позива поседање Липета; а начелник штаба, налазећи се код десне колоне, наредио је 13. пуку II. позива поседање Мотике. У јутру 29. новембра на Кику се скупио дивизиски штаб, те је све благовремено доведено у склад. Са оним трупама, које су од ове две дивизије остале, наређено је поседање положаја: Мотика – 549 – Вис – Мртвеник са истакнутим тачкама Липет (560) и кота 448. Веза са Дринском дивизијом I. позива на Голубцу, и са Комбинованом дивизијом на Врлаји ухваћена је.