У 16.25 часова добивен је извештај од команданта II. армије, да је његова армија почела покрет за заузимање нових положаја у висини Вагана. У 9 часова добивен је извештај од команданта Комбиноване дивизије, да је на Горње брдо упутио из резерве 1. прекобројни пук, где ће бити и 15. пешад. пук II. позива и пољска артилерија Тимочке дивизије II. позива. Те трупе образују Драгољски одред. Молим, да се у будуће одређују при одступању линије, на којима ће се заштитница и до кога времена задржати. У 13 часова добивен је од команданта Комбиноване дивизије овакав извештај: „За заштиту одступања са положаја на Љигу, дивизија је оставила два пешадиска пука, 1. брдску батерију на положају Гај – Парлог; 1 батаљон 4. пука II. позива на Кику. У току целог дана није се могла добити веза са суседном Тимочком дивизијом II. позива и ситуација на овој страни била је сасвим нејасна. Заштитница Дринске дивизије II. позива на Новаковом брду повукла се раније, тако, да су у току целог дана 29. новембра остале јаке заштитнице само Комбиноване дивизије на првим заштитничким положајима. Непријатељ у 8 часова 29. новембра избио је на Закинац, који је у току ноћи 28./29. новембра напуштен, пошто је требало отуд извући 1. прекобројни пук после дводневне борбе, а с обзиром на повлачење на нове положаје Дринске дивизије II. позива. У току целог дана непријатељ је показивао врло слабу снагу и није предузимао никакву акцију. Чим је наишао на наше делове, рокирао је у лево. У 12 часова на Бугарском брду примећена је непријатељска колона јачине од једног пука. Према ситуацији, заштитнице Комбиноване дивизије морале су се повући у току ноћи 29./30. новембра тако, да је са Парлога отпочело повлачење тек у 19.10 часова, а са Чикора у 21.30 часова. Губитака у току 30. новембра било је свега 27 војника. Да су и суседне дивизије имале јаче заштитнице или и слабије чак – на истој висини – држим, да би се непријатељ, према стању код њега могао задржати на Љигу бар још један дан“. Распоред III. армије 30. новембра био је овакав:
Дринска дивизија II. позива. Штаб: Јеловик. Коњица је на десној обали Оњега. 5. пешадиски пук држи одсек к. 446 – к. 417 са једним батаљоном на Дебелом брду. 4. пешадиски пук држи одсек од к. 417 (искључно) повијајући лево крило ка Стражари. Предњи положај Мрамор (398) поседнут са 2 батаљона, 2 митраљеза и 1 брдски топ. 6. пешадиски пук – дивизиска резерва – у изворном делу Живковачке реке. Артилерија: 2 пољске Шнајдерове батерије и 1 пољска аустриска батерија на к. 428 и 417; 2 пољске и 1 хаубичка батерија на к. 446.
Комбинована дивизија. Штаб: према утоку реке Претурице у р. Босуту. Коњица је у долини Трудељске реке. 2. прекобројни пук и 1 батаљон 6. прекобројног пука су на Стражари (352). Од 2. пука 2 батаљона са два брдска топа су на Церу (369). 5. прекобројни пук – Бобошка (294) са једним батаљоном је на левој обали Добриловца потока. 1. прекобројни пук је на Горњем брду (489). Дивизиска резерва: 2 батаљона 6. прекобројног пука на коти 282. Артилерија: Тимочке дивизије II. позива: 1 батерија на Стражари, а 2 батерије на Горњем брду од којих један вод на Ковиљачи. Комбиноване дивизије: 2 батерије на друму северно од к. 282; 2 батерије на коси јужно од коте 282 и 1 брдски топ на источ. делу Глоговице.
Тимочка дивизија II. позива. Штаб: на утоку Црне реке у Трудељску реку. Коњица је у долини Козељске реке. 13. пук, половина на Липету, половина на Мотики; 14. пук на коти 549, са једном четом на Вису (527). 15. пук на Горњем брду, на положају Комбиноване дивизије. Артилерија: По један вод брдске артилерије на Липету и коти 549, а остало на положају Комбиноване дивизије.
Комуникациске линије: Горња Шаторња – Кутлово – Крагујевац и Рудник – Шаторња. Магацин хране: Доња Шаторња, Кутлово, Крагујевац. У Руднику ручно слагалиште за Тимочку дивизију II. позива. Профијантске колоне: Комбиноване и Тимочке дивизије II. позива у Доњој Шаторњи; Тимочке дивизије I. позива код Рудника; Дринске дивизије II. позива, једно одељење код Босута, а остатак на путу Горња Трешњевица – Д. Шаторња. Интендантски воз III. армије: у саобраћају између Аранђеловца и Доње Шаторње. Пекарске чете: Тимочке дивизије II. позива у Руднику, а Комбиноване и Дринске дивизије II. позива у Доњој Шаторњи.
Дејство Дринске дивизије II. позива
У 2.25 часова, а према наређењу команданта III. армије, наређено је команданту коњице, да одмах врати Тимочки коњички дивизион и ескадрон Комбиноване дивизије у састав својих дивизија. У 3 часа наређено је команданту 5. пешад. пука II. позива, да ухвати везу с левим крилом Моравске дивизије I. позива, које је на Лелечкој бари до к. 446 искључно. Зором је упућена једна чета преко Лелечке баре на коту 366 (западно од села Оњега) у циљу заштите десног бока дивизиског распореда. У исто време са целог фронта ове дивизије упућена су јака извиђачка одељења у свима правцима ка непријатељу. Коњички дивизион и даље је остао на десној обали Оњега. О непријатељу се није имало нових података. Батаљон 4. пешад. пука II. позива који се са Кика 29. новембра у сумрак повукао дошао је у састав свог пука.
У 11 часова 30. новембра добивен је извештај од команданта коњичког дивизиона писат у 9 часова, да се једна непријатељска чета креће од Новаковог брда ка западној ивици с. Смрдљиковца. Исти командант извештава, да су у 10.50 часова, долином реке Оњега ка западној ивици села Смрдљиковца крећу непријатељски стројеви; позади стрељачких стројева пешадија се креће у колонама; укупна јачина осмотреног непријатеља износи око једног пешадиског пука. У 14 часова од два заробљеника из 78. пешад. пука сазнало се, да се данас њихов пук кретао десном обалом Оњега; у близини овог пука били су неки пукови из 42. и 56. дивизије; 28. хонведски пук креће се од јутрос из Дудовице и задржао се у с. Барзиловици. Један од заробљеника изјавио је, да је 28. пук упућен правцем преко Барзиловца и Смрдљиковца; северно од овога наступао је 78., 52., 16. и 53. пук а јужно наступа 27., 25. и 26. пешад. пук. Лево од 13. корпуса наступа 8. корпус, а десно од 15. корпуса наступа 16. корпус. Свима је пуковима 42. дивизије наређено, да челима маршују у истој висини. Пољска артилерија, једним делом стигла је тек синоћ у Дудовицу. У 18.35 часова од команданта десног одсека добивен је извештај, да су коњичке патроле ушле у село Трбушницу, а извесни непријатељски делови налазе се код села Трнавца. У 18.40 часова добивен је извештај од команданта левог одсека, да су његова извиђачка одељења наишла у с. Смрдљиковцу на слабије непријатељске пешадиске делове; а у 14.30 часова примећена су два непријатељска вода, који се из с. Брајковца спуштају у долину Оњега, а исто тако има један извештај, да су данас у 15 часова нека непријатељска одељења у правцу Кречанца прошла Оњег. У 19.30 часова командант дивизије издаје заповест: На случај непријатељског напада, дивизија ће у свом садашњем распореду најодсудније бранити свој положај. Непријатељ се налази у жалосном стању, према томе пошто се добро сломије ватром, вршити кратке и брзе нападе. Употреба митраљеза и бомби да буде што обилатија.
Дејство Комбиноване дивизије
До 6 часова трупе ове дивизије биле су све на својим местима, према заповести ОБр. 2247. У 6 часова имао је да се крене 1. прекоброј. пешад. пук на Горње брдо, а према наређењу ОБр. 2263. Коњички ескадрон је био још у саставу Дринског коњичког дивизиона II. позива, а био је неопходно потребан у долини Качера за извиђање овом долином и за везу са Горњим брдом. Због овога командант дивизије данас у 4 часа послао је команданту III. армије депешу ОБр. 2264 ове садржине: „Молим, да ми се одмах најкраћим путом и што пре у Белановицу упути ескадрон ове дивизије, а за извиђање и одржавање везе са Горњим брдом“. Одласком 1. прекоброј. пешад. пука на Горње брдо своди се општа дивизиска резерва на два батаљона 6. прекоброј. пука (један батаљон имао се је дати према заповести ОБр. 2247 за појачање 2. прекобројног пука) и слаб пионирски полубатаљон. Дакле за фронт Стражара – Горње брдо, чија дужина износи око 6 километара, има свега 1.500 пушака у општој резерви, што је сувише мало за активну одбрану на овоме фронту. Међутим слабост дела положаја ове дивизије на десној обали Качера у топографском погледу изискује што јачу општу резерву за активна дејства. На Горње брдо морао је се послати 1. прекобројни пук с обзиром на важност овог одсека и на стање тамошњих трупа Тимочке дивизије II. позива. Цео 1. пук је послат стога, што је он био врло слаб (1.400 пушака), да би за Горње брдо могао бити довољан само део његов. Пошто трупе Тимочке дивизије II. позива у саставу Драгољског одреда (15. пешад. пук II. позива и 1 батаљон 13. пука II. позива) нису имале пионирског алата за утврђивање, то је ноћу 29./30. новембра, по наређењу команданта дивизије, прикупљено нешто алата од мештана и 30. новембра предузето утврђивање положаја Горње брдо. Како је ишло са утврђивањем и са прикупљањем трупа Тимочке дивизије II. позива на Горње брдо, види се из извештаја ОБр. 6 команданта Драгољског одреда, послатог из Драгоља у 9 часова који гласи: „Ноћ је проведена на миру. Од 15. пешад. пука има за сад свега 230 војника. Командант 1. прекоброј. пука јавио ми се у 8.40 часова. Пионирског алата нема ни у једном пуку, да би се положај могао утврдити. Издао сам наређење председнику Драгољске општине, да по селу покупи све ашове, пијуке и секире. Молим, да ми се из Комбиноване дивизије пошаље потребан шанчани алат, пошто се не може рачунати, да ће се из села добити довољно тога алата“.
Како је било од великог значаја потпуно затворити и осигурати долину Качера, куда иде комуникација ове дивизије, то је командант Комбиноване дивизије у 4.30 часова издао команданту левог одсека (5. прекоброј. пук) наређење ОБр. 2265 ове садржине: „Наређујем:
1. Да ваш батаљон на предњој тачци са једним водом буде на путу код ушћа Добриловца потока у Качер и све спреми за запречавање непријатељског кретања непосредно десном обалом Качера.
2. Да код варошице Белановице и ушћа Берисаве реке припремите све за одбрану против непријатељских делова који би се кретали левом обалом Качера.
3. Да се на Глоговици спреме стрељачки ровови за једну чету, а за непосредну одбрану теснаца Глоговица – Горња Трешњевица“. У току 30. новембра завршен је распоред трупа на положајима у духу заповести ОБр. 2247 и 2263 и продужено утврђивање положаја. Распоред свих трупа на фронту Стражара – Горње брдо био је овакав:
На десном одсеку: 2. прекоброј. пук, са једним својим батаљоном (3.) и два брдска топа на предњој тачци Церу. У 14 часова је упућен са коте 282 један (4.) батаљон 6. прекобројног пука на Стражару, као појачање 2. прекоброј. пуку. На Стражари су два батаљона посели и утврђују цео десни одсек, а један батаљон 2. и један батаљон 6. прекоброј. пука били су у одсечној резерви. На Стражари је 5. Тимочка пољска батерија. Да би се постигла што чвршћа веза између врло важних предњих тачака ове и Дринске дивизије II. позива – Цера и Мрамора, – командант десног одсека утурио је на Калањевачко гробље једну чету са једним митраљезом (сем поменутог батаљона на Церу).
На левом одсеку: 5. прекоброј. пук од 3 батаљона, са једним батаљоном и једним брдским топом на предњој тачци на левој обали Добриловца потока – источно од к. 209. На Глоговици и седлу између ње и Коњевца 2 батерије 1. Дринског дивизиона. На Коњевцу 8. и 9. Моравска батерија (3. Моравски дивизион).
Драгољски одред: на предњој тачци – Ковиљачи – један батаљон (418 пушака) 15. пука II. позива, један батаљон 1. прекоброј. пука, који је сменио батаљон 13. пука II. позива (овај је упућен у састав Тимочке дивизије II. позива) и два пољска топа; на Горњем брду 1. прекоброј. пук брани одсек од Качера до слова „б“ (од Горње брдо), а 15. пук II. позива брани леви одсек од „б“ па закључно са Киком; две батерије су – 8 топова – на левом одсеку. На безимену коту испред Ковиљаче избачена је једна чета, а из ове једна десетина као објавница на Врлају.
Општа резерва је на коти 282 од 3 батаљона 6. прекоброј. пука (сад је формиран и 4. батаљон у пуку) и пионирског полубатаљона. 6. прекоброј. пук упутио је у 14 часова један свој (4.) батаљон на Стражару 2. прекоброј. пуку. Резерва је патролама ухватила везу са одсецима.
Коњички ескадрон је према наређењу ОБр. 2277 стигао у Белановицу пред вече и у њој заноћио. Ухваћена је чврста веза између појединих одсека ове дивизије са суседним дивизијама. Артилерија је поставила на предње тачке положаја своје официре – осматраче бојног поља и дејства наших метака – и везала их телефоном са осматрачницама команданта дивизиона.
Тек око 16 часова појавили су се на Чикору и Гребу непријатељски већи предњи делови. Још у 10 часова један до два непријатељска пешадиска вода протерала су објавницу (десетину) левог одсека са Камаља на ћувик на десној обали Добриловца потока. У 12.30 часова појавио се низ непријатељских пешадиских патрола пред нашим објавницама на линији Цер – Камаљ и све су те патроле задржане ватром наших објавница. Око 13 часова примећена су у покрету од Парлога ка Чикору 1 – 2 непријатељска пешадиска батаљона. Око 14 час. непријатељ је почео са два топа да дејствује на Цер, а тамо се чуло у ово време и пушкарање. У први сумрак примећено је у с. Шутцима јаче тумарање непријатељских војника источно од Чикора. У току ноћи било је само пушкарања на предњим тачкама и то пред левим одсеком слабије, а на Церу нешто јаче. Дакле данас уопште непријатељ је тек својим патролама избијао пред фронт наших предњих тачака. Међутим командант предње тачке десног одсека (командант 3. батаљона 2. прекобројног пука – мајор Војислав Бугарски) у току дана два пут је известио о нападу надмоћнијег непријатеља на његову предњу тачку. Тако у првом свом извештају командант одсека у 16.30 часова вели: „Непријатељ је до сад спустио два батаљона према мом одсеку и делимично се налази на 200 – 300 метара по јаругама. Резерву сам скоро сву утрошио, појачавајући нарочито своје лево крило. При изненадном нападу – јуришу непријатељском, морао би се створити неред, ако благовремено не почнем извлачење. Топови су без дејства, зато ћу их одмах упутити у позадину, а са батаљоном остаћу до последњег момента“. И заиста брдске топове мајор Бугарски је упутио на главни положај, те су после враћени натраг. У 18 часова јавио је опет мајор Бугарски: „Да се непријатељски слабији делови налазе у Добриловцу потоку“. Командант предње тачке левог одсека, мајор Драгољуб Тодорчевић, утврдио је, да су ови извештаји мајора Бугарског неистинити. Ноћу 30. XI. / 1. XII. мајор Бугарски је око 2 часа учинио телефоном представку команданту одсека, да се са батаљоном повуче, што му није одобрено.
Од заробљеника код ове и суседних дивизија добивени су о непријатељу ови податци: Гребеном Стража – Чикор наступали су 25., 26. и 27. ландверски пук, а од Дудовице преко Брајковца 28. ландверски пук (уз Оњег); лево од ових пукова (42. ландверске дивизије) појављују се у покрету 16., 52., 53. и 78. пук заједничке војске (36. дивизија) десном обалом Оњега; десно од 42. ландверске дивизије појављују се у покрету још 19. ландверски пук ка Чикору и 6. ландверски пук десно од њега (дакле 1 бригада 40. ландверске дивизије); даље десно (левом обалом Качера) крећу се брдске трупе (делови 15. или 16. корпуса) непознате јачине. Према овоме на простору између Оњега и Качера налазе се три пука 42. ландверске дивизије (а вероватно је и 28. ландверски пук од Брајковца прешао на леву обалу Оњега за нашим 4. пуком II. позива) и два пука 40. ландверске дивизије. Пошто је десном обалом Оњега наступала 36. дивизија заједничке војске, а левом обалом Качера брдске трупе, то је свакојако између Оњега и Качера била и 2. бригада 40. ландверске дивизије (29. и 30. ландверски пук), вероватно као корпусна резерва. Данас је начелник штаба ове дивизије обишао Горње брдо и Ковиљачу и нашао овако стање: распоред трупа је добар, утврђивање положаја врши се добро, није ухваћена јака веза са Тимочком дивизијом II. позива. Наређено је да буде боља веза са левим суседом. Да би се припремило кварење једине комуникације долином Качера и Босуте реке, те да се ово сигурно и добро изврши на случај нашег принудног повлачења, командант III. армије издао је још јуче у 21 час наређење ИБр. 1259, које је добивено данас у 4.40 часова, а које гласи: „Наредите команданту подручног вам пионирског полубатаљона, да при евентуалном повлачењу те дивизије поруши друм у долини Качерске реке. Најзгоднија места за рушење јесу: подзидани део друма на један километар далеко од Белановице и два висока а стрма усека према селу Драгољу. Рушење припремите раније, а извршите га тек, кад и патроле наших заштитница туда буду прошле“.
Дејство Тимочке дивизије II. позива
Ноћ 29./30. новембра проведена је на миру. О непријатељу се знало, да се појавио у околини Штавице. У току 30. новембра продужено је утврђивање положаја и прикупљање трупа.