Операције аустриске војске
Операције V. армије
Ноћу 29./30. новембра Срби су напустили положаје на фронту ове армије, што је свакако било због успешних операција VI. армије, а нарочито њеног 16. корпуса. Трупе V. армије, које су предузеле гоњење у јутру 30. новембра, имале су посла само са српским заштитницама.
Дејство 104. ландштурмске бригаде (самосталне). По заузећу висова источно од Обреновца, ова је бригада допрла до линије: Дубоко брдо (98) – М. Моштаница.
Дејство Комбинованог корпуса. 29. дивизија, заузела је висове јужно од Моштанице и предузела чишћење бојишта источно од Конатице, где је остало више од 1.000 погинулих и несахрањених српских војника. 7. дивизија заузела је Волујак, а левим крилом је подилазила ка Степојевцу.
Дејство 8. корпуса. 21. ландверска дивизија избила је на линију: Барошевац – Бистрица. 9. дивизија избила је на линију: Лукавица – Кременица (371).
Ситуација аустриске војске
Задатак, намењен V. армији није био још у потпуности завршен. Њено лево крило имало је да продре још нешто више унапред, у циљу да поузданије осигура Обреновачку железничку пругу од узнемиривања, а такође да заузме и Остружницу на Сави, јер је требало тамо уништити минске преграде, које су ометале дотурање потреба Савом за Обреновац. Дотурање потреба за трупе остало је и даље акутно питање нарочито за трупе VI. армије, јер је пут од Лознице за Ваљево, без обзира на марљиве радове на његовој оправци, остао употребљив само за лака кола, натоварена највише са 300 кгр., међутим, оскудица у муницији, храни, оделу, а нарочито у обући дошла је до највећег степена. Стога се VI. армији морао дати одмах добро заслужени одмор. За време тешких борби, које су трајале 8 дана, а код 13. корпуса још и више,VI. армија успела је, да протера надмоћнију српску снагу са добрих положаја. Само 15. корпус је запленио 6 топова и 11 митраљеза и заробио 12 официра и 2.400 војника. Али је овај успех задобивен са губитком од 3.000 рањених и погинули аустриских војника. Још већи губитци били су у болесницима, међу којима је било више њих од промрзлости. Око 5.000 болесника већ је било евакуисано у Ваљево, те је требало рачунати са даљим разбољевањем просечно по 5 – 600 војника дневно. Нарочито је била велика оскудица у стројевим официрима код 15. корпуса, а и код других корпуса стање у овом погледу није било боље. Дакле, пре свега, показала се потреба, да се трупе разместе у кантонмане по селима или земуницама, те да се мало заклоне од непогоде, а нарочито да се једном дотурање потреба доведе у редован ток, те да се обилном храном надокнади утрошена снага код трупа; да се трупама понова почне давати чај, рум и дуван што је одавно било престало и да трупе добију такође све остале потребе за продужење борбе. Исто тако, било је потребно што пре довести допунске јединице за попуну јако смањеног бројног стања код борбених јединица. Најпрешније, а такође и најтеже, било је дотурити потребе 18. дивизији, која је прешла далеко преко планине, угрожавајући, Србе у веома осетљивом правцу Чачак – Крагујевац, тако да се могло очекивати, да ће српска Врховна команда, у сопственом интересу, тежити да што пре одбаци ову дивизију.
Одлука Врховне команде „Балканске војске“
Према исказу заробљених српских официра, српска Врховна команда имала је намеру као и код Ваљева, тако исто и иза Колубаре и Љига, да изведе против напад, али су ови њени планови увек били спречени снажним аустриским нападима. Српски заробљеници су ипак давали израза нади, да ће српска војска, ако добије нешто времена за преуређење, дати снажан отпор у пределу Аранђеловца и Горњег Милановца. Ма како да је била примамљива жеља Врховне команде „Балканске војске“, да се српске наде на отпор униште даљим наступањем, ипак је Ф. Ц. М. Поћорек наредио прекид операција, који је VI. армији одмах и авизиран. Али, при свем том, требало је изнести извесно прегруписавање снага у циљу, да се боље затвори примамљиви за Србе фронт V. армије.
Наређење Врховне команде „Балканске војске“
V. армија
Комбиновани корпус, да предњим деловима избије на линију: Остружница – Петров гроб – Љута страна – Парцани. 8. корпус, да помери 21. ландверску дивизију између р. Бељанице и Турије, а 9. дивизију јужно од ове дивизије па до Лазаревца.
VI. армија
13. корпус, да предузме на себе одсек од пута Лазаревац – Аранђеловац па јужно до Парлога (248). 15. корпус, да предузме на себе одсек од Парлога па јужно до р. Штавице, са предњим деловима на линији: Парлог – Липет. 16. корпус, са главном снагом (комбинована и 50. дивизија) да држи рејон од реке Штавице па јужно, са предњим деловима на линији: Голубац (496) – Врановица (595) – Галич (703), а споредна снага (18. дивизија) да остане у истом рејону где је и сад. Сви ови покрети имали су бити завршени до 2. децембра. Овај распоред осниван је на претпоставци, да су Срби напустили наведене висове, одређене за предње трупе, и да су се повукли на линију: Аранђеловац – Г. Милановац, како су се изражавали сви српски заробљеници, а што је потврђено и другим извештајима. У ствари, око поседања ових висова развиле су се борбе, које су смањиле предвиђени одмор знатном делу аустриских трупа. Даљи ток догађаја доказао је нецелисходност оваког рокирања аустриске војске, јер тако славно протекли поход против Србије, који је још био увеличан и заузећем Београда 2. децембра, није довео до очекиваног свршетка операција према Србији, већ је дао времена Србима, да се уреде и групишу, и да продуже упорне борбе, које су довеле аустриску војску до потпуног слома, што ћемо ниже изложити.
Операције српске војске
Операције II. армије
У току ноћи 29./30. новембра трупе ове армије вршиле су повлачење на нову одбранбену линију, а по директиви Врховне команде ОБр. 7194 од 26. новембра (Види горе наређење Врховне команде за овај дан). Извлачење возова већином је било са крајњим напрезањем људи и стоке, те су извесни делови могли бити тек 30. новембра око 11 часова на својим местима. Непријатељ није гонио. У току дана 30. новембра, трупе ове армије вршиле су поседање и утврђивање положаја. Веза са III. армијом и Обреновачким одредом ухваћена је. Са непријатељем је одржаван додир. У 17.10 часова издато је наређење ОБр. 4193 команданту 4. пешад. пука I. позива „Стев. Немања“ ове садржине: „На основи наређења Врховне команде ОБр. 7374 од 29. тек. месеца крените се са пуком у Гор. Милановац и јавите се команданту I. армије. Маршрута: 1. децембар Рудник, 2. децембар Горњи Милановац“. Под ОБр. 4190 извештена је Врховна команда, да је пуковник Стеван Миловановић под данашњим примио дужност команданта Моравске дивизије I. позива. Под Ар. Бр. 2927 достављено је Врховној команди ово: „Пошто ми се не шаље довољно артилериске муниције мод. 907. год. молим за наређење, где ћу да упутим батерије, које остану без муниције“. Врховна команда одговорила је са Ар. Бр. 6571: „Топове немојте слати у позадину. Од сутра слаће се муниција уредније, јер је приспела из Русије а на путу је и из Француске“. Штаб армије преселио се данас у Аранђеловац.
Дејство Моравске дивизије I. позива
У току ноћи 29./30. новембра дивизија се повукла на нове положаје у доста добром реду. До 8 часова 30. новембра дивизија је у главном била прикупљена и посела одређене јој положаје, и предузела одмах утврђивање. Распоред дивизије био је овакав: 3. пешад. пук поседа одсек од Вагана (490) до друма Даросава – Аранђеловац; десно одржава везу са Тимочком дивизијом I. позива; 16. пук поседа одсек Лелечке баре, од Вагана до коте 423 одржавајући лево и десно везу са суседним пуковима: 2. пешад. пук поседа одсек Лелечке баре, од коте 423 до коте 446. Одржавајући лево везу са Дринском дивизијом II. позива, а десно са 16. пешад. пуком. Још један батаљон овога пука није се вратио са заштитног положаја „Вис“. 1. пешад. пук је у резерви позади десног крила дивизије. Коњичке патроле налазе се у долини Оњега и на правцу Трбушнице. Из Тимочке дивизије II. позива добивен је извештај, да се у долини Оњега прикупља јача непријатељска снага. У 10.30 часова вођа официрске патроле из Трбушнице јавља: „Непријатељ у току ноћи није посео ровове 2. пешад. пука, али је одмах пошто је заштитница 16. пешад. пука изашла из ровова, посео њихове ровове и отворио ватру. Једна непријатељска пешад. патрола у јачини једне десетине, избила је у 10.15 часова пре подне код Трбушничког гробља у подножју Виса (јужно од Трбушнице)“. У 13 часова примљено је наређење ОБр. 4187 команданта II. армије: „О узроку предаје војника на дан 25. новембра, нисам добио никакво детаљније извешће од тога команданта, а потребно ми је да знам, да ли је то моментана одлука, или је то некакав узрок из раније. Стога нека ми командант пошаље извештај о томе. Ако већ до сад командант није истрагом испитивао, нека сад испита?“
У 17.50 часова примљено је наређење команданта армије ОБр. 4196: „Телефонским извештајем 29. тек. месеца по подне јавили сте ми да је 2. пешад. пук на вису Стубичком обухватно нападнут с фронта са два а са левог бока са једним батаљоном иза кога по исказу заробљеника наступа 16. пешад. пук и да командант 2. пешад. пука јавља, да положај неће моћи одржати. Сем тога јавили сте, да непријатељ од Барзиловице напада на 4. пук на Старачи и да му је потиснуо предње две чете; да је у долини р. Оњега прикупљена знатна непријатељска снага; да је непријатељ избио и на косу Трнавци и да са Дринском дивизијом II. позива није добивена веза, јер се она налази код Калањевца. Упитани, да ли би се 2. и 4. пук могли одржати бар за сутра, ако би им се послала појачања, одговорили сте: да се то не може утврдити, јер се због магле не види сва непријатељска снага, која је развијена, а врло је ризично, ако противник продужи нападати на ове пукове. У депеши ОБр. 2118 те команде не представљате стање овако критично, па је потребно да накнадно писмено саопштите стање, које сте представили телефонским извештајем, не изостављајући ни један детаљ, који би што боље објашњавао представљену ситуацију. Исто тако да известите, да ли је Дрински коњички дивизион II. позива ухватио био везу са 1. батаљоном 4. пука, као што то његов командант јуче у 17.30 часова извештава команданта III. армије. Извештај је потребан што скорије“. Одговорено је под ОБр. 2131 ово: Команданту II. армије: „На основи наређења ОБр. 4196 подносим овај извештај: Почетно стање на левом крилу Моравске дивизије I. позива било је у овоме: 2. пешад. пук са једном батеријом (5.) посео је „Вис“ (к. 385) у улози одбране тога положаја са правца од Шушњара. Ради сигурности бока дивизије, да би се имало наслона на трупе III. армије, добивено је наређење команданта армије ОБр. 4153, да ће Дринска дивизија II. позива јаким заштитницама држати линију Новаково брдо – Закинац итд., и да ће се заштитни делови повлачити само у случају јачег надирања непријатељског. Међутим командант 2. пука 29. новембра у 9.10 часова са ОБр. 569 јавља ми, да изаслате патроле за везу са 5. пуком II. позива нису нашле никог на Новаковом брду.
Ескадрон Моравског коњичког пука, упућен за обезбеђење левог бока и везу са III. армијом, јавља са ОБр. службено у 11.50 часова ово: „Официрска патрола ппоручника Милована Пешића јавља: Непријатељске патроле су у близини Новаковог брда на 800 метара, ту су се задржале. Трупе Дринске дивизије II. позива још нису стигле на Новаково брдо“. Због релативне изложености мога бока употребљен је 4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“, да поседне положај Старача к. 379 и Кременица к. 321, простирући западно свој борбени развој ради тесне везе са 2. пешад. пуком на „Вису“. Командант тога пука (4. пеш. пук I. позива „Стев. Немање“) известио ме је 29. ов. месеца у 13.12 часова, да је ради заштите бока дивизије учинио распоред у овоме: један батаљон на јужној страни положаја Кременица. Детаљно: 1 чета на Барзиловачкој коси, 1 чета на коси Новаково брдо, 1 чета на коси код Трнавца и једна чета у батаљонској резерви. Три остала батаљона су у припремном поретку на Старачи. Коњица ме је известила, да није добила везу са деловима Дринске дивизије II. позива на Новаковом брду и Трнавцу. Први извештај о покрету непријатеља дошао је 29. ов. месеца у 15.20 часова под ОБр. 2 од капетана Димитрија Павловића, који јавља, да се једна непријатељска патрола обучена у наше војничко одело, креће уз Барзиловачку косу а за њом један стрељачки строј јачине до једне чете. У то доба командир ескадрона јавља, да га је поручник Милутин Самуровић известио писмено у 10 часова: „Да непријатељ надире и косом Трнавци потискујући предње делове 4. пешад. пука I. позива „Стев. Немање“ као и то, да на Трнавцима и у Брајковцу нема наших трупа сем коњичких патрола Дринске дивизије II. позива од којих је чуо, да се пешадиски делови и то 5. пук II. позива налазе на коти 417“.
Командант 2. пешад. пука у 16.20 часова јавља: Да непријатељ у јачини једне чете наступа од Барзиловца и да је одредио једну чету ради обезбеђења свог бока, пошто 4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“ није према постојећем наређењу обезбедио леви бок дивизије. Чета је успела да истера непријатеља из ровова код Барзиловачког гробља. Непријатељ дејствује са два топа из Барзиловице. Моли да 4. пук I. позива „Стев. Немање“ са целим батаљоном заузме Барзиловачку косу, иначе му је останак на „Вису“ немогућ. Одмах сам у 17 часова са ОБр. 2117 команданту 4. пука I. позива „Стев. Немање“ наредио ово: Нека командант са целим батаљоном поседне Барзиловачку косу и згодним распоредом у потпуности осигура леви бок 2. пешад. пука ове дивизије. Командант ће за извршење овога одмах ступити у споразум са командантом 2. пешад. пука. Командант треба да има на уму положај ове дивизије и II. армије и од каквих би последица било, ако непријатељ продре на фронту Вис – Кременица – Старача. Резултат рада на овом боку био је овај: Командант 4. пука I. позива „Стев. Немање“ са ОБр. 888 у 17.10 часова јавља: „Непријатељ је пребацио 2 – 3 чете код Барзиловачког гробља и покушава даље да пребацује и проширује фронт према левом крилу мога батаљона. Десно од овог батаљона развили су се делови 2. пешад. пука. Две чете, које су биле у предњој линији, принуђене су на повлачење, због јаког противничког надирања и задржале су се између Плочничког потока и Каменичког потока. Веза са заштитним деловима Дринске дивизије II. позива није ухваћена, јер никога није било ни на Новаковом брду ни на Трнавцу, већ по извештају једног коњичког официра, 4. пук II. позива налази се чак на Кику“. Командант 2. пешад. пука, који је са једном четом потпомагао рад батаљона 4. пука на Барзиловачкој коси, телефоном ме је известио, да су се две чете 4. пука повукле не ангужујући се довољно и да је његово стање критично, јер га противник напада и са фронта и са бока. Наредио сам му телефоном да писмен извештај пошаље. Тај командант са ОБр. 549 око 17 часова (није нотиран час на депеши) јавља ово: „Стање у овом моменту овакво је: на фронту испред „Виса“ непријатељ у јачини око два батаљона заузео је чуку испред положаја „Виса“ на 800 – 1000 метара и туче чету, која је на предстражи на другом ћувику од „Виса“. На Барзиловачкој коси, непријатељ у јачини једног батаљона избио је а позади њега креће се 16. пук (по исказу заробљеника). 4. батаљон 4. пука I. позива, који је требао да заузме Барзиловачку косу, повукао се је до пута за Кременицу. О овоме је известио командант тога батаљона по ордонансу. Како је са овим цео бок дивизије откривен, то сам употребио и последње чете из резерве, да овај правац затворим, те да на тај начин леви бок обезбедим бар за време. Налазим, да је даље остајање на „Вису“ немогуће“.
Поред овог извештаја 29. новембра у 17.50 часова са ОБр. 889 командант 4. пука I. позива „Стев. Немање“ јавља ово: „По извештају команданта батаљона, који држи везу са 2. пуком, непријатељ у јачини више од једног батаљона нападао је и успео да потисне две чете овог пука. Непријатељ, терајући и наше сељаке испред себе, подвлачи се под Старачу. Ради извршења задатка сад имам 7 чета, које штите леви бок 2. пука, 5 чета на Старача брду, 2 чете од Стараче до Разбојишта и свега 2 чете у резерви позади Старача брдо“. Тако је било завршно стање, кад је командант телефонски запитао, да ли се дивизија може одржати још један дан на положају. Моје начелно мишљење по овоме било је изражено још у представци 28. тек. месеца у 18.30 часова. Према извештају заробљеника, који је достављен команданту са ОБр. 2078 у борбама ове дивизије на положајима Враче брдо – Жупањац, противник је био јак 8 пукова. Заробљени официр 28. ХI. изјавио је, да на фронту Стубица – Лазаревац – Бурово има 4 пешадиска пука и то: 6., 7., 8. и 28.; где су отишли она четири друга, дотични официр није могао да каже. Извештај достављен команданту под ОБр. 2097.
Према рапорту команданта 2. пешад. пука горе изложеном, његов фронт нападала су два батаљона, вероватно да су се за њима кретала друга два батаљона, свега пук на том правцу. Обухватно од Барзиловачке косе простирући се десним крилом под Старачу, наступао је противнички 16. пук. Дакле на фронту Бурово – Лазаревац – Лукавица једна дивизија и на лево крило и леви бок 2 пешадиска пука. Да ли је било још какве снаге, није се због магловитог дана могло проценити, али је се могла закључити вероватност, да у долини Оњега има још јачих непријатељских делова због извештаја, који сам од поручника Милутина Стевановића 28. тек. месеца у 14 часова добио, а који гласи: „Начелник штаба ове дивизије (Дринске II. позива) извештава, да се долином реке Оњега примећују јаки непријатељски делови, и наредио ми је, да се о томе извести командант 2. пешад. пука“.
Са тих разлога претпостављао сам, да је могуће држати положај само под условом, ако противник нема већих снага од та два пешадиска пука, који су се кретали на лево крило и леви бок ове дивизије. Али ако би противник располагао јачим снагама, што је према досадањем његовом развоју у првом борбеном реду од два пука било врло вероватно, положај Моравске дивизије I. позива односно II. армије због изложености комуникациског правца био би критичан. Ојачања левом крилу и боку нису се могла велика дати, јер цео фронт од пута – друма – лево крило положаја Дрен – па положајем Кременица и за везу са 2. пешад. пуком на косама изворног дела реке Лукавице посео је 3. и 16. пешад. пук. Овоме треба додати, да је фронт положаја 2. и 4. пука I. позива „Стев. Немање“ био врло простран и да 4. пук I. поз. „Ст. Немање“ располаже само са 1.050 бораца. Једина резерва – 1. пешад. пук – за оба фронта била је јака 850 бораца. Дакле за обезбеђење бока армије а нарочито комуникација, у случају јачег напада, не би било довољно снаге и последице би биле врло рђаве. Ако се је хтело остати на овом положају, најпростије би било, да је Дринска дивизија II. позива држала означене тачке и тада би Моравска дивизија I. позива могла одржати своје положаје и дуже време. Тада би развој Моравске дивизије I. позива на левом крилу и у неколико по левом боку био врло користан и за десно крило Дринске дивизије II. позива, јер би се узајамношћу дејства дало не само безбедности десном крилу Дринске дивизије II. позива него и сигурно одржао положај „Вис“ у нашим рукама. Непознато ми је, да ли је Дрински коњички дивизион ухватио везу са 1. батаљоном 4. пешад. пука I. позива „Ст. Немање“, јер о томе нисам добио никакав извештај од команданта тога пука. Извештај по овоме писао је мој заступник, ђенералштабни пуковник Милан Туцаковић, који је у то доба командовао дивизијом“. Овога дана примио је команду над овом дивизијом пуковник Стеван Миловановић од досадашњег заступника пуковника Милана Туцаковића.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
У току ноћи 29./30. новембра трупе ове дивизије повукле су се на одређени им положај. Непријатељ није узнемиравао. Распоред трупа за заузимање одређеног положаја био је овакав:
Десни одсек (од реке Даросавице до реке Пештана) заузима и поседа 14. пешад. пук I. позива са 2. дивизионом Тимочког артилериског пука;
Леви одсек (од реке Пештана до реке Крушевице) заузима и поседа 15. пешад. пук I. позива са 1. дивизионом Тимочког артилериског пука и аустриском хаубичком батеријом;
Општа (дивизиска) резерва (код Оптачества) образована је од 20. пешад. пука и пионира;
Коњички пук остао је и даље на друму Лазаревац – Даросава – Аранђеловац, ради одржавања реда при саобраћају и хватања војника који беже;
Дивизиско завојиште остало је у источном делу Даросаве; борбени део 1. степена колонске коморе код Циганских кућа (крај друма Даросава – Аранђеловац); трупна комора источно од Циганских кућа (крај друма Даросава – Аранђеловац); једно одељење профијантске колоне, једна пољска болница, пекарска чета са пољским пећима и пуна кола са муницијом из мунициске колоне у Аранђеловцу; сви остали делови колонске коморе на Материзни код Тополе;
Дивизиски штаб је у Даросави.
Положај је био већ раније, док је дивизија била код Дрена, у неколико утврђен. У 16 часова вод пешадије који је био истакнут са левог одсека на Мекоте (изнад Трбушничке механе) приметио је на друму Дрен – Трбушница једну непријатељску коњичку патролу од 8 коњаника, иза које се доцније појавило 20 коњаника, а за овим вод пешадије. На те непријатељске делове, наш вод је отворио ватру и протерао их. Веза са суседним дивизијама ухваћена је. Овога дана примљено је наређење ОБр. 4187 команданта армије о узроцима предаје војника. Са ОБр. 1544 наређено је команданту 14. пешад. пука да о овоме поднесе извештај.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
У току ноћи 29./30. новембра отпочело је повлачење главнине пешадиских пукова са старих на нове положаје, и то непримећено од непријатеља, сем код 12. пешад. пука према коме је непријатељ отворио јаку пешадиску и митраљеску ватру. Са наше стране је такође одговорено, а друга батерија избацила је десетину зрна на непријатељске ровове. Прво се извлачила комора и артилерија па пешадија, али због рђавог и глибовитог пута артилерија, која је 29. новембра у 20 часова почела покрет тек је 30. новембра око 6 часова прошла Сакуљску механу, јер су возови сваког часа упадали до главчина у блато, те су се морали помоћу пешадије извлачити и гурати. Исти је случај био и са комором испред артилерије, коју су извлачили помоћу резервне запреге и одељења III. позива размештених дуж пута. Поводом овога 19. пешад. пук као општа заштитница и један батаљон 10. пешад. пука развили су се на Сакуљском положају, да за сваки случај и борбом створе потребно време за извлачење артилерије и возова, но непријатељ није све до подне ништа предузимао. Ради олакшања возова, муницију из кола носила је пешадија, а чете придате батеријама, које су више пута биле појачаване, извлачиле су возове из блата и гурале их упадајући и саме у иловачасто блато до колена. У 11 часова извучена су сва коморска кола: 1., 2. и 3. пољска батерија. Све је ово прикупљено код села Пркосаве обилазећи успон код Стражевице. Хаубичка батерија била је нешто мало заостала, но њу је пратио читав батаљон пешадије, који јој је помагао у извлачењу. 11. пешад. пук отпочео је повлачење 29. новембра у 22.15 часова и на одређени му положај Дебељак стигао 30. новембра у подне. Његова заштитница овога дана у 23.45 часова прошла је село Тулеж; 7. пољска батерија, која је била код Коњичке дивизије није упућена Шумадиској дивизији, већ ју је командант Коњичке дивизије и даље задржао у саставу своје дивизије.
Према овоме до 23 часа све су трупе ове дивизије биле на ново одређеним положајима. Хаубичка батерија стигла је у 20.40 часова а последња пољска батерија у 23 часа. Војници пешадиских пукова нису били сви код својих пукова, већ су доста били помешани, због придавања артилерији као помоћ, али су у току дана отишли у своје пукове. Шумадиски коњички пук, који је одржавао везу између заштитнице 11. и 12. пешад. пука, повлачећи се долином Турије, задржао се овог дана у 16.45 часова код потока Магловца са главнином, оставивши на предстражи један ескадрон на коњима и коњанике без коња на раскрсници путова код Косова потока, а одржавајући официрским патролама додир са непријатељем. О непријатељу према извештајима команданта Шумадиског коњичког пука знало се ово: У 14.15 часова добивен је извештај од командира извиђачког ескадрона № 2 под Бр. 32 писан у 12.10 часова: „Овога часа добио сам извештај да је једна непријатељска чета у стрељачком строју избила на косу изнад села Вреоци. Иста је чета у 13.30 часова доспела до Сакуљске механе, где је неко време задржана ватром наших коњичких патрола и пошто је се ојачала до 1 батаљона пешадије и водом коњаника, почела је у малим групицама да се пребацује на к. 173, одакле су се повлачиле наше коњичке патроле“. У 17.20 часова примљен је извештај команданта Шумадиског коњичког пука ОБр. 471: „Вођа официрске патроле поручник Стеван Станојевић на правцу Црљени – Јунковац – Змијан – Стрмово – Равањ у 11.15 часова јавља, да је непријатељ у јачини једне чете заузео највиши вис на Црљенској коси отеравши пушчаном ватром наше коњанике. Долином реке Турије не примећује се никакво непријатељско кретање. Запазио је, да се непријатељ креће Црљенском косом ка с. Вреоцима. Заштитница 11. пука I. позива прошла је кроз с. Тулеж у 11.45 часова; међутим остала три батаљона крећу се путом Сибница – Венчани. Са 1. коњичком бригадом одржавам везу у с. Миросаљцима, а лево са 19. пешад. пуком I. позива“.
У 17.30 часова под ОБр. 2533 послат је команданту Тимочке дивизије I. позива у Даросаву овај извештај: „У вези моје заповести ОБр. 2525 од 29. тек. мес. предњи положај Равањ поседнут је 19. пуком I. позива и 2 пољске батерије с тим, да је 1 батаљон истурен на Стражевицу у циљу задржавања и ранијег развијања непријатеља. Леви одсек пак, главног положаја ове дивизије Медведњак – Камаљ као и Главицу посео је 10. пешад. пук I. позива. Командантима 10. и 19. пука I. позива наређено је да ухвате тесну везу са трупама 14. пука I. позива на Остењаку и главном положају те дивизије, о чему се командант извештава с молбом, ради саопштења трупама свога десног одсека ради знања“. Под истим бројем и у исто време послато је команданту 10. и 19. пука наређење: „Према заповести команданта Тимочке дивизије I. позива ОБр. 1542 од 29. тек. мес. трупе Тимочке дивизије I. позива посешће положај између реке Крушевице и Даросавице до утока Недељковог потока у њу ради одсудне одбране са главном снагом, а предње положаје Остењак и к. 263 са по једним батаљоном, о чему се командант извештава ради знања и одржавања што тешње везе са трупама Тимочке дивизије I. позива и то: 14. пешад. пуком I. позива који поседа десни одсек до р. Даросавице“. Команданту колонске коморе – Топола под ОБр. 2534 издато је ово наређење: „Пошто се војишно слагалиште налази у Аранђеловцу, то одмах наредите да се пекарска чета ове дивизије и једно одељење профијант. колоне одмах (још ноћас) врате у Аранђеловац. Пекарска чета да заузме своје старо место и одмах отпочне рад, а одељење профијант. колоне служиће за дотурање брашна и хлеба из војишног слагалишта, као и за довоз дрва за пекарску чету. О извршењу ме известите“.
У 20.30 часова од команданта коњичког пука са ОБр. 475 добивен је извештај: „Вођа официрске патроле јавља, да се у 12.45 часова непријатељ кренуо из с. Степојевца ка с. Лесковцу и Соколовцу у јачини једног вода коњице и једне чете пешака“. У 20.35 часова примљен је извештај од истог команданта под ОБр. 474 писан у 16.45 часова из Магловца: „Са пуком сам се задржао на овом месту са оваквим распоредом: сем остављених официрских патрола, које одржавају додир са непријатељем, одредио сам један ескадрон и коњанике – пешаке на предстражу на раскрсници код Косова потока. Везу десно и лево одржавам. У с. Стрмову имам једну патролу објавницу. Здравље је код људи задовољавајуће, стока је доста изнурена. Комора је упућена на одређено место“. У 22.30 часова примљен је извештај од команданта коњичког пука ОБр. 476 из Магловца писан у 19.20 часова: „Вођа официрске патроле јужно од с. Јунковца у 16 часова јавља: „Непријатељ је заузео с. Јунковац и избио на ј. ивицу села. По свему изгледа, да за данас неће даље наступати. Данас по подне код с. Јунковца непријатељ је пребацио један вод коњице и једну чету пешадије на десну обалу р. Турије“. Трупе ове дивизије у току дана распоређене су овако: 19. пешад. пук са 8. и 9. пољском батеријом на Равњу, држећи са по једним батаљоном Стражевицу, Удбине и Трудељско поље; дивизиски коњички пук са главнином на потоку Магловцу а са предстражом на Косову потоку. Остале трупе распоређене су овако:
Десни одсек: 11. пешад. пук са 2 пољске батерије на Дебељаку држећи истурене косе од Дебељака и Удбине ка с. Венчану са по једним батаљоном;
Леви одсек: 10. пешад. пук са 2 пољске батерије и једним водом Дебанжове батерије, држи положај: Медведњак – Камаљ са истуреним 1 батаљоном и водом Дебанжове батерије на Главици;
У резерви: 12. пешад. пук са хаубичком, Дебанжовом (4. оруђа) и 2 пољске брзометне батерије код изворног дела потока Сребрњака северно од Медведњака.
Све остале позадње установе налазе се на одређеним им местима према мојој заповести ОБр. 2525 од 29. тек. мес. Веза је ухваћена како лево са Тимочком дивизијом I. позива тако и десно са 1. коњичком бригадом. Положај ове дивизије утврђује се. Стање код дивизије овакво је: код официра и војника морал је на истој висини и не поколебан, жељни судара са непријатељом, док је стока због овог напорног и непрекидног марша од скоро 24 часа веома изнурена, пошто је комуникациски правац ове дивизије поред непрекидне оправке и чишћења од блата био и сувише тежак“.
Дејство Коњичке дивизије
Главнина Коњичке дивизије отпочела је повлачење 30. новембра у 4 часа, одржавајући својим извиђачким деловима стално додир са непријатељем. У 10.50 часова командант 2. коњичке бригаде са ОБр. 2016 јавља, да се задржао на к. 188 – Врапчије – к. 182 и да је непријатељ још у својим рововима на старим положајима. У 19.45 часова под ОБр. 2161 достављен је овај извештај команданту II. армије: „По до сад добивеним извештајима од извиђачких делова, непријатељ данас врло опрезно наступа. Са јачим деловима до једног пешадиског пука задржао се на линији Степојевац – Цариновац, где се укопава. Својим предњим деловима допро је до линије: Ђурковац – Лесковац – Арнајево – Соколово – Јунковац. Коњичка дивизија заноћила је на линији: к. 188 – к. 235 (Врапчије) – Окресак – Којиловица – Змијан, а са предњим деловима у непосредном додиру са непријатељем. Све трупе и возови Коњичке дивизије повукли су се у реду“. Пошто се по извештају официрских патрола видело, да противник извесне своје делове рокира ка северу и Београду, то сам сматрао за потребно да наредим команданту 2. коњичке бригаде под ОБр. 2162 у 19.35 часова ово: „Врло је важно да се утврди, да ли непријатељ заиста рокира трупе ка Београду. Обратити на то нарочиту пажњу. Свеза ОБр. 2012 те команде од данас“. Командант 2. бригаде под ОБр. 2018 у 21.50 час. доставља извешће командира извиђачког ескадрона, који је лично видео један непријатељски пук са једном батеријом и целом комором око 16 часова да се креће друмом: Степојевац – Мељак. Ово сам доставио команданту II. армије под ОБр. 2171.