30. новембар, Операције српске I армије

У току 30. новембра, трупе I. армије поселе су дефинитивно додељене им одсеке на новој одбранбеној линији испред Г. Милановца са истуреним крилним одредом на положајима код с. Рељинца и почеле утврђивати своје положаје. Непријатељ је врло лагано и опрезно наступао и до озбиљнијег сукоба није нигде дошло. Само код заштитничких делова Дринске дивизије I. позива на коси код с. Лалинаца и заштитничких делова Моравске дивизије II. позива на Врановици вођене су слабије борбе. Заштитни делови остављени на правцима према непријатељу повлачили су се постепено предстражним положајима главне одбранбене линије, само заштитнички делови Дринске дивизије I. позива задржали су се и даље на својим положајима на десној обали Лалиначке реке код с. Лалинаца. На фронту десног крила Дринске дивизије II. позива, која је у току дана ухватила везу са Тимочком дивизијом II. позива на Мотици, непријатељ по избијању на Палеж и гребен Проструге предузео је из јутра извесним деловима напад на предстражни батаљон, на Лалиначкој коси, а јачим снагама упутио се ка Плочи и Врановици. Потиснути батаљон повукао се око подне на Кик к. 415, где је остао и преко ноћи. Остатак заштитнице остао је и преко ноћи на линији Голубац к. 496 – Клаће, а дивизиски коњички пук код с. Угриновца. Пред фронтом заштитнице, непријатељ је остао неактиван и тек по подне избио је са двема четама и једном батеријом на Читлук и почео се утврђивати. На фронту Моравске дивизије II. позива непријатељ је у 10.30 часова са једним батаљоном и 2 брдска топа (по извештају, заробљеника из 92. пеш. пука 10. бригаде) избио на Плочу и одатле отворио артилериску ватру на Врановицу, где се налазила заштитница Моравске дивизије II позива (1. пешад. пук II. позива са 2 Данглисова топа). Наш артилериски вод отворио је ватру и успео да ућутка непријатељску артилерију. Око подне непријатељ је са Проструге и Плоче отпочео дејствовати јачом артилериском ватром на положај заштитнице и упутио једну колону, јачине до 3 батаљона са Плоче ка Врановици, а другу исте јачине од Плоче ка Горњем Бранетићу. Све док се ове непријатељске колоне нису потпуно развиле за борбу и пришле на 800 метара, заштитница је остала на Врановици, а око 15 часова напустила је Врановицу и почела одступати ка к. 483. Пред вече, оставив један свој батаљон на к. 483 ради одржавања додира са непријатељем, заштитница је продужила повлачење ка свом одсеку, коси Калиманића. Коњички ескадрон повукао се ка Мрамору и ушао у састав предстраже, одржавајући додир са непријатељским патролама; 2. пешад. пук II. позива стигао је из састава Дунавске дивизије I. позива и заузео положај на левом крилу Калиманићске косе.
На фронту Дунавске дивизије I. позива трупе су ухватиле додир са непријатељем, али борбе није било. У јутру дивизија је заузела овакав распоред: Коњички пук на Елдовишту к. 486; предстража: 1 батаљон 9. пешад. пука I. позива на Елдовишту, држећи и Чолића брдо, а предњим деловима на линији Столица брдо – Дубова – Д. Бранетићи. На главном положају 8. пешад. пук I. позива са 2 ½ пољске батерије, хаубичка батерија и чета пионира на Главици кота 530; 4. прекобројни пешад. пук I. позива, један вод пољске артилерије и чета пионира на Столицама кота 544; 9. пешад. пук I. позива (3 батаљона) као резерва код Такова; једна пољска батерија на Тоцилину (источно од к. 582); 1 градски топ на Пољани, а дивизиски штаб у Такову. 2. пешад. пук II. позива упућен је у састав Моравске дивизије II. позива. На фронту Дунавске дивизије II. позива непријатељ се у току дана постепено приближавао. Око 3.50 часова примећен је покрет једне непријатељске колоне састављене од пешака и много товарних коња. Наша батерија са Преседлице између Васкове главице и Галича, избацила је неколико метака, али није могла добацити. Око 10.45 часова на Раскрсници код Шукунђеда, појавила се једна чета и почела утврђивати, али је ватром наше Данглисове батерије растерана око 16 часова. На седлу између Умке и Записа једна чета отпочела је наступање у правцу Записа, али је такође ватром наше артилерије растурена; најзад једна колона до два батаљона која је дошла друмом од Сувобора до села Теочина, задржана је дејством наше артилерије. На левом крилу код Дунавске дивизије II. позива ухваћена је веза на Ружином гробу са трупама Шумадиске дивизије II. позива, која је према наређењу команданта Ужичке војске требала да се сасреди на одсеку између Чемернице и Каменице с тим, да батаљон избаци на Ружин гроб. Али због борбе, која се у току овог дана развила на положају Каменова глава – Дрно брдо (на десној обали Каменице), командант Шумадиске дивизије II. позива био је принуђен да за извесно време обустави сасређивање дивизије на одсеку између Каменице и Чемернице, те је на Ружин гроб упућена свега једна чета 10. пешад. пука II. позива.
Трупе суседне III. армије избиле су на положаје на линију: Мотике – Калањевци, веза између делова Тимочке дивизије на Мотици и одреда I. армије код с. Рељинца одржавала се. Према извештајима који су стигли I. армији види се, да се непријатељ лагано али ипак постепено приближава на целом фронту. Пред фронтом Дринске дивизије I. позива две непријатељске чете избиле су на косу Рид и Читлук (југозападно од с. Штавице), једна колона јачине до два батаљона и са једном брдском батеријом око 14 часова заузела је Палеж, а непријатељске патроле око 13 часова појавиле су се у долини Штавичке реке. Пред фронтом Моравске дивизије II. позива непријатељ јачине око 1 батаљон и 2 брдска топа избио је око 10.50 часова на Плочу, а већ око подне отпочео је непријатељ двема колонама (јачине свака по три батаљона) наступати од Плоче ка Врановици, а другом ка Горњем Бранетићу. Пред фронтом Дунавске дивизије I. позива пре подне примећена је само једна чета на Теочинском крсту, а већ око подне примећена је једна колона јачине 4 – 5 батаљона са доста товарних коња у покрету од Рајца преко Стовишта ка Бањанима, и од ове колоне до мрака избиле су две чете на Трешницу к. 534, а две чете са два брдска топа на сз. страну села Озрена. Друга колона јачине 4 – 5 батаљона запажена је у покрету око 13 часова са коте 746 ка Озрену. Пред фронтом Дунавске дивизије II. позива кретала се једна јака непријатељска колона од с. Теочина у правцу Овчице, и њени предњи делови око 10.45 часова избили су на Шукунђед. Друга колона јачине 1 – 2 батаљона запажена је око подне од Сувобора друмом до села Теочина, и око подне примећене су још једна колона јачине око једног батаљона од Брајића ка Теочину, а друга (до два батаљона са 30 товарних коња) на правцу Молитве – Куштунићски крст. Око 16 часова, један непријатељски батаљон наступао је преко Умке ка Запису. На тај начин пред фронтом I. армије непријатељ у току 30. новембра показао се у јачини 15 – 16 батаљона. Пред фронтом III. армије непријатељ је такође наступао, а на фронту Ужичке војске водила се и борба.