Операције Ужичке војске
У току овог дана, трупе Ужичке војске према диспозицији од 29. новембра заузимале су своје нове положаје. До озбиљних судара са непријатељем није дошло, али је дошло до додира са предњим деловима појединих непријатељских колона, које су прилазиле положајима Ужичке војске. Стање на појединим одсецима било је овако:
Десни одсек, између Чемернице и Каменице. На овом одсеку према диспозицији ОБр. 1713 имала је се у току 30. новембра сасредити цела Шумадиска дивизија II. позива, али због покрета једне непријатељске колоне од Шиљковца ка Вел. Пољу, 11. пук II. позива задржан је на Вел. Пољу, те је и одсек између Чемернице и Каменице остао поседнут са 10., 12. и допунским пуком. Једна непријатељска колона, чија се јачина није могла оценити, у покрету са севера, допрла је до с. Дружетића. Њени предњи делови допрли су до Рујевице.
Средњи одсек, између Каменице и Мораве. Према овом одсеку преко с. Врнчана кретала се једна непријатељска колона, јачине једног пука, и то јачом снагом од Брезака ка Вел. Пољу; једним батаљоном преко Годуна (к. 711) низ Врнчанску реку, а једним батаљоном лево низ Ломничку реку. Наши извиђачки водови дошли су у додир са непријатељским предњим деловима, са којима су ступили у борбу. Предњи делови ове колоне задржани су у наступању нашом артилериском ватром. Није се могло утврдити, где се задржала главнина. Због важности Вел. Поља (к. 804) по одбрану линије Дрно брдо – Каменова глава – Вјетрина, наређено је команданту Шумадиске дивизије II. позива, да се и ова тачка узме у састав главне одбранбене линије, утврди, поседне и одсудно брани. Једна непријатељска коњичка патрола у наступању клисуром, дочекана ватром наших патрола код Јелен дола, повукла се ка Пожези. Једна непријатељска колона, јачине једног батаљона заузела је Лорет. Поједина одељења овог батаљона спуштају се ка Гугљу, са једним одељењем посео је и Орујевицу, чије су патроле допирале до Шеста. Ово су делови непријатељске колоне, чија је главнина 28./29. новембра заноћила у с. Д. Добрињи.
На левом одсеку. Око 7 час. 30. новембра непријатељ је ушао у Пожегу. Једна чета ове колоне (4. бригаде) прешла је Мораву и зауставила се на вису више моста између Пилатовића и Прилипца. Наређено је командиру добровољачког одреда, да прикупи своје добровољце у Гучи и да одатле 1. децембра гребеном Крстаца нападне непријатељске пребачене делове с бока и протера их преко Мораве. Командиру самосталне Ибарске чете, која се повукла из Чајетине и посела мост на Моравици код Дивљака, наређено је, да један део истакне према Ариљу, и да са четом обезбеђује правац Пожега – Ариље – Ивањица. На случај јачег притиска чета ће базирати на правац Гуча – Горачић – Јелица.
Операције Обреновачког одреда
У 12 час. штаб је стигао на Заједницу северно од Сибнице. У 14 час. издата је одредска заповест ОБр. 1821 за поседање Сибничког положаја, у овоме: „На основи директиве Врховне команде ОБр. 7194 од 26. тек. мес. одред ће заузети за упорну одбрану линију положаја: Рогачко брдо – Орнице – к. 267 – к. 268 – Заједнице – к. 260 – к. 261 јужно од Сибнице, везујући се десно са трупама Одбране Београда а лево са трупама II. армије, односно Коњичком дивизијом. Поседање положаја извршиће се у главном овако:
1. Десни одсек: командант мајор Тихомир Мијушковић; (2 батаљона 5. пука III. позива, 1 батаљон 6. пука III. позива, 1 батаљон 2. пука III. позива, 8 Дебанжових топова и 10 коњаника; свега: 4 батаљона, 8 топова и 10 коњаника), заузима и утврђује одсек положаја почев са Рогачким брдом па са к. 267 (северно од Дучинца потока) закључно.
2. Средњи одсек: командант пуковник Мил. Лешјанин; (7. пук II. позива, Скопљански батаљон, батаљон 12. пука III. позива, 2. Дринска батерија II. позива, 4. Дунавска батерија I. позива, 4 топа Дринске позиц. батерије и 10 коњаника; свега: 6 батаљона, 4 митраљеза, 12 топова и 10 коњаника), заузима и утврђује одсек положаја почев са к. 268 источно од Заједнице па до Марића потока закључно. Нарочито настати да се очисте шумарци на фронту положаја, на чему радити у току целе ноћи. Сикире реквирирати.
3. Леви одсек: командант мајор Атанасије Крстић; (7. пешад. пук I. позива, 2. батаљон 14. кадров. пука, 7. Шумадиска и 8. Тимочка батерија, митраљеско одељење 10. кадров. пука, вод хаубица и 10 коњаника; свега: 5 батаљона, 4 митраљеза, 8 топова, 2 хаубице и 10 коњаника), заузима и утврђује одсек положаја почев са к. 260 западно од Марића п. закључно са к. 261 од с. Сибнице.
4. Општа резерва: командант ппуковник Миленко Недић; (10. кадров. пук I. позива и 19. кадров. пук I. позива; свега: 6 батаљона), поставиће се на утоку Даросавца и Секулинца п., где остаје на моме расположењу.
5. Трупна комора у с. Иванчи.
6. 1. степен мунициске колоне у с. Иванчи.
7. 2. степен мунициске колоне и профијант. колона западно од Међулужја
8. 1. пољска болница Дунавске дивизије II. позива с. Међулужје.
9. Утврђивање положаја отпочети одмах. Рад на рашчишћавању терена отпочети првенствено. Алат реквирирати по селима.
10. 4. Дрински ескадрон II. позива вечерас ће бити у саставу дивизиске резерве. Одмах одаслати патроле за везу са 1. коњичком бригадом која је у Арнајеву и 2. коњичком бригадом која је у Бељини, и достављати ми податке о непријатељу.
11. Настати да се трупама што пре изда кувана храна.
12. Одредски штаб преноћиће у Сибници, од сутра биће у Дрлупи. Упутите ми ордонансе за везу. Тако исто одмах подићи телефонску везу са одредским штабом“.
Око 15 час. командирима брзометних батерија издато је на лицу места – на положају – наређење где ће пласирати батерије, који им је рејон дејства и које правце имају да туку. Наређено им је да одмах лично изрекогносцирају терен, и потом да изводе батерије и у току ноћи да их укопају. У 17.45 час. примљен је извештај команданта десне колоне – писан у 12 час. – да се још није извукла хаубичка батерија из долине на косу код Вранићске цркве и да због рђавог пута батерија мора ићи друмом преко Липовице; да нема везе са левом колоном; да се са 3 батаљона налази источно од Вранићске цркве а 4. је у заштитници код Јазине; моли да му се осигура пролаз на делу пута Барајево – Бељина, јер се непријатељске коњичке патроле виђају од Шиљаковца. Одговорено му је, да се 2. коњичка бригада налази код Бељине са 1 ескадроном код Борка, а 1. коњичка бригада на Окреску са 2 ескадрона на линији Араповац – Стрмово. Да поред тога и сам располаже са довољно снаге с сбзиром на непријатеља, и да је потребно што скорије да стигне на положај ради поседања истог, зашто га очекује заповест на Заједници. У 22.30 час. примљен је рапорт команданта десне колоне, да је у 14.10 час. главнина леве колоне избила код Бељине, а заштитница од 1 батаљона била је на десној обали Бељанице, и то онда кад је последњи артилериски воз излазио на косу код Вранићске цркве, те је према томе лева колона похитала, није одржавала везу и довела у питање даљи марш десне колоне, чији је пут два пут дужи и која тек вечерас око 22 часа ако стигне код Барајевске механе моли, да заштитнички батаљон леве колоне остане на десној обали Барајевске реке на положају Збеговиште (к. 182 – к. 152) све док му он не јави, да је с возовима прошао; за ноћас ће он једним батаљоном 7. пука II. позива посести с. Божидаревац. Препоручено му је, да свој марш ка положају убрза пошто друм даје повољније услове за кретање. По нахођењу да се обезбеђује сопственом снагом. Ове вечери одред је заноћио: Штаб у школи Сибнице; лева колона на Заједници и у с. Сибници; десна колона код Барајевске механе; сви су возови на маршу јужно од линије Сибница – Дучина.
Операције Одбране Београда
Рано из јутра 30. ов. мес. отпочело је повлачење трупа команде Одбране Београда. Штаб команде Одбране Београда кренуо се са Торлака око 9 час. из јутра. Одмах по доласку у Младеновац упутио сам команданту Обреновачког одреда под ОБр. 670 заповест за поседање положаја, која гласи: „Због створене ситуације а у духу наређења Врховне команде, трупе ове команде повукле су се са својих досадањих положаја на линију: Космај – Кошутица – Варовница заузимајући положаје: Мишљевац – Маловањ – Кошутица – Амерић – Влашка – Варовница – к. 325. Трупама на Космајском одсеку наређено је, да са вашим одредом ухвате везу на Рогачком брду (297). Коњички дивизион ове команде је на линији Штитар – Друговац – Луњевац. Према наређењу Врховне команде ОБр. 7122 од 28. ов. мес. Обреновачки одред, кад стигне на Сибничке положаје, долази под команду овог команданта. Према овоме а у духу постојеће директиве Врховне команде наређујем:
1. Да Обреновачки одред штити и брани фронт: Медведњак – Сибница – Заједница, заузимајући положај: к. 268 – Заједница – 260 – 261 – 221 и са II. армијом да ухвати везу на Медведњаку. Код Орница и Рогачког брда (297) ухватити везу са трупама ове команде.
2. На случај, да тај одред буде приморан на повлачење, повлачиће се постепено на линију: Космај – Ковиона (358) – 271 – Боришинац – Кундак.
3. Са штабом ове команде ухватити телефонску везу преко с. Иванче.
4.Командант ће ми одмах послати распоред својих трупа на заузетој линији.
5. Свако јутро, подне и вече слати ми преко телефона писмени извештај о ситуацији. Важније промене доставити одмах.
6. Штаб ове команде за сад је у Младеновцу.
7. Исхрана из магацина у Младеновцу и Белосавцима“.
Командир 2. железничке чете под ОБр. 10703 доставио ми је депешу ове садржине: „Према наређењу начелника штаба Врховне команде ОСБр. 1506 од 28. тек. мес. извршио сам све припреме за рушење колског моста на В. Морави на путу Свилајнац – Марковац. Пошто нема експлозива, већ је за овај циљ добивен динамит, и пошто се динамит не може употребити због мраза, јер може стајати дуже времена отворен, то сам по одобрењу начелника саобраћајног одељења Врховне команде ОСБр. 1535 предузео мере, да се исто учини петролеумом, јер је и иначе склон паду“.