Овога дана није било укрцавања трупа.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 1. маја ове важније извештаје:
Од г. Министра Војног
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 24 од 28. априла
„Министарство Унутрашњих Дела од 21. овог месеца са Пов. Бр. 1698 доставља извештај инспектора г. Алимпића из Солуна садржине:
„1) Драгић Пауновић, члан управе гр. Битоља, јавља из Лерина:
Успео сам да од поузданог човека, који је пропутовао Битољ, Прилеп, Велес, Скопље и натраг, добијем следеће податке:
У Битољу и околини налазе се: 22., 55. и 56. пук бугарске пешадије; 1., 12. и 13. пук немачке артилерије; 120. пук немачке пешадије и 59. пук немачке коњице.
У Прилепу и околини налазе се: 14. и 16. пук 6угарске пешадије.
Од Прилепа до Велеса налазе се: 128. и 134. пук немачке пешадије; 13. пук немачке коњице; 23. и 32. пук бугарске пешадије и један безбројни пук аустриске пешадије. Од Велеса до Скопља налази се: 87. пук немачке пешадије; 27. пук бугарске пешадије а 18. бугарски артилер. пук, који је раније био у Кривопаштанима, отишао је ка Велесу, а где је даље упућен незна се.
Свуда бугарски војници трпе глад, јер добијају само по ½ кг. хлеба за 24 сата, а војска, која је по селима, исхрањује се о трошку становништва. Сву стоку, овце и говеда, по селима одузима војска без новца, а сви товарни коњи и магарци покупљени су и упућени су у стару Бугарску. Жита уопште нема, јер је војска све покупила од народа, те је врло велика глад. У Скопљу се налази 32. и 155. немачки артилер. пук; 24. и 37. пук бугарске пешадије и 3. пук бугарске коњице а 15. марта прошао је кроз Битољ за Албанију 20. пук бугарске пешадије. Истога дана у 8 сати увече дошао је у Битољ преко Бабуне 269. пук немачке пешадије. Говори се да ће и он за Албанију“.
2) Из Корче добивен је следећи извештај:
„Бугари су у околини Ресна у округу Охридском извршили попис свију мушкараца. Издата је наредба да се нико од куће не сме удаљити без обзира на године старости.
У школама је отпочео рад. Наставу изводе учитељи из старе Бугарске.
Глад сатире како војску тако и становништво. Војници у Св. Науму и Подградцу отпочели су јести корњаче. Готово по све дневно по 2 до 3 бугарска војника беже из ових места због глади и предају се грчким властима.
Због оскудица дрва за огрев, у Охриду су почели рушити куће и искоришћавати њихову грађу. Режим у охридском крају неповерљив је према свима грађанима; убиства и хапшење настављају се. Пре 15 дана из Охрида је одведен Темко Поповић, бивши турски сенатор. Незна се шта је са њиме било. По тврђењу бугарског војног бегунца Ђорђа Попова, који је у грађанству био наставник гимнастике, Немци и Бугари развили су јаку шпијунажу по целој Грчкој, па чак и на Крфу. Позитивно зна, да је мајор Спиро Иванов био у циљу шпијунаже у Корчи и Солуну. У шпијунажи учествује маса Грка и Турака са грчке територије. Маса бугарских војника пребегла би у Грчку, али им се једнако прича да Грци убијају сваког бугарског дезертера. Да би их о овоме уверили, сами бугарски официри извели су пре 15 дана два војника преко границе и заклали их на грчкој територији, а затим их пренели на бугарску страну и сахранили их уз учешће целога пука. Још Попов тврди, да и војска и становништво умиру од глади“.
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 16 од 26. априла
„Министарство Иностраних Дела писмом од 25. овог месеца са Пов. Бр. 2816 доставља извештај нашег посланства у Атини:
„У вези са вашим телеграмом Бр. 712, очекују се последице нових односа румунско – немачких. Као што сам наговестио овде имају извештај, да Бугарска повлачи своје трупе са Дунава. Изгледа да је на наваљивање Немачке постигнут споразум, да за сваку дивизију, коју Румунија повуче, повлачи и Бугарска једну своју. Према томе извештају Бутарска је повукла до сада 4 дивизије са Дунава, али их још није упутила ка Солуну, већ их држи у унутрашњости. Напомињем, да су бугарске дивизије, како се овде тврди сад смањене на 18.000 људи, што би значило, да је Бугарска повукла на 70.000 од 130.000 колико је имала према Румунији. Ако се све ово потврди, онда је несумњиво да је само Немачка тражила шиљање бугарских трупа на Румунску границу, да би извршила пресију на Румунију и дошла до жељеног споразума“.
Од команданта Вардарске дивизије
ОБр. 53 од 30. априла
„Част ми је известити, да сада полубатаљон Срба добровољаца има 560 војника, и да се стално повећава са обвезницима, који се шаљу из Француске. На основи упута за формирање добровољних одреда чл. 3 молим, да се полубатаљон претвори у батаљон Срба добровољаца, и да буде административни орган III. степена“.
Од делегата пуковника Милојевића
ОБр. 16 од 22. априла
„Као што сам имао част раније известити моје је убеђење, да савезници не мисле ускоро ништа предузимати од Солуна. Појачања не стижу; утучени су пропашћу „Прованса“; боје се јавног мњења; намеравају да доведу Малгашке трупе за рад у позадини; трупе недовољно екипиране за операције на Балкану; Солун непрестано јако утврђују, примењујући искуства из досадашњих ратова. Положаји су готово незаузимљиви, штета само, што их по свему нико неће нападати. У опште за сад цела пажња сконцентрисана само на очувању Солуна, са што мање жртава. Непрестана тежња, да се придобију други за рад на Балкану, па можда и нашу штету. Да би се Балканска експедиција савезника добро разумела, на првом месту потребно је истаћи њен политички карактер. У штабовима савезничких трупа преовлађују политички мотиви. Овим се објашњава досадањи, а могу донети закључци и о будућем раду савезника код Солуна. Савезничке трупе слабе за операцију на Балкану; радило се и непрестано се ради, да се увуку у акцију војске других држава. Та заблуда, која се појавила још онда када су се искрцали у Солуну, траје још непрестано.
Сада се ради свима средствима да се придобије Грчка за акцију на Балкану. Средства су пропаганда помоћу новина, концерата, кинематографа, прилози хуманим установама, исхрана сиротиње итд. и насилна блокада, поморска полиција, заузимање важних тачака итд.
Ђенерал Сарај је војни политичар. Играо је видну улогу у сузбијању клерикализма. Добро је виђен у Владиним круговима. У штабу постоји политичко одељење у коме су и два народна посланика. Ту је шеф одељења Гримбон – Бален, пријатељ Бријанов, човек врло вешт и окретан. Ова група људи са ђенералом Сарајом на челу, политичаром по темпераменту, од великог је утицаја на политику балканску, можда више од француских посланстава на Балкану.
Мада Французи политички раде да увуку Грке у акцију, војници Грке презиру. Грци пак омрзли су Французе и уопште савезнике, због њиховог безобзирног понашања (на улици се и не поздрављају). Но што је најважније ови људи из политичког одељења сматрају се компетентни за бугарске ствари. Сугерисани од неких официра из раније Маћедонске жандармерије мислили су, да је Маћедонија бугарска, као и да је данашњи режим у Бугарској на издисају и да сав народ једва чека да падне у наручје Русији. Последње посете у Паризу и изјава Гешовљева, доста их је истрезнила.
До скора се мислило да је Бугарска вољна, да закључи сепаратан мир, ако јој се остави Маћедонија; изгледа, да се то веома жели. Када се има на уму велики утицај политике на рад савезника код Солуна, онда се види колико су ове идеје штетне. Потребно је извести их из ове заблуде; натерати их да воде рачуна о нашим интересима, ситуација ће бити одмах јасна и рад савезника код Солуна опредељен. У чисто војним стварима нема јединства. До Божића постојале су две Врховне команде: Француска и Енглеска, које су се међу собом само саветовале. Неповерљиви су један према другоме, узајамно се тајно контролишу.
Сад је ђенерал Сарај главни командант, но само у командном погледу, иначе обе војске самостално администрирају. Сада иде боље, но ипак ђенерал Милн неће радо да извршава наређења ђенерала Сараја, а овај нема толико ауторитета, да га примора.
У опште међу официрима не постоје интимније везе, свако живи за себе. Према свему овоме, докле год трају овакве прилике, савезничке трупе код Солуна осуђене су на неактивност; имају просто да бране Солун, старајући се да привежу бар раван број непријатељских трупа. У овом циљу и избачени су јачи одреди до саме границе, где се дешавају обичне чарке и реперисање терена артилеријом, а за све то време непрестано се ради на што јачем утврђивању непосредне одбране Солуна. Изгледа, да је у овом смислу добијена инструкција из Париза. Општи циљ код Француза: продужити рат са што мање жртава по себе; сад довлаче руске трупе и у Француску“.
ОБр. 17 од 25. априла
„Част ми је известити да сам имао дужи разговор са мајором Рекеном, изаслаником ђенерала Жофра, из тога разговора извео сам овај закључак:
„На последњој конференцији у Паризу утврђено је да се офанзива предузме једновремено на свима фронтовима. Бојазан је да наша војска не буде потпуно реорганизована за ову општу офанзиву. Операцијама на Балкану не придаје се велики значај на рат о Европи но само у смислу рашчишћавања ситуације на Балкану; можда савлађивање Бугарске. За операције већег стила налазе тешкоће у терену, снабдевању, великој удаљености од Француске, тешко савладљиву баријеру Саве и Дунава. Има се на расположењу само једна железничка пруга, док непријатељ с оне стране има добру железничку мрежу и близу је својих центара за снабдевање. Надају се о придобијању Румуније; ставиће је пред алтернативу или да уђе у рат или да се ничему неможе надати. На Грчку војску не рачунају; неспремна технички, разривена трзавицама, опала морално. Грчки Краљ добио је гаранције интегритета од централних сила, сада ако победе добро, иначе да извуче консеквенце из свог неискреног и издајничког рада. Бугаре прво треба казнити, па ће се онда говорити са њима. Ово ми не изгледа сасвим тачно; по свему, Бугарска би се и сад радо примила. Један аероплан бацио 4 бомбе на Софију; кад су авијатичари захтевали, да понове бомбардовање забрањено им је. Мишљење је да наша војска не треба да сачека потпуну реорганизацију на Халкидику, но како која дивизија буде готова, да се упућује на део фронта, где ће доцније бити употребљена сва Српска војска. Рекао сам да наша Врховна команда не жели делимичну употребу; одговорио је, разуме се, то се и не мисли, него да се постепено концентрише на правцу дејства, где ће се употребити ускупно. Изнео сам му наше жеље у смислу засебне базе; интервенисао је код ђенерала Сараја и рекао ми је, да ће наше жеље бити задовољене. Сазнао сам, да ђенерал Сарај има инструкцију од ђенерала Жофра, да за сад има да привеже равну снагу, којом он располаже, и добиће из Париза дан и час, кад треба да пређу у офанзиву. Немци одвлаче трупе са фронта, за сада имају свега две дивизије (101. и 103.) на фронту Ђевђелија – Дојран, но као да је већ и 103. дивизија спремна за одлазак. Аустриских трупа нема, све су у Албанији. Остају само Бугари са 6 до 7 дивизија (поднећу детаљан извештај). Према овоме Французи, као за сад да не успевају, да задрже снаге, које имају према себи. У Француској изашла су нова правила и упутства на основу искуства из садашњег рата. Врше се вежбања више но икад до сад. Трупе се свлаче са положаја уче примени начела савременог ратовања; нарочито командовање. Главни принцип: припрема артилеријом; дивизије у јуришној формацији на 150 корака од непријатеља. Цео први положај има се заузети на јуриш не водећи рачуна о утврђењу, као да не постоје, забрањено је силазити у ровове. По заузећу првог положаја командовање има, да припреми брзо напад артилеријом и свежим трупама на други утврђени положај, који се обично налази на 3 – 4 км. позади првог. Рачунају за напад дивизију на километар фронта. Вештина је при заузимању првог положаја уочити одмах осматрачке тачке за артилерију у циљу артилериске припреме за напад на други положај, одмах их заузети и продужити дејство даљнометним топовима не дајући времена, да се непријатељ припреми, пласира артилерију. Благовремено припремити свеже трупе за напад на други положај онако исто као и на први. Неопходна је вежба трупа и командовање у овом смислу иначе се не може имати успеха. Обећано ми је послати сва правила и упутства, но молим, да се званично тражи из Француске Врховне команде“.
ОБр. 18 од 26. априла
„Част ми је известити да сам обишао главну одбранбену линију Солуна, која је утврђена по најновијим искуствима из овога рата. Има два утврђена положаја на 2 – 3 км. један позади другога. Сваки положај састоји се из три линије утврђења. Свака линија састоји се из утврђених центара, који се узајамно бране. Веома је велика примена препреке од жица. Сви су центри окружени жицом; испред целог (појаса) положаја широк појас жице; простор између ових двеју препрека сав избраздан жицом, чиме се образују засебни затворени простори, тако да кад непријатељ продре у један свуда наилази на препреке, тучене анфиладном и фронталном ватром са свију страна: митраљеском, топовском и пушчаном; ово је исто и са отпорним центрима. Прва линија налази се на предњем нагибу и темену, друга линија на контра нагибу а позади ове трећа линија. Све су линије и утврђени центри спојени саобраћајницама удешеним за пешадиску ватру са обе стране; саобраћајнице заштићене препреком од жица. Позади првог утврђеног положаја ради се други утврђени положај на даљини од 2 – 3 км. у истом смислу. Овде је и тешка артилерија; сигурно заклоњена. Сав је предтерен реперисан, подељен по квадратима тако, да се увек тачно зна, где се евентуално налази непријатељ и одмах имају тачни податци за гађање. Грудобрана и ровова нема нигде, тако да кад се дође на утврђени центар, добија се утисак, као да се стоји на једном отвореном кртичњаку. Ровови за стојећег стрелца; саобраћајнице изнад висине човека. Оваки су исти радови извођени и на потпуно каменитом терену, где је све рађено помоћу динамита и лидита. Свуда има заклона за људе, потпуно заштићених и од највећих калибара. Ровови се поседају тек кад бомбардовање престане. Заклони за митраљезе и људе у бетону. Позади положаја па све до Солуна израђени насипи, шосеји и за најтеже аутомобиле. Позади другог положаја спроведена железница уског колосека. Пред утврђеним положајем потпуно откривен терен; на много места ногари; пред западним фронтом Вардар. Природна гласија. Непријатељски артилериски положај на 6 – 8 км. Са обзиром на све ово, имајући на уму тешкоћу довлачења артилерије и снабдевање муницијом код непријатеља, може се рачунати, да су положаји готово не заузимљиви. Нападач би морао жртвовати 150 до 200.000 људи, па да можда опет ништа не учини. Сви официри кажу, да су положаји код Солуна много јаче утврђени него на француском фронту; имало се доста времена и нису били од никог узнемиравани. Доиста Солун је веома добро и јако утврђен. За напад треба имати много тешке артилерије са доста муниције; жртвовати много војника. Према садањој ситуацији Солун не мисле нападати. Трупе се одвлаче са овог фронта; Аустријанаца нема; Немаца свега две дивизије, од којих по свему, једна скоро одлази. Остају само Бугари са недовољно тешке артилерије и муниције. Карактеристично је да су Немци сами порушили објекте на прузи Дојран – Довотеп. Француски и енглески одреди избачени према граници Ђевђелија – Дојран нису никако узнемиравани“.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 174
Команданту III. армије
„У вези наређења ОБр. 24 од 24. овог месеца наређујем да се на брод „Персео“ укрцавају одељења Дринске дивизије: по прегледу № III. под бројевима од 27 до 31 закључно. Укупно 175 људи. Укрцавање 2. маја у 13 часова у Мораитики“.
ОБр. 206
Команданту III. армије
„У вези наређења ОБр. 24 од 24. овог месеца наређујем да се на брод „Теодор Мант“ укрцавају одељења из Дунавске дивизије по прегледу № III. под бројевима од 1 до 20 закључно. Укупно 923 човека. Укрцавање у Мораитики 2. маја у 13.30 часова“.
ОБр. 207
Г. Министру Војном
„Врховна команда под ОБр. 27853 од 24. фебруара ове године изложила је г. Министру Војном план дејства, који би требало предузети на Балканском ратишту, да се добију пресудни резултати, сматрајући да је ово ратиште од велике важности и кад би се на њему предузеле операције са довољно јаким снагама, да би се онда у многоме допринело брзоме решењу Европског рата. Том приликом нарочито је истакнута потреба, да у операцијама на Балкану узме учешћа Руска војска, чија би појава према Бугарима била од великог утицаја на морал Бугарске војске, а резултат тога био би да се маса војника можда не би ни борила или ако би се борила, онда би то било са много мање отпорности него иначе.
Појава руских трупа на Маћедонском војишту била би од велике користи не само у војничком, већ у политичком погледу, јер би се само тако манифестовала потпуна солидарност савезника на Балкану, а и разбило уверење које постоји код нашега и бугарског народа: да Руси неће директно учествовати у рату противу Бугарске, већ да увек према њима показују извесну наклоност.
На послетку постоји још један доказ да би појава Руске војске на Маћедонском војишту била од велике користи по савезнике а то је, што је од дужег времена наступило у Бугарској војсци, бегство у већим размерама, и сви бегунци, као и заробљеници једнодушно тврде, да би се бугарски војници у маси предавали, само кад би на Маћедонском ратишту били Руси, јер у њима имају поверење, да им се по предаји неће десити никакво зло. Кад би дакле било Руске војске на Балкану, онда би се постигао позитиван резултат: бегство и расуло код Бугарске војске, што би у велико олакшало будућу офанзиву на Балкану.
Пораз Бугарске војске неминовно би имао великог утицаја на Румунију, а евентуално и на Грчку, чији би улазак у акцију противу централних сила учинио, да се брзо добију велики успеси према Аустрији и Европски рат приведе крају.
Пошто су Руси у последње време послали известан део своје снаге у помоћ Французима, за коју је стварно мања потреба на Француско – Немачком војишту, него што је то на Маћедонском војишту, то значи да би могли послати овамо извесну помоћ, која би била од неоцењене користи по резултат операција на Балкану.
Из ових разлога част ми је поново молити господина Министра Војног за дејство преко Краљевске Владе, да Руси пошаљу код Солуна један корпус, или бар једну јачу дивизију; а ако нису у могућности да пошаљу потпуно наоружане трупе, онда могу урадити онако исто као што чине шаљући помоћ Французима, да пошаљу само људство у Марсељ или Солун, где би га Французи наоружали, а потом послали на фронт Маћедонски.
Молим сматрати овај предлог за хитан“.