У току овога дана укрцан је у пристаништу Мораитика I. транспорт Тимочке дивизије на брод „Аустралијен“ и то:
Штаб I. бригаде, све инжињерске јединице, санитетске јединице (осим 4 пољске болнице), артилериске јединице (сем рововске батерије), јединице колонске коморе (осим пекарске чете).
Укупно: 2.167 људи. Поред овога броја било је још на лађи из штаба II. армије 575 људи, а из Шумадиске дивизије 178 људи.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 12. маја ове важније извештаје:
Из кабинета Министра Војног
Пов. Бр. 13 од 10. маја
„Са одласком наше оперативне војске и Врховне команде са Крфа у Солун на Балканско ратиште, стварно се отвара и питање о односима наше Врховне команде према команди Источне армије Француске војске. Како се Њ. Краљ. Височанство Престолонаследник Врховни Командант лично бавио у штабу Врховне команде Француске војске, којом је приликом оставио и свог делегата, ђенерала г. Михајила Рашића, ја сам тражио обавештење од ђенерала г. Рашића, да ли је то питање о односима наше Врховне команде према команди Источне армије Француске војске тамо у опште покретано, у коме смислу и правцу, па сам добио ова два одговора: „За регулисање односа командовања нисам чинио никакав корак. Врховни Командант је сам нешто радио; питање о командовању држао сам, да је Престолонаследник покренуо овде и да је имао основа веровати, да ће се решити како ми желимо. Ако то није онда га не треба ни покретати него чекати да то можда Французи покрену. Имао сам прилике закључити да нам остаје сигурно: да ће по директиви наша војска у своме кругу радити. Према свима приликама дошао сам до закључка да то питање не треба покретати, да не би смо претрпели неуспех са свим рђавим последицама од тога за наше даље односе. Ако је потребно директно питати Жофра шта мисли, молим наредите ми. Био бих мишљења, да и то не чиним. Саставите пројект односа за садање прилике, па ми пошаљите, да детаљно проучим и издејствујем да Жофр тако нареди“.
Имам част известити начелника штаба Врховне команде о овоме с тим, да је на седници Министарског Савета од 9. ов. мес. под председништвом Њ. Краљ. Височанства Престолонаследника решено, да се ово питање за сада још неће покретати, али да Врховна команда, односно начелник штаба, по одласку у Солун, ако буде наишла на какве тешкоће у погледу командовања и осталих службених односа са командантом Источне армије, ђенералом Сарајем, одмах о томе извести Министра Војног како би то био повод да Краљевска Влада покрене ово питање и дипломатским путем га расправи“.
Од војног изасланика у Италији
Бр. 417 од 10. маја
„Пуковник, који је придат војним изасланицима саопштио ми је данас од стране ђенерала Пероа, да Врховна команда не може дати одобрење за пуковника Катанића, што треба да тражи наш посланик од Министра Спољних послова у Риму. Из свега овога види се, да талијанска Врховна команда не жели, да наши официри иду у Валону. Јасно је, да решење овога не зависи од министра спољних послова, а кад би баш и зависило сигурно је, да ће Министар Спољних послова тражити мишљење Врховне команде. Према свему овоме, одобрење се неће моћи за сада добити ни преко Министра Спољних послова“.
Од делегата пуковника Милојевића
Депешу од 11. маја
„Ђенерал Сарај наредио је, да се 1. комбиновани пук, сем ђачког батаљона смени са положаја и упути у Седес на расположење Врховној команди. Молим одговорите ми на депешу ОБр. 75 од 9. маја 1916. године“.
Из кабинета Министра Војног
Бр. 18 од 10. маја
„Имају се основи за веровање, да ће у будућој офанзиви савезника на Балкану учествовати и Есад паша са својих 600 људи, колико их је успео пребацити у Италију и где се и сада налазе. С обзиром на груписање савезничких трупа на Балкану на две главне основне тачке: Солун и Валона, на пројектовани наш правац операција преко Битоља и на то да би Есад паша понајпре требао да оперише у Албанији, по терену који му је најбоље познат и где се налазе његови сународници и приврженици – имам част молити начелника штаба Врховне команде, да изволи подробније проучити све околности и послати своје мишљење – пројекат: На коме би се правцу и са каквим одређеним задатком имале употребити Есадове трупе, да ли би било потребно и могућно, да се Есад паша појача са извесним нашим трупама и које би се од наших трупа за то најбоље могле употребити; да ли би се оне могле ставити под његову команду; да ли би требало у том случају и како организовати штаб Есад паше. Ако би се Есадове трупе, појачане извесним делом наших трупа, употребиле тако да служе као веза између источних и наших трупа, да ли би требало да оне отпочну акцију пре наших главних операција у циљу претходног придобијања арбанашког становништва на страну Есадову и нашу или би ту акцију требало отпочети једновремено са општом офанзивом савезника на Балкану“.
Бр. 15 од 11. маја
„У току преговора са нашим послаником у Атини и специјалним изасланицима пуковницима г. Васићем и Недићем, Грчки Министар Спољних послова обећао је да ће за пролаз наших трупа уступити Коринтски канал без икакве резерве, а одбио да дозволи превоз железницом, пошто би то довело грчку владу у врло тежак положај. Међутим преговори се настављају и даље, како са владом тако и са Ђенералштабом у погледу техничке способности железничке пруге и питање о могућности њене употребе. По последњој депеши пуковника г. Васића изгледа, да је то питање узело повољнији ток. Док се пак ово питање не изведе на чисто, пуковник г. Васић је мишљења, да би требало приступити транспортовању кроз Коринтски канал, и пошто савезници немају малих бродова способних за пролаз кроз њега, молим за одобрење, да се може закупити потребан број погодних грчких лађа. Достављајући предње молим, да ми Врховна команда достави своје мишљење о целисходности превоза наших трупа кроз Коринтски канал, а ја сам учинио питање Француској мисији и адмиралу: да ли би савезна флота могла обезбедити ове транспорте до уласка и кроз Коринтски залив“.
Бр. 21 од 12. маја
„Сутра 13. ов. мес. око подне укрцаће се 6. шасерски батаљон и отпутовати са Крфа. С обзиром на велике услуге, које је овај батаљон указао нашој војсци, прихвативши је са усрдношћу у њеним најтежим данима при доласку на Крф налазим, да наши војници треба да узму видна учешћа у испраћају шасера. С тога молим, да Врховна команда нареди да за испраћај овога батаљона изађе 13. тек. мес. до 11 часова пре подне по 1 вод пешадије, коњице и артилерије са једном заставом и музиком на главно пристаниште у вароши Крфу, где ће бити укрцавање. Добро би било, да испраћају присуствује неколико официра из Врховне команде, као што ће присуствовати и из војног министарства, а наредићу, да изађу и остали официри, који се налазе у вароши Крфу“.
Од делегата пуковника Милојевића
ОБр. 477 од 12. маја
„Непријатељ организовао канале за пренос поште из Битоља у Грчку, а изгледа да постоји и тајна телефонска веза. Французи у неколико пресекли онај код Флорине једним својим батаљоном, но сад се продужује пренос на Биклиште. Ђенерал Сарај моли за хитно решење о упућивању добровољачке чете у Флорину. Трупе Мелгашке пристижу за позадину. Молим за хитан одговор по депеши О. № 75“.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 460
Команданту Тимочке дивизије
Сутра 13. тек. мес. у 7 часова у пристаништу Мораитика укрваће се из Тимочке дивизије:
а) На брод „Савоја II.“ укупно 700 људи.
б) На брод „Натал“ укупно 1.300 људи“.
ОБр. 463
Г. Министру Војном
„Као што сам већ имао част известити господина Министра, имао сам био намеру да пошаљем у Валону пешадиског пуковника Војислава Катанића који одлично познаје Албанију и има великих познанстава и веза са Арнаутима. Његова би улога била да из Валоне, као погодног центра, стоји у вези са Арнаутима и прибавља податке о стању у Албанији, да омета рад непријатеља и да своје познанике употреби у нашу корист као и корист Италијана, наших савезника. Кад буду почеле операције, пуковник Катанић би одржавао, поред тога, и везу између Српске и Италијанске војске. Са собом би одвео 5 – 6 људи, добрих познавалаца Албаније.
У овоме смислу издао сам наређење војном изасланику у Риму да код Италијанске Врховне команде изради одобрење за одлазак пуковника Катанића у Валону и за право употребе шифре.
Талијанска Врховна команда после дужег одлагања, одговорила је најзад, да она не може дати ово одобрење, већ да исто треба да тражи наш посланик у Риму од талијанске владе. Јасно је, да Талијанска Врховна команда не жели да наш официр иде у Валону, и да нехотећи да то отворено призна, решење овога питања намерно одуговлачи.
Међутим, ја сматрам, да је потребно да се инсистира на овоме питању, те да Талијанска Врховна команда и Влада даду категоричан одговор из кога ће се моћи ценити да ли уопште желе или не да с нама заједнички раде. Према томе одговору подесиће се и наше држање.
Молим, дакле, господина Министра, да дипломатским путем захтева од италијанске владе дозволу за одлазак пуковника Катанића у Валону и за његов тамошњи рад у духу ове представке.
До решења овога питања, пуковник Катанић и његови људи остаће на Крфу“.
ОБр. 474
Г. Министру Војном
„Према наређењу г. Министра Војног, Строго Пов. Бр. 18 од 10. маја част ми је изложити следеће моје мишљење. Слабе трупе Есад паше од 600 људи требало би да оперишу на просторији где он има највише приврженика. Али, како је та просторија делом окупирана од Аустријанаца, где не би могао имати успеха због слабе снаге и делом је у свери талијанске војске која вероватно неће дозволити, да он дејствује под нашом управом, то је питање о употреби Есад пашиних трупа врло сумњиво, нарочито и зато, јер је расположење Есад паше према Талијанима, у колико је мени познато, неповољно, те тешко, да би пристао придружити се талијанској војсци. Кад би се Есад пашине трупе појачале нашим трупама, онда би несумњиво талијанска Врховна команда захтевала, да та група буде под њиховом командом, што би поред осталога било штетно и зато, што би се наше трупе ослабиле на главноме фронту и што би Талијанима дало повода, да код Валоне не групишу онолике снаге, колико је потребно за успешне операције са тога фронта. Поред тога било би врло великих тешкоћа у погледу исхране и снабдевања наших трупа, које би биле упућене за појачање Есад пашиних трупа. Напослетку утисак, који су наше трупе добиле приликом одступања кроз Албанију, нападнуте, пљачкане и убијане од стране Арнаута па и самих Есадових присталица, такав је, да се не може ничим изгладити и да би се трупе упућене на заједничко дејство са Есад пашиним трупама осећале осуђене на смрт, те не би било искључено бегство. Из свих ових разлога мишљења сам, да се Есадове трупе не појачавају нашим трупама, нити да му се формира нарочити штаб од наших официра. Односно правца дејства Есадових трупа било би најбоље да буду упућене преко Берата и Корчи у циљу одржавања веза између наше и талијанске војске, ако талијански ђенералштаб не би хтео упутити их у базен реке Шкумбе, где би имале највише успеха, пошто је на томе правцу највећи број Есадових приврженика. Дејство Есад пашиних трупа треба да отпочне онда, када и општа офанзива на Балкану, јер ако уђу у акцију раније онда може претрпети пораз због своје слабости, а и прерано открити своју снагу и компромитовати успех. У току операција, ако ситуација буде то захтевала. Есадове трупе, које би оперисале правцем Берат – Корча могу се појачати нашим добровољцима, о чему би Врховна команда водила рачуна“.
ОБр. 476
Г. Министру Војном
„Грчка Влада није се никада противила, да се наше трупе транспортују кроз Коринтски канал и ту идеју имао је француски војни изасланик у Атини пуковник г. Браке, који је тим поводом долазио на Крф, да би обавестио ондашњег шефа Француске мисије ђенерала Мондезира и француског адмирала. Међутим француски адмиралитет одбацио је ту идеју као непрактичну, јер пролаз кроз Коринтски залив опаснији је него широким морем и осигуравањем транспората у томе случају било би врло тешко и несигурно, а у брзини транспортовања трупа не би се много добило, јер је моћ и број лађа, које могу прећи кроз залив врло мали. Да се врши транспортовање трупа једновремено широким морем и кроз канал немогућно је због тога, што савезничка флота не може да обезбеди оба пута транспортовања. Према томе моје је мишљење, да не би требало користити Коринтски залив за транспортовање наших трупа, јер би се врло мало добило у брзини транспортовања а опасност је много већа. На послетку учинио би се излишан трошак око закупљивања грчких бродова. Пошто је савезничка флота узела на себе, да транспортује и осигурава транспорте наше војске, то налазим, да је најбоље бригу о томе оставити њима“.
ОБр. 477
Пуковнику Милојевићу – Солун
„Са ОБр. 431 од 11. ов. мес. одговорено на вашу депешу Бр. 75 и одобрено да се Добровољачки одред под командом ппуковника Војина Поповића може упутити у Флорину“.