I. армија
У логору Доњи Ипсос без промене.
II. армија
Тимочка дивизија:
14. марта у 8 часова I. ешелон ове дивизије кренуо се из логора Виро за Строигиле где су трупе приспеле око 11.30 часова и убиваковале се у одређене им логоре.
II. ешелон Тимочке дивизије кренуо се 14. марта из логора код Г. Ипсоса и заноћио је у прелазном логору „Виро“.
Шумадиска дивизија у јужном логору Месонги.
III. армија
Дунавска дивизија налази се 14. марта у сталном јужном логору Брагањотика.
Дринска дивизија вршила је припреме за покрет из логора код Говина у прелазне логоре.
Укрцавање у Валони
У току 14. марта није било укрцавања.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 14. марта ове важније извештаје:
Из кабинета министра војног
Писмо Строго Пов. Бр. 24 од 12. марта
„Имам част спровести овај предмет с молбом да начелник штаба Врховне команде изволи поднети своје мишљење о регулисању односа командовања између наше Врховне команде и Источне армије Француске војске при евентуалним операцијама од Солуна“.
Предмет
Војни изасланик у Француској доставио је г. Министру Војном писмо ОБр. од 28. фебруара ове садржине:
„Част ми је у прилогу послати две копије (једна за Врховну команду) писма, које је командант Француске Врховне команде ђенерал Жофр доставио своме председнику министарског савета.
Потписати је депешом Пов. Nо. 171 од 28. фебруара (дипломатска шифра) имао част укратко о овоме да извести господина Министра, но само то сам био чуо из уста начелника штаба Врховне команде ђенерала Пеле, и пошто сам испратио горе поменуту депешу, добио сам ову копију.
Начелник штаба Врховне команде, ђенерал Пеле ми је рекао: „Ради решења многих војничких питања, нарочито о будућој употреби Српске војске најбоље би било, кад би са Њ. В. Престолонаследником овамо дошао Начелник штаба Српске Врховне команде ђенерал Бојовић.
Конференција представника савезничких војсака, требала је бити њиховог 1. марта, ну је одложена најмање за 7 дана због битке код Вердена.
Како ће се на тој конференцији решавати питање о будућој офанзиви савезника а нарочито о раду савезничких трупа на Балкану, то је неопходно потребно, да као представник Српске војске на тој конференцији буде начелник штаба Врховне команде ђенерал г. Бојовић. Због тога сам депешом и јавио, да би ђенерал г. Бојовић требао да буде у Паризу до 6. марта“.
Прилог (у преводу)
Штаб Врховне команде 26. фебруар 1916. године
Француских армија
Ђенералштаб (Т. О. Е.)
3. Биро
Бр. 17642
Ђенерал Врховни Командант Француских армија
Г. Председнику Министарског Савета
(кабинету Министра Иностраних дела)
„Од момента када Српска војска буде отпочела искрцавање на Халкидику, биће потребно, да њен ђенералштаб буде транспортован на то место, како би он сам могао дејствовати при: груписању, обуци, упућивању дивизија а по потреби и њеном пласирању на једном делу утврђеног фронта.
Но тада ће се морати поставити питање о односима између команданта Српске војске и команданта Источне армије.
Требало би да се унапред тачно установи уговор о поменутим односима и да ђенерал Сарај, који ће имати задатак да са потребама сваке врсте осигура целокупно снабдевање Српске војске, потпуно тачно познаје границе својих права, која се односе иа војничке операције. Тај уговор може се установити само сарадњом Престолонаследника Србије и Српске Владе.
Поред тога, један телеграм ђенерала Де Мондезира саопштава ми, да би српски ђенералштаб желео, да се Српска војска отпочне укрцавати тек у времену када њено целокупно бројно стање буде потпуно физички опорављено, наоружано, опремљено итд.
То би значило изгубити један месец; сада би се пак могло већ помишљати на транспортовање по једне бригаде из сваке дивизије.
И ово врло важно питање треба што пре решити.
Част ми је молити Вас, да ме известите путем нашег министра на Крфу о томе да ли у овом цељу не би било опортуно да Престолонаследник у пратњи г. Пашића и једног представника српског главног ђенералштаба што пре одреди дан поласка на пројектовано путовање у Француску“.
Ј. Жофре с. р.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 28542
Г. Министру Војном
„Према захтеву г. Министра Војног од 12. овог месеца Строго Пов. Бр. 24 у погледу односа наше Врховне команде према Главном Команданту Источне савезничке војске код Солуна, кад наша војска буде тамо стигла за будуће операције, част ми је дати своје мишљење у овоме:
За правилно решење овога узајамнога односа за операције код Солуна постоје у главноме два питања, која треба задовољити:
а) самосталност Српске војске и
б) сагласност њена у операцијама са савезничким војскама.
Ова два питања посматрана са чисто нашега српскога гледишта, могла би се решити најповољније по наш углед и у нашу корист, кад би се савезничка Источна војска са њеним главним командантом, ставља под нашу Врховну команду, на чијем је челу Њ. Кр. Височанство Престолонаследник. Али је веома сумљиво, да би савезници на то пристали а и бојати се, да не би они сматрали за нескромност с наше стране, кад би ми то тражили.
Полазећи дакле са тачке гледишта, да савезници не би пристали, а и да ми нећемо тражити, да наша Врховна команда командује и њиховим војскама, неможемо ни ми пристати, без уштрба за наш углед у очима света и наше војске, да се наш Врховни Командант и војска потчини њиховом главном команданту, а међутим је ипак неопходно потребно јединство и сагласност у операцијама за постижење жељеног успеха над непријатељем.
Да би се решења ова два супротна питања, колико толико довела у сагласност, како у нашем посебном, тако и у општем савезничком интересу без осетног уштрба по нашу самосталност, углед и морални утисак на нашу војску, моје је гледиште, да би тај узајмни однос требало решити на овај начин:
1) Да Српска војска добије засебан сектор (западни) на Солунском операциском фронту, и према томе сектору, операциски правац ка Битољу, у смислу мојих гледишта, изложених у акту од 23. фебруара тек. год. под ОБр. 27853, тако, да она цела, неподељена, оперише под својом Врховном командом.
2) Да се поступно за сваки период операција, споразумно између наше Врховне команде и Главног команданта савезничке Источне војске, поставља и утврђује у стратегиском смислу циљ који се заједничком акцијом жели постићи, па да према општој заједничкој директиви, чија би се редакција у смислу већ утврђеног циља уступила главном команданту Источне савезничке војске, Српска војска оперише на свом сектору, односно на своме операцискоме правцу по нахођењу своје Врховне команде, према општој и својој посебној ситуацији, која би се развијала, а у заједничкој вези и сагласности са савезничким војскама, односно са њиховим главним командантом.
За одржавање тесне везе и сагласности у операцијама свију савезничких војсака према општој ситуацији и посебној за сваку војску и за благовремено споразумевање и обавештавање о свему што се односи на непријатеља и операције, неопходно је потребно, да узајмно у главним штабовима савезничких војсака постоје делегати (одржачи веза), који ће уживати обострано пуно поверење.
Ово је што се тиче сагласности у погледу операција.
У погледу пак снабдевања оружјем, муницијом, храном, оделом и осталом целокупном материјалном спремом, моје је мишљење, да сваки француски утицај на унутрашњу нашу управу и администровање треба да престане на самом пристаништу по истовару и предаји свега онога чиме нас они снабдевају.
Ако се на овај начин буде удесио узајмни однос и ако са обе стране буде добре воље надам се, да се неће доћи ни до каквог неспоразума и озбиљнијег трвења, који би ометао заједничку сагласну акцију“.
ОБр. 28551
Наредба Врховног Команданта за сву војску 15. марта 1916. год. на Крфу
„Пошто ћу од данас одсуствовати кратко време, наређујем, да ме у дужности Врховног Команданта, до мога повратка, заступа мој Начелник штаба ђенерал Петар Бојовић“.
Александар с. р.
ОБр. 21552
Г. Министру Војном,
командантима I., II., III. армије,
Начелнику Ађутантског и инжињерског одељења, Главном Интенданту
„Главнокомандујући Француске војске преко шефа Француске мисије обратио се нашем Врховном Команданту Њ. Краљ. Височанству Престолонаследнику Александру с молбом, да команданти армија и дивизија наше војске посете француски фронт; да се путовање изврши у две партије од по 6 официра. Прва партија да буде у штабу Француске Врховне команде око 21. тек. мес. а друга у почетку месеца априла по новом. Бављење на фронту трајаће пет дана. На основн одобрења Врховног Команданта и одазивајући се предњем позиву Главнокомандујућег Француске војске, у прву партију одређујем: команданта III. армије ђенерала Павла Јуришића – Штурма; вршиоца дужности команданта I. армије пуковника Мил. Васића; команданте Дринске, Шумадиске и Тимочке дивизије пуковнике: г. Крсту Смиљанића, Живка Павловића и Љубомира Милића и начелника инжињер. одељења Врховне команде инжињерског пуковника г. Ђурђа Лазића. Полазак ове партије биће 16. тек. мес. по подне“.
ОБр. 28559
Господину Министру Војном
„Код појединих јединица налази се известан број добровољаца – аустриских заробљеника, који су према нарочитим решењима г. Министра Војног примани под извесним условима за попуну граничне трупе, жандармерије и кадровских пукова, који су вршили службу у новим крајевима. Са обзиром на услове и околности под којима су ови добровољци примани у нашу војску, а имајући у виду и обзире, којима се ратујуће стране руководе у погледу заробљеника мишљења сам, да би по овоме питању требало поступити по следећем:
1) Све оне који су на неборачким местима као мајстори, електротехничари, механичари, болничари итд. да се и даље задрже на тим местима, разуме се ако на то пристају.
2) Од свију осталих не изузимајући ни Југослевене из Аустро – Угарске и који су код нас упућени као добровољци из Русије узети писмене изјаве, у којима ће они изјавити: да ли пристају да се боре уз нас и у саставу наших пукова или желе да се као заробљеници врате у заробљеничку команду и
3) Да се са овим из тачке 2 одмах поступи у духу њихових жеља. Узму ли се ма какви други обзири при расправи овога питања неће се доћи до правилног решења и што је најважније, ако ти добровољци и против њихове воље буду задржани и даље у строју, не само да се од њих неће имати никакве користи, већ ће бити само штете како у материјалном тако и у моралном погледу, а сем тога даћемо повода непријатељу, да одговори истим начином и то још у јачој мери. Молим г. Министра за хитно решење по овом питању“.