Извештаји
Врховна команда примила је у току 16. априла ове важније извештаје:
Од г. Министра Војног
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9649 од 14. априла
Наш војни изасланик у Лондону пуковник Николајевић депешом Бр. 384 од 11. априла извештава:
„Друга партија официра кренула се за Русију данас по подне, вођа пуковник Јосиповић. У њој су 18 официра, 1 ветеринар, 1 чиновник, 2 медецинара и 9 подофицира и редова“.
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9653 од 14. априла
Господин Министар Унутрашњих Дела 10. априла доставио је следећи извештај, који је добио преко комесара из Солуна од једног повереника у Лерину: „Успео сам да данас добијем извештај из Битоља, који ми је послат од поузданог човека. Он гласи: У Битољ је дошао 16. и 17. пук Бугарске војске; сва војска је размештена по кућама тако да нема ниједне празне куће. У Битољу има и ескадрон немачке коњице. Ова је пре неколико дана долазила до Кенала и истог дана вратила се натраг у Битољ. У Кеналима и Добровену има по два топа од 21 см. Тако исто и код села Велушине има топова истог калибра. На планини Острецу има два аероплана (у извештају се вели цепелина). Код Св. Недеље у пољу има 14 аероплана. У Криволаштинима и непосредној околини има цео пук војске. У Белој касарни у Битољу смештена је топовска муниција; тамо има и топова бугарских и аустриских, на истоме месту, где су некада и турски топови били смештени, но чувају се затворени под стражом, те се незна колико их има и каквог калибра. Брашно за Бугарску војску смештено је у кућама у „Јени Мали“, а за Немачку војску смештено је у магацину између Беле касарне и болнице испод брда на коме се налазе турски магацини и стражаре. Пут од Битоља до Велеса покварен је тако, да се колима једва може стићи за три дана. Чује се да се прави железнички пут од Велеса до Бабуне, али шине нису намештене, као и да железнички саобраћај ради од Велеса до Ђевђелије“.
Од делегата пуковника Милојевића
ОБр. 575 од 14. априла
„Најзад сам успео; ђенерал Сарај изјави ми, да ће му са војничког гледишта и иначе бити пријатно, да Престолонаследник и Врховна команда буду у Солуну. Каже ми да је само био забринут за личну сигурност Престолонаследника и због односа са грчким властима. Препоручује аустриски конзулат за Престолонаследников стан. Покушаћу код Грка да добијем вилу „Алатини“ за Врховну команду. За сад друга зграда нема и што има далеко је раштркано“.
Од војног изасланика у Италији
Бр. 368 од 14. априла
„Данас сам се вратио у Врховну команду и од начелника Оперативног одељења тражио податке о трупама у Валони. Казао ми ово:
1) У Валони су 4 комбиноване дивизије талијанске, свака од по 12 батаљона активна. Називе и састав дивизија није ми хтео дати, вели, да то није никоме давато, само ми каза да су све трупе прве линије сем 6 територијалних батаљона. Артилерија има 50 батерија свију калибара; највећи је 21 см.
2) Непријатељ се задржао на десној обали Шкумбе и то Аустријанци, а јужно од Шкумбе находе се само арнаутски одреди. Није вероватан непријатељски напад на Валону. Аустријанци слаби; Бугари изгледа, да дејствују у Албанији.
3) Талијанске предстраже држе углавном линију: Богуница – Кундревица – Маластра (карта 1 : 200.000); те линије су главни положаји.
4) Задатак је трупа у Валони: Одбрана по сваку цену и евентуална кооперација са савезничким трупама у Солуну“.
Од г. Министра Војног
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9633 од 14. априла
„Војни изасланик из Румуније писмом од 29. фебруара ове године, са Пов. Бр. 988 доставља:
„Румунски војни изасланик у Софији, поднео је у првој половини овога месеца својој Влади следећи извештај:
1) Да бугарске дивизије имају по 3 пешад. бригаде од по 2 пука, 2 пука пољске артилерије, један дивизион брдске артилерије, један батаљон пионира и административне установе.
Због недостатка пушака пукови из 3. бригаде у свима дивизијама имају три уместо четири батаљона.
Ново формирање дивизије: 11. наоружана је „Берданком“ Бр. 2, а 12. дивизија „три-линејном руском пушком“.
Дивизије од 1. до 10. имају по 30.800 бораца и 3.500 небораца, а у целој дивизији има 23.200 пушака и карабина.
Свака дивизија има још по 26 митраљеза.
11. дивизија има 45.000 војника, а 12. дивизија којој недостаје артилерија и административне установе нема више од 25.000 војника.
Према овоме, у првих десет дивизија (од 1. до 10.) има:
Бораца 308.000
Небораца 35.000
Свега: 343.000
од којих наоружано пушком и карабином: 232.000 војника.
Кад се броју 343.000 (колико има свега војника у првих 10 дивизија) дода јачина 11. дивизије од 45.000; јачина 12. дивизије од 25.000 војника, онда јачина свих 12. бугарских дивизија износи: 413.000 војника, – од којих су првих 10 дивизија наоружани пушком или карабином 232.000 војника, коме броју треба додати број војника 11. и 12. дивизије наоружани пушком и карабином, за који се број до сада није могло сазнати, али чија укупна јачина 11. и 12. дивизије – износи 70.000 војника.
Па ако се предпостави, да је од целокупног броја 70.000 војника, колико има у 11. и 12. дивизији, три четвртине војника, као у првих 10 дивизија, наоружано пушком – јер ове дивизије немају коњице – онда се може предпоставити, да у 11. и 12. дивизији има наоружаних војника око 52.000, што са бројем – 232.000 – наоружаних војника у првих 10 дивизија, износи око 284.000 бораца, са пушком и карабином.
2) Главнокомандујући ђенерал Жеков, казао је да су у половини децембра 1915. год. бугарски губитци били: 15.000 мртвих, 30.000 рањених и 15.000 несталих и бегунаца – свега 70.000. Но војни изасланик румунски вели да је било само тешко рањених 40.000 и да мисли да је Бугарска имала најмање 80.000 губитака.
Но као што сам имао част раније известити, бугарски губитци према другим изворима износе око 100.000.
3) Армија ђенерала Кевеша, са трупама које су заузеле Ловћен јака је 75.000 војника, од којих око 35.000 остаће у Црној Гори за окупацију, разоружање становништва и обезбеђење комуникација, а остатак упућен је ка Драчу и Тирани.
У операцијама око Скадра ова армија била је потпомогнута бугарском I. и II. бригадом из 3. дивизије, а 3. бригада остала је у Призрену.
Изгледа да ће у операцијама око Валоне и Драча узети учешћа и 8. бугарска дивизија која се налази око Дебра, Охрида и Елбасана.
4) Штаб бугарске I. армије налази се у Битољу, у чијем су саставу: 3. и 8. дивизија и 9. дивизија која је између Прилепа и Битоља.
Коњичка дивизија повучена је из Битоља због исхране, али ће пре бити због заразе која влада.
Штаб II. армије је у Струмици, у чијем су саставу дивизије: 2., 5., 7. и 11. и једна коњичка бригада, и један градски (Софијски) артилериски пук, фронт: Ђевђелија – Дојран – Петрић.
У другој линији: 6. дивизија, фронт: Џумаја – Пехчево, а 1. дивизија фронт: Кратово – Егри Паланка – Ћустендил.
10. дивизија: Ксанти.
4. и 12. дивизија према Румунији, са 103. и 105. немачком дивизијом.
V. армија ђенерала Галвица има: 11. Баварску резервну дивизију, 25., 26., 44., 45., 134. и 226. немачку резервну дивизију и 26. немачку активну дивизију.
Ова армија има око 1.000 топова, од којих 20 топова аустриских, калибар 305 мм.
Према извештају Француске Врховне команде, 25. и 26. резервна немачка дивизија налазе се на француском фронту.
5) Према једној информацији, коју треба проверити, једна аустро – угарска, која треба да је 19. дивизија, налази се код Митровице – Косово, а један корпус, који треба да је 9. аустро – угарски, налази се око Лесковца.
6) Аустро – Немци уступили су Бугарима: Пожаревац, Крушевац, Куршумлију и за сада граница између Бугарске и Аустрије пролази преко Пожаревца – Куршумлије – Приштине – Призрена.
7) Бугарска народна банка отворила је своје филијале у 19 вароши у Маћедонији“.
Од г. Министра Војног
Ф. Ђ. ОБр. 9655 од 14. априла 1916. године
„Министарство Унутрашњих Дела писмом од 13. априла Бр. поверљиво, доставља извештај из Солуна добивен од инспектора Алимпића:
„Према извештајима који су добивени из Лерина, граница према Битољу још је затворена, и само се кришом и по цену велике опасности може прећи. Од поузданих повереника ипак се сазнало, да бугарска војска одлази из Битоља за Ђевђелију и румунску границу и да ће у вароши и околини остати само немачка и аустриска војска. Сви важнији положаји према Грчкој граници озбиљно се утврђују, стање је из дана у дан све горе, животних намирница нема нити се од куда доносе.
Два француска официра отпутовали су 13. марта, из Лерина за Корчу, у циљу рекогносцирања путева. Предходно су долазили код мене и код г. Ћирковића и молили за податке о путевима у округу Битољском и Охридском.
Последњи извештаји који су стигли из Лерина јављају да се Словенима и Турцима по пограничним селима кришом раздаје оружје од бугарско – немачких агената и да су Грци, бојећи се побуне, отпочели хапсити фамилије Словена, чији су чланови раније избегли у Србију или Бугарску“.
У исто време част ми је доставити вам и следећи извештај:
„У Битољу се налази већином Немачка војска и то 120. пешад. пук и 59. коњички пук.
У селима око Прилепа, налази се 78. пешад. пук аустриске војске.
У Прилепу се налази 14. и 16. пук Бугарске војске.
Према граници грчкој, већином су немачки војници, а мање бугарски.
На узвишењу села Дедабога и места Анматуша, налази се 8 – 9.000 војника из 22. пешад. пука Бугарске војске.
У селу Галичани (срез Прилепски) има око 300 војника бугарских из 16. пешад. пука (ова се војска храни из села).
Бугарска 1 батерија, која је била у Криволаштанима, отишла је 21. марта пут Прилепа.
23. марта (у времену када је извештај датиран), очекује се у Битољу нека војска, али још није стигла, о чему ћу накнадно јавити.
У Прилепу власти не наређују званично, али саветују млађе људе, да би требало да се јаве као добровољци за Бугарску војску.
У селу Совићу, где је био 25. марта видео је да непријатељ непрестано копа просте шанчеве дубоке до 1,50 м. Ови шанчеви се протежу од села Совића, преко села Живојина и Коњара у правцу Кенала; сви су на узвишењима окренути према грчкој граници. Ту у Совићу има само два топа 21 см., а одатле па до Кенала до 6 топова истог калибра.
У селу Совићу видео је комитску чету од 30 људи, у којој су као старешине: Миче, бивши председник општине Бачке, Огњен из Сетине, Ило војвода из Попадије и поп из Воштарана (Ило и поп су пре 2 – 3 год. пребегли са грчке територије у село Совић).
На целом овом простору видео је само бугарске војнике из 32. пука и има их свега 3 – 400, који са комитима копају ове шанчеве, а да ли дубље има и колико војника није могао сазнати.
Вели да му је причао један човек из Морихова, који је због стоке дошао ту, да је на путу између Бабуне и Морихова, било до 22. или 23. марта око 6.000 Немачке војске, са више топова, но да је тих дана замењена Бугарском војском са немачким официрима, а та Немачка војска послата на француски фронт.
Чуо је, да је раније у Кеналима била цела дивизија Бугарске војске, у којој је било око 3.000 Немачке војске, али је ова у последње време у неколико повучена за Бабуну и француски фронт.
Бугарски су војници измешани старији и млађи и жале се да немају никако хлеба, услед чега су неки почели да бегају. Они су рђаво одевени, а и обућа им сва исцепана.
У Битољу је свако минаре на џамијама везано телефоном, а на сваком минару – горе, где оџа пева – редовно дежурају официри, који пазе на појаву аероплана. Прича да је пред полазак сазнао да је сва војска из околине Битоља (из Ресна, Крушева и Прилепа) позвата за Битољ. У Битољу је један товар жита (80 – 90 ока) 240 лева, а кукуруз од 112 – 116 лева, и у опште да је стање посве рђаво у погледу жквотних намирница“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 30132
Команданту Коњичке дивизије
„У везн наређења ове команде ОБр. 29290 од 7. тек. мес. као допуну наређујем следеће:
Да сви шугави и болесни коњи свих команада и надлештва са целог острва Крфа по извршеном маленисању прикупе у Говино.
За лечење ових коња остаће пољске марвене болнице прве армије са својим персоналом а свака дивизија упутиће овим болницама по једног ветеринара.
За надзор и чување ових коња свака дивизија одредиће по једног официра и два подофицира, а мање јединице по једног подофицира. На свака два коња одредити по једног сеиза.
Сво људство и стока зачислиће се на принадлежности код Моравске пољске марвене болнице.
За команданта логора болесне стоке у Говину одређујем артилер. мајора Јеврема Стевановића.
Он ће стајати у командном погледу под начелником артилер. одељења Врховне команде.
Одређени ветеринари настаће што енергичније и уложиће сав свој труд, да се болесни и шугави коњи што пре излече, те како би до њиховог транспортовања за Халкидик били сви излечени – здрави.
Све команде и надлештва упутиће своје болесне и шугаве коње у логор Говино одмах чим их одређена комисија буде маленисала и огласила да се упутити могу, а тако исто том приликом свака дивизија упутиће и по једног ветеринара ради лечења ових коња у дотичне пољске марвене болнице.
Обавештења по предњем, као и транспорту ових коња даће начелник артилериског одељења Врховне команде“.
ОБр. 30245
„У вези наређења ОБр. 29290 од 11. априла тек. год. и допуне ОБр. 30132 а да би се укрцавање и еспедиција коња што правилније и брже вршила наређујем:
Да се одмах образује у Потамосу преко пута аеродрома један коњички депо, у коме треба да се налази увек најмање 500 коња на окупу, маленисаних, здравих са потребним људством, које је предњим наређењем предвиђено и људством за надзор и везу са командантом пристаништа у Крфу, где ће се ови коњи и укрцавати.
Како се сада врши транспортовање коња са просторија I. армије, то ће овај депо одмах образовати командант I. армије, па чим се транспортовање коња I. армије заврши, онда ће изволети образовати депо командант II. армије, па затим III. армије.
Команданти армија изволеће ступити у везу да се у коњском депоу у Потамосу стално налази 500 коња спремних за укрцавање.
Снабдевање храном из ручног слагалишта Главне Интендантуре у Крфском пристаништу“.
Достављајући предње наређење, част ми је молити, да се по истоме поступи и ступи у везу са командантом III. армије ради благовременог упућивања коња у депо.
Напомена. Пошто су здрави коњи Коњичке дивизије експедовани 16. IV. то по овом није се имало шта радити код те дивизије.