Наређења Врховне команде
ОБр. 1538
Делегату пуковнику Марјановићу Корча,
команданту Добровољачког одреда,
делегату мајору Љуб. Вуловићу Флорина
„Да би се могли доставити хитни извештаји регулисан је телеграфски саобраћај између Солуна и Флорине. Све шифроване депеше за Солун из Корче и Добровољачког одреда предаваће се преко мајора Вуловића француском команданту у Флорини мајору Фурментроу, који ће их достављати Врховној команди. Тако исто ће се све шифроване депеше за Корчу и Добровољачки одред слати преко мајора Вуловића у Лерин, који ће их слати адресантима, а мајору Вуловићу се достављају преко француског команданта у Флорини мајора Фурментреа. Сви шифровани телеграми испред текста имаће групу 77777 а депеше за Корчу и Добровољачки одред иза групе 77777 још и шифру „за пуковника Марјановића“ или за „Добровољачки одред“.
Преглед транспортовања и размештања на Халкидику
План за транспортовање наших трупа на Халкидичко полуострво био је израђен од стране француске марине, која је примила улогу и да припреми средства за транспортовање, да одреди потребну заштиту за осигурање транспорта, средства за искрцавање итд.
План за транспортовање био је удешен тако да се поједине јединице транспортују за Солун оним редом, како се слао материјал из Француске.
Да не би наступио случај, да поједине пешадиске јединице буду више недеља одвојене од својих дивизија, што је било незгодно на отпочету обуку и извођење наставе, то се паралелно са слањем материјала из Француске имало слати на Халкидик из свију дивизија: артилерија, дивизиски коњички ескадрон, део инжињерије, санитета, као и сва комора, а пешадиске јединице имале су се укрцавати редом по дивизијама и армијама без обзира на пристизање материјала у Солун.
Према овоме усвојен је био принцип, да пешадија сваке дивизије путује у два ешелона, пошто је било потребно да дивизије функционишу једновремено и на Крфу и на Халкидику. На Крфу за извођење обуке, на Халкидику за пријем материјала и за довршетак организације.
У почетку је била намера да се транспортује на Халкидик Коњичка дивизија и главни коњски депо из Валоне, али се од овога одустало с обзиром па оскудицу у бродовима и дужину морског пута и усвојено је, да се и Коњичка дивизија са својим и осталим коњима пребаци на Крф, а коњи главног коњског депоа ипак пребаце на Халкидик.
Транспорт коња са Крфа на Халкидик вршен је на засебним бродовима а отпочет је био одмах по завршеном транспортовању коња из Валоне на Крф.
Транспортовање стоке вршено је овим редом: коњи Врховне команде; јединица ван армиског и дивизиског састава, товарна стока I. армије, затим III. и најзад II. армије.
Стока која је долазила из Француске имала је да пређе кроз главни коњски депо, одакле се имала делити дивизијама према формациском саставу.
Према средствима које су савезници могли ставити на расположење, за транспортовање наше војске са Крфа на Халкидик рачунало се: да се сва наша војска може пребацити у току једнога месеца, од дана почетка транспортовања. Међутим транспортовање је било успорено преговорима, које су савезници водили са Грчком Владом о преносу наших трупа железницом од Патраса преко Атине до Екатарине, те да би се избегао ризик путовања морем. Из бојазни да не повреди строгу неутралност и да Српска војска не пренесе какву епидемију на грчку територију, Грчка влада је отезала преговоре по овом питању и најзад после многих одговора и контра предлога ставила нам је на расположење пролаз кроз Коринтски канал. Али је до овога времена транспортовање са обиласком око рта Матанана било већ осигурано од опасности непријатељских сумарена, па је с тога тај правац и употребљен све до завршетка транспортовања и последњих наших делова на Халкидик.
Прве јединице из I., II. и III. армије, које су у духу наређења Врховне команде ОБр. 29339 од 9. априла и ОБр. 29369 од 11. априла одређене у циљу припрема логора и прихвата првих транспорта коња и двоколица, које су из Француске дошле само са неколико спроводника, укрцане су 12. априла у Мораитики.
Главно транспортовање људства Српске војске отпочело је 18. априла. Укрцавање се вршило на пристаништима у Говину за трупе I. армије и Коњичке дивизије. У Мораитики за људство II. и III. армије.
Да би се на Солунски фронт упутило само здраво и способно људство и да би се избегла опасност од преноса болести, била је одређена једна мешовита Француско – Српска мисија, која је имала извршити лекарски преглед пре укрцавања.
Логори за укрцавање били су уређени на морској обали далеко од пристаништа 4 – 500 метара. Са командантом пристаништа, командантом логора и уређивачем укрцавања одржавале су дивизије телефонску везу.
Пре одласка примило је сво људство ново одело, преобуку и потребну логорску спрему.
Укрцавање је вршено овим редом:
а) Од 18. априла до 7. маја
I. армија: Моравска дивизија са последњом одбраном, штаб I. армије, армиски делови и Добровољачки одред. Вардарска дивизија и железничка команда.
б) Од 6. маја до 17. маја
II. армија: Шумадиска дивизија са последњом одбраном, армиски делови, штаб армије и Тимочка дивизија.
в) Од 17. маја до 21. маја
III. армија: Дринска дивизија, армиски делови, штаб армије, Дунавска дивизија.
г) Од 24. маја до 26. маја
Коњичка дивизија.
Транспортовање трупа вршено је тако, да је из сваке дивизије најпре упућен по један командант бригаде са једним делом телеграфског одељења, одељења пионира и болничара са задатком, да се до доласка дивизиских штабова старају о смештају трупа и уређењу логора. Затим артилерија, коњица, колонска комора, I. пешад. бригада, дивизиски штаб, пук III. позива, II. пешад. бригада и најзад пољска болница.
Исхрана је вршена за време транспортовања старањем бродских органа.
Трупе су понеле са собом текућу храну за 5 дана за људство и стоку. Сем овога људство је носило са собом дводневну резервну храну изузету из ручних слагалишта на Крфу.
Мада пребацивање Српске војске на Халкидик није могло бити скривено за непријатеља ипак се за све ово време транспортовања, које је трајало читава два месеца, није десио ни један случај торпедовања. Част и признање за ово припада француској марини.
Ради прихвата искрцаног људства у Микри, постојала је стална комисија за искрцавање, чија је дужност била, да даје командантима транспората сва потребна обавештења о смештају људства и стоке, о покрету до логора итд.
На овом пристаништу вршена је општа дезинфекција, а први приспели ешелони упућивани су још у Седес ради издржавања карантина, но доцније ешелони ишли су после извршене дезинфекције право у своје логоре.
Распоред по логорима, који је био у зависности од реда, којим су транспортоване дивизије учињен је овако:
I. армија: Моравска дивизија у Суриклиском логору; Вардарска дивизија у Захарџиском логору; штаб армије у с. Јеникеју.
II. армија: Тимочка дивизија у Зумбатском логору; Шумадиска дивизија у Лутранском логору; армиски штаб у Лутри.
III. армија: Дунавска и Дринска дивизија у Галатиштанском логору, армиски штаб у Василици.
Коњичка дивизија у Седеском логору.
У месецу мају приспела су три транспорта из Бизерте са људством ради попуне још не попуњених места у јединицама нове формације Вардарске дивизије.
Као стална посада на Крфу остала је команда небораца и 3. батаљон последње одбране стараца. Сем тога остала су обадва реконвалесцентна логора са једном резервном болничарском четом.