I. армија
Без промене у северном логору код Доњег Ипсоса.
II. армија
Све трупе ове армије биле су 16. марта прикупљене у јужним логорима и то: Шумадиска дивизија у логору Месонги; Тимочка дивизија у логору Стронгиле.
III. армија
Дунавска дивизија остала је 16. марта без промене у јужном логору Брагањотика.
Дринска дивизија: I. ешелон кренуо се 16. марта из логора Говина за прелазне логоре (наређење Врховне команде ОБр. 28469).
Укрцавање у Валони
Председник комисије за укрцавање у Валони доставио је 16. марта Врховној команди извештај ОБр. 223 у овоме:
„У мом последњем извештају јавио сам да се појавио нов случај колере; сем тога било је још два случаја, сва три у Дринској дивизији II. позива, где су се и раније појављивали случајеви колере. Ови су случаји спорадични и лекари нису њима забринути; од ова три случаја два су била смртна. Одмах су предузете мере, да се сузбије ширење: дезифинковано је у талијанском апарату одело свију војника из околине разболелих и добио сам најзад одобрење од талијанских власти да се два суседна депоа (Дунавске II. и Комбиноване дивизије) иселе на простору ван досадањег логора, те је сада размештај знатно већи, сем тога што се проређује укрцавањем, шкартирањем и угињавањем коња. Сем ова три случаја колере, здравствено стање у логору је задовољавајуће.
Исхрана људи се побољшава. Прво је попета порција пексимита на 600 гр., али талијанске власти ипак успевају да даду готово сваког дана по коју хиљаду свежих хлебова, тако од мога последњег извештаја дали су једног дана 4.000, једног 2.000 и једнога 3.000 хлебова (по 750 грама). Сем тога израдио сам код Енглеске мисије да они пеку око 1.350 хлебова (по 600 гр.) дневно, те на тај начин са 3 – 4.000 хлебова, које Талијани редовно издају за официре и болесне војнике излази ипак да војници приме по ¼ до ½ хлеба дневно, а остатак се допуњује пексимитом.
Јутрос је искрцано и 18.000 кг. хлеба послатог са Крфа са осталим артиклима, што је добро дошло. Ако је икако могуће, молим да се хлебац понова пошаље и што више сланине.
Сем тога израдио сам, те је талијанска интендантура позајмила Енглеској мисији 2.000 кг. пиринча који су издали трупама 15. овог месеца. Како су Енглези најзад добили близу 30 тона дрва и како сам то одмах издао трупама, то су јуче и данас могли добити кувано јело, јер има и волова за клање, а и конзерве. Енглези ће добити још 30 тона дрва. При јучерашњем искрцавању хране потопљен је један чамац пун пасуља Енглеске мисије, кога толико очекујемо; остало је још око 50 џакова.
Исхрана коња такође се побољшава. Фуражи има довољно, но само нема средстава за искрцавање. Успео сам био код шефа Енглеске мисије да се оброк за све јахаће и теглеће коње (којих има преко 5.000) попне на близу 7 кг. и тај је оброк издаван 14. и 15. марта; за товарне коње остао је ранији оброк од 6 кг. – При овоме повећању порције, захтевао ми је да му дам писмену гаранцију да узимам на себе сву одговорност ако следећих дана уопште не буде фуражи због тешкоћа у искрцавању. И ја сам узео на себе ту одговорност. Међутим данас је порција опет сведена на 6 кг. за сва грла, јер због наглог искрцавања талијанских трупа и укрцавања наших нема средстава за искрцавање довољно фуражи.
Сем ове порције издаје се и извесна количина сламе, које се не рачуна у порцију.
С обзиром на ову релативно добру исхрану коња и на лепо време, смртност коња јако опада, тако да је јуче угинуло свега 10 грла. Пешчано поље логора врло је погодно за коње, кад нема ветра, јер коњи радо лежу и одмарају се пошто нема блата.
Међутим у логору је убијено 3 – 4 коња од сакагије. Предузете су потребне мере.
Једна од давно авизираних лађа – Елоби – стигла је најзад јуче у Валону. Из разговора са адмиралом Капомацом видео сам јутрос да ће и ова лађа, према распореду француског адмирала са Крфа, бити упутребљена за пренос наших коња на Крф, бар овога пута. У једном моме ранијем рапорту изнео сам био гледиште поводом овог питања и видим да је оно решено друкчије. Адмирал Капомацо рачуна, не смејући да тврди, да ће по завршетку транспорта коња на Крф и талијанске лађе ићи за Солун, у ком би случају заиста било боље прво свршити са Крфом.
Молим Врховну команду да ме обавести о распореду лађа, ако је то њој познато, јер то је неопходно да знам из многих разлога. Овако, потпуно необавештен, нисам у стању да предвидим време нашег бављења у Албанији а од тога зависи решење многих питања.
Нови командант талијанских трупа у Албанији ђенерал С. Пјачетини примио је дужност, а ђенерал Бертоти отишао је за команданта једног (десног) одсека са својом дивизијом.
Ђенерал Пјачетини јавио ми је, да ће ме позвати да му се представим, заједно са осталим делегатима (енглеским и француским).
Међутим сви талијански официри представљају га као човека много приступачнијег и љубазнијег од ђенерала Бертотија, чијем се одласку сви радују.
Данас је укрцано на „Кордови“ свега људи око 800; коња око 500.
Укрцавање на „Елоби“ за Крф почиње сутра“.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 16. марта ове важније извештаје:
Од делегата у Солуну пуковника Лешјанина
Строго Пов. Бр. 486 од 3. марта
„Осећајући свеколику важност решења питања о узајамним односима наше Врховне команде са командантом Источних трупа у Солуну, кад наша војска буде тамо дошла, сматрам за умесно и потребно, да свој телеграфски извештај од 1. марта Пов. Бр. 481 допуним следећим:
Односи и понашање штаба Француске војске према нама овде није исто као што је према Енглезима, те се бојим да се несме узети без резерве за мерило оно што сам у депеши саопштио, како ће се према нама понашати. У депеши ја сам доставио, да су односи међу Французима и Енглезима бар привидно срдачни и да командовање иде без икаквих тешкоћа и трвења. Врата штаба и свих одељења у свако доба су отворена енглеским савезним официрима. Сва наређења, која се издају односила се на Енглезе или не; сви извештаји; сви планови и цртежи; сви пројекти итд. стоје на расположењу Енглезима. Дотични официр стално је у штабу, обилази посве дневно сва одељења и прикупља потребно. Он прегледа и чита акта и упознаје се са текућим пословима, вади, бележи, преписује и преводи све што му се од важности учини. Чак и оригинална документа, извештаје, цртеже, па и читава досијеа узима и носи своме штабу на углед и прочитање, кад год то за потребно нађе. За њега нема сметњи и тешкоћа. Сва ситна питања, сва обавештења, која су потребна штабу или појединим одељењима, свршавају се кратким путем преко официра – савезника.
И док су односи према Енглезима и њиховом официру – савезнику – овакви, они су сасвим другојачији према нама и у главном према мени. Неоправдано неповерење према нама прелази сваку меру и иде директно у увреду. Док је Енглезу све отворено, дотле се предамном затварају врата канцеларија, док ме посилни пријављује, прекидају се читања акта, покривају се цртежи и сва моја питања за обавештење остају незадовољена, или само у пола одговорена.
Тражио сам, али никако нисам могао наћи узрока и оправдања таквом држању њиховом, а кад сам имао могућности, да затражим рачуна о томе, увек су ме уверавали о пуном поверењу, које се према мени има. Никад ми ништа није пребачено нити сам икад учинио ма какву индискрецију, које је могла срџбу или неповерење извести, па се ипак неповерење месецима упорно одржава до крајњих и недозвољених граница. И како сам дошао до уверења, да неповерење није лично према мени, сматрао сам за потребно, да о њему овде говорим и да скренем пажњу наше Врховне команде на то, како би се, при регулисању односа узајамних сад, још у почетку, избегле све несугласице и успоставили здрави и правилни односи.
Разлика која постоји у третирању нас и Енглеза од стране штаба Источне армије, могла би се донекле и разумети, јер и ми не стојимо према штабу у истоме односу као овдашња енглеска армија и ако и наших неколико хиљада људи има овде под командом тога штаба. Али сам ја могао да констатујем исте односе и неповерење и тада када су наше трупе кооперисале и кад је наша Битољска дивизија била у непосредном контакту са француским трупама. Када су и операције зависиле од узајамног обавештавања и хармоничног рада, и тада сам констатовао исто неповерење. Док смо ми обавештавали штаб француских трупа о свему, што се дешавало на нашем фронту Битољске дивизије и достављали и распоред и све остало потребно, па чак јављали редовно и стање на војишту према Немцима и Аустријанцима, дотле је француски штаб од нас крио и операције и намере, па чак често нас и погрешно и противу стварности обавештавао. Често су новинари били потпуније и са више стрпљења обавештавани, но наш делегат Врховне команде. Тајанственост је ишла до апсурда и покушај, да ме у приликама обману у намерама и о њиховом раду били су криминални, јер су тиме тек компромитовали наше операције и излагали наше трупе, да буду тучене, одсечене и заробљене.
У место да будем обавештен о току операција у детаљу, о распореду и снагама, како би могао обавештавати и Врховну команду и команданта Битољске дивизије, јер је цвилио за помоћ и интервенцију, ја сам био лишен свих података и упућен једино на поверљиве и ненадлежне путеве, да се њима служим. Одступање са леве обале Црне Реке, кроз теснац Демир Капију; повлачење са српске територије на Грчку, све је то изведено са жељом да се од мене сакрије, мада је са тим било у тесној вези питање више хиљада живота нашег живља и милионима вредности нашег материјала.
Бивао сам сведок, да се у штабу француске армије више пажње и времена поклањало сваком угледнијем новинару и да се са више готовости излазило на сусрет њиховим жељама, но што се то чинило према службеном представнику Српске Врховне команде и несретном савезнику.
Сећајући се свега овога и желећи, да се убудуће овакве појаве не дешавају, ја и пишем ове редове. Далеко сам од тога, да желим сејати незадовољство код наших и раздор међу командама јер сам дубоко убеђен да од добрих односа штабова у многоме зависи успех и остварење наших најлепших идеала. И баш зато што имам то уверење, сматрао сам за потребно и умесно да све ово предње изложим. Кад се зло познаје лакше га је сузбијати и лечити. Од првог корака може да зависи крајњи резултат, па с тога и мислим, да наша Врховна команда буде свестрано обавештена и да може чврстом и сигурном ногом, да стане на ово ново земљиште.
Са жаљењем морам да констатујем да се одмах на првом састанку, кад је требало говорити о доласку и смештају наше војске овде, одмах појавила иста особина и намера, да се наша војска другојачије третира него остала савезничка војска. При дочеку комисије, која је амо дошла са Крфа, да припреми логоришта за нашу војску, коме сам и ја присуствовао, ђенерал Сарај је изразио, да жели да наша Врховна команда буде смештена у селу Василико и да нико од наших војника и официра не долази у Солун без нарочите потребе и писмене дозволе Врховне команде.
Оваква изјава ђенералова изненадила ме је и требало ми је нарочито уздржати се да не реагирам на овакву неправду, која нам се чини. Село Василико ни у колико не одговара условима, да прими једну Врховну команду; нема ни зграде за то, сем ако се мисли, да под шаторима логорује или, да јој се подижу дрвене бараке. Дотле, док су француски и енглески штаб и остала надлештва комотно размештена, док они имају и локале за рад и кантине и менаже и закупљене куће и виле за становање, дотле се наша Врховна команда тера у село без услова за смештај на даљину од 25 км. од Солуна и ако се зна, да нема нарочитих средстава за удобност и снабдевање потребама. Дотле, док су солунске улице кафане и ресторани, биоскопи и шантани пуни официра и војника савезничких, и док се теревенке и пијанке толерирају са њихове стране, дотле се тражи, да се наши изнурени и измучени официри одвоје од света и држе као у карантину као шугаве овце. Зашто? Какав разлог може томе да буде? Ђенерал рече, да хоће, да избегне сваки инциденат наших са Грцима, јер постоји антагонизам, али је то разлог ништаван. Ако је жеља избећи додир војника, какав се разлог може дати и за Врховну команду. Каква је потреба терати њу на 25 км. од вароши кад у њој има места за све, или у крајњем случају, кад на самој ивици вароши или непосредној близини има много подеснијег смештања за њу?
И сада већ може да се запази незадовољство наших војника према Французима. И поред тога што нас Французи сад снабдевају и поред обилне хране, коју нашим војницима дају, наш војник негодује и није задовољан. Бојати се, да се оваквим поступком то потмуло незадовољство не развије у маси војника, што би веома штетно морало утицати на општу ствар и на наше узајамне односе.
Ђенерал Сарај је иначе питоме нарави, приступачан и разложан. Он увек и радо воли да саслуша. Он је још најобазривији. Имао сам често прилике да се уверим, да нам је био наклољен и да је сузбијао нерасположење осталих, а нарочито свог начелника штаба, који је увек и начелно противан свему што је нама пријатно и зашта ми молимо. Па баш зато, што имам уверења, да је ђенерал неспособан за ситне пакости и што гајим уверење да нам није непријатељски расположен, још ме више зачуђава његово понашање у овом питању као и целокупно неповерење, које нама уопште указује.
Уверен сам, да је морало нечега бити ван круга нашег рада, што је створило ово стање, и верујем, да би се могло наћи пута и начина, да се стање поправи, па с тога и излажем горње и молим, да се при третирању питања о командовању нашом војском ово има на уму и са овим факторима рачуна. У погледу самога механизма командовања имам да допуним своју депешу да је мисија, која има везу да одржава, састављена из 3 официра и довољног броја млађих чиновника, употребљених за превод, цртање и копирање итд. Шеф мисије је пуковник, а придати су му један мајор и један поручник, који обоје говоре француски. Мајор је стално у штабу, поручник се употребљава кад и где потреба захтева, пуковник свршава послове директно са ђенералом и интервенише кад зато повода има“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 28619
Војним изасланицима у Русији, Француској, Енглеској, Италији, Румунији,
ђенералу г. Рашићу,
пуковнику г. Милојевићу
Упут за војне изасланике
На данашњим европским војиштима воде се већ месецима огорчене борбе око:
а) Утврђених положаја, тако на зване рововске борбе, и
б) Утврђених логора, запречних и граничних тврђава форова итд.
Нарочито се у последње време воде огорчене борбе око Вердена који се, и ако је тврђава, ипак сигурно сматра само као једна јака тачка на опште утврђеноме положају фрацускоме.
Код првих рововских борби, као да видну улогу игра пољска фортификација како у одбрани тако и у нападу тј. ојачавање положаја и њихово уређење уопште, како за активну упорну одбрану, тако и стварање ослоних положаја за извршење намераваног напада на утврђене положаје.
И ми смо из досадашњих ратова и овога рата стекли богата искуства у смисли употребе пољске фортификације у опште, која се битно разликује од званичних прописа. Садашњим нашим овим радовима, у првоме периоду овога рата, служили смо и ми као пример противнику како се данас фортификациски објекти израђују и уређују. Ну вероватно, да су и наши савезници, за ово време дошли такође до врло богатог искуства по овоме питању, које може допунити и наше искуство, па нам и користити у даљим нашим операцијама.
Према овоме, неопходно би било важно, да наши изасланици од времена на време шаљу и по горњем питању следеће податке:
А) За утврђене положаје – рововску борбу
а) У одбрани.
1) Да ли се положаји благовремено утврђују, уређују итд. тако, да одређене трупе поседају раније већ спремљене положаје у смислу фортификацијском или трупе одређене за поседање и одбрану каквог положаја саме и изводе све нужне радове. Примењују се оба начина, ну који чешће?
2) Ко радове изводи у једном и другом случају? тј. да ли само инжињериске трупе или пешадиске са придодатим иижињерским трупама, као руковаоцима радова, или само пешадиске трупе, и из кога позива итд. При овоме не треба се руководити прописима правила дотичних војсака за утврђивање дотичних положаја ну сазнати, како се то доиста изводи сад у рату. Не треба губити из вида, да има врло велике разлике између онога како мирнодопски пропис налаже и како се у самој ствари сад ради; те разлике има код нас, па и код сваке друге војске.
3) Систем пољског утврђивања то јест да ли је оно само брзо или благовремено? Какви су профили једних и других (приближно размере; за унутрашњи ров – дубина, горња и доња ширина, уређење предњег и задњег нагиба и дна, висина насутог грудобрана и његово уређење). Да ли и где има и спољни ров; његово уређење и размере? Да ли се утврђивање изводи групно тј. да се поједини положаји, земљишни отсеци утврђују на тај начин, да се цео такав положај дели на поједине групе положаја, у свакој групи изабране једна или две отпорне тачке, на овоме да се израђују затворени објекти профила окопа или пољског утврђења а испред њих, према правцима наступања нападача, две, три и више линија стрељачких окопа тако, да свака група положаја има известан број и колико нетакнутих линија и отпорну утврђену тачку, која и образује редви одбране дотичне групе, или се положаји утврђују у више узастопних непрекидних линија неправилног облика, према терену, или комбинацијом оба ова начина. На коју се даљину постављају поједине одбранбене линије? Да ли се за цео земљишни одсек ствара опет један засебни утврђени редви, на коме има да се да последњи одсудни отпор? Како је унутрашње уређење појединих линија, а како отпорних центара? Како су ове линије повезане међусобно и са центрима средством саобраћајнице и како је њихово уређење? (Навести профил и размере као што је напред речено). Уопште, како се утврђује једна група положаја према данашњем начину вођења рововске борбе?
Да ли се приближнице и саобраћајнице употребљавају и за анфиланду – бочну – ватру пешадиску и митраљеску? Уређење таквих саобраћајница.
4) Каква се употребљавају препречна средства, која најчешће? Њихово уређење.
5) На какав се начин код ове рововске борбе примењује минска војна; из којих линија она почиње да се води и средства за извршење њено?
6) Каква се техничка средства употребљавају за ближе и даље осветљивање трена; сигнализацију. Оцена и употребљивост истих.
7) Стање авијатике тј. врсте аероплана и балона; управа и корист њихова, како у извиђању тако и у гоњењу.
8) Везе и саобраћајна средства како су изведена и како примењена? Ако се утврђивање положаја изводи брзом фортификацијом са вероватно појачаним профилима, то да ли се код исте примењује што из благовремене пољске фортификације у погледу: заклона посаде, муниције и оруђа, или се ови заклони изводе по начину брже фортификације. У каквој се мери употребљавају и за које цељи бетон, је ли он армиран са гвожђем – челичне плоче, железничке шине итд. и какав је распоред ових блиндираних простора у појединим предњим линијама окопа, затворених објеката итд.? Уопште ако је могуће, доставити у овом смислу скицу уређења једне групе положаја или бар једног дела.
б) У нападу:
1) Шта све и од које врсте фортификације нападач употребљава за олакшање својих ослоних положаја, са којих предузима напад на утврђене положаје, по тач. под /а?
У колико се при наступању користи нападач фортификацијом, како уређује своје наступне линије; како користи заузете противничке уређене линије; уопште, да ли и какве радове нападач предузима за вођење напада ове рововске борбе? Разуме се ако је могуће, доставити приближну скицу таквих радова, са њиховим уређењем, профилима појединих линија и приближница, њихове размере како је казано за одбрану.
2) Из којих ослоних линија отпочиње нападач минску војну тј. израду подземних минских галерија, постављање минске коморе и с каквим се експлозивом ова пуни; експлозија, претварање добивеног рова овом експлозијом у ослони пешадиски заклон за даље његово наступање итд. Са којом се од инжињериских трупа изводе ови мински радови?
3) Примењује ли и нападач и бранилац сапске радове ради приближавања постепено стрељачких стројева и кад се ови радови изводе: дању, ноћу, пред зору? Уопште, постепеност рада путем сапе и мина за постепено заузимање утврђених браниочевих положаја.
4) У главноме, уређење нападних радова и међусобна веза како је споменуто у тач. под /а.
5) Како се бранилац и нападач снабдевају водом, храном и осталим потребама при рововској борби.
Б) За утврђене логоре, запречне форове, мостобране итд.
Изгледа, да уређени логори утврђени благовремено (по сталној фортификацији), нису дали довољно отпора противничком надирању у Белгији, односно доста су брзо падали под ударцима нападачевим у вези са нарочитом организацијом бомбардовања средством тешких разних врста и калибара оруђа.
Међутим, исти ови објекти на источноме руском фронту, као да већ принуђавају Немце на сапске радове, што јасно показује да их принуђавају на постепени напад, на напад кога бранилац жели.
Горњи објекти у Француској као да дају отпор по средини између горња два, јер неки су падали брзо а неки издржавају дуго ударе противничке.
Не треба изгубити из вида да напад изводи противу свију ових објеката један исти противник, значи, да је квалитет нападне војске приближно један исти на свима фронтовима и да иста техничка средства користи при нападу и на једноме, другоме и трећем фронту.
Како ће се и код нас по свршетку овога рата морати продужити започето питање о благовременом утврђивању наших граничних фронтова и унутрашњости земље, које је питање сад само прекинуто овим ратом, то би било посве важно да наш изасланик, нарочито при Руској војсци, а и онај при француској прате са већим интересовањем ову борбу око сталних утврђених објеката, прибирају и шаљу све податке који су нужни за решење горњих питања и то, како у смислу одбране тако у смислу напада, те да би се из њих могло увидети, какву је улогу одиграла сама тврђава односно стална утврђења у погледу на њихову конструкцију и остала уређења и како је изведена њихова одбрана уопште.
в) Данашње огромне војске вероватно брзо извршују насилне прелазе и преко великих река, па овај врше и под самом непосредном противничком ватром. Од користи је по нашу војску доставити и у овом питању потребне податке:
1) Да ли се сви мостови подижу средством мостовних тренова, оперативних тј. оних, који се вуку на колима са оперишућом војском, или се мостови делимично подижу помоћу њих а делимично средством месних разних и каквих пловних објеката, нарочитих ваљака од цинклима употребљених у Руској војсци и провизорних мостова које подижу пионири од месне грађе, каква се нађе на лицу места или у непосредној околини?
2) Да ли се у колико за прво пребацивање трупа и за доцнији саобраћај употребљавају моторни чамци; каква омања речна флотила? итд.
3) Да ли пионирске трупе вуку са собом какве и у колико готове провизорне лаке мостове за брз прелаз омањих препона; каквог су система?
4) Да ли железничке команде вуку готове гвоздене мостове нарочите конструкције за премошћавање уништених распона на железничким мостовима; каквог су система? Имају ли каквих моћних потпора код расклапајућих се железничких мостова.
5) Уопште, која се средства користе за пребацивање првих трупа – заштите, а која за израду разних мостова, и како се која показује у погледу преноса – транспорта, лакоће израде мостова, издржљивости итд.
Треба имати на уму, да ће се код нас и после рата наставити преоружање наших мостовних тренова тј. набавка новог мостовног материјала, и сад треба обратити нарочито пажњу на ово питање, које ће у овом великом рату нарочито на Галициском војишту бити обогаћено стварним искуством.
г) Јавити и о свима осталим техничко – инжињерским радовима и новинама који се буду примењивали у овоме рату, како при одбрани тако и у нападу, а који радови такође могу интересовати нашу војску“.
ОБр. 28631
Инспектору резервних трупа, г. Министру Војном
„У вези наређења ОБр. 28583 од 15. овог месеца наређујем:
1) Да се све резервне трупе, које се сада налазе на Крфу транспортују у Бизерту.
2) Полазак и укрцавење у пристаништу Говино 17. овог месеца. Трупе треба да буду спремне за укрцавање 17. овог месеца из јутра. Командант разервних трупа упутиће 17. овог месеца из јутра једног официра команданту пристаништа у Говину, француском маринском поручнику Фражеу, од кога ће добити потребно обавештење о часу кад треба почети укрцавање. Транспорт ће се извршити бродом „Лутесиа“.
ОБр. 28632
ПЛАН И ПРОГРАМ ИЗ ИЗВОЂЕЊА НАСТАВЕ У ПЕШАДИЈИ
„Поред још неизвежбаних рекрута у Инспекцији Резервних Трупа и у свима осталим пешадиским командама налази се знатан број људства неизвежбаног или недовољно извежбаног.
И са једним и са другим извешће се настава, која ће имати задатак да нарочито организованом вежбом, у року од два месеца, створи добре и употребљиве борце.
Обука ће се углавном изводити у четној школи, која обухвата рекрутну и четну обуку.
На рекрутну обуку употребити до 45 дана, а остало за четну.
а) РЕКРУТНА ОБУКА
I. ПРАКТИЧНА НАСТАВА:
Јединачном егзециру и водној обуци у смакнутом строју посветити само најнужније време потребно да се војник обучи руковању с пушком и спреми за рад у заједници.
Међутим, не заборавити да у свима овим вежбањима код војника треба да се формира осећај субординације и навика на послушност, због тога у свима радњама, које се буду радиле, и у колико се буду радиле, тражити правилност и једнообразност држање људи да буде чврсто и право, почасти да се одају живо и енергично.
СТРЕЉАЧКА БОРБА
Највећа пажња да се поклони обуци стрелца у његовом раду у најразличитијим борбеним ситуацијама. Уверавати га увек да, поред свег савршенства наоружања и велике употребе фортификацијских средстава, наша главна снага ипак остаје у неодољивом нападу, коме имамо да благодаримо за све наше сјајне успехе.
Наставу изводити овим редом:
а) Појединце – Код оних рекрута који су у самом почетку, одмах још првог дана наставе, помоћу старих војника, практично показати изглед и суштину стрељачке борбе. Потом у најнужнијем обиму прећи претходна знања: познавање земљишта, коришћење његово за заклон и гађање; оцена одстојања. Даље прећи на прилажење стрелаца непријатељу (обичним кораком, трчећим кораком, прикрадањем, милењем) са ватром и без ове. Савлађивање препона. Избор и уређење положаја за гађање (удешавање и поправка заклона са ашовчићима, чишћење, маскирање, удешавање наслона за пушку).
б) Десетином – Детаљно и брижљиво вежбати људе у брзом развијању у стрељачки строј и поновном прикупљању. Кретање обичним и трчећим кораком, прикрадање, милење, заузимање положаја. Разни видови ватре, прекидање исте, развијање у циљу поседања положаја, распоређивања на положају (дужност војника; избор места, одређивање блиских одстојања до маркантних тачака, припремање муниције, осматрање предтерена).
в) Водом – Развијање из свих стројева у стрељачки строј у све стране у кретању и месту. Напад с водом. Приближавање до момента развијања у стрељачки строј: наступање до првог положаја за отварање ватре; наступање са овога до главнога положаја за што јаче дејство ватром; борба на овоме за добијање надмоћности у ватри; наступање до најближег положаја са ког се може поћи на јуриш; извршење јуриша што силније с употребом бајонета и савлађивањем препрека; поступак после успешног и неуспешног јуриша.
Одбрана: избор положаја; уређење овога и посматрање предтерена; поседање; ватра у одбрани; поступак у нападу коњице; одбијање јуриша.
У свима овим случајевима придавати нарочиту важност кретању у скоковима и да сваки појединац буде потпуно обучен да правилно уме искористити терен. Такође обучавати људство да, у току борбе, у лежећем ставу, израђују стрељачка гнезда и стрељачке заклоне.
У току целог рада стално користити старе војнике, како би све радње биле јасније и настава очигледнија.
У самом почетку наставе, отпочети и са ноћном обуком, у тој цељи користити први мрак, те изводити људе (1 – 1.50 час) да се упознају са ноћи и њеним разликама од дана; распознавање предмета, звука, светлости, оријентисање, кретање, важност ноћне опрезе и последице њене лабавости. Кад се људи на све ово навикну, онда ће се ноћна служба мало разликовати од дневне.
НАСТАВА ЗА ГАЂАЊЕ
А) Војнике прво упознати са главним деловима пушке и муниције, затим упознати их са тим што бива кад се пушка опали па потом отпочети припремну школу за гађање:
а) Обука у нишањењу – Појмови о нишањењу, уређење предњег и задњег нишана, објашњење грешака при нишањењу и шта бива при нетачном узимању мушице по висини, при изокретању пушке и када се мушица приљуби уз једну или другу страну зареза, објашњење разних видова мете, довођење пушке у нишански положај и нишањење.
б) Обука у окидању – Правилио обухватање врата кундака на пушци утврђеној на наслону, окидање пушке на наслону, нишањење и окидање на наслону – све са контролисањем и објашњењем погрешака, намештање гајке и нишањење преко гајке.
в) Сједињена вежбања – Сједињена обука свију напред поменутих радњи у свима ставовима за гађање, при чему поклонити нарочиту пажњу на правилно држање пушке, брзо и правилно пуњење, брзо и сигурно намештање гајке, мирно нишањење и окидање.
Коришћење разноврсних заклона за гађање из свију ставова.
Са војницима који су раније служили у кадру поновити све напред поменуте радње из припремне школе за гађање и са онима који покажу незадовољавајући успех продужити то вежбање а са осталима отпочети одмах гађања ниже предвиђена под б.
г) У почетку четврте недеље рекрутске наставе, са војницима, који до сад нису служили у кадру као и са рекрутима избацити по три метка по тач. 106 наставе за гађање пушком, па потом извршити претходно школско гађање под редним бројем 1. програма за војнике у I. години, страна 60 наставе за гађање (одстојање 100 метара, лежећи са наслона, мета школска, број метака 4; услови: три поготка у правоугаоник висине 18, ширине 15 см.).
Са старим војницима који су раније служили у кадру извршити претходно гађање под редним бројем 1 програма за војнике у II. години стр. 62 наставе за гађање (одстојање 150 метара, лежећи са наслона, мета школска, број метака 4; услови: три погодка у правоугаоник висине 30, ширине 26 см.) па потом прећи на главно школско гађање по истом програму под ред. бр. 2 (одстојање 150 метара; лежећи из руке, мета школска са лежећом бојном незаклоњеном, метака 3 – 5, услови: три погодка у лежећој бојној мети).
Напомена: Циљ је обуке из наставе за гађање да војнике спреми појединце и у скупу у гађању пушком и да код војника улије веру у његову нову пушку која је усавршена и одлична пушка.
С тога при извођењу наставе:
1) Поклонити пажњу више тачности у радњама појединаца по једнообразности ставова и положаја.
2) Обуку почети још првих дана рекрутске обуке и изводити практично. Из теорије само онолико, колико је неопходно потребно за практичан рад, главно је да војник уме извршити правилно једну радњу па ма незнао исту добро објаснити.
3) Обуку изводити постепено, од лакшег прилазити на теже, од простијег ка сложеном.
4) Пробудити и одржавати заинтересованост војника за све време обуке и створити му љубав за гађање. Избегавати све што би изазвало досаду и замор.
5) Као моћна средства за извођење наставе, користити све оно што се буде могло за то употребити; потребне кредите тражити.
РУКОВАЊЕ БОМБОМ
Од почетка наставе упознати војнике са бомбом и њеном улогом и извежбати их постепено у руковању њоме.
БОРБА НОЖЕМ
Став за борбу, удари, одбрану, кретање и окретање.
Нарочиту пажњу поклонити обуци у наношењу силних и јаких удараца из трчећег корака. У овој цељи направити више узастопних и разних препона, које савлађивати у трчећем кораку и уз најсилније узвике „УРА“, наносечи све јаче ударце на импровизоване мете од џакова напуњеним сламом.
И у току друге наставе, ову вежбу стално изводити са појединим одељењима редом.
Сем тога борбу ножем противу нарочитих мета чешће спајати са извођењем напада.
ГИМНАСТИКА
Телесно вежбање и вежбање с оружјем може се радити 15 до 20 минута пре почетка осталог рада, а у цељи развијања гипкости код људи.
ПРАВИЛО СЛУЖБЕ I. и IV. ДЕО
Ословљавање, поздрављање на месту и у маршу, рапортирање са најмање утрошка времена у току остале наставе.
Служба стражара у разним случајевима и смена истих.
II. ТЕОРНA НАСТАВА
Опис пушке и муниције, настава за гађање, правило службе II., III. и IV. део, изводити са најмањим бројем часова, махом уз осталу наставу и у свима осталим приликама војничког живота.
У току ове наставе обратити довољно пажње на разликовање униформе наших савезника а с друге стране и наших непријатеља.
Убедити војнике о важности резервне хране и потреби да се она не дира без наређења, зашта наводити примере скорашњег искуства.
Обавестити о томе како се треба чувати од аероплана и како разликовати своје од непријатељских.
ДИСЦИПЛИНСКА УРЕДБА И ВОЈНО СУДСКИ ЗАКОН
Истаћи што очигледније значај дисциплинских и судских грешака за време рата и њихове штетне последице како за општу ствар тако и за појединце.
Што чешће износити и уочавати недогледне последице од напуштања своје команде. Уместо да служе своме Краљу и својој Отаџбини, овако се људи предају непријатељу, где се употребљавају на најтеже и најниже послове, па се чак и у борце увршћавају. После рата доћиће осуда и презирање свега поштеног света.
Обратити пажњу и на то, да за судске казне у рату више помиловања нема.
ХИГИЈЕНА
Чистоћа тела и одела, чистоћа ногу, одржавање реда и чистоће у становима, а нарочито у рововима за време дужег стајања у њима. Хигијена на маршу. Поступак са рањеним и кад појединац сам буде рањен. Употреба првог завоја.
ВЕРОНАУКА
Служба божја да се обавља редовно. Она да буде што краћа, али да свештеници држе поучне и патриотске говоре у цељи подизања морала и учвршћивања вере у Бога и крајњи исход наше праведне ствари.
б) ЧЕТНА ШКОЛА
Смакнути егзерцир чете
Изводити наставу у најнужнијем обиму, у цељи да се људи упознају са појединим четним стројевима, улогама људи у свакоме од њих и са прелазом из једних стројева у друге.
БОРБА ЧЕТЕ
Развијање за борбу из свију стројева. Напред, у бочну страну и на месту. Наступање преко разног земљишта. Правилна управа ватром, подела ватре, концентрисање, добијање надмоћности у ватри, одржавање везе у борби. Извођење јуриша и поступак после успеха и неуспеха. Збор на месту и у кретању. Потпун напад чете са прелазом у гоњење. Одбрана чете. Избор и поседање положаја. Уређење његово са укопавањем. Осигурање за време поменутих радова. Осматрање на фронту и боковима. Извођење одбране са прелазом у наступање и одступање.
РАТНА СЛУЖБА
Марш ради обуке у одржавању маршевне дисциплине; спрема за марш са објашњењем хигијенских прилика, изводиће се делимично за време сваке ратне службе и тада обратити највећу пажњу на строгу маршевну дисциплину и одржавање стројева и потпуног реда по сваком терену.
Осигурање трупа уопште, рад са патролама за осигурање трупа у наступном маршу, преношење усмених рапората, извиђање противника и рапортирање, извиђање земљишних предмета. Прелаз из наступних маршева у борбу и борба око разних земљишних предмета. Одступни и бочни марш. Осигурање приликом становања – предстраже, дужности стражара у стражарском низу, код оружја и код мртве страже, рад са патролама на предстражи, прелаз из предстражарских поредака у борбу. Уређење бивака, бивачне страже.
Извести колико је могуће више ноћних ратних служби и борбе, маршевна дисциплина, одржавање везе.
Утврђивање ноћу, како за напад тако и за одбрану.
НАСТАВА ЗА ГАЂАЊЕ
1) Продужити радње из припремне школе за гађање, а нарочито сједињена вежбања са коришћењем заклона.
2) Са свима који раније нису прошли кроз кадар као и са рекрутима извршити главно школско гађање, по програму за војнике у I. години под редним бројем 3 стр. 60 наставе за гађање (одстојање 150 метара, лежећи из руке, мета школска са лежећом бојном незаклоњеном, број метака 5 – услови: три поготка у лежећој бојној мети).
3) Са свима војницима извршити прегледно бојно гађање појединце, а по могућству и десетично по одредбама тачке 136 – 165 наставе за гађање пушком, карабином и револвером.
4) У овоме периоду времена има се код појединаца осигурати потпун успех у:
а) Привикавању ока у брзом уочавању циљева;
б) Правилном раду у нападу и одбрани;
в) Искоришћавању месних предмета за наслон и гађање, маску или заклон;
г) Брзом и правилном намештању гајке, оцени одстојања и атмосферских утицаја;
д) Правилном и тачном гађању у брзој паљби;
ђ) Вежбању у разним видовима ватре;
е) Самосталном избору нишанске тачке;
ж) Васпитању у дисциплини ватре;
з) Искоришћавању тренутака, који брзо пролазе, у циљу гађања и промене положаја;
и) Посматрање циља употребом двогледа;
ј) Заједничком раду са суседним друговима, а десетари још и:
к) У управи ватром, кад су десетине самосталне, у саставу вода и у свима осталим њиховим дужностима.
5) Да ли ће се моћи извршити још које гађање зависиће од прилика, које, ако буду повољне, наредиће се накнадно.
ПИОНИРСКИ РАДОВИ
Израда стрељачких радова, а уз помоћ старих војника радити и јаче профиле. На њима показати све врсте заклона, пушкарнице, осматрачнице, приближнице, построје за фланкирање и препречна средства.
Вршити нападе са уклањањем препречних средстава, а нарочито обратити пажњу на моменат преласка у напад из стрељачких заклона и окопа у одређено време. Организација заузетих стрељачких заклона и опкопа.
У овоме вежбању, кад год је могућно, применити и борбу ножем противу импровизованих мета постављених у непријатељске ровове. Сем тога вршити и бацање ручних бомби.
ПОДИЗАЊЕ И ГАЈЕЊЕ МОРАЛНИХ ОСОБИНА
У свима часовима наставе као и ван часова у целокупном животу војника, све старешине да користе сваки моменат, те да се код људи развије осећај војничких врлина, истицати им све лепе примере храбрости и пожртвовања минулих бојева а нарочито из истог пука. Учврстити веру војника у моћ наших савезника као и у њнхову најбољу вољу да нам помогну да повратимо нашу Отаџбину и остваримо и друге наше народне идеале.
Простим и за војнике разумљивим речима објашњавати данашњу војничку ситуацију. Успеси непријатељски само су пролазне вредности, а крајњи успех је у рукама наших савезника, јер су њихова средства и економска и у људству много већа и неисцрпна.
За ову врсту разговора, користити и извештаје које ће давати ратни Пресбиро.
Ова грана наставе захтева од старешина највише напрезања такта и одмерености. Потребно је да се правична и највећа строгост споји са старешинском благонаклоношћу и непрекидним старањем за добро војника.
Односно батаљонске и пуковске школе, дотични команданти сами ће решити да ли ће имати времена и могућности, да се и са овим јединицама изведе која ратна служба са решавањем тактичких задатака.
За рад на митраљеским одељењима, команданти пукова израдиће план рада саобразно овом упуту и времену за рад. Која ће се гађања извести, наредиће се накнадно.
У изради плана и распореда рада, команданти и командири водиће рачуна да је настави крајњи циљ: Од обичних рекрута створити доброг борца, па према томе подешавати за поједине гране наставе број и трајање часова и начин извођења наставе.
Физичка напрезања у самом почетку да буду постепена.
Радити по могућству на најтежем и најразноликијем терену и по свима атмосферским приликама које буду владале.
Старати се свима средствима да се код војника одржи веселост и расположење. Гајити песму.
Старе и добро обучене војнике, у колико је год то потребно узимати у помоћ за што очигледније извођење наставе код рекрута: Сем тога, команданти пукова израдиће за њих засебан програм рада, с тим да се поред онога предвиђеног у настави за гађање, поглавито ради стрељачка борба и ратна служба, а смакнути стројеви поретци колико је потребно за учвршћивање реда и дисциплине.
Из теорне наставе радити све оно што је потребно за учвршћавање реда, подизање морала и дисциплине, у којој цељи могу се на појединим часовима и са рекрутима спајати.
Код старих војника нарочито пазити да настава не постане досадна излишним занимањем са оним, што је до сада много пута рађено и војнику добро познато.
При избору егзециришта водити рачуна да се становништву не наноси штета у њиховим имањима.
Успех наставе и за овако кратко време могућан је потпуно, али само тако, ако све старешине уложе све своје силе до пожртвовања.
Фаза кроз коју сада пролази Српска војска представља један од најузвишенијих момената у њеној новој историји. Она је у добу препорођаја из кога треба да изађе освежена, ојачана и одушевљена за нове подвиге, те да у заједници са нашим моћним савезницима донесе слободу нашој потлаченој Отаџбини и свима осталим српским земљама.
Старешински кадар, који је увек давао доказа о високом поимаљу своје дужности и овом приликом мора стално имати на уму да је он главни стожер и у току спреме војске и у времену њене употребе на бојном пољу.
Сви виши команданти обратиће нарочиту пажњу на труд који поједине старешине улажу и успех који постижу и ово увести у податке за његову ратну оцену“.