I. армија
Без промене.
II. армија
Трупе ове команде налазе се 17. марта непромењено, у сталним јужним логорима Месонги и Стронгили.
III. армија
Дунавска дивизија нема промене.
Дринска дивизија: I. ешелон стигао је 17. марта у прелазне логоре; II. ешелон кренуо се овога дана из логора код Говина за прелазне логоре.
Укрцавање у Валони
17. марта продужено је укрцавање на лађу „Елоба“; 703 коња са 650 људи.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 17. марга ове важније извештаје:
Од ђенерала Де Мондезира шефа Француске мисије
Бр. 55412 од 16. марта
„Напредовање реорганизације Српске војске дозвољава, да се већ узме у обзир поновно активно вршење обуке, нарочито за пешадију. Постоји могућност, да Српска војска, бар у почетку своје акције, има да се бори под сличним условима, под којим се води борба на разним европским фронтовима, тј. да води рововске борбе. С тога је потребно упознати је са дефанзивном организацијом, која одговара томе начину ратовања, који захтева формирање извесног броја специјалних служби: пионира, бомбаша, грађења и употребе ровова, помоћних одбранбених средстава, бомби и рововских справа. Ја сам спреман, да вам дам потребне инструкторе у том циљу, чим будете утврдили програм за обуку. Тај би програм могли прво проучити заједнички ваши и моји официри, ако немате ништа против тога. У томе бих циљу одредио ппуковника Колардеа и мајора Д’Алозијеа да ступе у везу са пуковником Миловановићем“.
Напомена. Врховна команда наредила је команданту I., II., III. армије, да из сваке армије од пешадиских и инжињериских официра изаберу и у одређено време упуте по 8 официра.
Од г. Министра Војног
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9284 од 16. марта
Министарство Иностраних дела писмом од 3. марта са Бр. 1232 доставља:
„Да би француске власти могле употребити силу према нашим поданицима, који се не одазивају позиву војних власти, француска Влада је тражила, да јој Краљевски посланик у Паризу да следећу изјаву: Француска и Српска Влада, сложиле су се, да признају за време овога рата искључиву кривичну надлежност судова њихових операционих војсака у погледу лица, која припадају тим војскама, без обзира на територију, где се оне налазе и на поданства окривљених, пошто је издавање војних бегунаца командантима трупа једне војске, која се налази на територији савезне државе само примена таквог признатог правила. Министарски Савет решио је 1. овог месеца да се предложена формула прими и овластио је Краљевског посланика у Паризу, да учини изјаву у томе смислу. Са предњим решењем Министарског Савета част ми је упознати Врховну команду ради знања и даље надлежности“.
Наређења (извештаји) Врховне команде
О. С. Бр. 7299
Начелнику Оперативног Одељења
„Да би се посвршавали сви припремни послови око уређења основице за снабдевање наше војске у Солуну, као и да би се направио план уређења позадине наше војске под претпоставком, да ће она оперисати правцем: Солун – Водена – Битољ, молим да се хитно расправе са француским надлежним војник властима ова питања:
1) Место за привремено уређење српске основице снабдевања у Солунском заливу док се буде бавила наша војска на Халкидиском полуострву (најбоље око Калимарије, ако могу ту лађе пристајати или у источном делу Солунског кеја).
2) Да се у западном делу Солунског пристаништа на кеју одреди место (најбоље код штала нашег Министарства Народне Привреде) за образовање српске основице за снабдевање наше војске при операцијама. Ова основица да буде независна од француске.
3) Да се сав приспевајући материјал, профијант и превозна средства намењена Српској војсци предају из лађа на обалу нашим војним органима на слободно расположење.
4) Да се одреди операциски фронт Српске војске у општем распореду савезника, као и границе сектора на коме ће се моћи подизати позадње установе наше војске и уредити позадина која ће обезбедити правилан живот и рад војсци приликом операција.
5) Да се железничка пруга Солун – Водена ка Битољу уступи у експлоатацију српској војној управи“.
ОБр. 28662
Г. Министру Војном
„Са реорганизацијом и спремом наше војске са сваким даном осећа се напредак и настаје време за разраду и оних питања, која се односе не само на пребацивање наших трупа на Халкидичко полуострво, већ и за њину правилну и сигурну акцију у предстојећим операцијама.
На првом месту поред припрема, које се чине на Халкидичком полуострву, потребно је у циљу правилне функције наше армије благовремено припремити све што је потребно у погледу организације административне основице и комуникациских линија, а нарочито у погледу личном и материјалном.
Да би се у овоме погледу могле потребне припреме благовремено извршити, неопходно је потребно, да што пре будем оријентисан:
1) О вероватном делу фронта према коме ће, и правцу на коме ће, бити употребљене наше трупе;
2) О месту на коме ће се моћи устројити основица за снабдевање наше војске;
3) Да ли ће у погледу уређења основице ова команда имати потпуну слободу тј. да ли ће имати своје магацине потреба, радионице, болнице и остало што је неопходно потребно потпуно уређеној основици.
У представци мојој ОБр. 28542 од 14. тек. месеца имао сам част изложити моје погледе на односе, који би требали, да се устале између нас и наших савезника, а овом приликом мени је част изложити следеће:
Требало би тежити свим силама, да се у сваком случају очува потпуна самосталност наше војске; па према томе требало би настати, да она добије засебан правац и одређен део фронта на десној обали Вардара.
Како са обзиром на вероватан правац наших операција преко Битоља, Халкидичко полуострво не би било подесно за уређење административне основице, требало би тежити, да се независно од извршених припрема и инсталација на Халкидику, припреми и благовремено снабде потребама административна основица у западном делу Солунског пристаништа у близини штала нашег Министарства привреде; да основица буде независна од савезничке и да јој се на кеју додели известан реон за самостално обављање послова на искрцавању и укрцавању.
Најзад требало би настати, да се сав материјал, профијантске потребе, превозна средства, стока итд., који су потребни за текуће издржавање трупа за време бављења на Халкидику и за комплетирање и опрему јединица, дотурају на Халкидиско полуострво, а све оно што се има према специјалним прорачунима и требовањима припремити као резерва за операције, да се предаје нашим основичним органима на чување.
Поред овога неби требало губити из вида ни то, да ће наше снабдевање у времену почетка операција па и доцније зависити врло много од тога, да ли ће железничка пруга Солун – Битољ бити у експлоатацији наших војних власти или не, а од колико ће то утицаја бити на ток операција само је по себи јасно, те би још сад требало предузети потребне кораке, да се та пруга од почетка концентрације наше војске уступи у експлоатацију Врховној команди, па ако то не буде могућно онда да се уреди одношај наш према друштву које ту железницу држи.
Молим Господина Министра да по предњим питањима прибави потребна обавештења и што пре достави Врховној команди, те да би се благовремено могле предузети потребне мере и отклонити све оно, што би нашу војску неминовно морало довести у потпуно потчињен положај према савезничкој војсци“.