Транспортовање I. армије
Овога дана отпочело је главно транспортовање људства I. армије са Крфа за Халкидичко полуострво у духу наређења Врховне команде ОБр. 29448 од 13. априла.
1) Транспорт из Моравске дивизије укрцан је у пристаништу Говино и отпутовао:
а) На лађи „Дукала“ са 15 официра, 541 људи из штаба II. бригаде, телеграфског одељења, 1. чете пионирског полубатаљона, санитетске колоне и I., II. и III. болнице.
б) На лађи „Чиле“ са 64 официра, 1.415 људи из артилерије и коњичког ескадрона.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 29624
НАРЕДБА
Начелника штаба Врховне команде за 18. април 1916. године у Крфу
За све Команде
„Наши непријатељи труде се свима средствима и начинима да убију морал нашег војника; да ублаже његову мржњу према непријатељу; да смање његову жељу за осветом и да развију тежњу за бегством и за тајно пребацивање у Србију.
У том циљу развијена је јака агитација од стране непријатељских посланства и консулата у Грчкој, који непосредно или средством својих тајних органа и агената долазе у додир са нашим војницима и избеглицама, пуне им главу о добрим вестима у Србији, и о добром поступању са становништвом и војним бегунцима, о помоћи, коју им указују непријатељске власти, уопште о томе, како сваки српски војник који се преда, пребегне непријатељу или буде заробљен иде право својој кући, где се одаје редовном животу, као и да није ратно стање, па још добије помоћ у новцу и другим потребама. Ако се понеки наш војник ухвати у ове непријатељске замке и приволи на бегство, непријатељски агенти му стварају могућност да се оно преведе у дело, дајући му грађанско одело и новац и одводећи га преко границе.
Своју пропаганду у овом смислу, непријатељ је покушао пре неки дан и штампањем по свој прилици у Солуну, једнога листа под називом „Српска Трибуна“. Један број тога листа донет је на Крф и почео је да се растура, али је одмах ухваћен чим се видела његова садржина. Да би се маскирала тенденција листа износе се обичне или повољне вести по нас и наше савезнике, па се тек на другој страни подмеће једна вест из Србије у којој се хвали добро стање у њој и пријатељско поступање са српским војницима који су заробљени или су се предали.
И ако је Врховна команда предузела све мере да се бори противу ових штетних утицаја на морал нашега војника, и ако сам убеђен да и остале команде раде у истом духу, ипак налазим за потребно да и овом приликом скренем пажњу свима командама и свима официрима, који су у непрекидном додиру са војницима, на неопходност сузбијања ових лажних вести о добром стању у Србији и о одличном поступку са заробљеницима и пребеглицама. У ствари, то је само, један лукав позив наших војника на дезертирање и предају непријатељу, а шта их после чека то је свима познато.
Сви извештаји којима Врховна команда располаже потврђују очајно стање у Србији, како у новим тако и у старим границама. Заразне болести и глад владају свуда. Скупоћа најпотребнијих животних потреба и побијање вредности српског новца чине да гладују не само сиротиња већ некадашњи богаташи. Сви виђенији људи су интернирани, многи су нестали, многи одведени у непријатељске земље. Најочајније је стање заробљеника и свију способних људи који су остали у Србији. Заробљеници су у великом броју крвнички убијани, мучени, кињени, иста судба постигла је и избеглице, који су сачекали долазак непријатеља. Наши војници који су издајући своју заставу, покушавали да се предаду непријатељу, поубијани су највећим делом, било од Арнаута који су их завели у непролазне кланце и тамо мрцварили и пљачкали, било од самих непријатељских војника, који су их прво презриво ружили па затим клали или стрељали. Тако су већина тих несрећника одмах искусили заслужену казну. Они који нису убијени или помрли од глади, послати су као борци против Руса, Талијана, Француза и Енглеза, или су употребљени за најгоре радове, у рудницима, по друмовима, железницама и фабрикама, са мизерном храном и никаквом платом. Сем заробљеника овако је исто поступано и са осталим способним људима и младићима, који су нестајали, затворени, терани у непријатељску војску или одређени на кулучење. Податци о свему овоме у току су прикупљања и биће у своје време отштампани и раздати трупама.
Непријатељ јавно исповеда своју намеру, која се састоји у систематском истребљењу Срба и омладине српске, у уништењу имовине и благостања српског народа и уопште у тежњи да се Србија толико ослаби како би била безопасна за дуги низ година, ако не буде могла да се сасвим затре.
У том циљу он и сада покушава да приволи наше војнике на предају, како би и тиме смањио нашу снагу и како би што већи број Срба имао у својој руци и господарио њиховом судбом.
Ради тога потребно је организовати најодсуднију борбу против оваквог непријатељског рада; потребно је изнети пред очи војника право и истинско стање у Србији; потребно је упознати са горком судбином која чека оне несрећнике који падну непријатељу у руке било као заробљени било као добровољно пребегли; потребно је распаљивати код војника мржњу према нашим крволочним непријатељима којима је девиза уништење српско; потребно је развијати ватрену жељу за осветом и за спасење онога што је још остало од наше несрећне Отаџбине; потребно је најзад, улити му веру и убеђење у победу, у друштву са нашим племенитим и моћним савезницима. У тој победи, која је и блиска и позитивна, Српска војска мора да одигра важну улогу достојну њене славне прошлости.
Позивам дакле све команданте и све официре да стално раде у том смислу, да искористе сваку прилику ради одржавања војничког духа код нашега војника и да спречавају непријатељску пропаганду. У приликама у којима се сада налазимо, сваки поједини војник нам је драгоцен; његов морал не само што несме бити окрњен непријатељском агитацијом већ треба да буде удвојен.
Нарочито напомињем да се у току овога рада води рачуна и о коморским деловима и свима позадњим установама, пошто непријатељ има највише могућности да баш тамо јаче развије своју штетну агитацију“.
ОБр. 29625
НАРЕДБА
Врховног Команданта за сву војску од 18. априла 1916. год. у Крфу
„Вратио сам се с пута и примио сам дужност Врховног Команданта“.
Александар с. р.
ОБр. 29628
Делегату пуковнику Милојевићу – Солун
„Мајор Боди одређен је на службу у обавештајни одсек. Наредите му, да одмах приступи прикупљању података о непријатељској и савезничкој војсци код Солуна и да тамо остане до доласка Врховне команде“.
ОБр. 29632
Шефу Француске мисије код Српске војске ђенералу Де Мондезиру
„У одговору на ваше писмо ОБр. 2059 од 18. априла част ми је известити вас, да би по моме нахођењу било незгодно, ако би се у свему поступило по захтеву Главног Команданта Француске војске, јер ако се поједине јединице буду укрцавале за Солун онако, како се шаље материјал из Француске, онда би наступио случај, да би поједине пешад. јединице биле више недеља одвојене од својих дивизија, што би било врло штетно по наставу, ред и дисциплину. Ово је нарочито незгодно учинити у овоме времену, када је настава код пешадије у своме почетку и кад је неопходан сталан надзор виших старешина, те да би се што боље извела обука и утврдио ред и дисциплина код војника. Моје је мишљење, да при транспортовању трупа са Крфа треба поступити тако, да се шаље из свију дивизија паралелно са слањем материјала из Француске: артилерија, дивизиски коњички ескадрони, део инжињерије и санитета, и сва комора, а пешадиске јединице, да се укрцају редом по дивизијама и армијама, без обзира на пристизање материјала у Солун. Из пешадије може се паралелно са материјалом упутити на Халкидик само: део пуковске коморе, митраљеска одељења и потребни елементи, који стварно рукују материјалом, који имају примити и чувати га до доласка осталих делова. Надам се, да ће се шеф мисије сложити самном и са своје стране подејствовати, да ово моје гледиште усвоји и Главни Командант Француске војске“.
ОБр. 29603
Команданту I. армије и
делегату у пристаништу Говино пуковнику Антићу
„У вези наређења ОБр. 29595 од 17. овог мес. наређујем да се данас 18. укрца из I. армије још по 2.000 људи на бродове „Шили“ и „Плата“, укупно 4.000 људи.
Укрцавање у Говину тачно у 15 часова. – Сем тога 700 људи на брод „Теодор Мант“. – Укрцавање у Говину у 18 часова“.