I. армија
Без промене.
II. армија
Продужује реорганизацију у јужним логорима и то: Шумадиска дивизија код Месонги; Тимочка дивизија код Стронгиле.
III. армија
Дунавска дивизија је у сталном јужном логору Брагањотика; Дринска дивизија у прелазним логорима Виро – Кастанијес.
Укрцавање у Валони
У току 19. марта није било укрцавања, јер није било лађа.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 19. марта ове важније извештаје:
Од делегата у Солуну пуковника Лешјанина
Пов. ОБр. 498 од 14. марта
„Част ми је доставити предњи рапорт капетана Јовичића на увиђај и евентуално на употребу. Као што сам већ раније у једном свом рапорту наговестио, Енглези показују много добре воље да нам помогну и да нам стварним услугама осведоче своје симпатије, па би било саветно користити се њиховим расположењем и гајити добре односе и у циљу даљих користи, које можемо црпити из оваквог расположења њиховог“.
Рапорт капетана Јовичића
Делегат Врховне команде код енглеских трупа
Пов. Бр. 329 од 13. марта 1916. године – Солун
„Част ми је известити делегата, да сам приликом данашњег разговора са начелником интендантуре Енглеске војске у Солуну, генералом г. Траверсом Кларком, сазнао, да Енглези немају појма, ко ће снабдевати Српску војску по њеноме доласку у Солун. Г. генерал Кларк рекао ми је управо овако: „Ми званично ништа не знамо, ко ће вашу војску снабдевати. Ђенерал Сарај под чијом смо командом известио нас је да ће Српска војска бити упућена овамо и да ће српски логор бити у правцу Седеса. Међутим никакво друго наређење или саопштење немамо ко ће се од савезника бринути за њено издржавање и снабдевање. Енглези су изненађени, што се Српска војска до сада није на њих обратила за њено снабдевање“. Даље ми је рекао:
„Приватно могу да вам кажем, да је наша Интендантура предвидела, да ће она ово снабдевање извршити. С обзиром на ово био сам припремио извесне количине разних намирница: око 5.000.000 кг. брашна; 500.000 кг. лука; 500.000 кг. кромпира и одговарајућу количину сувога воћа (смокве, суво грожђе, суве јабуке и суве шљиве). Сем тога био сам припремио шаторе за 120.000 војника, купатило у Седесу било је доведено у исправно стање и била је предвиђена једна пољска болница, која би примила болесне војнике Српске војске. Но како до сада нисмо добили никакво наређење у овоме погледу и како су нас Французи известили, да они уређују логор код Седеса, то смо шаторе и болницу повукли, сматрајући, да ће целокупно старање о Српској војсци вршити Французи. Ми би могли без икаквих тешкоћа снабдети Српску војску у свакоме погледу, као год што нашу војску снабдевамо. Из целокупног разговора са генералом г. Кларком добио сам импресију, да Енглези жале што се на њих нисмо обратили. У неколико махова понављао ми је, да треба све што ми је казао, да сматрам као приватно а никако као званично. С тога част ми је молити делегата, да ово саопштење сматра као строго поверљиво. Уверен сам да ће нам Енглези у погледу снабдевања свагда изаћи на сусрет; разуме се, сва наша тражења треба, да имају званичну форму“.
Напомена. Врховна команда доставила је предњи извештај под ОБр. 28739 г. Министру Војном.
Наређење (извештаји) Врховне команде
У име Његовог Величанства
Петра I.
по милости Божјој и вољи народној Краља Србије
ми
Александар наследник престола
На предлог нашег Војног Министра, а на основу чл. 4 и 6 закона о устројству војске наређујемо:
Да се установи Команда Резервних Трупа и Подофицирских Школа на место досадање Инспекције Резервних Трупа и Подофицирских Школа.
Да досадања одредба о Инспекцији Резервних Трупа и Подофицирских Школа Ф. Ђ. О. № 22837 од 3. јуна 1915. год. важи и за Команду Резервних Трупа и Подофицирских Школа, али са овим изменама и допунама:
1) Свуда у тексту досадање уредбе о Инспекцији заменити реч „Инспекција“ речју „Команда“ а реч „Инспектор“ речју „Командант“.
2) Члан 1 мења се и гласи:
„У циљу једнообразне наставе, спреме и снабдевања Резервних Трупа и Подофицирских Школа установљава се за време рата: „Команда Резервних Трупа и Подофицирских Школа“.
3) Члан 2 мења се и гласи:
„Ова команда стоји под Министром Војним а на њеном челу стоји Командант, чији круг рада обухвата командовање, наставу и снабдевање свих Резервних Трупа и Подофицирских Школа“.
4) Члан 4 у другој реченици између речи: „Командом и дисциплинском“ изоставити свезу „И“ па ставити запету, а после речи „дисциплинском“ додати реч „административном“.
5) Члан 5 мења се и гласи:
„Команда Резервних Трупа и Подофицирских Школа у командном и административном погледу је у положају Дивизиске команде. Она има свој штаб, чији је састав као штаба Команде Дивизиске Области. Она је административни орган II. степена“.
Наш Војни Министар нека изврши овај указ.
Ф. Ђ. ОБр. 38311 Александар с. р.
14. марта 1916. године
на Крфу
Министар Војни пуковник
Бож. Терзић с. р.
Врховна команда са ОБр. 28715 од 19. марта доставила је предњи указ о установљењу команде резервних трупа команданту I., II., III. армије и овима Начелницима одељења на знање.
ОБр. 23740
Г. Министру Војном
„Наш делегат у Солуну код Команданта Савезничких трупа пуковник г. Лешјанин са Пов. Бр. 504 од 15. овог мес. доставља следећи извештај:
„У прилогу под /1 част ми је доставити у верном преводу наређење ђенерала Сараја, које је резултат ранијег сукоба чланова комисије за уређење основице и намере интенданта г. Станоја Ристића, да овде у Солуну, отвори своју канцеларију. Као што се и из ове наредбе да закључити ђенерал Сарај неће да општи са нашом комисијом већ се сва питања, па и она која се комисије тичу, мени обраћа као представнику Врховне команде. Међутим је комисија сасвим независна у свом раду па нити ме консултује за своје поступке, нити ме извештава о свом раду. Наравно да под таквим околностима, ја не могу да одговорим дужности својој и излажем себе само да примам незаслужне ударе. Обраћао сам се и до сада са молбом да будем обавештен о свему, што има везе са нашом војском, те сад понављам и молим, да не будем остављен у потпуном незнању, шта се ради и шта се жели овде постигнути. Ја ни данас још не знам резултат рада прве комисије пуковника Брусоа, нити ми је познат упут, који је овој комисији дат, а кад дође до каквог неспоразума и конфликта, онда се ја потржем и са једне и са друге стране и увлачим у расправу питања у које нисам посвећен. У интересу службе молим, да то убудуће не буде, као и сада, да се одреди мој однос према комисији. До сада се од мене захтевало само, да се одазивам захтевима комисија и ништа више, док комисија није имала никаквих обавеза према мени и као једном представнику Врховне команде код ђенерала Сараја и као најстаријем нашем официру у Солуну. Она је радила потпуно независно и не упознајући ме о постигнутим резултатима као и о намерама својим у предстојећем раду“.
Источна војска
Ђенералштаб
Прилог
Ниједан официр, припадао он коме пуку, штабу или другој којој установи, неће остати у Солуну.
Врховна команда биће смештена у Василици.
Пуковник Декоан има задатак, да руководи инсталацију војске на местима утврђеним према рекогносцирањима извршеним заједнички са мисијом пуковника Брусоа. Места се имају заузети следећим редом:
1) У логор код Седеса (Коњичка дивизија, Главна болница, Ремонтски депо, Марвена болница);
2) Логор код Сурукли;
3) Логор код Захарџи;
4) Логор код Галтишта;
5) Логор код Зумбата;
6) Логор код Лутре (у коме је сад 17. колонијална дивизија);
7) Евентуално зона Аксакал – Аја Параскеви јужно од Галатишта. Свако логориште намењено је за једну дивизију. Армиски штабови биће у тим логорима или у селима поред логора. Установе ван састава дивизија биће распоређене по логорима код Седеса. Француска помоћна база намењена за Српску војску биће преко пута земљоделске школе (место за искрцавање уређује се).
Сарај с. р.
„Предњи извештај са копијом наређења ђенерала Сараја, част ми је доставити г. Министру на увиђај. У упуту, који је комисији дат стављено је, да се она обраћа пуковнику Лешјанину за све што јој буде требало.
Треба што пре регулисати наш однос са Сарајем.
Штаб Врховне команде мора бити у Солуну“.
ОБр. 28741
Г. Министру Војном
„Наш делегат у Солуну пуковник г. Лешјанин са Пов. Бр. 506 од 13. овог месеца доставља следећи извештај:
„10. овог месеца стигла је амо мисија послата од стране Врховне команде, у циљу спреме основице за нашу војску“.
Због исте заразе која треба да се појавила на Крфу, комисија је требала издржати карантин на лађи од пет дана, па затим да оде за село Седес. Сматра се за нарочиту услугу, учињену комисији, што је ова одмах са лађе пуштена и упућена директно у село не додирујући Солун. 12. марта преставио сам пуковника Петра Тодоровића и мајора Станоја Ристића ђенералу Сарају. Представци је присуствовао и коњички пуковник Декоан, који је добио задатак, да се са нашом комисијом стара о свему, како би се спрема што брже и потпуније извела а у духу интенције ђенерала Сараја.
Ђенерал Сарај је користио и ову прилику, да каже своју жељу, да комисија има одмах отићи у село Василика; тамо остати и сместити се и отуда дириговати радовима, наговештавајући да неће да види наше војнике и официре у Солуну. Исто је тако наговестио, да је одредио Василико за место штаба Врховне команде и да ће дати бараке ако иначе довољно смештаја за њу неби било. Мајора Ристића је још упутио да се јави главном интенданту и да се са њиме о детаљима споразуме, услед чега сам мајора Ристића одмах одвео и представио Главном Интенданту. Овим је представка била и свршена, и господа су имала отићи на рад.
Јутрос ми је мајор Ристић поднео акт о својој функцији и умолио ме је да службено и писмено известим ђенерала, да је он једини овлашћен да из слагалишта изузима материјал и храну и да ће имати своју канцеларију овде у Солуну у згради Београдске Задруге, где и повереник Министра Војног сада ради. Ово сам одмах учинио и акт упутио.
По подне сам обишао комисију у селу Василико. Ту сам сазнао од пуковника Тодоровића, да је на првом кораку и првог дана рада дошло до неспоразума и оштрих речи између чланова комисије и пуковника Декоана. Не упуштајући се у објашњење конфликта, јер га незнам, пошто присутан био нисам, хоћу да кажем да је сукоб произашао услед неслагања у погледима компентетности комисије. Пуковник Декоан као да је тврдио, да се за даљи рад мора узети основа постављена рапортом пуковника Брусоа, који је са Крфа амо долазио а наша комисија пак сматра да она сад тек има да одређује логориште и право да чини распоред по своме нахођењу. У тој дискусији као да је пуковник Декоан рекао комисији да је он председник комисије и да има бити онако, како он каже, иначе нека иде натраг на Крф.
Дакле на првом кораку појавила се анимозност коју сам предвиђао и о којој сам напомињао у свом Стр. Пов. рапорту Бр. 486.
Тек што сам се вратио из Василике већ у мрак имао сам част да примим посету ђенерала Сараја у мојој канцеларији; њега није мрзело да лично дође, није имао када да сачека и нареди да му ја лично одем, већ дајући тим одушке свом раздражењу сишао је своја два спрата прешао преко улице, попео се три спрата да до мене дође и да ми донесе или тачније да ми врати мој јутрошњи акт машући њиме више главе и говорећи ми: ја нећу то; ја сам вам казао да ја нећу то. На акту је било ђенераловом руком написано:
„Priére de faire connaitre a M. Ristitsch gu’il devera se rendre immediatement a Vassilika. Aucum officier Serbe ne sera à Salonique, comme je l’ai dit“. Sarrail
Ђенерал је био веома узбуђен, сав црвен у лицу и спреман на врло оштра објашњења. Опомињао ме је како је казао да не жели да види ни једног официра Врховне команде у Солуну; да ће он као командант снабдевати војску нашу, те да ми немамо ништа спремати, да се наша комисија неможе упуштати у измене онога што је он већ наредио и одредио; да наша комисија незна шта је он до сада предузео и који су га разлози руководили; она не зна где је он одредио израду путева и којих и којим редом, нити где ће искрцавање бити, те према свему томе да се не може ни упуштати у решавања која би била потребна његовим намерама и решењима. Захтевао је од мене да то саопштим комисији и да је позовем да се саображава његовим наређењима.
Имао сам муке и требало ми је времена да умирим ђенерала и да му покажем да наши официри нису криви, најмање да желе да раде противно жељама ђенераловим. Објаснио сам му да су чланови комисије добили писмене инструкције, сваки по својој грани и да су они почели рад у духу њиховом, не знајући ни за каква наређења ђенералова. Предочио сам господину ђенералу да наши официри долазе у незгодан положај, између чекића и наковња, и да би сам ђенерал морао имати рђаво мишљење о официрима, који се неби саображавали инструкцијама, које су од својих предпостављених добили.
Молио сам ђенерала и он ми је обећао дати написмено шта он хоће и очекује и како замишља улогу наше комисије те да то доставим Врховној команди и тражим упуте за даљи рад. Чим ово примим имаћу част доставити Начелнику штаба Врховне команде.
Пошто се ђенерал утишао узео је свој обичан и благ пријатељски тон, и онда почео објашњавати његов тежак положај о коме ми не водимо рачуна. И он зна, вели, за згодније место за логоровање наших трупа; показивао ми је на карти и пропратио својим опсервацијама, али је морао од њих одустати пошто адмиралитет није могао гарантовати за сигурност транспорта нити за доцније снабдевање због сумарена. Затим наводио је како он мора да води рачуна о захтевима и претензијама Енглеза и Грка, да се саображава инструкцијама своје владе па да не може да задовољава само нас, који гледамо само наше личне интересе. Напоменуо ми је како је француска влада одбила тражење наше владе о начину снабдевања војске и наредила ђенералу да је он снабдева. Казао ми је како је ђенерал Мондезир покушавао на Крфу да ради на своју руку, али је био прекорен и сузбијен.
Према свему овоме што сам од ђенерала чуо за мене постоји нека загонетка. Мора да има нешто што овде рад кочи и што ђенерала нервозним чини. Даље констатовао сам, да у погледу наше војске овамо и начина њеног издржавања и снабдевања није претходно утврђен и тачан детаљан програм, те се код нас замишља једно а у штабу Француске војске овде сасвим друго. С тога држим, да је од преке потребе и првостепене важности да се ово питање што пре уреди и односи узајмни утврде иначе бојазан је да ће се овакви судари све чешће понављати и у жестини пооштравати.
Ради расветљења ситуације сматрам за потребно да доставим, да између ђенерала Сараја и ђенерала Мондезира постоји нека нетрпељивост. Ово сам сазнао као позитивно и са два разна и добра извора. Ово се потврђује и тиме што је ђенерал Сарај у дискусији самном употребио прилику да пласира, како је ђенерал Мондезир био укорен за неправилан рад. Бојазан је да се ова два амбициозна господина не туку преко наших леђа.
Све ово непријатно објашњавање са ђенералом и његову срџбу као да је изазвао пуковник Декоан, који је како изгледа одмах после оног сукоба са нашом комисијом на терену отишао ђенералу и лично му се жалио на рад и поступак наших, који као да су имали намеру да се упуштају у измену већ донетих и утврђених одлука о смештају и распореду наших логора.
Кад је конфликт комисије са представником француског штаба узео те размере сматрам за дужност да доставим следеће, у шта се иначе не би упуштао. Пуковник Декоан жалио ми се раније на мајора Александра Стојановића како много говари а мало ради, како нема систематике у раду, већ хоће све од једном да уради, па не учини ништа, како није довољно озбиљан и како тражи прилику непрестано да иде у Солун и изналази претекста за то. Молио ме је да тражим од Врховне команде да га одавде опозове иначе ће бити принуђен да га узме к себи и да га под видом одржања везе између њега и комисије од ове одвоји јер тамо смета раду. Од прилике исто је ово говорио пуковник Декоен јуче пуковнику г. Петру Тодоровићу што ми је пуковник Тодоровић саопштио приликом мога одласка данашњег на терен код њега.
Када наређење ђенерала Сараја будем примио имаћу част доставити га на увиђај“.
Предњи извештај част ми је доставити г. Министру на увиђај, с мишљењем, да би требало што пре регулисати однос и са ђенералом Сарајом дипломатским путем. Налазим, да мисија, коју сам послао у Солун са под приложеном инструкцијом ОБр. 28163, треба да функционише и даље као орган Министра Војног и Врховне команде по одговарајућим питањима“.
ОБр. 28738
Да се од прикупљених обвезника последње одбране стараца у свакој армији формира по 1 батаљон од по 4 чете. Батаљони ће носити бројне називе (1. батаљон последње одбране стараца I. армије). Све обвезнике последње одбране стараца из нових области упутити у састав 1. батаљона последње одбране стараца I. армије.