Извештаји
Врховна команда примила је у току 3. јуна овај важнији извештај:
Од делегата пуковника Милојевића
ОБр. 237 од 2. јуна
„Ђенерал Боман назначен је за шефа Француске војне мисије на Крфу“.
Од команданта III. армије
ОБр. 271
„Наређење Врховне команде ОБр. 964 од 31. маја извршено је ноћу 1./2. овако:
На седмом км. од Галаштина ка Серезу телефонска линија прекинута на дужини од 800 метара. Спроводник исецкан на три комада и све то укупно на 1 ½ км. у страну од пута у шуми. Крајеви спроводника спроведени у земљу, да би бусола апарата радила“.
Наређења и извештаји Врховне команде
ОБр. 1079
Његовом Краљ. Височанству Престолонаследнику Александру – Крф
„Писмо примих с благодарношћу. Наше се трупе ванредно добро осећају. Жудно желе напад за повратак у Србију у чему их морамо уверавати. Логори су врло добри, само нема довољно ладовине. Вежба се изводи врло ревносно и успешно. Здравље, ред и дисциплина врло повољна. Не може се знати, кад ће се примити сва спрема, а о примљеној поднећу опширан извештај. За тешку артилерију није још решено, али изгледа, да ћемо добити по један дивизион на армију са француским људством. Настојавам, да се ово што повољније реши. Французи имају 61 и Енглези 60 батаљона. Војска је по изгледу врло добра. Материјална је спрема огромна но недовољно прилагођена планинском земљишту. Однос са Грцима врло затегнут тако да сваког тренутка може доћи до озбиљног сукоба. Сарај ме синоћ молио за помоћ на случај потребе, што сам му одмах и обећао. Он хоће да узме сву власт: пошту, телеграф, железницу и пристаниште. Сад добих извештај, да је без отпора заузета префектура, пошта, телеграф, железница и пристаниште. Са Сарајем се доста често виђам. Показује се врло љубазан и предусретљив. На слави 15. пука био је очаран. Бугари на Маћедонском фронту имају око 214 батаљона, а у унутрашњости и према Румунији 32. Ово све без ополчења, маршевних и етапних батаљона. Јуче је било артилер. дејство код Дава Тепо и Гор. Порај. Немци и Аустријанци се сада нигде не појављују, изгледа, да су отишли из Македоније“.
ОБр. 1088
Командантима армија и Коњичке дивизије,
шефу Српске мисије на Халкидику,
Председнику комисије за искрцавање на пристаништу Микри,
Начелницима одељења и Главном Интенданту
„Пошто је штаб Врховне команде са свима одељењима стигао у Солун и почео да дејствује, то престаје потреба за даље дејство мисије, упућене на Халкидик мојим решењем ОБр. 27992 од 27. фебруара и 28163 од 4. марта ове године.
Према томе наређујем, да ова мисија под 8. јуном тек. год. престане дејствовати, а њен досадањи посао према природи посла, да приме на себе одговарајућа одељења Врховне команде.
Председник мисије настаће, да се у што краћем року заврше сви несвршени предмети, архива уреди по природи предмета и преда одговарајућим одељењима Врховне команде.
Поред тога, сваки од чланова мисије, по своме послу, усмено ће упознати начелника дотичног одељења о досадањем раду и о пословима који су у току рада.
Послове на изради и оправци путева на додељеној просторији за размештај примиће инжињериско одељење Врховне команде, коме ће се ставити на расположење и све људство употребљено сада за овај посао.
Исто тако и саобраћајно одељење примиће на себе и послове у пристаништу, који се односе на организацију службе око искрцавања, расподеле долазећег материјала, као и у погледу транспорта трупа, одељења а појединаца из Солуна за Крф или која друга места и обратно.
Потребне податке по овоме начелник одељења прикупиће од појединих одељења као од одговарајућих војних власти савезничке војске.
Пројекат организације ове службе начелник ће ми поднети у што краћем времену.
Одређена комисија за искрцавање трупа на пристаништу Микра дејствоваће и даље и руководити пословима око искрцавања, све док се не изврши организација службе у пристаништу.
Комисија ће стајати непосредно под Врховном командом.
По престанку дејства мисије, председник ће упутити на њихову дужност све особље које је досадањим распоредом обухваћено, а све остало особље ставиће се на расположење Врховној команди ради распореда.
Начелнику ађутантског одељења поднети списак целокупног особља.
Када мисија буде престала да дејствује известиће ме председник писмено подносећи у исто време извештај о досадањем раду“.
ОБр. 1088
Господину Министру Војном
„Пошто је штаб Врховне команде са свима својим одељењима стигао у Солун, то је престала потреба за даље дејство мисије упућене мојим решењем ОБр. 27992 од 27. фебруара и ОБр. 28163 од 4. марта тек. године.
С тога сам са ОБр. 1088 од данас наредио да мисија под 8. јуном престане дејствовати, а послове исте да приме одговарајућа одељења Врховне команде.
О предњем част ми је известити г. Министра ради знања“.
ОБр. 1016
Г. Министру Војном,
команданту I., II. и III. армије
Извештај
о вероватном распореду и стању непријатељских и неутралних снага на Балкану при крају (28.) маја 1916. године
Добивени податци у току месеца априла и прве половине маја текуће године од штабова Француске и Енглеске Источне војске, наших повереника и других извештаја, допуштају, да се на дан 15. маја тек. год. утврди следећи вероватан распоред непријатељских и неутралних снага на Балканском ратишту.
У главном се има ово приметити:
1) Аустро – Мађари не појачавају своје учешће у операцијама на Балкану против савезника, већ напротив, одводе трупе са Балкана на Италијански фронт.
2) Немачке трупе ослабљене су одвлачењем њихових чета на друге европске фронтове.
3) Помоћ Турске војске све је мања, чак је све мање вероватно и њено учешће у операцијама на Балкану.
4) Бугари остају за сада главна непријатељска снага на Балкану. У последње време бугарске снаге које су биле на румунском фронту повлаче се ка јужном.
5) Примећује се нова концентрација снага у долини Струме, која ће следствено донети нове измене у распореду.
Са доста вероватноће може се за сада саставити овај преглед:
I. Вероватан распоред непријатељских снага
1. У Црној Гори и Албанији
Аустро – Мађари. – Почетком априла предпостављало се да на овом делу има око 6 аустриских дивизија (армија ђенерала Кевеша: 18. корпус (57. и 59. дивизија); 19. корпус (52., 62. и 47 дивизија); и још једна дивизија).
Ове су се дивизије налазиле у Црној Гори и Албанији и то највећим делом северно од Шкумбе. Јужно од Шкумбе због тешкоћа у исхрани налазе се само слаби делови.
Постојала је вероватноћа да су Аустријанци могли успети да сакупе и наоружају 10 до 20 хиљада Арнаута – Муслимана, позватих у „свети рат“.
Од ових 6 дивизија крајем априла преведене су на друга војишта, и то: 57. дивизија и део или цела 59. дивизија (цео 18. корпус) у југоисточни Трентин. Једна дивизија на руски или италијански фронт. Ђенерал Кевеш налази се у источном Трентину.
Према овоме остале су вероватно у овој области само три аустриске дивизије (19. корпус), 47., 62. и 53. и сакупљени Арнаути.
Вероватан распоред ових снага био би:
47. дивизија у Црној Гори, командант дивизије ђенерал Вебер, који је у исто време и гувернер Црне Горе; остале две дивизије у Албанији.
Бугари. – Раније је била у источном делу Албаније једна резервна бригада 3. Балканске бугарске дивизије (45. и 46. пук), која је постепено уклољена из Албаније.
Било је вероватноће да су извесни делови 7. Рилске дивизије, за које се чуло, да су се побунили у месецу априлу, били у источном делу Албаније (око 1 бригаде). Дуго је остао 1 батаљон у Елбасану из 23. пука (8. дивизија).
Изгледа да су Бугари повукли све своје снаге из Црне Горе и Албаније и то пукове 3. дивизије (45. у Феризовић и 46. у Ђаковицу) и делове 23. пука вратили на Ђукус и Охрид.
По једном извепггају Албанија до Ђафа Сани налази се у албанским и аустриским рукама.
Укупно. – Целокупна снага у овој околини износи 60.000 аустро – мађарске војске и 10 до 20.000 прикупљених и наоружаних Арнаута.
2. – У околини Битоља
(Од Охридског језера до Црне Реке и Морихова).
Немци. – Раније се у Битољу налазио 146. немачки пук, који се у месецу априлу кренуо у правцу Прилепа и Велеса. 1. маја транспортован је у 5 возова у правцу од Скопља ка Нишу и даље (вероватно на западни фронт).
У Битољској области нема више од једног ескадрона из 5. хусарског пука и две чете из 21. пионирског батаљона.
Да ли се у овој области налазе још делови 8. (12?) хаубичког пука и 13. пука тешке артилерије није потврђено.
У Стењу налази се један немачки мајор са 80 војника. Мисли се да је он тамо на телефонској станици ради одржавања везе између Битоља – Биклишта – Кожена – Ларисе и Атине.
Аустро – Мађари. – Раније је било извештаја, да се у Битољу налазе делови 6. и 122. аустриског пука, но доцнији извештаји то не потврђују; такође и неке санитетске, аутомобилске и инжињериске јединице, но сада се више не налазе у Битољу. Вероватније је да се оне сада налазе у Охриду.
Бугари. – Већ од подужег времена налазила се у околини Битоља и Охрида 8. Тунџанска дивизија.
Сада се почев од Охридског језера па до реке Црне и Морикова налазе поред 8. дивизије и 4 пука 3. дивизије (11., 24., 29. и 32. пук).
Распоред 8. дивизије
Штаб у Битољу.
23. пук налази се код Ђукуса и држи фронт од Камена – Камије код с. Стрпотока до села Халарупа и 16. гран. караула. Штаб пука вероватно у Подградцу или Охриду.
По извештају нашег повереника овај је пук дошао из Елбасана 2. ов. мес. у Подградец са 6 пољских и око 30 брдских топова (Непроверено).
Исти извештај вели да је пук распоређен на граници, а да је у Подградцу остало 2.200 људи.
56. пук северно од Преспанског језера (гребеном Галичице нема бугарских трупа).
30. пук између Преспанског језера око с. Наколец и коте 2094.
55. пук између коте 2094 и Меџидли.
10. и 12. пук у околини Битоља.
8. артилериски пук у околини Битоља.
18. арт. пук између Струге и Дебра.
Распоред 3. Балканске дивизије
Штаб у Прилепу (?).
11. пук код Кенали.
24. пук код Скочивири и Полока.
29. пук источно од 24. пука.
32. пук на Козјаку и у Рождену.
5. и 16. арт. пук у области Витолишта.
Пукови ове дивизије 45. (Феризовић), 46. (Ђаковица) изгледа да су дошли у Прилеп.
По извештају наших повереника, у Битољу налази се штаб I. армије – Командант Бојаџијев. Као делови који не припадају ни једној дивизији налази се у Битољу 6., а у Прилепу 11. коњички пук.
Последњих дана примећено је појачавање граничног фронта. Трупе се не налазе на самом фронту, већ по граничним селима.
Укупно. – У овој области налазе се око две дивизије и нешто мало других јединица: свега 60 – 70.000 војника.
Главни центри за снабдевање јесу: Велес, Криволак и Градско (од Градска је подигнута пољска железница ка Прилепу: готова је до Ракље). Главно слагалиште брашна налази се у Битољу у Јени махали.
Депо бензина налази се у Градском.
Аеродроми: у околини Битоља код села Оризара: по извештају повереника има 4 аероплана.
Одбранбени радови на овом одсеку:
Код Охридског језера: На граничној линији подигнути су добро маскирани ровови јужно од села Врдова, Ремења, Зерваске и манастира Св. Наума.
Јужно од Битоља: Јужно од Битоља гранична линија озбиљно се утврђује. Извештаји јављају за утврђења на свима косама, које са главног гребена Бабе силазе ка Црној Реци. Ту има дакле неколико утврђених линија, почев са косом на левој обали реке Ракове па до саме вароши Битоља.
Исто се тако копају ровови и израђују путеви за извлачење артилерије и на граничном фронту источно од Кенали дуж Старковог Гроба, Ниџе Планине и даље ка Маријанској планини. Северно од граничног фронта утврђују се такође важнији правци. Има извештаја да има ровова у углу Црне Реке код села Брода, Сливице и Вељесела. Дубље у унутрашњости говори се о утврђењима на Ђавату (правац Ресан – Битољ) и код с. Топољчана и Алинаца (правац Битољ – Прилеп).
У околини Мирохова: Дуж границе ископани су дубоки ровови, нарочито између Кравице, Козјака и Катранице.
3. – У долини Вардара
А. Десна обала
Немци. – На десној обали биле су још и раније само мања одељења, нешто коњице, 2 чете из 21. пионирског пука и батерије из 9. арт. пука. Главнина овог пука изгледа да је у почетку маја премештена на друго место.
Бугари. – На овом одсеку још од раније налази се 5. Дунавска дивизија. Њен садањи вероватан распоред јесте:
Штаб (ђенерал Брнев) у Негорцима.
5. пук око Хуме.
2. пук у Мојину.
20. пук у Ђевђелији.
18. пук у Горничету (на карти Гуринчет).
49. пук у Мрзенцима.
50. пук у Прдејцима и Негорцима.
Сваки пешадиски пук ове дивизије има 8 немачких и 8 бугарских митраљеза. 2. пук има 20 (8 немачких, 8 бугарских и 4 француска митраљеза).
1. и 11. арт. пук на коти 560 и код Горничета.
2. брдски арт. пук између Коњске и Хуме.
5. пионирски батаљон око Ђевђелије.
5. етапни пук у Худову.
Изгледа да је 7. коњички пук око Ђевђелије (по извештају наших повереника 12. коњички пук налази се у Смоквницима).
Бугари држе својим предстражама села Секово и Шлопинце, а патроле прелазе јужно од Љумнице и Хуме.
Б. Лева обала
Немци. – На делу Ђевђелија – Дојран налазио се раније 4. рез. немачки корпус састављен из: 101. и 103. дивизије; 6. уланског коњичког пука; 15. ловачког батаљона и корпусне артилерије и инжињерије. Почетком априла налазила се још на левој обали Вардара и то: 101. дивизија између Ђевђелије и Девеђели, а 103. од Девеђели до северне обале Дојранског језера. Штаб корпуса на Струмичкој железничкој станици. Командант ђенерал Фон Винклер (Овај корпус припада 11. армији ђенерала Галвица чији је штаб био у априлу у Велесу).
Састав IV. резервног корпуса
101. дивизија. Командант ђенерал Еч.
201. бригада (45. и 59. пук) и 122. пук (овај пук из 105. дивизије дошао на место 146. пука који је био у Битољу). Пукови од 3 батаљона и 24 митраљеза: 2 ескадрона 10. драгонског пука; 201. пољски артилер. пук 7 батерија по 4 топа од 77; 1 дивиз. брдске арт.; 101. чета бацача мина и 201. чета пионира.
103. дивизија. Командант ђенерал Епсдорф.
205. бригада (32. и 71. пешад. пук); 116. рез. пук; 85. ландверска бат.; 2. ескадрон 3. гренад. пука; 205. арт. пук 103. пољ. бат.; 4. брд. арт. дивизион; 103. чета бацача мина, 205. пионирска чета.
Корпусне или армиске јединице
6. улански коњички пук; 3 – 4 батерије од 210 мм. и 3 батерије од 150 мм.; 1 од 100 мм., итд. инжињерске јединице и делови 47. ландшт. пука.
Поуздано је, да је у другој половини месеца априла 103. дивизија смењена са свог фронта. Присуство јединица 103. дивизије утврђено је 11. овог месеца на француском фронту пред Ремсом. Ипак постоји могућност да се делови ове дивизије још једнако налазе у Маћедонији. Трупе су мислиле да ће бити упућене за Турску. Од 103. дивизије, по извесним извештајима, остало је 205. арт. пук; 4. брд. дивиз.; 103. пешад. бат. и 4. ескадрон 3. драгонског пука.
Питање о одласку 101. дивизије компликованије је. Дезертери који су 16. априла наговестили скору смену 103. дивизије изјавили су да су их официри уверавали да ће 101. дивизија сачекати на својим положајима крај европског рата. Извесни знаци пак показују да је 101. дивизија премештена почетком маја на другу страну.
Има месец дана како се о 122. пуку није чуло ништа (могућно је да се он вратио својој првобитној дивизији – 105. – и отишао за Шумлу да замени 129. пук који је отишао за Верден). Један бугарски дезертер из 20. пука тврди да је на левој обали Вардара 2. маја био само један германски пук. 3. маја један бегунац из 59. немачког пука да је на десном његовом боку било само Бугара и да је 15. резервни ловачки батаљон којп припада 4. корпусу отпутовао, али незна где.
Резултат једног извиђача североисточно од Мачукове показује, да непријатељ на том делу говори другим језиком, а не немачким.
Где су упућене трупе 101. дивизије нису могли бити још прибављени тачни податци. Извесни бегунци говорили су да је отишла за француски фронт, други за Цариград.
Један повереник из Сереза јавља да се јединице из 103. дивизије налазе у долини Струме, као и 122. пук и 88. (Краља Константина). Немачка одељења од којих најважније није прелазило више од 3 чете, појавила су се у области Петри – Леово. Можда је 101. дивизија премештена из долине Вардара ка Струмици или Струми.
Смена ових двеју немачких дивизија са овог фронта, и кад би било потпуно утврђено, не би морала повући за собом и смену корпусних илн армиских јединица које су биле поред њих.
Могуће је да су и даље остала:
Митраљеска одељења да би допунили недостатак истих код Бугарске војске.
13. брдска бат. и делови 12. хаубичког пука.
Тешке батерије од 150 мм. и 210 мм.
18. пионирски батаљон са слагалиштем у Богданцима.
6. улански пук придат 11. немачкој армији налази се још увек и то: штаб (пуковник Кауфман), и 1. ескадрон у Худову; 2. у Колешу; 3. у Хансанли и 4. у Дедели.
Аеродроми у Худову и Алгенцима (близу Струмице) једнако су активни. „Драхен“, стално се пење позади Побрега.
По свој прилици највероватније је да се на овоме делу фронта сада налазе јединице 9. Плевенске бугарске дивизије.
Бугари. – Почетком априла 9. дивизија била је пошла за румунску границу. Изгледа да су средином априла две њене бригаде биле задржане у области Скопља и Штипа, а вероватно је да је једна бригада била источно од Рушчука. Крајем априла авизирано је спуштање ове дивизије долином Вардара ка Удову и Негрцима.
Сада је утврђено да се 9. дивизија налази на одсеку Вардар – Дорјан и то: на место 103. дивизије пукови из друге бригаде (33. и 34.); у другом реду 57. рез. пук који је употребљен за оправку пута Черница – Дорјан потврђено је да се налази у Дедели. Ако је 101. дивизија отпутовала врло је вероватно да њен фронт Вардар – Ђевђели, сада држи у првој линији 1. бригада 9. дивизије (4. и 17. пук), а позади 58. рез. пук 9. дивизије.
Према овоме на фронту Вардар – Дојран налази се поред 9. дивизије још и немачке јединице које се имају проверити, а поред овога налазе се по разним извештајима око Дојрана 3. и 9. бугарски коњички пук и 1. хаубички.
Аустро – Мађари. – Постоје извесни податци још раније, да су 101. и 103. немачкој дивизији биле придодате извесне аустро – мађарске инжињериске и артилериске јединице. Тако у околини Худова налазила су се 2 брдска арт. дивизиона; из једне узапћене архиве нађено је да 2. хаубичка батерија 10. пука оперише са 103. дивизијом; да се при 59. пуку 101. дивизије налазе 2 аустриске батерије. 1. пољска и 1 од 105 мм. Да ли се ове јединице и даље на овом одсеку налазе има се утврдити.
Примедба. – Постојали су раније извештаји неких повереника да се на одсеку Ђевђелија -Дојран налазе топови од 42 см. Изгледа да је то нетачно, већ се налазе немачки од 210 мм. и аустриски од 305 мм.? и то 2 на Беласици, 1 више Дојрана и 1 јужно од Демиркапијске клисуре.
Центри и депои за снабдевање јесу: Прдејци, где је подигнута нова железничка станица и Худово. Пекарнице налазе се у Давидовцу и Ђевђелији.
Аутомобилски парк је северно од Ђевђелије. Подиже се пољска железница: Худово – Дојран која је по свима (разним) податцима готова до Додели.
Аеродроми. У Худову се налази аеродром и 8 аероплана. По другим извештајима има их 30 под црним шаторима (непроверено). У Ангелцима налази се аеродром. У Ђевђелији нема хангара. Аеродроми налазе се према Караоглулару и Черишту (непроверено).
Бежична телеграфска станица је у Кавадару.
Одбранбени радови у долини Вардара
I. Линија иде од Коњског на Горничет, Ђевђелију, Богородицу, Стојково, Побрег, кота 535, Дојранско језеро.
У овој линији налази се низ ровова распоређених по дубини; ровови су уски, дубоки; испред ровова је бодљикава жица, ровови су нарочито збијени у пределу Богородица – Стојково, где има неколико затворених утврђења. Истакнути положаји налазе се око Хуме, Мојина, јужно од Ђевђелије, јужно од Богородице. Нова су утврђења подигнута код Љумнице, Хаџи Бара -Махале. Препреке од жица свуда су постављене.
II. Линија иде паралелно са првом и то: Сеременли – Негорци – Ђават – Паљорци – Боловац.
На овој линији има неколико пространих блиндираних заклона. Између прве и друге линије организована је отпорна тачка Богданци.
III. Линија иде гребеном северно од Борлова, Каванеца, ка Прдејци, Черпицу, Казин – Доганли – Доритли, Курт, Хазамли и даље на Бајрам Огаси и Беласицу. Од ове линије одваја се једна друга линија заклона која се спушта ка Дојранском језеру на Карастлулар. Трећа линија је на западном делу испрекидана, сачињавају је оделити фортификациски објекти, а северно од Дојранског језера прелазе у непрекидну линију, где су постављена и тежа артилериска оруђа. Ровови ове линије су дубоки, широки и покривени грањем.
IV. Линија Чепели, Костурино – Орманли. Њу сачињавају испрекидани ровови, негде блиндирани.
По једном извештају, од Струмичке железничке станице до Демир Капије, налазе се 4 реда утврђења.
4. – У долини Струмице, Струме и Месте
Немци. – Постоји једно саопштење, коме не треба поклонити много вере, да је крајем прошлог месеца сишла ка Петричу 16. немачка дивизија састављена из 78., 88., 91., 92. и 94. пука. Број дивизије не одговара бројевима пукова, утврђено је, да су се ти пукови налазили у месецу априлу на француском фронту. Ниједан од бугарских дезертера који су у то време дошли из области Петрича није дао никакве податке о Немцима.
Постоји једно саопштење да Немци намеравају послати мешовита одељења са разним бројевима. Можда се у долини Струме налази 88. пук, коме је поглавар грчки краљ Константин, и да је овај пук послат из политичких разлога на овај фронт. По извештају наших повереника у околини Битоља налазе се војници са знацима на нараменицама К. V. из пука коме је поглавар грчки краљ Константин (Константин Василеос 88. пук). Изгледа да се делови овога пука налазе дуж границе, јер су на више места сигнализирани.
Можда ће се накнадно утврдити да се ипак немачке трупе из састава 101. дивизије налазе на овом фронту. У почетку месеца маја примећена су немачка одељења долином Струме до Лехова; да ли су ова одељења узета из 101. дивизије, нема још података.
Аустро – Мађари. – Још мање треба водити рачуна о обавештењима, која су око 2. маја давали неки повереници, да 7. аустриска дивизија којој припадају 72. и 73. пук, налази се у околини између Калкова и Пирова (пукови 72. и 73. припадају другим дивизијама, а 7. дивизија примећена је у месецу априлу на руском фронту).
Стварно је примећено једно аустриско пионирско одељење на Хансали код Дорјанског језера и 21. аустриски брд. арт. пук, који је, како изгледа био примећен почетком маја северно од Св. Петке.
Бугари. – Ова је област почетком маја готово искључиво била поседнута Бугарском војском, од бугарских дивизија налазе се ове:
а) 2. Тракијска дивизија
Груписана је северно од Дорјанског језера од Дедели до Акинџали са овим вероватним распоредом:
Штаб дивизиски (ђенерал Гешов) у Дедели; 44. резервни пук источно од Дорјанског језера;
43. рез. пук северно од Дорјанског језера.
28. пук око Никлоића.
27. пук Џома – Обаси.
9. пук у Собре, горње и доње, где је и
3. пољ. брзометни пук заузео је положаје на линији брежуљка од к. 208 (источно од Никлоића за Кара – Бајилу).
21. пук (пешад.) ове дивизије остављен је између Неврокопа и Доспада. У Неврокоп дошао је 10. маршеви пук; можда је 21. пук враћен у састав своје дивизије. По извештају наших повереника 21. пук са 3. пионирским батаљоном налази се на радовима на положајима код. с. Габрова, Колешина и Мокрине.
б) 11. Маћедонска дивизија
Раније је била распоређена једним делом (1., 2. и 3. пук) источно од Петрича до Тополнице, а другим делом (4., 5. и 6. пук) око Смолара. Ова дивизија на десном крилу треба да се састане са другом дивизијом код Бачке – Обаси. 11. дивизија чува прелазе на Беласици. Садашњи вероватан распоред ове дивизије јесте:
Штаб (ђенерал Златарев) у Новом Селу.
1. пук јужно од с. Бањске.
2. пук на гребену јужно од с. Мокријева и Микрине.
3. пук на гребену јужно од с. Сиолари.
4. пук на гребену јужно од с. Кључа.
5. пук па гребену јужно од с. Димодова, и
6. пук на гребену јужно од с. Коларева и Елешнице.
(Ова дивизија је формирана у току рата од Маћедонаца који су раније пребегли у Бугарску или по окупацији узети „добровољно“ у војску).
Сваки пук се састоји из 3 батаљона и 6 митраљеза (3 српска и 3 немачка). У дивизији има 6 пољ. батерија спорометних, запрегнутих воловима и 2. брд. арт. пук.
Ова је дивизија у потпуној дезорганизацији. Предузете су биле мере да се то стање поправи, али број бегунаца био је огроман. Покушало се да се поједини елементи упуте у друге пукове других дивизија. Затим је било наређено да 6. бугарска дивизија замени 11. и ова упути у позадину; ну ова заповест крајем априла је тргнута. Извесне јединице (3. пук) упућен је био на оправку пута Струмица – Берево – Пехчево – Ћустендил, но накнадно враћен у Смоларе. Најзад решено је да се остатак ових несигурних трупа постави за чување границе и ешелонира на гребену Белеша, уверавајући их да неће имати да ратују, пошто савезници не могу да изврше офанзиву преко Беласице.
в) 6. Видинска дивизија
Половином марта тек. год. изгледало је као да се имала и она упутити на румунски фронт, али је задржата једна бригада у околини Кавадара и Неготина, а једна бригада била је вероватно у околини Рушчука; 15. пук у околини Битоља.
Концем априла враћена је цела 6. дивизија на српско – грчку границу, и око 22. априла стигла у област Худова; 23. априла извесни њени делови стигли су у Струмицу где треба да се смести њен штаб и око које има да се убивакује артилерија. Извесни њени делови примећени су око Новог Села. Вероватно је да су јединице распоређене са обе стране Костурина.
По енглеским податцима 6. дивизија почетком маја налазила се око Петрича, Куле и Струмице. Ово није потврђено.
г) 7. Рилска дивизија
Била је у месецу априлу једним делом (13., 14. и 26. пук) источно од Петрича ка Кули и Препечини, а једна бригада као да се налазила у Албанији одакле је повучена.
Почетком маја 7. дивизија налазила се у долини с обе стране реке Струме од Елешнице (тачно од карауле бр. 95) до Катунца и Мелника са вероватним распоредом:
54. пук код Деремахале (јужно од Петрича).
22. пук између Струме и Бистрице.
13. пук око Катунца.
26. пук између Сирбинова и Спанчева.
14. пук око Кромидова.
53. пук око Мелника.
7. и 17. арт. пук око Петрича.
Аеропланским извиђањем примећена је концентрација трупа код Старчева и Ливунова, где се мисли да је дивизиски штаб. Код хана Градешнице и Маринопоља налазе се велики паркови и један аеродром у Липници.
д) Из 4. Преславске дивизије
Пре кратког времена као да су упућени 47. и 48. пук да појачају 7 дивизију.
ђ) Из 1. Софијске дивизије
По извесним податцима око Мелника налазе се 16. и 25. пук из 1. Софијске дивизије, која је била на румунском фронту.
е) У овој области налази се још и 2. хаубички пук и можда 5. и 6. коњички пук.
Непријатељ је прешао у јутру 13. тек. мес. грчку границу у долини реке Струме, и то трима колонама јачине од по једног бугарског пука и нешто немачке артилерије, уланске коњице и 3. чете инжињерије. Пукови су из 7. дивизије: 13., 14. и 53. Десна колона кретала се дуж десне обале ка Ветрини и даље Рамни. Средња колона левом обалом на Рупел, а лева колона на Лехово и Ченгел. Чује се да је границу прешао један део 43. пука 2. дивизије.
Грчки командант утврђења Рупела испалио је неколико топовских метака на нападаче који нису одговорили истакнувши беле заставе; послали су парламентаре и тражили од команданта да напусти утврђење. Овај је то одбио без наређења из Атине. 13. у 2.30 час. по подне добио је инструкције да се повуче. 15. маја непријатељ је заузео утврђење и његово напредовање престало је. Држи линију: Ветрине – покварен железнички мост на Струми -Пуљово – Радово – к. 1255. У Рамни има око 1.500 војника. Јаче непријатељске снаге налазе се у Рупелу, Драготину и Ченгелу. Грци држе варош и желез. станицу Демир Хисар. Грчки командант тврђаве јавио је званично, да су Грци добили уверења, да непријатељ неће прећи јужно од заузете линије и да су ту линију заузели за дефанзивне циљеве.
Мисли се, да су немачки пукови, за које се има извештаја да се сада налазе у долини Струме, тамо послати да подрже ову офанзиву у случају да се Грци успротиве преласку границе од стране Бугара.
По изјави једног бегунца раније се налазио у Струмици штаб 2. армије – ђенерал Тодоров.
1. градски артилер. пук из Софије спустио се на југ и сада се налази између Новог Села и Сушице (долина Струмице).
Укупно. – У овој се области налази око 5 дивизија.
Центри и депои за снабдевање
Худово, Струмица (снабдевање из Худова), Џумаја и Неврекоп. Аутомобилски саобраћај између Худова и Струмице и даље низ Струмицу и Струму.
Аеродроми: у Струмици 7 аероплана.
Одбранбени радови на Беласици у долини Струме и Месте
Над с. Николићем има 3 линије ровова, које се пружају од с. Органџили до венца Беласице; прва линија је непрекидна на другој и трећој ровови су раздвојени.
На Беласици има ровова на самом гребену и северним падинама. Варош Струмица окружена је фортификациским објектима од с. Раборци до с. Просеника.
Аеропланским извиђањем 8. и 9. тек. мес. опажено је да је цео гребен Беласица од Семир Кајаси до јужно од Петрича покривен рововима и логорима. Западно и јужно од Тумбе има три утврђене линије. На северним падинама налазе се ровови нарочито где се две пошумљене косе спуштају благо на Коњарене и Габриново. Између Тумбе и јужно од Петрича подигнута су утврђења на јужним падинама и утврђења код Демир Капије. Примећена је линија ровова и на Султаници (Грчка граница).
Приступ у долину Струме бране три линије: Код Куле, Препечине и Ливунова.
У околини Берова и Пехчева подигнути ровови који препречавају пут Струмица – Џумаја.
Између Струме и Месте утврђени су висови који доминирају Мелником и Папаз – Чајир.
Долину Месте бране утврђења код Копривљана и Дубнице.
По једном извештају (из мес. фебруара) око Џумаје израђени су фортификацијски објекти.
5. – У Бугарској Тракији
Немци. – У Ксантију и Џумулџини има немачке војске само телеграфиста и авијатичара. Бежична станица налази се у Ксанти а аеродром који је сада и нешто смањен налази се у Ксанти.
Бугари. – Још од месеца децембра у области Ксанти – Дедеагач, налази се 10. Беломорска дивизија. Распоред је дивизије сада вероватно следећи:
Штаб у Џумулџини.
37. пук Ксанти – Мурсали.
38. пук око Пасмакли.
39. пук Даудли – Чобан Махала; 2 батаљона од Балустра до Порто Лагоса, један у Јениџе Карасу, један Даутли – Јени – Чифлик.
40. пук Маронија – Макри – Дедеагач.
За 59. и 60. пук раније је јављено да су били на румунској граници. По француским пак извештајима изгледа да ова дивизија нема резервних пукова. Други пак извештаји означују 60. пук у Пашмакли.
10. арт. пук и 10. инж. бат. у Јениџе Карасу.
8. коњски пук налази се између Џумулџине и Ксанти.
Напомена. – Било је раније (априла месеца) података да се на простору Ксанти Бело море налазе 7., 8. и 10. милиц. пукови (а можда и 1.) али није ово потврђено.
По аутентичним вестима у околини Ксантиа опажа се велики покрет комитаџија (око 2.500) под командом мајора Лаванова.
Укупно: налази се у Бугарској Тракији око једне дивизије (30.000 људи).
Депои бензина за сумарене налазе се у Порто – Лагосу.
Аеродроми. Бугарски авијатичарски центри налазе се у Ксантиу и Џумулџини. Но и у овоме главни су руковаоци Немци.
У Ксантиу било је 8 немачких и 3 бигарска аероплана; 7 отишло за француски фронт. По другим податцима да су отишли за Цариград. У Џумулџини било 13 авиона.
Аеропланским извиђањем 10. маја примећено северно од станице Ксанти 3 велика шатора. По другим извештајима аероплани су намештени у Масуакли.
Бежична станица у Ксантиу – један повереник јавља да је пренета у Кирезилар где има 50 до 60 Немаца.
Одбранбени радови. Аеропланским извиђањем 10. маја примећени су ровови између к. 62 јужно од Доган Џилара и косе Халије; изван Ксантиа постављене су мине.
6. – Према Румунској граници
Концентрација на румунски фронт била је веома јака крајем месеца марта.
Од немачких трупа налазиле се мес. априла 2 пука 105. дивизије (21. и 129.) У области Варне и Шумле 129. пук примећен је доцније на француском фронту.
За једну дивизију Аустро – Мађара било је јављено као да се налази између Рушчука – Разграда и Ески – Џамија и Шумле. Штаб у Разграду (Ово није било потврђено).
Од бугарских снага налазиле су се: 12. бугарска дивизија (ново формирана) између Лом Паланке и Плевне.
4. Преславска дивизија налазила се између Шумле и Варне. Штаб у Шумли. 1. Софијска дивизија је била пренесена на румунску границу у области Трнова и то: 16., 46. и 25. пук 4. и 14. априла (25. пук налазио се у Рушчуку). Концем марта било је јављено да се на румунску границу упућује и 6. и 9. дивизија. Но почетком априла су добивени извештаји да су ове дивизије задржане, а да су само јача одељена (по 1 бригада) на тај фронт пребачена. У месецу априлу је добивен један извештај о формирању 13. дивизије у околини Ниша и Пирота.
Трупе према румунској граници по једним податцима су биле образовале III. бугарску армију. У последње време због одласка Аустријанаца и Немаца са Балкана, Бугари су почели повлачити своје трупе са румунске границе и пребацивати их на јужни фронт. Штаб III. бугарске армије у Г. Ореховици.
Садање стање вероватно је:
Немци. – Утврђено је 25. априла да се налазе 2 пука 105. дивизије и то 21. примећен у Варни и вероватно се налази 122. пук који се вратио у своју дивизију и кантонује у Шумли на место 129. пука који је транспортован на француски фронт.
Бугари. – Упућена је ка Србији вероватно 4. дивизија и један део 1. дивизије и бригаде 6. и 9. дивизије. Према овоме на овоме фронту остале би: 12. дивизија између Лом Паланке и Плевне, 13. дивизија, ако је заиста формирана у шта се може сумњати, и један део 1. дивизије и маршевски пукови: 2., 3., 4., 5., 6. и неколико милицијских пукова, 4. и 5. пук Рушчук – Варна, 6. Лом Паланка – Варна, 9. Свиштов – Никопољ. Можда који од ових пукова улази у састав 12. дивизије.
На румунском фронту изгледа да се налази 1. и 10. коњички пук (Софија) и 2. у Варни.
Бежичне телеграфске станице у Софији.
7. – У позадини (обл. Србије)
Немци. – У области Велеса примећени су извесни делови ландштурма. Железничку пругу Ђевђелија – Смедерево чувају немачке јединице. Штаб Манкензенов био је у Скопљу. Саставни делови алписког корпуса, који су били у месецу марту у пределима око Велеса и Куманова и као посада у Србији у Крушевцу, транспортовани су још месеца марта на западни фронт код Рајмса.
Аустро – Мађари. – По једном извештају у Београду налази се 1 батаљон 8. хонведског пука, а по 1 у Крагујевцу и на грчкој граници. Сем тога на Балканском полуострву као да се налазе ови хонвед. пешад. пукови: 4., 7., 9., 12., 32. и 1 батаљон 31. пука (ово није утврђено).
Бугари. – Може се сматрати да је већи део снаге из 1. и 4. дивизије могао бити повучен са румунског фронта ка Вардару и околини Велеса и Скопља. Једно аеропланско извиђање 11. маја дало је податке да се око Скопља налазе око 1.000 шатора, а око Велеса на 600. Вероватно се у овим местима налазе делови 4. и 1. бугарске дивизије.
Аеродроми. У Скопљу налази се авијатичарски центар.
8. – У Европској Турској
Немци су се постарали да повећају Турску војну снагу од 38 на 52 дивизије, свака дивизија 3 – 4 пука, 3 пољ. и 2 брд. батерије. Ово су успели продужењем војне обавезе до 50 година и променом услова за откуп.
Узимајући у обзир да је 1 дивизија уништена у Ерзеруму, 2 расформиране ради допуне других дивизија, осталих 49 дивизија (јачине око 14.000) које су према извештајима добијеним из разних извора распоређене овако:
У Јермениуи. У дејству: 14 дивизија, а
На путу са разних војишта 14 – 15 дивизија (вероватан извештај, јер није за све утврђено).
У Месопотамији: Око 7 дивизија.
У Сирији и Синају: 4 дивизије.
У Арабији: 4 дивизије.
У Смирни и на Јегејској обали: 2 дивизије и делови трију дивизија.
У Европској Турској: У Тракији, Дарданелима и Цариграду било је у априлу 4., 25., 26., 42. дивизија и делови 47., 49. и 50. дивизије; 4. дивизија до средине априла била је у Тракији (Постоје извесни податци да је отишла на Јерменски фронт) 42. дивизија изгледа да је подељена између обе обале Дарданела.
47., 49. и 50. распоређене су од Смирне Јегејском обалом са деловима и на европском континенту.
Немци. – У Цариграду и у предграђима изгледа да има до 15.000 немачких војника. Још месеца фебруара дошло је у Цариград 5 мерзера великог калибра. По другим извештајима у Цариграду има 15.000 Аустријанаца, 40.000 Турака, а 30.000 Немаца распоређено је по великим варошима.
Помоћ Турске војске на Балканском полуострву данас све мање је вероватно.
Бежична станица има у Једрену.
Дефанзивни радови. Руске победе на Кавказу унеле су велики страх за Цариград. Ради се на утврђивању положаја. Допуњује се линија Дернос – Чаталџа – Хаденкеј; постављено 5 реда бодљикаве жице. Ради се на путевима за везу форова.
II. Попуњавање и регрутовање и јачина јединица
Немци. – У Немачкој почиње нестајати људи. Из Бугарске а нарочито из нове Србије позивани су добровољци, обећано им је да ће имати плату од 4 динара дневно, добро одело и храну; пријављени послати су у Немачку.
У немачким јединицама које су биле на овом фронту било је људи од 19 до 37 година.
По изјави једног бегунца у Елзасу узети су младићи од 18 година; вероватно да су послати за радове на утврђивању. У Шлезији узети су дечаци од 15 до 18 година и послати су у Немачку на неке радове.
Класа 1916. узета је у војску септембра месеца 1915. год. и децембра послата на фронт. Класа 1917. сазвата је у марту.
У војску су узети и они који су раније били оглашени за неспособне. Јединице су у непрестаном попуњавању (о мобилизацији у чети је било 270 људи, сваки је имао нумеру од 1 до 270), прездравели, рањени или попуна добивали су наредне нумере, има чета код којих сада има обвезника са нумером преко 1000. Бројно стање чета у 101. и 103. дивизији било је 140 до 180 људи са подофицирима.
Бугари. – Извори за попуну у Бугарској нису усахнули, искоришћење контигената је врло рационално. Дивизије су попуњаване у месецу марту, на сваку дивизију дошло је по 1.000 људи. Попуњавање се врши из депоа, а кадар за попуну добивен је:
1) Увођењем у строј оспособљених обвезника.
2) Узимањем у војску странаца. Постоји једно наређење да се сви грађани имају узети у војску без обзира на поданство, и тако су узети сви страни поданици који су у Бугарској живели више од 8 година.
3) Узимањем у војску Срба из окупиране нове Србије. Дезертери из Маћедоније, који су били побегли из наше војске аустриској предавани су од стране исте бугарској која их је слала у новоформиране маћедонске пукове. Постоје поуздани податци да су са територије нове Србије узети сви способни људи (да ли је ово било принудно за све или је имало карактер драговољног рекрутовања податци се не слажу). Муслимани из нове Србије нису узимани у војску, а место војне обавезе давали су порез у новцу, који је био мањи него под Турцима. Један део муслимана ступио је добровољно у комитске чете (Турци из Бугарске Тракије међутим узети су сви).
4) Узимањем нових рекрута. Класа од 1916. год. налази се већ распоређена по пуковима. Рекрути 1917. год. (40 набор) позвати су 5. марта тек. год. и налазе на обуци у касарнама. Има извесних непроверених извештаја да су позвати и рекрути за 1918. годину.
Постоје извесни гласови да су обвезници од 46 до 47 година пуштени својим кућама.
Бројно стање бугарских чета износи око 250 до 300 људи.
Турци. – Губитци Турске војске на Кавказу, Месопотамији и на Дарданелима били су врло велики. Влада је била приморана да позове под заставу људе од 18 до 50 год. и да смањи услове откупа. Све су снаге употребљене да се повећа бројно стање војске.
Попуњавање официрског и подофицирског кадра врло је примитивно.
III. Морално стање и дух код непријатеља
Немци. – Официри су изненађени трајањем рата. Са зебњом помишљају на огромне губитке које је Немачка претрпела, али још не назиру појам о поразу.
Официри говоре једнако војницима да ће се рат завршити овога лета. Прича им се о успесима код Вердена и о великим француским губитцима. Замореност код људи толика је да они жале на победе чија је и једина последица одуговлачење рата. За одушевљењем, како вели један заробљеник Немац, дошла је заморност и одвратност; рат је и сувише дуг и сувише скупо стаје Немачку. Жеља за миром је општа.
Бугари. – Немање одела, рђава исхрана и продужење рата, утиче врло хрђаво на морал код људи. Бегства непрестана, а нарочито код 11. Маћедонске дивизије, чије су трупе врло рђавог квалитета.
Код официра дух је добар, већина их је германофила. Да би се смањила непопуларност рата у средњој друштвеној класи произведено је 250 подофицира у чин потпоручника.
Војници су подељени на русофиле и германофиле. Изгубили су сваку вољу за свако даље ратовање и по причању бегунаца јавно говоре да ће положити оружје. Официри су постали блажи према људима. Да би војнике задовољили, пуштали су их на одсуство. Официри у дневним наредбама саопштавају војницима лажне вести о заузећу Вердена, о стрељању неког војника због лабавог вршења службе, међутим се војник јавља својим друговима са грчке територије да је пребегао.
Принуђени су да војнике смењују са граничног фронта, јер чим остану дуже и познаду прилике изврше бегство.
Ако се може веровати извештају једног повереника, 7. Рилска дивизија требала је бити послата на француски фронт. Изгледа да је било због тога побуне код дивизије.
Сви извештаји (повереника и бегунаца) слажу се у томе да би се бугарски војници предавали у маси када би дошли у додир са руским трупама.
Сви бегунци изјављују да се међу њиховим војницима зна о доласку Српске војске у Солун. Официри их разуверавају у томе и да је сва Српска војска поробљена и удављена у мору, али војници томе не верују.
Турци. – Одушевљење војске и народа подигнуто моментално због евакуације Галипоља од стране савезника, понова је исчезло. Режим у Турској и у војсци одржава се терором и убиством. Замореност је велика.
Унутрашња ситуација Турске погоршава се. Противници партије Младо – Турака подижу главу.
IV. – Материјално стање код непријатеља
1. Наоружање
Немци. – Код Немаца стање је у овом погледу било добро.
Бугари. – Немају довољно пушака и муниције. Немци као да нису испунили своја обећања да ће их снабдети митраљезима и топовима. Пешадија је наоружана Манлихеровим пушкама модела 88 и 95 год. 11. дивизија по исказу бегунаца наоружана је руским брзометним пушкама.
Турци. – Снабдевање муницијом и топовима врше Немци.
2. Одело и обућа
Немци. – По изјави бегунаца трупе 101. и 103. дивизије биле су врло добро снабдевене оделом и обућом (Кад неко од војника иде на одсуство, у депоу свога пука добија ново одело; у депоима се одело чисти и поправља).
Бугари. – Старају се да обнове своја слагалишта одела позајмљујући од немачке интендантуре. Изгледа да долазе у Неврокоп велике количине немачких униформи. Бугарски војници до скора су били потпуно исцепани и боси (ноге до колена често су увијене у крпе од џакова, поједини су бегунци имали на једној нози цокулу а на другој опанак). Сада су Бугари добили немачке и аустриске униформе, а чизме од Немаца. На новим униформама нема нараменица.
Турци. – Због повећавања бројног стања војника нису били у стању све да снабду оделом. Виђају се војници у белгијским и енглеским униформама (са којих ни дугмета нису скинута). Заплењена је у Седил Бару.
V. – Исхрана код непријатеља
1. – Људи
Немци. – Све изјаве бегунаца и заробљеника слажу се у томе да је храна недовољна. Исхрана је боља но код Бугара. Људи у коњици боље се хране но у пешадији. Хлеб је мешавина ¼ ражаног и ¾ кукурузног брашна. Дневно добијају 350 до 500 гр. У јутру добијају кафу или чај без шећера; у подне чорбу од пасуља или гриза и парче меса; у вече кафу или чај.
Немачки војници добијају из Немачке поклоне: цигарете, чоколаде, сланине итд. а у последње време и то је престало.
Аустро – Мађари. – Велика је оскудица у животним намирницама у Албанији. По једним извештајима војницима се даје дневно пола кила хлеба; по извештају пак повереника аустро – мађарска војска у Албанији не добија храну у натури већ прима новчану храну од 3 круне дневно. Храна се у Албанију доноси из Грчке, и то кријумчарењем.
Бугари. – Исхрана у војсци и у народу све је слабија. Велике се наде полажу на ову жетву; поља су добро обрађена. Оброк код војника је осредњи, у последње време нешто поправљен, а ипак су бугарски војници гладни. Хлеба добијају сада 300 – 500 грама дневно, меса нема или врло ретко. У јутру добијају кафу или чај без шећера, у подне чорбу од пасуља или гриза, у вече кафу или булгур (кувана пшеница).
По планинама беру војници кисељак, и остало планинско биље и кувају. Хране се корњачама и жабама.
Турци. – Исхрана је такође рђава. Немачке јединице које се налазе са турском војском у Цариграду куд и камо боље се хране; ово изазива негодовање код турског војника.
2. – Исхрана стоке
Исхрана стоке је рђава. Коњи јахаћих трупа у врло су бедном стању. Код немачких јединица и храна је у неколико боља; коњи 6. уланског пука су добијали по 6 кг. зоби дневно.
VI. Здравствено стање код непријатеља
Немци. – Здравствено стање није било задовољавајуће. Барска грозница, тифус, а нарочито венеричне болести учиниле су пустош месеца марта тек. год. Појавио се код 101. дивизије и пегави тифус. Људи су пелцовани против тифуса и колере.
Бугари. – Услед немања хране појавиле су се и разне болести. У априлу месецу у 7. дивизији појавио се и тифус. Војници су пелцовани.
(У 8. дивизији у априлу месецу лекари су били кажњени што нису хтели у знак протествовања да лече војнике који су се јавили за лекарску помоћ него их упућивали команданту дивизије да траже храну).
VII. – Бегства, давање одсуства војницима и вежбање код непријатеља
1. – Бегства
Немци. Наклоност за бегство имају Пољаци и Елзашани, но има и других случајева. По изјави бегунаца, случајеви бегства били би многобројнији, да се војници не боје да падну у руке црнцима и то их задржава.
Бугари – Нарочито у последње време број бегунаца је врло велики (само од 10. марта било је 635 бегунаца на грчкој територији, а у унутрашњости Бугарске врло велики). Нарочито дезертирају војници 11. Маћедонске дивизије. Поред неколико случајева стрељања ипак се бегства једнако понављају; 8. дивизија има такође неколико случајева.
Турци. – Из Турске војске бегају Грци узети у војску.
2. – Одсуства
Немци. – Пуштени су војници из 103. и 101. дивизије на десетодневно одсуство (не рачунајући путовања) по 10 на чету.
Бугари. – Да би се војници задовољили давато је од месеца марта војницима двадесетодневно одсуство; поредом по 10 војника сваких 5 дана. До 1. јуна имали су се сви војници изређати. Бројно стање било је сведено на 200.000. Постојало је страховање да се војници неће вратити са одсуства.
Постоје сигурни податци да је почетком маја обустављено даље давање одсуства и 3. маја позвати су сви у команду.
3. – Обука и вежбања
Бугари. – Бегунци изјављују да обука траје сваког дана од 8 – 11 часова пре подне и од 2 – 3.30 по подне. Оне трупе које раде на утврђивању раде од изласка до заласка сунца са одмором од 2 сата.
Има података да су по 20 војника на чету из 11. дивизије давати сељацима за рад око сређивања летине.
VIII. Односи непријатељских савезника међу собом
Између Немаца и Бугара. – Бугарски дезертери жале се да се немачки војници боље хране, да су им Немци узели сву храну. Сваки вагон који им је донео из немачке муницију односио им је храну. Инциденти између бугарских и немачких војника доста су чести. Бугари се пак жале да су експлоатисани од Немаца и криве Немачку за овај рат. Овако је стање код војске.
Међутим официри се добро слажу, често су били у менажама заједно.
Између Аустријанаца, Бугара и Арнаута. – Односи су још затегнути (а нарочито у северним окупираним деловима Србије) између Аустријанаца и Бугара. Бугари су желели излаз на Јадранско море или образовање Албаније са бугарским принцем, док Аустријанци помажу образовање Албаније са кнезом Видом на челу. У околини Охрида односи су врло затегнути, јер Аустријанци траже да Бугари напусте Подградец, чему се Бугари одупиру.
Постоје извесни податци да бугарске власти тероришу Арнауте, те незадовољство ових показује знаке за побуну (непроверено).
Аустријанци повлађују све присталице кнеза Вида. У околини Љушне протерали су противнике кнеза Вида.
IX. Разни податци
1) Поступање Бугара са нашим заробљеницима. По причању бегунаца и одбеглих Срба заробљеника, неке бугарске трупе убијале су наше заробљенике нарочито из 11. пука. Један наш заробљеник, војник, који је побегао из ропства прича да су Бугари тукли наше заробљенике, нису им давали хране, делом узели их у своју војску, нарочито из нових крајева или који су успели да буду „примљени“ као добровољци, а делом их слали на разне радове. Око Ксанти налази се једно одељење од 100 наших заробљеника.
2) У бугарским штобовима налазе се немачки официри.
3) Марта месеца стигла је у Битољ прокламација кнеза Вида, којом позива све Арбанасе да се врате у Албанију.
4) Комитска организација код Бугара. Неке комитске чете су реорганизоване и снабдевене униформама регуларне војске. Друге, на Беласици, задржале су карактер нередовних трупа; састављене су из Бугара и Турака. Комитски центри су у Битољу, Морихову, Хуми и Струмици, где су раније биле ове организоване дружине (батаљони); 3. Солунска, 4. Кушка, 8. Кумановска, 12. Охридска, 15. Штипска. Последњи податци наводе да се око Ксанти налази 12.500 комита.
Изгледа да су дуж целога фронта распоређене комите да би спречили дезертирање бугарских војника.
5) О Цепелину. 22. априла оборен је код Солуна цепелин Л. Ц. 85, а заробљено 4 официра и 8 војника. Овај је цепелин био саграђен у Потсдаму септембра 1915. год. Седиште му је било у Темишвару.
Разни податци о њему: дужина 174 метра; запремина 32 хиљаде кубних метара; 6 моторних цилиндара од по 200 коњских снага; потрошња 40 кг. бензина на сат; на себи носи терет 11.000 кг. од чега 1.500 кг. бомби – 10 комада од 58 до 300 кг.; на себи има и бежичну телеграфску станицу; брзина на сат 75 км. (од Темишвара до Солуна путовао је последњи пут 9 часова); највећа висина на коју се овог пута пењао је 3.050 метара. До сада ка Солуну вршио је 4 лета, 18. – 19. јануара бомбардовао Солун; 26. – 27. фебруара ишао до Ниша и вратио се; 4. – 5. марта стигао до Каљеша и Самли, одакле је враћен артилериском ватром; и последњи пут 22. априла када је оборен.
Немци имају 40 – 50 цепелина. Не Балкану нема других.
Међутим, бугарски листови свечано објављују да је Немачка послала 1 нов цепелин на Балкански фронт.
X. Податци о Грчкој војсци
Грчка има 5 мобилних корпуса од по 3 дивизије са овим распоредом у главном:
Врховна команда у Атини.
I. корпус у мирнодопским гарнизонима. Штаб корпуса у Атини.
1. дивизија Лариса; 2. дивизија Атина; 3. дивизија Халкис.
II. корпус у границама старе Грчке. Штаб корпуса Патрас.
3. дивизија Патрас; 4. дивизија Науплија и 14. дивизија Галамата.
III. корпус распоређен је од Лерина до Солуна. Штаб корпуса Солун.
10. дивизија Њуаста; 11. дивизија Солун, а 12. дивизија Соровић.
IV. корпус (Демир – Хисар – Драма – Кавала). Штаб корпуса Кавала.
5. дивизија Драма; 6. дивизија Серез, а 7. дивизија Кавала.
V. корпус од Нигрите до Орфанског залива. Штаб корпуса Мустења.
8. дивизија Неохори (Јеникеј); 9. дивизија Разоливос; 15. дивизија Ајзолохори.
1 самостална бригада од 2 пука по 4 ескадрона у старој Грчкој.
Мешовита Епирска бригада (46. и 47. пук скоро формирани у Епиру).
Говорило се о преносу 8. и 9. дивизије V. корпуса у Епир, али овај покрет није извршен.
Укупна јачина пешадије 180 батаљона, 180 пољских, 120 брдских и 32 градска топа.
Формацијски састав
Корпус има 3 дивизије од по 4 пешад. пука од 3 батаљона по 4 чете; 1. и 2. батерија имају по 1 вод митраљеза од по 2 оруђа. Корпусни коњички пук има 2 ескадрона. Корпусни пољски арт. пук има 3 дивизије по 3 батерије од по 4 топа систем Шнајдер. По 1 инжињериски пук од 6 чета.
Брдски арт. дивизиони, којих има 15, имају 2 батерије од по 4 брзометна топа Шнајдер – Данглис. За 3 батерије постоје кадрови али нема арт. материјала.
Војници су доста рђаво снабдевени материјалном спремом; наоружање је слабо; исхрана није најбоља.
Мобилизација је само једна форма; давањем одсуства војницима на дуже време, ефективи трупе знатно су сведени. Грчка војска под заставом сад има највише до 150.000. Морал код војника није на високом степену. Војници често чине колективне представке ради протествовања. Грчки официри и војници подељени су међу собом на Германофиле и Венизелисте.
Прилог скица распореда.
20. маја 1916 год.
Солун