Према наређењу Врховне команде ОБр. 27731 од 18. фебруара трупе Дунавске дивизије I. позива и Дунавске дивизије II. позива требале су 21. фебруара да одмаршују у прелазне логоре и то прва у логоре Ахилеон и Наузика (Перама) а друга у логоре Виро и Кастани. Но пошто припрема у поменутим прелазним логорима није била довршена, Врховна команда са ОБр. 27885 од 20. фебруара наредила је, да се покрети Дунавске дивизије I. позива и Дунавске дивизије II. позива у прелазне логоре одложе и да се изврше 23. фебруара.
Коњичка дивизија, као и сви коњи и волови свих јединица, које су транспортоване бродовима на Крф, задржани су у логорима на десној обали р. Војуше. Број свију коња износио је око 16.500. Исхрана тих коња била је врло хрђава. Сваки дан угинуло је око 100 грла. Председник комисије за укрцавање у Валони ппуковник Калафатовић сазнао је од француског делегата, да ће се на Крф пренети свега 5.000 коња, а остатак да ће бити послат у Солун.
Извештаји
У току 20. фебруара Врховна команда примила је ове важније извештаје:
Од команданта I. армије
ОБр. 10744 од 19. фебруара
„Све јединице и установе ове армије приспеле су већ на Крф. Нису дошли само делови јединица из састава обеју дивизија и осталих армиских јединица упућених сувим са комором за Валону“.
ОБр. 10747 од 19. фебруара
„Поступљено је по наређењу ОБр. 27611 од 13. фебруара тек. године и жандармериски пук расформиран престао је дејствовати од 18. овог месеца“.
Од дивизиског ђенерала де Мондезира, шефа војне Француске Мисије
Бр. 231/2 од 20. фебруара (у преводу) – Начелнику Главног Ђенералштаба Српске Војске
„Овог часа примио сам од г. ђенерала Жофра телеграм, чију садржину саопштавам вашој Екселенцији.
Имам да вам званично саопштим, да француска Влада заступа мишљење да би српску војску требало формирати на основу писма Бр. 3908, које у прилогу достављам.
Све различности између ове основе и српског програма регулисаће се за време најскоријег доласка Њ. Височанства Престолонаследника Александра у Француску.
Што се тиче бојазни да ће се јединице српске војске редом како буду долазиле у Солун претопити у Француске или Енглеске дивизије (ако је та бојазан уопште постојала) изјављујем, да она уопште и не постоји.
Ђенерал Жофр, у општем интересу савезника, настојава на томе, да се што пре пошаљу неколико српских јединица у Солун. Долазак тих првих делова показао би с једне стране способност српске војске за брзу реорганизацију, а с друге стране указивао би на будућу употребу ове војске и изазвао би код наших противника бојазан од једне наше нове офанзиве. Та бојазан задржала би у толико више немачких и аустриских дивизија на Балкану у колико би наше снаге биле јаче. Ове дивизије неби противник могао транспортовати на један други фронт и неби их могао употребити за ма какав притисак на Румунију.
За ваше трупе спремљен је смештај на полуострву Калкидику. Потребан ратни материјал прикупиће се у Солуну, изузев 5.000 пушака 1907/1915, које ће се одмах упутити на Крф у циљу наоружања првих реорганизованих јединица.
Врховни Командант Француских армија наредно ми је да му депешом јавим дан, када ће се ове јединице моћи вероватно укрцати, под претпоставком да ће поменутих 5.000 пушака стићи на Крф у року од 10 дана. Поред тога скренуо ми је поновно пажњу на његова питања, која се односе на потребан материјал за поједине родове војске и струке, као и потребне коње и волове.
Био би вам благодаран, кад би ми доставили што пре бројна стања материјала за једну дивизију; делови који нису у саставу дивизија снабдеће се у даљем току.
Неопходно је потребно, да мојој влади доставим бројно стање спашене стоке као и спашеног теглећег и јахаћег прибора.
Дивизиски Ђенерал
Шеф Француске војне мисије
при српској војсци
Де Мондезир
Прилог (у преводу)
Штаб Врховне команде
Француских Армија
Ђенералштаб (Т. О. Е.)
I. Биро
Бр. 3908
Поверљиво
Врховни командант француских армија
Ђенералу Шефу Француске мисије
Крф
„Према предлозима, које сте ми доставили, за реорганизацију српске војске предвиђено је, да се формира највише 6 дивизија, по 12 батаљона, са укупним бројним стањем око 140.000 људи.
Наоружање ове војске осигураће се на следећи начин:
1) Пушке
Пешадија ће бити снабдевена са брзометним пушкама. Француска Влада примила је на себе да испоручи 72.000 пушака 1907-1915, од којих ће бити одмах на расположењу 42.000, остале 30.000 моћи ће послати тек у априлу.
Остатак људства (артиљерци, пионири, коњоводци итд.) биће наоружани са Маузеровим српским пушкама 7 мм., које се могу још употребити, у недостатку истих са другим српским моделима.
2) Митраљезе
120 српских митраљеза за метке 7 мм. употребиће се. Још потребна 24 оруђа, да би се њихов број довео на 144 (2 за сваки батаљон), биће француски митраљези.
3) Артилерија
Српска војска која у принципу треба да дејствује на Балканском полуострву биће у јачем размеру снабдевена са брдским материјалом и то за дивизиску артилерију:
Једном групом од три пољске батерије.
Две групе од три брдске батерије.
Једном групом хаубица.
Устројавање тешке армиске артилерије није од преке потребе, пошто ће српска војска у будуће оперисати у вези са савезничким армијама и њиховом тешком артилеријом.
Пољски топови
72 потребних топова (18 батерија) биће вероватно калибра 75 мм. и то половина модела Шнајдер 1906 а друга половина модела Крезо 1912; ови последњи са прописаним француским метком.
Брдски топови
Средства, која стоје на расположењу у Француској не дозвољавају да се српској војсци испоручи 36 брдских брзометних батерија.
Та ће армија бити снабдевена са 36 батерија калибра 80 мм. У ово су урачуната и 24 топа кал. 80 мм. која су при повлачењу спашена. Могуће је, да ће се моћи у даљем току поставити неколико брдских батерија Т. Р. калибра 75 и 70 мм. За ову сврху користило би се поред топова предатих од српске војске, и 6 батерија 75 мм., које се израђују за Црногорску војску, но које она изгледа више неће требати.
Тешка артилерија
Поставила би се у 6 група од 2 батерије хаубица Крезо од 120 мм. 6 од ових батерија које су биле раније наручене за српску војску, стоје сада на расположењу; 6 других су сада наручене.
Муниција
Француска Влада примиће на себе целокупно снабдевање муниције за 6 српских дивизија.
Очекујем ваше предлоге за преустројство осталих родова оружја и струка а нарочито комора.
Са пошиљком ратног материјала, који ће бити врло огроман, неће се моћи отпочети пре месеца априла, пошто је потребно да се у првом реду удовоље све потребе источне армије. У осталом, стање изнурености српских трупа је тако, да се оне неби могле употребити на фронту раније од најмање 6 недеља, изузетак од овога чине оне најбоље јединице, које би биле одређене да се преформирају и што пре пошаљу Источној армији.
Материјал би се у принципу послао директно у Солун.
Жофре с. р.
Преглед искрцаних српских трупа на дан 20. фебруара 1916. године:
1. Лађа „Ла Лорен“
Дивизиски штаб Комбиноване дивизије; 2. прекобројни пук; 5. прекобројни пук; 6. прекобројни пук; артилерски пук (2. и 6. брдска батерија), Елбасанска војна станица и Елбасанска војна болница. Свега: 224 официра и 3.276 подофицира, каплара и редова.
Са овом лађом дошло је 6 брдских брзометних топова и 12 митраљеза.
2. Лађа „Регина Елена“
1. прекобројни пук; инжињерски полубатаљон; Комбиновани одред митраљеза; коњички дивизион II. позива; Дринска дивизија II. позива; Крајински одред; Шумадиски дивизиски пук I. позива; интендантски воз.
Свега: 108 официра, 2.726 подофицира, каплара и редова.
У назначењу доласка појединих јединица не подразумевају се целе јединице већ поједини делови тих јединица.
3. Лађа „Верден“
Из разних јединица прикупљено свега 40 подофицира, каплара и редова.
Укупно искрцано овога дана: 332 официра и 6.042 подофицира, каплара и редова.
Наређења Врховне команде
ОБр. 27752
Делегату код савезничких трупа у Солуну пуковнику Лешјанину
„Наређењем начелника штаба ОБр. 27762 од 20. овог месеца упућује се у Солун:
1) Артилериски капетан I. кл. Александар Стојановић са задатком, да у заједници са чланом Француске мисије ппуковником г. Брисо изврши на Халкидичком полуострву избор места за логоре и спрему истих за целокупну нашу војску.
2) Командант коњског депоа артилер. мајор г. Велимир Томашевић са људством своје команде и задатком, да прима коње свих јединица из којих буду упућивани. По наређењу начелника штаба молим, да делегат излази на сусрет представкама капетана г. Стојановића, колико год је потребно за извршење повереног му посла и да се може користити шифром делегатовом за општење са Врховном командом, пошто се он упућује без речника“.
ОБр. 27753
Команданту I. армије
„На полуострву Фрустапидими један Енглез установиће болницу. Молим за наређење нашим трупама, да се томе Енглезу уступи зграда и потребан простор за поменути циљ, кад се по томе буде обратио“.
ОБр. 27758
Командантима I., II., III. армије,
начелницима ађутантског артилерског одељења
„У циљу брже и лакше обуке наших војника са новим пушкама, којима ће бити наоружана наша пешадија, а у споразуму са Француском мисијом наређујем:
1) Да се обука отпочне од 1. марта код одреда Алпинаца француских у логору код Говина, а под руководством команданта одреда француског команданта Бода.
2) Обука ће се изводити теорно по један час дневно.
3) Време предавања за први дан одредиће капетан Бод и о томе непосредно или преко нашег делегата коњичког капетана г. Мирка Маринковића известиће армиске команде ради упућивања официра на часове. Доцније за следеће дане часови ће се слушаоцима заказивати по завршеном часу.
4) Обука ће се отпочети са официрима по партијама од по 12 слушалаца.
5) Предавање ће трајати 3 – 4 часа за сваку партију, а колико ће партија официра проћи обуку зависиће од прилика, но у сваком случају команданти армија настаће, да из сваког подручног му пука прођу курс 1 командант батаљона, 1 командир чете и два водника, који ће бити доцније наставници по пуковима.
6) Према томе команданти армије у свакој партији упућиваће по једног команданта батаљона, једног командира чете и два водна официра.
7) При одређивању официра водити рачуна, да то буду интелигентнији и окретнији и бар по један из армије, који разуме француски језик.
8) Чим се са којом партијом заврши обука, одмах да ти слушаоци отпочну обуку код дотичних јединица. Настава ће обухватити: опис пушке, склапање и расклапање, чување и чишћење, рад затварача, пуњење и испражњивање, о нишанској линији и састављању пушака у купе.
9) Делегат Врховне команде при Француској мисији капетан г. Маринковић предузеће што треба, да ови часови отпочну одређеног дана и да армиске команде буду благовремено обавештене о томе кад да упуте одређене официре“.
ОБр. 27776
Француској Војној Мисији
„У одговору на ваше писмо Бр. 231/д. од 17. фебруара ове године част ми је умолити вас, Господине Ђенерале, да изволите уверити Генералисимуса Француске војске, господина ђенерала Жофра, да Српска Врховна команда никада није ни једног момента страховала, да ће се јединице српске војске претопити у француске и енглеске дивизије редом како буду долазиле у Солун, већ напротив увек је била убеђена, да ће српска војска дејствовати у будућим заједничким операцијама у целини, као специјална армија на нарочито одређеном јој операциском правцу.
Жељу ђенерала господина Жофра, да се у општем интересу савезника што пре пошљу неколико јединица у Солун, те да би се с једне стране показала способност за брзу реорганизацију, а с друге стране, да се изазове бојазан код противника од наше офанзиве, као и да се тим актом задрже немачке и аустриске дивизије на Балкану, а и отклони пресија на Румунију, примио сам к знању. Међутим, и поред најбоље воље, Врховна команда не може изаћи на сусрет овој жељи Генералисимуса Француске војске из ових разлога:
Има већ четири године како је српска војска са малим изузетком у непрекидним борбама, када је имала огромних губитака, не само у борби, већ и од најопаснијих заразних болести.
У последњој непријатељској офанзиви, та војска била је нападнута са три стране надмоћнијим снагама трију држава. Она се тада борила до последње исцрпљености својих моралних и физичких снага, очекујући помоћ својих савезника. Та помоћ, у коју се она уздала, није могла стићи, због чега је цела војска била одбачена на сурове и веома тешко пролазне Црногорске и Албанске планине. Због њихове потпуне безпутности, пред очима целе војске, уништен је готово сав материјал и највећи део топова, са којима је она имала тако славне успехе и које је тако силно волела.
На путу поменутих планина за Јадранско море, она је савлађивала највеће теренске тешкоће, трпела сурову планинску хладноћу и често била нападана од пљачкашких албанских племена. Сем тога, војсци је баш у то време и храна нестала и глад се појавила у највећем степену.
Доведено до крајње изнурености, људство је почело губити веру у своје старешине, морал је био поколебан и дисциплина је попустила.
Војска је ипак ношена, надом да ће на Јадранском приморју бити у свему прихваћена од својих савезника и да ће патњама доћи крај.
Она ни ту није нашла довољно средстава за прихват и одмор. Међутим, од ње су се одмах захтевали нови напори: требало је ићи за Драч, а потом и за Валону, преко тешког, баровитог и безпутног терена, који је ускоро био посејан лешевима људи и стоке.
Укрцавање и превожење ишло је врло споро, оно и сада још није завршено, те су делови војске дуго лежали на обалама Јадранског мора, без најнужнијих средстава за становање, освежавање и одмор. Проценат умирања од клонулости повећавао се свакога дана, остављајући дубоке трагове на душевно стање оних, који су то својим очима гледали.
Па и на самом Крфу, на коме је војска још у фази прикупљања, нису благовремено учињене припреме да се она прихвати, те је и сада још далеко од тога да буде одморена и здравствено окрепљена, што се види и по проценту свакодневног умирања. Рубље није још добијено, шаторска спрема у току је поделе, време рђаво, а и храна није могла бити издавана у довољној мери за повраћај тако изнуреног организма.
У дугој и непрекидној борби, како са непријатељем тако и са несавладљивим тешкоћама за олакшање беде својих људи, и код официра настао је душевни замор и малаксалост енергије у знатној мери.
Потребно је да се војска одмори морално и физички, понова учврсти дисциплина, поврати вера војника у своје старешине и крајњи исход наших ствари.
Потпуно сам уверен да се на ово неће чекати дуго, јер су војсци остале нетакнуте њене свеже успомене у традиције на славну прошлост, њену част, понос и достојанство, али ми је ипак јасно, да ће се трагови душевне и физичке кризе, кроз коју је српска војска пролазила, осећати још неко време и постепено ће изчезавати у току организације, добре исхране одевања, становања и одмора.
Међутим баш ове околности, више но икад императивно захтевају и то, да целокупна војска буде на окупу у руци Врховне команде, за извођење целокупне реорганизације. Сваки превремени покрет и поновно цепање, унео би у редове војске нову забуну и пометњу, чиме би и дан њеног потпуног препорођаја знатно одоцнио.
За сада вам, господине ђенерале, могу дати сва уверења, да ће се чинити крајњи напори, те да се српска војска што пре реорганизује и спреми за пренос на полуострво Халкидик, у толико пре што ће тамо добити сво наоружање, комору и осталу спрему, а тако исто добиће и могућност, да са свима трупама изведе и потребну наставу.
И најзад, ја вас молим, господине ђенерале, да све ово узмете у призрење и да генералисима Француске војске господина ђенерала Жофра убедите у потребу, да се српској Врховној команди оставе одрешене руке у погледу организације њене војске, као и у то, да српска Врховна команда и српска војска с нестрпљењем очекује тај тренутак, када ће стати поред војске својих храбрих и племенитих савезника и наставити борбу за коначну победу над заједничким непријатељем, за ослобођење подјармљеног српског народа.
Ова општа жеља подједнако ће руководити Врховну команду и цео старешински кадар, да предузме најенергичније и најбрже мере око реорганизације и потпуног препорођаја српске војске.
Што се тиче наоружања и остале спреме појединих родова војске и струке, као и коња и возова, о њему сте ме више пута изволели питати, част ми је известити вас, да је наше Министарство војно спремило одговор у овом погледу и оно ће вам доставити у најкраћем року. У томе одговору изложено је бројно све што се могло предвидети, да је српској војсци потребно.
Спашено је свега око 20.000 коња, јахаћих, товарних и теглећих. Сви се они налазе још у Албанији на реци Војуши, чекајући укрцавање и транспортовање; од њих угине свакога дана око 100 због хрђавог смештаја и недовољне исхране.
Што се тиче теглећег и јахаћег прибора, за сад се још нема података о његовом бројном стању. Чим се податци добију доставиће вам се“.
ОБр. 27791
Командантима I.. II.. III. армије,
трупа Нове Области,
Тимочке војске,
Одбране Београда,
команданту логора Говино
„У вези упута за извођење нове формације од 19. овог месеца ОБр. 27749, наређујем, да ново формиране дивизије уђу у састав досадашњих армија овако:
I. армија: Моравска и Вардарска дивизија;
II. армија: Шумадиска и Тимочка дивизија;
III. армија: Дринска и Дунавска дивизија.
До изласка у јужне логоре, размештај армија биће:
I. армија: Доњи Ипсос (логор Тимочке војске – трупа Нове Области).
II. армија: Горњи Ипсос (садањи логор II. армије и логор Одбране Београда).
III. армија: сем трупа, које иду у прелазне логоре по наређењу ОБр. 27731 заузима Говино и Фустапидине, с тим да под командом тога команданта остаје и даље логор Кораџијо.
Трупе ван армијских састава, остају где су сада, с тим, да им се дозволи, да се по могућству удобније разместе“.
ОБр. 27885
Командантима I., II., III. армије,
команданту Одбране Београда,
Тимочке војске,
трупа Нове Области
„Са ОБр. 27731 од 18. фебруара наређени покрети Дунавске дивизије I. позива и Дринске дивизије II. позива одлажу се с тим да се изврше 10. фебруара“.