Овога дана укрцан је у пристаништу Говино IV. транспорт Моравске дивизије и то:
а) На брод „Мелбурн“: 43 официра, 1.469 људи из 2. и 3. пешад. пука и 1 батаљон последње одбране стараца.
б) На брод „Нера“: 84 официра, 1.986 људи из 2. и 3. пешад. пука са штабом I. бригаде, штаб Моравске дивизије и један део хаубичког дивизиона.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 21. априла ове важније извештаје:
Од изасланика Српске Врховне команде код Француске Врховне команде ђенерала Рашића
Бр. 11 од 5. априла
„Достављам у прилогу копију акта Бр. 18536 односно снабдевања наше војске.
Прилог
Француска Врховна команда
Штаб Т. С. О. Врховна команда 28. марта 1916. године
1. Одељење
Бр. 18536
Издржавање Српске војске
Ђенерал Врховни Командант Француске војске
Г. Председнику Министарског Савета,
Министру Иностраних Дела
Француско – енглеска конференција одржана у Паризу 21., 22. и 23. фебруара одредила је под којим ће се условима Српска војска сместити и реорганизовати на Крфу.
С обзиром на скори полазак ове војске за Солун постављају се нова питања за чије решење потребно да се тражи сарадња Енглеске Владе. Предложене измене и допуне изложене су ниже по реду протокола конференције.
1) По превозу Српске војске у Солун и време које ће доцније одредити Француска Влада у споразуму са Српском Владом, тражења за снабдевање и издржавање Српске војске упућиваће се ђенералу Сарају у место ђенералу де Мондезиру.
2) Материјал прикупљен на Крфу преносиће се постепено у Солун, где ће се употребити за снабдевање потреба за Српску војску.
Материјал за пренос сувим пренеће се такође у Солун. Сем овога треба тражити од Енглеске Владе да стави на расположење ђенералу Сарају 320 теретних аутомобила од 2 тоне или одговарајућу количину у лакшим аутомобилима са људством, материјалом и резервним материјалом у циљу суделовања у снабдевању Српске војске за време операција. Број аутомобила у Источној војсци повећаће се за 320 кола од којих 240 теретних и санитетских 80.
О свима транспортима за снабдевање и евакуацију Српске војске водиће рачуна ђенерал Сарај.
3) Храна и фураж биће осигурани за Српску војску у Солуну под истим условима као и раније, но за бројно стање које ће достићи у месецу јуну 140.000 и 36.000 коња.
4) Да би се осигурала једнообразност у спреми доцније потребе Српске војске у оделу, спреми и ципелама издаваће Француска влада, а Енглеска влада сносиће половину трошка.
Сем овога, да би се Српска војска снабдела са летњом спремом, Француска и Енглеска влада треба да пошаљу у Солун свака по 70.000 пари комплета платненог одела боје каки, 70.000 пари летњих ципела и толико исти број мрежа против комараца.
5) Француска Влада је била узела на себе снабдевање оружјем, материјалом, возовима потребним за реорганизацију Српске војске. Број спасених коња, који је био цењен на 30.000 износи свега данас 10.000, те је с тога потребно да се нађе још 20.000 коња више но што је предвиђено. С обзиром на тешкоће на које ће се наићи при набавци на време потребних товарних мазги, треба упорно тражити од Енглеске Владе да лиферује 4.000 мазги, које имају бити у Солуну пре 1. јуна, као и све самаре са опремом које може дати поред оних 2.000 које је већ обећала.
6) Треба предвидети смештај болесника и рањеника Српске војске у сразмери 10 % од целокупног бројног стања. Француски војни санитет је у стању да осигура на време 7.000 кревета на Крфу и у Солуну. Треба тражити од Енглеске Владе да образује у Солуну болнице са 7.000 кревета са целокупним материјалом, шаторима или баракама, лековима и потребним особљем, осим овога материјала за 500 кревета које она треба да лиферује за Крф“.
Напомена. Врховна команда доставила је предњу копију акта под ОБр. 29681 г. Министру Војном, Начелницима артилериског, санитетског, инжињериског и саобраћајног одељења и Главном Интенданту на употребу и рад.
Бр. 16 од 5. априла
„Извештај о раду на конференцији савезника добиће Краљевска Влада од Председника Министарства г. Пашића и Министра г. Јовановића. Оно што се војске наше нарочито тиче, шаљем одштампано овде у прилогу.
Како ми није било јасно шта нам све дају обратио сам се начелнику штаба ђенерала Жофра, ђенералу Пелеу. Официр који се овде занима са нашим наоружањем, изложио ми је, да добијамо за сваку нашу пешачку дивизију:
а) По 1 дивизион пољске брзометне артилерије калибра 75 мм. по 3 батерије по 4 топа. Свега за 6 дивизија 18 батерија.
б) Три дивизије добиће још по један дивизион исте пољске артилерије, а остале три дивизије по један дивизион брдске брзометне артилерије. Од та три дивизиона два су Данглисова 75 мм. а један Крупов 70 мм. дакле за свих 6 дивизија још по један дивизион брзометних топова свега 18 батерија.
в) За сваку дивизију по један дивизион Дебанжових топова калибра 80 мм. Свега старих батерија брд. 18 батерија.
По једну батерију (4 топа) одмах
По једну батерију у току лета (јуни)
По једну батерију у току лета доцније
Према томе наша артилерија добила је овом приликом обећање, чијем ће се извршењу одмах приступити, по један дивизион брзометних топова више. Као што се из копије протокола види Француска Влада узела је на себе, да преговара са Португалијом, да нам уступи своје брзометне брдске батерије, које су калибра 75 мм. За пушке је већ познато. На престанку да ће Српска војска кад буде прешла своју границу имати потребе од више пушака брзометних, дат јо одговор, да ће се још пушака давати ако нам не буде довољно оно што ћемо од њих оправити у Сена – Етијену“.
Прилог
Конференција савезника
3. седница – уторак 28. марта 1916. године
– – – Најпосле, према уговору закљученом са Енглеском, Француска има да да сво оружје и муницију, која ће бити потребна за Српску војску. То је удео који она узима у реконструкцији снага своје савезнице. Србија је на конференцији изнела известан број тражења, и мада није могуће да се сва ова тражења сада задовоље, Француска је ипак спремна да снабде Српску војску са потпуно истим материјалом којим је снабдевена и Француска војска.
Један део потребних пушака већ је експедован; остатак ће се ускоро испослати. Сем овога образована је резерва за замењивање, пошто је представник Србије инсистирао да се образује једна нарочита резерва за наоружање старих војника који ће без сумње прићи Српској војсци када ова буде наново прешла на национално земљиште. Фабрици оружја у Сент – Етјену поручено је да припреми једну специјалну резерву у том циљу.
Француска ће такође дати митраљеска одељења потребна Српској војсци, као и потребну муницију. Што се тиче артилерије, Француска је предвидела известан број брдских батерија: од 75 мм. брдских система Шнајдер, од 70 мм. брдских система Круп и батерија хаубица од 120 мм. система Шнајдер, као и сву муницију потребну за њихово снабдевање.
Осим тога предвиђено је да се пита Португалија да ли би се брдске батерије система Шнајдер за српску муницију, које има та држава, могле уступити Србији, и Француска је влада узела на себе да око тога води преговоре.
– – – Постигнут је споразум са Србијом да се сви раденици специјалисте који се налазе у редовима Српске војске у току реорганизације пошаљу у Француску.
– – – Министар Србије изјављује подкомисији живу захвалност Српске Владе за уверења која је дао Србији у име владе Француске г. Албер Тома.
– – – Тада Министар Србије интервенише и примећује да, што се тиче питања о употреби ратних заробљеника уопште, као што је то приметио г. де Броквил, савезници имају несумњиво право да се служе ратним заробљеницима за радове који им се могу поверити. Доиста, у међународном праву је примљено да не придржавање својевољно (намерно) клаузула једног међународног уговора од стране једнога од потписника, разрешава и остале од обавеза које су узели на себе, пошто уговор везује све потписнике. Несумњиво је, дакле, пошто централна царства терају на радове ратне заробљенике, савезници имају такође право употребљавати их, а извесно је да ће и они у предузимању тих мера бити много блажи него ли Немачка и Аустрија.
Што се тиче заробљеника које је заробила Српска војска, мада су евакуисани у земљу најближу Србији, Краљевска Влада је ипак задржала право да их употреби по својој вољи, с обзиром на то што постоји свега један фронт и једна војска против једног само непријатеља; она је непрестано узимала у обзир могућност употребе заробљеника које је заробила Српска војска код онога савезника где би то било најкорисније, главно је питање да се употребе заробљеници за општу ствар тамо где ће се најзгодније употребити.
Српска Влада нема ништа против тога да се ти заробљеници употребе у француским фабрикама или фронту и била би захвална талијанској влади ако би и она размотрила питање с те тачке гледишта и проучила га са Француском владом“.
Од Војног изасланика у Италији
Бр. 373 од 19. априла
„На основу француских, румунских и грчких извештаја, вероватан је следећи распоред Бугарске војске:
I. армија, штаб Битољ:
3. дивизија у погледу Призрена и Ђаковице;
8. дивизија: једна бригада у Елбасану и две између Дебра и Охрида;
9. дивизија у околини Прилепа а по неким извештајима између Вардара и Струмице.
II. армија, штаб Струмица:
2. дивизија између Малинка и Неврокопа;
5. дивизија између Вардара и Струмице;
7. дивизија између Петрича и Мелника;
10. дивизија: две бригаде у околини Ксантија и једна код Ђумулџине; и
11. дивизија између Струмице и Петрича.
III. армија, на румунској граници:
1. дивизија: једна бригада у околини Ниша и две између Шумне и Варне;
4. дивизија између Рушчука и Разграда;
6. дивизија између Плавне и Трнова; једна бригада вероватно код Неготина;
12. дивизија код Плевне и Трнова;
Незна се сигурно, да ли постоји 13. дивизија нити где је.
Коњичка дивизија је у саставу I. или II. армије“.
Бр. 374 од 20. априла
„На основу извештаја из разних извора, Врховна команда држи, да су на Балканском полуострву следеће немачке трупе: 101. дивизија између Битоља и Ђевђелије. У овој дивизији су пешад. пукови: 45., 49., 146., 103. и 201.
103. дивизија између Ђевђелије и Дојрана. У овој су дивизији пешад. пукови: 32., 71., 113. и 13. брдски артилериски пук, пољска артилерија непозната.
105. дивизија, на румунској сувој граници, незна се тачно где. У дивизији су пешад. пукови: 21. и 129. Остали пешад. пукови и артилерија непознати. Све поменуте трупе у саставу су 4. резервног корпуса, место штаба и командант непознато.
Србију окупира вероватно Дајче – Алпен Кор, у коме су: Баварска Лајб регимента и Баварски јегерски пукови 1. и 3. У Алпен Кору има вероватно и непознатих аустриских трупа“.
Из кабинета Министра Војног
Строго Пов. Бр. 50 од 21. априла
„По наређењу Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Врховног Команданта, молим обуставите одмах свако даље транспортовање наших трупа за Солун лађама, док се не регулише питање о транспортовању истих сувим преко Грчке, јер су се у околини Наварина појавили сумарени. Молим известите о овоме Француску мисију и наредите да ђ-штабни пуковник М. Недић ради ових послова одмах дође у В. Министарство. Молим о пријему одговорите“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 26689
Делегату пуковнику Милојевићу – Солун
„У извештајима о доласку наших трупа у Солун стављати и име лађе, којом су допутовале“.
ОБр. 29698
Команданту I. армије
„Сутра 22. тек. мес. укрцаће се на брод „Натан“:
а) Из I. армије укупно 274 човека, сходно наређењу ОБр. 29448 од 13. априла.
Укрцавање у Говину у 9 часова.
б) Минерска чета – укупно 326 људи.
Укрцавања у Мораитики у 9 часова“.
ОБр. 29702
Команданту I. армије
„Због промене у распореду вожње наређујем да се обустави извршење мога наређења ОБр. 26698 од данас“.