I. армија
На основу наређења Врховне команде ОБр. 27791 од 20. фебруара командант I. армије издао је командантима Дунавске дивизије II. позива, Дринске дивизије II. позива, Моравске дивизије I. позива и Вардарске дивизије наређење ове садржине:
1) Да Дунавска дивизија II. поз. и Дринска дивизија II. позива под данашњим изађу из састава ове армије и уђу у састав III. армије, а да Моравска дивизија I. позива и Вардарска дивизија уђу у састав ове армије.
2) Да се армиски штаб 23. овог месеца премести у логор јужно од Ипсоса на левој обали потока, који протиче јужно од Ипсоса, а крај друма Говино – Ипсос.
3) Моравска дивизија I. позива и Вардарска дивизија I. позива остаће и на даље у својим садањим бивацима, а армиски делови ван састава дивизиских преместиће се 24. овог месеца у бивак на простору садањих бивака Моравске дивизије I. позива и Вардарске дивизије и убиваковати источно од пута Говино – Ипсос испред садањег интендантског слагалишта. Распоред ових делова учиниће на лицу места одређени официр из армиског штаба рез. коњички капетан Сима Вићентијевић, коме сутра 23. овог месеца у подне треба да се јаве коначари свију ових армиских делова на путу Говино – Ипсос код штаба Вардарске дивизије.
II. армија
Командант II. армије под ОБр. 11154 доставио је командантима Шумадиске и Тимочке дивизије упут Врховне команде за извођење формације Српске војске ОБр. 27749 од 19. фебруара, с тим да предузму све припреме за његово извршење.
III. армија
Јединице досадање Дунавске дивизије II. позива и Дринске дивизије II. позива ушле су овога дана из састава I. армије у састав III. армије.
Командант армије под ОБр. 9179 доставио је дивизијама упут Врховне команде за извођење нове формације српске војске.
Укрцавање коња у Валони
Председник комисије за укрцавање у Валони наредио је 21. фебруара да се сви коњи крену за логор код Арте. Покрет да отпочне 22. фебруара.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 21. фебруара ове важније извештаје:
Од делегата пуковника Лешјанина
Пов. Бр. 470 од 19. фебруара:
„На интервенцију Француског посланика у Атини, ђенерал Сарај одлази да се представи Краљу, који је изјавио особито задовољство примити га. Овај је резултат поправљених односа споразума са Грчком и израз обостраних жеља за зближењем. Ђенерал чека инструкције од своје Владе, па да отпутује“.
Од команданта Одбране Београда
Бр. 5784 од 20. фебруара:
„Према наређењу ОБр. 27679 од 15. овог месеца част ми је известити Врховну команду, да на острву Крф нису стигли:
1) Код Шумадиске дивизије I. позива:
а) Шумадиски коњички пук,
б) 2 митраљеска одељења пешадиских пукова,
в) Потребан број официра и војника, који су остали на р. Војуши код коња.
2) Код Тимочке дивизије II. позива:
а) Коњички дивизион,
б) Митраљеска одељења пешадиских пукова,
в) Потребан број официра и војника, који су остали на реци Војуши код коња.
3) На Војуши остали су сви коњи са потребним бројем официра и војника следећих самосталних јединица, које су под командом Одбране Београда:
Штаб Одбране Београда;
III. хаубичког дивизиона;
Батерије за гађање аероплана;
1. ескадрона Дунавске дивизиске коњице III. позива;
Мунициског одељења команде Одбране Београда;
1. одељења Дунавске дивизиске муниционе колоне I. позива:
Телеграфског одељења Одбране Београда;
Профијант колоне Одбране Београда са пекарском четом и ручним слагалиштем“.
Од председника комисије за укрцавање у Валони ппуковника Калафатовића
ОБр. 54 од 18. фебруара:
„Од Енглеске мисије прикупио сам следеће податке о количини фуражи за нашу војску: у Валони у пристаништу налази се 300 тона сена и 100 тона јарме; морем је послато на ушће Војуше три лађице фуражи, али се због рђавог стања мора могла укрцати свега једна са 45 тона сена и 21 тона јарма што није довољно ни за један дан. Мала количина фуражи преноси се на нашим коњима, који се после укрцавања поједених ешелона враћају на Војушу. Према томе, и ако у Валони има фуражи за 5 – 6 дана, наши коњи остају без ње, јер се иста не може да дотура до Војуше. Како су сада сви наши коњи стигли на Војушу и како њихов број износи округло 16.500, то је за толики број грла потребно дневно око 90 – 100 тона фуражи ако се рачуна на грло по 5 кг. Пренети оволику количину хране на Војушу сваког дана заиста је тешко.
У споразуму са представницима Енглеске и Француске мисије предузео сам јуче корак код овдашње талијанске команде, да се обезбеди исхрана наших коња.
На прво место захтевао сам, што је већ и раније чињено, да се коњи доведу ближе Валони. Ђенерал Бертоти пристаје начелно на то, само непрестано отеже са извршењем. Вечерас стиже у логор код Арте и последња група људства за укрцавање, те би сутра већ могла да се упути прва партија коња. Али ђенерал Бертоти очекује сада некога пуковника из Италије, који је одређен у комисију за одабирање наших коња за укрцавање. Кад он буде дошао има тек да оде на Војушу, да се образује међународна комисија и да се отпочне посао, што све мора, да захтева више дана времена. Даље сам захтевао, да се дотурање хране за коње врши средством наших коња, који би сваки дан долазили са Војуше па се следећег дана враћали натраг. За број грла који се налази на Војуши, потребно би било, да свакога дана долази транспорт од око 1.000 коња. Ђенерал Бертоти ни ово не дозвољава. Разлози су му што ће наши коњи, да му закрчују и кваре пут. На моје инсистирање код начелника штаба и његовог помоћника, да се допусти да бар 5 – 600 коња долазе дневно за фураж у Валону ови су обећали послати ми одговор још синоћ, али га по обичају нису послали. Нису га послали ни данас и ако сам у подне слао официра за одговор. Остало је још да се ургира слање морем, али се ту испречују маринске власти, које коче посао. Истина и море је сада рђаво те не допушта товарење и истовар. Сада се почело стишавати, те ће вероватно сутра моћи бити послат један транспорт и водом. Док се ова питања овако одуговлаче у недоглед дотле коњи гладују, јер дневно добијају око 2 кг., било јарме било сена. Резултат је тога, да их дневно скапава 40 – 50.
Изгледа ми, да је ђенерал Бертоти тиме задовољан, јер ће мање коња остати за транспорт. Због тога бих рекао, да он и омета снадбевање наших коња и да нарочито иде на то, да их што мање остане. Пошто је укрцавање коња у Валони решено противу његовог мишљења, те се он изгледа ми труди само да докаже правилност свога гледишта тиме, што ће огроман број наших коња поцркати од глади док на њих дође ред за укрцавање. Његови потчињени још непрестано говоре о томе, да је коње требало упутити раније још на Санта Каранти а не да се остављају овде да цркавају од глади. И даље ћу радити на томе, да се наши коњи што пре доведу ка Валони да се шаље фураж морем и да се допусти долазак нашим транспортима у Валону ради одношења фуражи на Војушу. Тек ће се комбиновањем свију ових средстава моћи обезбедити правилна исхрана наше стоке. Мајор Бертолди ми рече јуче, да је од својих повереника добио извештај како неки Арнаути припремају напад на нашу стоку на Војуши. Јавио сам депешом команданту логора да буде на опрези а о томе сам говорио и Начелнику талијанског штаба. Нашим воловским колима превлаче се сада наши болесници из Фијери за Војушу, јер су Талијани већ напустили десну обалу реке Семени. Од Француског делегата сазнао сам да ће се на Крф пренети свега 5.000 наших коња, а остатак да ће бити послат у Солун. Молим за обавештење, отуда се може употребити и шифра“.