У току овога дана није било укрцавања трупа.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 22. априла ове важније извештаје:
Од делегата пуковника Милојевића
ОБр. 592 од 20. априла
„У вези депеше ОБр. 583 извештавам: мост северозападно од Сурлова и мост на коти 168 порушени су од стране немачке патроле“.
Из кабинета Министра Војног
Строго Пов. Бр. 51 од 22. априла
„По наређењу Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Врховног Команданта, молим издајте потребна наређења, да се продужи опет транспортовање наших трупа за Солун лађама, пошто је скренута пажња Њ. Е. Господину ђенералу Мондезиру и г. Адмиралу, да предузму све, да се транспортовање наших трупа заштити што више од напада сумарена. Молим наредите, да се о овоме извести Француска мисија, као и за наређење, да се одговори о пријему овог акта“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 29714
Наредба Ф. А. ОБр. 18011
Врховног Команданта за целу војску
Христос Васкресе Јунаци,
Са овим најлепшим хришћанским поздравом поздрављам вас, драги моји јунаци, у овим необичним, тешким и мучним данима, у којима дочекујемо данашњи светли празник Васкрсење Христа Спаситеља, далеко од наше љубљене Отаџбине и од ваших милих и драгих.
Сећајући се данас страдања и смрти Бога човека Исуса Христа и верујући у његово Васкрсење, који је победио неправду, лаж, пакост и завист ондашњих власника и фарисеја и доказао да је право јаче и од силе, истина од лажи, љубав од злобе и пакости, охрабримо се тиме, јунаци, стегнимо наша срца, надахнимо се надом у Бога и његову правду и верујмо тврдо да ће ипак и наша праведна ствар победити, да ће ускоро доћи крај патњама и искушењу да ћемо са милошћу и помоћу божјом победити са нашим савезницима непријатеље, да ћемо у нашој милој Отаџбини наћи наше најмилије, верујмо јунаци, да ће Србија Васкрснути и бити још већа, јача и лепша но што је била.
По примеру наших старих јунака и витезова будите и ви јунаци, стрпљиви на мукама што их сада подносите од обести и насилника, који су покушали да нас лише плодова наших прошлих бораба, да изврше своју давнашљу жељу – уништење наше државне самосталности и знајте, да оне нису највеће, сетите се да су их наши стари још веће подносили, опомените се да сте ипак слободни и већ свачим и спремни да ослободимо нашу заробљену Отаџбину.
Нека се с тога из наших груди више не подигне ниједан уздах, нека се низ ваша препланула лица не скотрља ни једна суза жалостица, већ нека се из наших уста чује само једна чврста и одлучна реч: Борба до победе и истраге непријатеља, борба до васкрса Србије и до ослобођења целог Српског и Југословенског народа.
Као год са вером у васкрс Христа спаситеља, тако са надом у васкрс Србије, са убеђењем да ћете јунаци, до последњег даха истрајати на најтежим дужностима које нас очекују у поновној борби, ја вам јунаци честитам данашњи светли празник Христовог Васкрсења и поздрављам:
Христос Васкрс моји дични јунаци
Живела храбра Српска војска.
Александар с. р.
ОБр. 29715
Наредба Ф. А. ОБр. 18011
Врховног Команданта за сву војску 20. априла 1916. године – Крф
Јунаци,
„Вратио сам се са пута из посета Поглаварима наших моћних савезника и великих пријатеља: Француза, Енглеза и Италијана, куда су ме одвели важни и неодложни државни послови, посетио сам и њихову храбру и јуначку војску која се бори на својим фронтовима и дошао сам у вашу средину.
На овоме путу, дочекан свуда са неописаним одушевљењем, дирљивим симпатијама и великим манифестацијама за Србију и Српску војску, ја сам се, Јунаци, поново уверио, како су силно у Европи одјекнули славна дела Српске војске у току минулог четворогодишњег ратовања; како је похвално и сјајно оцењено ваше јуначко држање у борбама; како дивљење, управо чуђење, изазива она ваша безгранична љубав ка слободи и независности Отаџбине, Мајке Србије, као и она ваша безпримерна одлучност, да ради тих идеала драговољно, без стеге и притиска, подносите најтеже жртве, па да извршите и ово дуготрајно, изванредно тешко и мучно повлачење до Крфа, лишени гогово свих средстава за живот, само да не бисте пали у замке наших мрских непријатеља, да не бисте постали бедно, бесправно и црно робље њихово … Те сјајне одлике и врлине Српске војске биле су ова чврста основа и она добра залога, да нас наши силни савезници и пријатељи не само у невољи не оставе, већ да нас тада још боље прихвате, да нас до краја борбе још јаче подрже, да нас свима потребама из основа понова снабду и потпуно опреме, да ускоро у име Бога, са нама заједно пођу на Балкан противу непријатеља слободе и човечанства и противу зла, које се тамо зацарило, те да, Јунаци, сви заједно васпоставимо нашу милу Србију, нашу домовину, оног витешког и мученичког чувара – и браниоца људских права, слободе и мирног и културног рада на Балканском полуострву, кога охолост Германска, интриге Аустро – Угарске и завист и зверска пакост Татарско – Бугарска мишљаху да сасвим униште … Наши моћни савезници и пријатељи, дивећи се неустрашивом и витешком држању Србије, ценећи небројене жртве српског народа а признајући му зрелост и способности за државни живот и културни развитак, сада су готови и вољни да нас у овој великој борби снажно помогну, да Србију створимо великом те да обухвати све Србе и Југословене, да је учинимо силном и моћном Југославијом, која ће оправдати до сада принете жртве и одговорити захтевима новога доба, која ће настати по свршетку овог великог и крвавог Европског рата. Овим вашим јуначким подвизима углед Србије подигао се до висине, која је завидна и за много веће, много јаче и старије државе. Моја узданица није само испунила очекивање наших силних и моћних савезника и пријатеља, она их је далеко надмашила, и поред њихове захвалности и признања, на крваво чело српскога ратника спуштен је венац најлепших похвала и од наших противника.
Ја сам јунаци, на овом путу видео силне војске наших савезника и пријатеља; видео сам их како су оне богато опремљене, снабдевене свима потребама и наоружане најсавршенијим оружјем, како су силно одушевљене за борбу до краја са непријатељем и како су задахнуте неограниченим симпатијама за Србију и српски народ, и то је мени и вама јунаци најсигурнија залога да ће успех у предстојећим борбама несумњиво бити на страни нашој и наших савезника.
По повратку с пута ја сам јунаци, видео и вас, на паради у Крфу, како сте се са здрављем потпуно опоравили, како сте снабдевени са свом опремом и оружјем а сем тога у најкраћем року добићете на одређеном месту ваше омиљене топове, многобројне лаке и тешке коње за коњицу и артилерију, мазге за комору, кола, аутомобиле и сву осталу спрему тако да ни у чему нећете изостајати иза наших савезника …
Ја се јунаци, са овим највећим признањем мојој јуначкој војсци, са овим најлепшим славопојем херојским и надчовечанским подвизима српскога војника, враћам с пута поносит и задовољан, како чашћу и пријемом који су ми високи поглавари и народи наших савезника и пријатеља указали, свим овим што сам код њих видео и сазнао, тако и уверењима које сам добио да ће нас они под окриљем њиховим свесрдно и снажно и сада и у будуће помагати, што нам свима даје најлепше наде за срећну и славну будућност Српскога народа и обновљене Србије.
Потребно је сада, јунаци, да за увек очувамо овај лепи глас, част и уважење које су Српска војска и Српски народ стекли својом херојском храброшћу, својим небројеним жртвама и патњама, својим витештвом и племенитошћу као и својим мудрим држањем и политичком зрелошћу у најтежим данима великог Европског заплета и рата. Ја се с тога надам, ја верујем, јунаци, да ћете ви у будуће остати чврсти на путу верности, части, славе и војничке послушности на коме сте и до сада увек били, да ће вас и на даље увек красити непоколебљива верност и оданост Његовом Величанству Краљу Петру I., Отаџбини, нашој милој Србији, коју толико силно сви љубимо, светој застави, која се тако поносно вије у вашим редовима, да ће те бити послушни старешинама који вас воде слави и срећи, да ћете се с нашим ратним друговима, нашом браћом и савезницима, Французима, Енглезима, Русима и Италијанима, одушевљено и јуначки раме уз раме борити до истраге непријатеља и докле год једном трајно не обезбедимо нашу златну слободу, миран живот на дому у крилу наших милих и драгих и плодан рад наш и наших савезника на напретку целога човечанства.
Са тим уверењем, је вас јунаци, позивам да са мном заједно из дубине ваше искрене душе и срца узвикнете:
Да живи Његово Величанство Краљ Србије Петар I.
Да живи храбра Српска војска
Да живе наши моћни и силни савезници и пријатељи
Александар с. р.
ОБр. 29723
Команданту I. армије
„Сутра 23. тек мес. укрцаће се на брод „Натал“:
а) Из I. армије укупно људи 374 сходно наређењу ОБр. 29448 од 15. априла. Укрцавање у Говину у 8 часова пре подне.
б) Минерска чета укупно 326 људи. Укрцавање у Мораитики у 8 часова пре подне“.