I. армија
Без промене.
II. армија
Без промене.
III. армија
Дунавска дивизија без промене.
Дринска дивизија вршила је покрет из прелазних логора у сталне логоре на југу острва код с. А. Матиаса (наређење Врховне команде ОБр. 28762 од 20. марта).
Укрцавање у Валони
Лађа „Мило“ била је овога дана спремна за укрцавање, али је море било рђаво, тако да се у току целога дана могло укрцати свега 41 коњ са 14 људи Коњичке дивизије.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 22. марта ове важније извештаје:
Од делегата у Солуну пуковника Лешјанина
ОБр. 506 од 22. марта
„У вези са телеграфом команде Бр. 436, 446, 456 бројно стање 1. комбинованог пука следеће је: 1. и 2. батаљон I. позива оба укупно износе 1.838 војника; 3. батаљон III. позива 859 војника; 4. батаљон састављен од рекрута; 836 војника, од којих 288 ђака рекрута. Једна чета комита војводе Бабунског од 66 војника. Официра у пуку има 42; стараца последње одбране има 37 и неизвежбаних обвезника 39; жандарма 10; војних чиновника 2. Укупно 3.729. Рекрути, које је довео мајор Лилер распоређени су у батаљону рекрута. Велики број изнурених рекрута, по санитетском комисиском прегледу, евакуисан је за Француску. Према решењу Министра Војног П Но. 16034 од 20. децембра прошле године мајор Лилер добио је три месеца одсуства за Швајцарску ради поправке здравља“.
Од Министра Војног
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9417 од 17. марта
„Министарство Иностраних Дела добило је од нашег посланства из Атине телеграм у коме му јавља, да, по извештајима тамошњег Ђенералштаба, Бугари повлаче већи део својих трупа из Македоније и групишу их долином Струмице, бојећи се свакако напада према Софији. У Македонији, како око Битоља тако исто и око Ђевђелије па и Дорјана поглавито остају Немачке трупе“.
Од ђенерала Де Мондезира – шефа Француске војне мисије код Српске војске
Бр. 593 Д од 21. марта
„У одговор на телеграм, којим сам питао Француску Врховну команду за транспорт првог ешелона у Солун ваших трупа, одговорено ми је, да су предузете мере, да се оствари ускоро та операција. Но пошто ће се коњи прво пренети из Валоне за Крф, то одашиљање коњаника у Солун, како оних из Коњичке дивизије, тако из дивизиске коњице, престаје бити веома хитно. Према томе Француска Врховна команда ми ставља у дужност да вас замолим, да одредите за први ешелон по дивизији: 1 чету инжињерије, 1 батаљон пешадије, 1 возарски ескадрон и најпосле предвиђене пекарске чете.
По мом мишљењу требало би придати томе првом ешелону једног официра из дивизиског штаба. Томе ће људству бити дужност да спреми логоре и да прве транспорте осигура коњима и двоколицама, који су дошли из Француске са само неколико спроводника“.
Од делегата у Солуну пуковника Лешјанина
Пов. ОБр. 496 од 11. марта
„Из бојазни, да не компромитујем поверење, које ми је најзад и после толиких напора поклоњено у штабу Источне армије, лишавам се употребе шифре и телеграфа, и користим се приликом да овако писмено пошаљем извештај о предстојећем покрету једне француске дивизије према Бугарима. Још јуче, 10. марта, требало је један одред здружене бригаде да изврши наступни марш и да заузме граничну линију са обе стране Вардара, али услед кише и јаког блата, ово је одложено за дан – два док се време не поправи. Чим време дозволи, вероватно још сутра, кренуће се 243. бригада (пуковник Топер од 2 пука са по 3 батаљона са једним дивизионом брдске артилерије, једном коњичком батеријом и 2 ескадрона коњице, обема обалама Вардара, са задатком, да заузму гранични фронт и положаје од Кара Синанца – Мачуково – Сејдели – Чидемли. Одред има за циљ: да протера противнике и омете и поруши
његове радове за утврђивање овог граничног фронта; да забрани прилаз противнику на грчко земљиште у циљу снабдевања и општења са несигурним елементима Грка и Турака и најзад да омогући циркулисање и дејство блиндираних возова који су за тај циљ спремљени овде у Солуну. И енглески одред (детаљ ми је непознат) има тамо дејствовати и потпомоћи акцију Француза, са задатком да избије у предео источно од Дојранског језера и да ту поруши фортификациске радове противника. Као што се из горњег види целокупан овај покрет нема већег значаја, а најмање се има узети као неки почетак офанзиве и наступања у вишем смислу. У толико сам се могао обавестити. За сада се уопште не намерава ништа озбиљног предузимати према противнику и ако последњи извештаји наговештавају, да се противник слаби на овом фронту и да одашиље неке делове на други фронт. И француски и енглески командант овде врло радо и често се изражавају како су противници дејства „par petits paquets“ да би се смело посумњати, да би желели да што предузму са овим снагама, којима сада располажу, а које су ван сваке сумње недовољне за успешну офанзиву. Командант Источне војске жели да осигура успех, било тиме што ће добити свежих трупа, било услед каквог већег успеха на ком другом фронту, који би имао за последицу одвлачење противничких снага са овог војишта. Како ће се овде дејствовати и кад се намерава офанзива предузути, овде се још ништа одређеног незна. Месецима се већ ова неизвесност провлачи и провизоријум траје, а командант Источне војске, као и командант енглеских трупа очекује решење из Париза и Лондона. У Египту стоји сад 14 енглеских дивизија спремљених за акцију. И како је сад свака вероватност за напад Турака на Египат исчезла, те су ове дивизије сада потпуно на расположењу да се употребе где решење буде. Хоће ли их довести овамо или ће их бацити на које друго војиште, то овде нико незна, а вероватно да ни на најнадлежнијем месту решење о употреби њиховој још није донесено. То је изгледа сад на дневном реду, да буде решено па сада и команданти овде очекују пре но што приступе решењу питања о предстојећој акцији. И скори долазак Српске војске овамо игра улогу у решавању питања о предстојећој офанзиви Источне војске. С тога се са сигурношћу може рачунати, да се овде ништа озбиљно неће предузимати до решења горња 2 питања и до пролећа, када се наговешћује општа офанзива на свима фронтовима савезника“.
Пов. ОБр. 500 од 13. марта
„Случајно сам сазнао, да је наш генерални конзул овде послао шифровану депешу Председнику Министарског Савета јављајући, да су Немци прешли Грчку границу 12. овог месеца код с. Даутли; да су га заузели са још 2 села итд. С тога сматрам за потребно, да и сам о овоме известим, како би се знало право стање и како се не би овом догађају приписивао већи значај, но што га у ствари има. 12. овог месеца прешли су доиста Немци, који су сада доиста на овоме фронту, као што је начелнику штаба из мог рапорта већ познато, као што су и до сада Бугари у толико махова границу прелазили, нападајући поједине патроле и стражарећа одељења у циљу да ког војника заробе за прикупљање података и да на грчком земљишту пљачкају од мештана стоку и храну у чему оскудевају. Цео догађај нема никаквог значаја. Одељење Немаца је напало једно стражареће коњичко одељење Француза, које се морало повући остављајући на терену једног друга. Пошто су ојачани били, Французи су се вратили, Немце отерали и своје старе положаје заузели. У повратку нашли су свог друга мртвог, за кога су мислили, да је жив пао непријатељу у руке и да је заробљен. Напад је био код с. Даутли, где је граница у непосредној близини. Наш конзулат добио је овај извештај од наших повереника из Мачукова, који су као и увек у оваквим приликама ствар преувеличали. Исти сам извештај и ја добио. Делегати наше владе овде доставили су и мени ову вест, коју су добили и конзулу саопштили, само што ја нисам сматрао за потребно, да о тој ситници без значаја телеграфишем. А држим да наш конзулат не би требао, да се упушта у извештаје ове природе, кад сам ја овде, иначе може бити само забуне потпуно излишне. Оваки гранични сукоби биће сад чешћи пошто је сада наступањем 243. бригаде пуковника Топера до Кера Синанаца и Мачукова, добивен тешњи додир са противником на исток од Дојранског језера и наступањем енглеске коњице на запад од истог. У допуну мог ранијег рапорта имам да додам, да је 12. овог месеца бригада Топер предузела наступни марш и да је јуче 13. овог мес. стигла на граничну линију. Штаб је бригаде у с. Смољу. Старе положаје и ровове 243. бригаде на линији утврђења Солуна заузеле су територијалне трупе. Сем горњих мера предузетих, имам још да доставим следеће: 1. коњички пук Афричких шасера, који је распоређен на кантонману на десној обали Вардара, добио је задатак, да извиђачким одељењима (полуескадронима) извиђа просторију између друма Битољ – Солун и наше старе границе, из Јениџа Вардара, Вертекопа и Борисава а у правцу река Генис, Дере, Могленице и Вардара. На левој обали Вардара је 4. коњички пук афричких шасера, који има да извиђа у правцу Даутли – Селимљи. У Кукош је стигао један енглески пук коњице са задатком, да извиђа долине Станка и Галико. За осигурање од изненадних напада противника са запада изаслата су нарочита пешадиска одељења, која су дуж железничке пруге Битољ – Солун, почев од Вардара па до Бањице западно од Петроског језера, заједно са грчким војницима, посели све знатније железничке објекте и ове минирали. Чим би противник прешао границу на овом фронту и показао озбиљну намеру да наступа, главни објекти се имају бацити у ваздух“.
Пов. ОБр. 507 од 20. марта
„Бригада Топар држи село Мачуково и вис североисточно од њега, изузев северну главицу, која доминира Ђевђелијом и коју Немци бране. Услед тога очекивати јаче борбе овде. Вероватно још ноћас иде блиндирани воз да туче немачке ровове на том простору. Десно је један батаљон 284. регименте у Ресели, а лево одред Морена, који држи Кара Синанци и Мајадаг. Цео одред осигуран је са левог бока коњицом (два ескадрона афричких шасера и једним ескадроном драгона) која извиђа у правцу Лумнице и чије патроле држе везу са првом афричком региментом шасера код Борислава. Са десног бока осигуран је 4. региментом Афричких шасера, која извиђа у правцу Калинова – Даутли. Одред Филоно (1. и 175. пешадије) још је у Аврет Хисару где ради на поправци пута. Други одред о коме сам јавио у последњим извештајима биће упућен у Кукуш као потпора енглеској коњици која извиђа у правцу Ирикли и долини Станка“.
Од председника комисије за укрцавање у Валони пуковника Калафатовића
ОБр. 236 од 21. марта
„Према обавештењима добивеним од поморских власти талијанских, сви наши коњи ће бити транспортовани за Крф и укрцавање Коњичке дивизије за Крф почиње данас 21. овог месеца“.
Од команданта северног логора на знање
Наредба Бр. 26 од 18. марта
Наређење Врховне команде ОБр. 28426 од 11. ове године командант I. армије одређен је за команданта северног логора под чију су команду стављене све јединице, надлештва и установе које су остале у досадањем логору II. и III. армије и то: сви ван армиски делови и све команде, установе и надлештва која су непосредно под Министарством војним.
У циљу удобнијег размештаја и лаког командовања наређујем ово:
1) Све ван армиске артилериске јединице и резервне муниционе колоне остају у логору на досадањем месту. Командант овог логора артилериски пуковник Владислав Аранђеловић.
2) Све команде, установе и надлештва, које стоје непосредно под министарством војним: дивизиске и пуковске окружне команде; занатлиске чете; управа војно – техничког завода и барутана; пиротехнички батаљон; инспекција резервних трупа и 3. деповска команда, улогориће се западно од пута Ипсос – Крф и што ближе њему на просторији од км. 7.500. Командант овог логора командант Ибарске дивизиске области пешад. пуковник г. Миљко Поповић, који ће изволети одмах одредити место логора и издати нужна наређења свима у овој тачци побрoјаним командама, установама и надлештвима. Занатлиске чете налазе се сада у логору између км. 9. и 10.
3) Главни интендантски воз, интендантски воз Тимочке војске, коморски депо, 1. телеграфско одељење и све оне јединице и команде које би накнадно стално или привремено дошле у логор Говино биће у логору западно од пута Говино – Ипсос од км. 9.500 до км. 11.200 и што ближе друму. Командант овога логора капетан I. кл. Павле Чупић, који ће одредити тачно место логора ових команди.
4) Логор Добровољачког одреда и команде граничне трупе да остане где је и до сада био. Командант овог логора ппуковник Јован Аранђеловић.
5) Логор Коњичке дивизије да остане где је. Командант ппуковник Илија Петковић.
6) Логор Срба, добровољаца под командом капетана Љубише Борисављевића да остане украј села Ипсоса, где је сада.
7) Према овоме под непосредном командом команданта северног логора (команданта I. армије) биће ови команданти логора:
Командант артилериског логора пуковник Владислав Аранђеловић;
Командант логора, команди и установа министарства војног, пуковник Миљко Поповић;
Командант логора Интендантских команди и установа капетан I. кл. Павле Чупић;
Командант Добровољачког логора и граничне трупе, пешад. ппуковник Јован Аранђеловић;
Командант логора Коњичке дивизије, артилер. ппуковник Илија Петковић;
Командант логора Срба добровољаца, пешадиски капетан Љубиша Борисављевић.
Преко ових команданата издаваће се сва наређења и они ће само саобраћати са командантом северног логора (командантом I. армије) писмено и усмено.
8) Изволеће одређени команданти одмах предузети нужне мере, за уређење њихових логора; регулисаће исхрану људства и стоке, или у овом погледу поднети нужне предлоге; спречити тумарање војника по околини; самовољно одлажење у варош; завести најстрожији ред и дисциплину и највећу чистоћу сходно одредбама ратне службе и до сада издатим наређењима Врховне команде и Министарства војног.
9) По извршеном распореду поднеће ми скицу у размери 1 : 10.000.
10) Сваког дана до подне команданти логора поднеће укупно бројно стање из кога треба да се види: број официра, војника, стоке, пријављених за лекарску помоћ с напоменом каква је исхрана била у току прошлог дана.
Наређења Врховне команде
ОБр. 28850
Команданту I., II., III. армије,
Начелницима одељења и Главном Интенданту,
команданту Коњичке дивизије
„По извештају шефа Француске мисије људство и коњи из Валоне превешће се у скором времену на Крф, према чему престаје бити прешно питање о одашиљању делова Коњичке дивизије и дивиз. коњице на Халкидик по наређењу ОБр. 28500. Али у циљу припреме логора и прихвата првих транспорта коња и двоколица, који су из Француске дошли само са неколико спроводника, неопходно је што пре упутити из сваке дивизије:
Из дивизиског штаба по једног официра; једну чету инжињерије; 1 батаљон пешадије; 1 одељење минициске или профијант колоне и пекарске чете.
С тога ће команданти изволети наредити, да се ове јединице што пре припреме за одлазак, но с тим, да се за сад за одлазак упуте пекарске чете само из Моравске и Тимочке дивизије и пекарско одељење Коњичке дивизије.
Пошто формирање мунициске и профијант колона није још свршено, то ће команданти наредити да се из одговарајућих јединица формира по једно одељење од по 100 људи на дивизију са одговарајућим старешинским кадром.
Главни интендант и начелници одељења настаће, да се командама одмах стави на расположење сва спрема са којом се располаже и која им је још потребна.
Команданти ће водити рачуна де се напред споменуте јединице снабду потребама логорским и кухињским као што је то са ОБр. 28549 наређено. За храну следоваће накнадно наређење“.
Наредба ОБр. 28855
Начелника штаба Врховне команде за 22. март 1916. год. на Крфу
„За делегата Врховне команде при штабу савезничке Источне војске, решењем мојим ОБр. 28293 од 14. тек. мес. одредио сам ђенералштабног пуковника г. Драгомира Милојевића, а на место досадашњег делегата коњичког пуковника г. Љубомира Лешјанина, о чему је извештен и командант Источне савезничке војске преко шефа Француске мисије.
Како ће пуковник г. Милојевић као делегат, једини имати права и дужност, да прима и даје обавештења као и да посредује по свима питањима између наше Врховне команде и њених органа с једне и команданта савезничке Источне војске с друге стране, то у циљу успешнијег отправљања послова и боље сагласности у раду између ове и команде савезничке Источне војске, наређујем: да се и чланови мисије одређене наређењем мојим ОБр. 28163 од 4. марта за регулисање свих питања код команданта савезничке Источне војске, обраћају преко нашег делегата пуковника г. Милојевића а не непосредно.
У толико се мења наредба моја ОБр. 28163 од 4. марта. Један примерак моје наредбе предати на употребу пуковнику г. Милојевићу, а један доставити шефу мисије ради саопштења на потпис свима члановима мисије ради знања и даљег управљања“.