I. армија
У северном логору код Доњег Ипсоса без промене.
II. армија
У јужним логорима код с. Месонги и Стронгиле без промене.
III. армија
а) Дунавска дивизија у јужном логору код с. Брагањотике.
б) Трупе Дринске дивизије вршиле су покрет по ешелонима из прелазног логора Виро -Кастанијес у јужни стални логор код с. А. Матиаса.
Укрцавање у Валони
У току 23. марта укрцавање Коњичке дивизије продужено је и ако је море било узбуркано.
Укрцано је коња 293, људи 338.
Одлазак комисија за Француску
Стока, возови и материјал намењен Српској војсци био је груписан у Француској у потпуним јединицама у Оранжу, Линелу и Монтабану, за I., II. и III. армију. Ради пријема свега наведеног, наше комисије, састављене од по 4 официра, један лекар, један интендант и 125 спроводника са потребним старешинама, кренуле су се 23. марта за Француску у горе наведена три центра.
Напомена: Доцније, половином априла, упућени су још у свако од ових центара за пријем и спровод стоке, возова и материјала још 3.000 људи од возара, коњоводаца и колонских возова са потребним бројем официра, подофицира и каплара.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 23. марта ове важније извештаје:
Из кабинета Министра војног
под К. Строго Пов. Бр. 28 од 21. марта
Копију извештаја Владиног комесара у Солуну о савезничким трупама и приликама у Солуну која гласи:
Владин Комесар
Стр. поверљиво
12. марта 1916. године
Солун
Господине Министре,
Одбор има част, да, према прибављеним поузданим податцима, поднесе Господину Министру извештај о стању савезничке војске, сматрајући, да ће тај извештај, у колико таквих извештаја већ нема, директно интересовати Краљевску Владу.
Француских трупа има у Солуну пет дивизија пешадије (од којих једна непотпуна) са потребним деловима осталог рода оружја у саставу дивизија; једна дивизија инжињерије; једна бригада Афричке коњице, затим особени делови авијатичарски, аутомобилски, санитетски и др.
Контингенат ове војске, детаљисан по обележеним јединицама, изгледа овако:
1) Дивизија 57. Командант генерал Леблоа.
У њен састав улази:
а) Бригада 113. командант Клермонтнер са пуковима: 235., 242. и 260. са по два батаљона бораца (1.000).
Сваком батаљону припада: по шест секција митраљеза (секција 3 митраљеза); две брдске батерије и једна пољска батерија.
На сваку бригаду бројни је износ људи у митраљеском одељењу 5 – 600; артилераца исто толико.
б) Бригада 114. командант генерал Кес (Ке) са пуковима: 371., 372. и 244. од по два батаљона бораца (1.000).
Остале композиције исте.
2) Дивизија 156. (Зуавска) командант генерал Бају.
У саставу:
а) Бригада 6. командант пуковник Рујеф. Три пука чији се бројни називи још незнају.
б) Бригада 8. Име команданта непознато. Три пука.
Иста композиција осталих родова оружја, као и код дивизије 57.
3) Дивизија 122. Командант генерал Лардомел.
У саставу две бригаде. Композиција иста. Даљи податци још непознати.
4) Дивизија 17. (Зуавска). Командант још није дошао. Остали податци непознати. Композиција иста и потпуна.
5) Дивизија 135. Даљи податци непознати, на лицу је само једна бригада. Друга је на путу да дође и њени делови већ пристижу.
6) Дивизија инжињерије. До сада се није тачно утврдила формација ове дивизије. По једном сазнању ова је дивизија потпуно засебна јединица са нарочитим штабом под командом једног генерала; од ове дивизије по један пук јачине два комплетна батаљона (сваки од по 1.000 људи) деташовани свакој од побројаних пешадиских дивизија. По другом сазнању дивизија инжињерије са свим је оделита јединица, у чији састав не улазе пукови инжињериски у саставу дивизија пешачких; исто онако како је код нас Коњичка дивизија одвојена од дивизиске коњице.
7) Коњичка бригада: два пука од по 500 људи.
Мања одељења Драгона. Необележене и не комплетиране јединице.
8) Дивизија тешке артилерије. Бројно стање људи и топова непознато. Топови калибра: 105, 150, 180, 250, 280 и 320; хаубичка артилерија није опредељена.
У састав ове дивизије улази: један блиндирани воз од 5 вагона; у сваки по један топ 280 мм. и један блиндирани воз са топовима мањег калибра од 280 мм.
Одељење блиндираних аутомобила.
9) Одељења авијатичара, од којих има одељења у саставу дивизија и главних одељења под генералским штабом у Солуну (хидроплани су у саставу флоте).
10) Аутомобилски парк са гаражама и радионицама у њима.
11) Санитетске формације. Болнице на суву и болнице пловне.
Према овим побројаним податцима, бројно стање Француских трупа може се определити на 120.000 људи.
12) Бројно стање енглеских трупа, износи на 150.000 људи у Солуну и 60.000 у Орфанском заливу. Осталих детаљних података још нема.
Сарај је у први мах био мало вољан и мало одушевљен за експедицију на Балкан. По његовим предлозима и мишљењима требало је после повлачења са Криволака, да се савезници одмах и дефинитивно окану сваког и даљег рада на Балкану и по томе да се одмах уклоне и из Солуна. Када је то мишљење разбијено одлукама у Паризу и доласком генерала Кастелно у Солун, код Сараја су та слаба воља и расположење попустили, па је исчезло сасвим и нерасположење према Србима, које је имао у прво време.
Генерал Леблоа је велики пријатељ Срба и важи као врло важан стратег. Такав је исти и генерал Ке.
Расположење свих официра а нарочито француских војника према Србима је одлично и сваким даном све је веће. У Српску војску велике се наде полажу и има се високо мишљење о њеном борбеном капацитету.
У прилог тих симпатија и љубави Француза према нама вредно је навести ово:
Школовање наше деце у Француској попраћа се овде међу официрима са нарочитим задовољством и гордошћу и уз то се исказује нада, да ће Србија у будућности, поред других релација са Француском, имати и ову као најглавнију; што многобројније и стално одашиљање омладине српске на васпитање у Француску. То они сматрају за најбољи и најрационалнији начин, да се Србија за вечна времена веже са француским народом и и његовом културом.
Ту скоро штаб је поручио израду једне краће српске граматике за употребу простих војника, и једне граматике израђене на научној основи, којом би се послужили официри. Независно од тога, многи официри уче приљежно српски језик.
Према Бугарима постоји велика мржња, презирање и огорчење код официра, а нарочито код војника.
Али при свем томе опажене су неке појаве, које и ако су местимичне, ипак могу донекле да забрињавају. То су још заостали бугарофилски осећаји код понеких официра француских нарочито оних, који су имали службених мисија у бившој турској реформи жандармерије, или иначе имали релације у Маћедонији или у Бугарској. Међу таквим нарочито је био истакнут неки потпуковник Фулон, који је своје бугарофилство исказивао јавно и донекле га пласирао и код других. На срећу, он је отишао за Француску одмах по доласку генерала Кастелноа, али је остало још и других, који штабу служе као експерти у познавању питања Европске Турске. Како је неоспорна меродавност овдашњег француског штаба у актуелним питањима Балкана, а та меродавност може да буде под утицајем ових експерата, онда се може замислити колико ова појава може да буде за нас опасна и штетна, и колико је неопходно, да она буде паралисана, ако се буде видљиво окретала противу нас.
Као један несумњив израз ове појаве може се сматрати третирање у последње време верзије о могућности мира са Бугарском. То третирање по неки француски официри покушали су чинити и изван штаба и сондирати расположење о томе миру на основи задовољења бугарских аспирација.
О томе смо ми, посредним путем, добили мишљење неких официра и они су се изјаснили, да би понуда Бугарске за мир могла бити примљена не на бази остварења њених аспирација, него на бази одржања њене независности у садашњим тј., старим граница (пре овога рата). У томе случају Бугарска би била разоружана и администрација њене територије била уређена као позадина савезничке војске, а при закључењу дефинитивног мира, њена егзистенција била регулисана с обзиром на њен дојучерашњи рад против савезника – против Србије.
Напротив, мишљење једног високо интелигентног француског војника, исказано једном нашем човеку, огорчено је противно идеји мира са Бугарском. „Кад би било некога, који би покушао остварити ову ружну идеју, она би се разбила о слободно и поштено мишљење француског народа, који се никада у историји није залагао за неморалну и непоштену ствар, каква је и ова идеја о миру са Бугарима“.
У духу ових појава и у циљу даљега подробнијег и тачнијег сазнања стања Француске а нарочито сада Енглеске војске, биће продужена акција владиних комесара.
Молим Вас, господине Министре, да изволите примити уверење мога поштовања и оданости.
Од г. Министра Војске
Под Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9452 од 21. марта
Извештаји Министра Унутрашњих дела ове садржине:
„Начелнику округа Брегалничког доставио ми је извештај начелника среза Ђевђелиског и из тога извештаја достављам вам ставове, који се односе на кретање бугарске војске у Македонији, а који гласи: „Један машиновођа, који је дошао пре неки дан из Битоља вели да између немачке и бугарске војске влада подвојеност. Немачки официри избегавају сусрет са бугарским и тако исто бугарски са немачким. У коју кафану долазе бугарски официри у ту не долазе немачки. Војска је једним делом у кантонману. По кућама су ископане рупе и у њих се крију војници на дати знак да иду француски аероплани. Војници имају новаца. Дуж српско – грчке границе граде се шанчеви и утврђења. Постоји верзија, да су дошла појачања бугарска на фронту према Битољу. Дивизије о којима сам у ранијем извештају детаљно јавио, улазе у састав I. (Софијске) армије, чији је штаб у Велесу. Два пука са десне обале Вардара, који су на сектору Ђевђелиском пребачени су на леву. За сада нисам могао сазнати њихова имена. Дознао сам да су бугарски војници говорили, да ће положити оружје ако Румунија уђе у акцију. Дознао сам, да ће Бугари посести положаје око Кирасиланаца, који доминирају долином Вардара“.
Од ђенерала Де Мондезира шефа Француске мисије
Бр. 617/Д од 22. марта
„Част ми је доставити вам у прилогу препис телеграма, који сам 19. марта упутио г. ђенералу Врховном Команданту Француске војске, као и одговара, који сам од њега добио“.
Препис телеграма
Упућеног од стране г. Дивизиског ђенерала шефа Француске војне мисије код Српске војске, господину ђенералу, главном команданту Француске војске.
1) Транспортовање српских коња врло споро услед оскудица у бродовима; пошто су Италијани узели натраг своје лађе, располажемо једино енглеским бродом „Елоби“.
2) Морталитет код коња веома велики у Валони; преко је потребно убрзати одлазак из Албаније.
Према томе, изузев, ако добијем противно наређење, наредићу, да се транспортују сви српски коњи на Крф. Услед фебруарских киша извесно је, да ће бити довољно воде. Коњи који би се кренули из Француске да иду право на Халкидеју.
Одговор ђенерала главног команданта Француске војске
„У одговор на ваше 307/Ј, одобравам ваше под 3. Разуме се, да ће италијанска марина учествовати у преносу српских коња Крф – Солун под уговорним условом“.