У току 24. маја укрцане су у пристаништу Говино на брод „Британија“ ове јединице: Интендантура Коњичке дивизије; пољски дивизион коњичке артилерије; брдски дивизион коњичке артилерије; 2. одељење муниционе колоне, лаки мостовни трен, одељење коњичких пионира; из 2. коњичке бригаде 100 људи; ешелон људства из I. армије (354). Свега 43 официра, 1.528 људи.
Штаб III. армије приспео је 24. маја лађом „Канада“ у пристаниште „Микра“ у Солунском заливу; искрцао се у 13 часова и стигао у Василику у 18 часова.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 24. маја овај важнији извештај:
Од владиног комесара за српске избеглице на грчкој територији
Пов. ОБр. 191 од 20. маја
„У циљу да се омогући једна важна веза са Србијом, одаслат је у Атину један поуздан и погодан човек, који је тамо дошао узгред и до извесних сазнања интересантних у политичком и војном погледу. Тај човек је у друштву са једним главним бугаро – немачким агентом у Атини, неколико пута доспео у један круг бугарских агената, помоћу њега је на разговор ишао и код посланика бугарског Писарова и војног аташеа мајора Коблешкова. У разговору, у кругу бугарских агената, разабрао је ово: Бугаро – Немци се не надају нападу од стране савезничке војске пре августа месеца. До тога времена имаће се могућности да се томе нападу успешно одупре (а да се зато ограничи њихова војска само на демонстративне нападе), јер на Верденскоме војишту после пада коте 304 (они верују, да је кота већ пала) неће проћи ни месец дана до дефинитивнога пада Вердена. Напад на Валону није још потпуно припремљен; чека се на потпуну реорганизацију аустриских трупа измењених за тај фронт. – После свршена два факта, после пада Вердена и Валоне, ван сваке је сумње изглед за успех централних сила на Балкану. Верује се у долазак руских трупа у Солун, али тек по августу месецу. Српске војске свега може имати до 105.000 људи и предност српског војника се цени према бугарском у сразмер 1 : 1, док је вредност војника осталих савезника далеко испод вредности бугарског. Посланик Пасаров је поверенику рекао: да у најсрећнијем случају Србија може постојати у границама од 1876. године али је највероватније, да ће исчезнути сасвим, као што је већ исчезла. Код војног аташеа Коблешкова повереник је примио саопштења о бројном стању Српске војске (према упутствима, која су му дата у споразуму са делегатом Врховне команде). Коблешков је одмах посумњао у тачност изнесених му података о бројноме стању и рекао, да Српске војске има свега четири потпуне дивизије са формацијом каква је вели и Француска тј. свака од по три пука, а пета дивизија налази се тек у формирању, који посао врло тешко иде. Коблешков је даље упућивао питање о промени наше Врховне команде и о појединим вишим командантима (војводама: Степи Степановићу и Живојину Мишићу, ђенералу П. Бојовићу, пуковницима: Живку Павловићу, Петру Пешићу, Милану Ж. Миловановићу, Драг. Милојевићу и др.). Повереник му није могао дати одговор на ова питања. Коблешков га је отпустио и рекао, да ће ако му доцније буде требало упутити питање поверенику, да га информише о неким стварима а за сада нема потребе, јер имају све што им треба“.
Потребно је напоменути, да повереник није у Атину ишао једино тога ради, да се састаје са бугарским људима у циљу оваквих информација него ради тога, да као што је напред речено припреми везу са једним важним местом у Србији. Због тога ова саопштења, која је тамо добио ваља за сада сматрати са резервом у колико се она не поклапају са фактичким стањем. Алп овај покушај важан је по томе, што је он повод, да се овај повереник чешће одашиље у Атину, да одржава и даље везу са непријатељским агентима у циљу, да се с једне стране добије врло вероватно корисне информације, а с друге стране, да проверава извештаје и информације, које се буду добиле из Србије преко наших људи.
Наређења Врховне команде
ОБр. 692
Команданту I., II., III. армије
„Гађања отпочета на Крфу наставиће се по трупама. Командант ће изволети наредити, да се по јединицама изврше она гађања која се још имају извршити. Из митраљеза, извршити од гађања, које предвиђа настава за гађање митраљезом, ове:
1) Школско гађање митраљезом (програм стр. 68).
Гађање под редним бројем: 1, 8, 9, 13, 15 и 16.
Ова гађања вршиће из сваког митраљеског одељења по један вођа митраљеза, 6 послужилаца и 2 резервна послужиоца, укупно 9 људи.
2) Претходно бојно гађање:
Извршити три претходна бојна гађања појединим митраљезима и 2 претходна бојна гађања водом. Гађање ће вршити: 1 вођа митраљеза, 1 каплар и 1 помоћник нишанџије.
3) Главно бојно гађање:
Извршити два главна бојна гађања водом.
Напомиње се, да је муниција резервисана за обуку у гађању узета од сумњивих метака, те је потребно, да о овоме трупе буду извештене“.
ОБр. 698
Команданту I., II., III. армије
команданту Коњичке дивизије
„Са обзиром на извршено преоружање наше војске наређујем: да поред пешадије и остале јединице изврше гађање са новом пушком“.