I. армија
Без промене.
II. армија
Без промене.
III. армија
Дунавска дивизија без промене.
Од трупа Дринске дивизије стигао је овога дана последњи ешелон у стални јужни логор код с. А. Матиаса.
Укрцавање у Валони
Председник комисије за укрцавање у Валони доставио је 24. марта Врховној команди извештај ОБр. 246 у овоме:
„19. и 20. ов. мес. није било укрцавања јер није било лађа; 20. ов. мес. саопштио ми је овдашњи италијански адмирал да је добио наређење од војводе од Абруце да сви наши коњи имају бити транспортовани на Крф; ово ми је наређење затим дато у копији од стране команданта пристаништа.
21. ов. мес. требало је да почне укрцавање на талијанску лађу „Мило“, али како она није била још искрцана, то целога тога дана није могло ни да се почне са укрцавањем.
22. ов. мес. лађа је била готова, али је море било рђаво, те је у току целога дана било укрцано свега 41 коњ са 14 људи.
23. овог месеца укрцавање је продужено и ако је море било узбуркано. Укрцано је коња 293, људи 338. Најзад, данас је допуњена та иста лађа „Мило“ са 141 коњем и 230 људи, а одмах се продужује укрцавање на енглеску лађу „Елоби“. На ове две лађе биће укрцана цела Коњичка дивизија.
Исхрана људи је доста добра. Свакога дана добијају по извесну количину хлеба. Талијани дају по 1.000 хлебова дневно, а Енглези спремају око 2.000. Данас је искрцана друга партија хлеба и осталих артикала са Крфа; само је хлеб доста буђав и честим претоварањем измрвљен. Како ће сада број људи знатно пасти, то, ако се неможе послати добар хлеб, онда се може престати са слањем са Крфа. Варива има довољно.
Енглези су дали и другу порцију дрва од 7 тона, а имају још наручених око 30 тона. И трупе саме купују дрва те се војницима често издаје и кувана храна. Сада је стигао и чај и шећер.
Исхрана стоке такође је добра. Јуче и данас издато је на веће коње по 7.330 кг. а за мање по 6.400 кг. фуражи. У место зоби издаје се делом боб и рокчићи; сви коњи неће да их једу, али их многи опет радо једу те се с тога издаје по мало од сваког артикла.
Санитетско стање је добро. Нових случајева нема, дезинфекција се продужује. Код коња има по неколико случајева угињавања дневно, често нема 10.
Успео сам да бесплатно добијем преко 300 кг. гаса од маринских официра и раздао сам га за лечење шугавих коња, те има изгледа да ће се ови коњи излечити за који дан“.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 24. марта ове важније извештаје:
Од г. Министра Војног
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9419 од 21. марта
„Министарство Иностраних дела писмом од 18. овог месеца Бр. 1819 доставља депешу, коју је добило из Букурешта следеће садржине: „Окружни начелник из Силистрије, зет француског посланика казао, да сваког дана у његовом округу прелазе преко 10 војника бегунаца. Има уверење, да би се бугарска војска предала, чим буду Руси упали у Бугарску“.
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9414 од 22. марта
„Министарство Иностраних дела писмом од 20. овог месеца Пов. Бр. 1845 доставља извештај Генералног Конзула у Солуну следеће садржине: „Један одред немачке и бугарске војске 11. овог месеца прешао на грчко земљиште. Око 200 – 300 људи прешло је грчку територију, свакојако у циљу рекогносцирања и заузели су село Даутли и грчку караулу, којој су била три грчка војника. У почетку говори се, Бугари су хтели убити ове Грке, али су их, по настојању Немаца, пустили на слободу и они су дошли у Солун. Заузевши Даутли, Бугари и Немци су пошли јужније и заузели село Бекирли и село Расели. Овај сам случај проверио код ђенерала Сараја и он рече, да је та вест тачна, – да је било сукоба са патролама и да је том приликом погинуо један његов „шасер д.Африк“. Непријатељска се чета опет вратила. Да ће овакви случајеви учестати и да о томе имају сазнања Грци, може се готово посигурно закључити по једној вести, коју имам, и по којој су и полициске власти дуж границе добиле наредбу циркуларом, којим им се наређује, да у случају упада бугарске и немачке војске, чиновници општински и полициски не смеју напустити своја места, него да одмах подигну белу заставу, да потраже команданта колоне која упада и представе му се као грчки чиновници. По једној вести Бугари имају намеру, да пошто пото заузму Мајадаг и Карасинан, на граници, као две стратегиске тачке. Неких припрема непријатеља има и на фронту Битољском. Рачуна се, да тамо нема више од 20.000 људи, али све што има избачено је на самој граници. Ово треба довести у везу са тиме што су Французи своје трупе истурили преко Водене и Соровића до Бањице, а чује се као сигурно, да ће они посести и станицу Лерин војнички и тиме прекинути сваки саобраћај Грчке са Битољем“.
Од делегата у Солуну пуковника Лешјанина
Пов. Бр. 511 од 22. марта
„Ђенерал Сарај саопштио ми је, као да су 1. и 7. бугарске дивизије упућене на Дунав према Румунији. На фронту нема промене. Борбе није било, само је код Мачукова избачено неколико артилериских зрна. Блиндирани воз није ушао у дејство. Агенти достављају, да се Бугари утврђују на граници код Битоља“.
Од ђенерала Де Мондезира шефа Француске мисије
К. Бр. 594 од 19. марта
СПИСАК
„а) Спреме предвиђене за Српску војску
Принцип, који је руководио Француску Врховну команду, јесте да треба образовати пре свега шест пешадиских дивизија са ескадроном дивизиске коњице и 4 дивизиона артилерије. Спрема за војску узеће се у обзир после тога, када се буде знало што се може узети од Источне војске.
1) Штабови
Питање о снабдевању штаба Врховне команде и трију армиских штабова, остављено је привремено на страну.
Сваки дивизиски штаб ће добити: 17 двоколица, 40 мазги, дакле за свих шест дивизија; 102 двоколице и 240 брава за терет и вучу; Француска ће дати и стоку и кола.
Било је тражено за сваку дивизију: 3 путничка аутомобила, 2 теретна, 16 двоколица, дакле предвиђено снабдевање биће (веће од онога које је тражено изузев што се тиче аутомобила) то питање остаје још нерешено.
С друге опет стране није предвиђена стока за бригадне штабове, мада су Срби тражили 16 товарних коња за оба бригадна штаба у свакој дивизији.
Но ипак снабдевање дивизиског штаба биће довољно да задовољи и бригадне штабове.
2) Пешадија
а) Стока
Јахаћим коњима ће се снабдети Срби сами и узеће их од коња који су доведени из Албаније. Ово је опште правило за све формације.
Предвиђено је на сваки пешад. пук:
486 товарних коња (које ће дати Српска војска).
20 товарних мазги (које ће дати Француска).
Свега 2.024 товарних брава за сва 4 пука у дивизији.
Срби су тражили:
1.945 товарних брава; 75 кола на два точка или за једног коња; 95 коња за запрегу, за свих 15 батаљона у дивизији, заједно са 15 митраљеских одељења од по 4 оруђа како то они предвиђају.
Предвиђено снабдевање јесте дакле довољно за 4 активна пука у дивизији и за митраљеско одељење од 3 вода по 2 оруђа, које ће бити придато сваком пуку.
Али ће Србима бити немогуће да даду 14.580 товарних коња, који би према предвиђању наше Врховне команде, били потребни за 30 пукова њихове војске.
С претпоставком да 4.000 товарних могу бити спасени и употребљени, остало би ипак Француској да да 10.580 товарних коња преко оних који су већ предвиђени.
Телеграм Врховне команде од 19. марта, који предвиђа 25.000 коња, који се имају дати, вероватно има у обзир ту евентуалност (1).
б) Наоружање
Питање је регулисано изузев револвера.
Метака 210, од којих 150 носи војник при себи а 60 у бојној комори.
Митраљеза, – до сада је додељено свега једно митраљеско одељење од 3 вода на пук. Али је друго одељење предвиђено и биће формирано редом како буде било слободног материјала. Са једним митраљеским одељењем на пук српска би пешачка дивизија располагала само са 24 митраљеза; са два одељења, она би имала 43 оруђа, а то је тачно број који су Срби и тражили; један вод од 4 оруђа на активни батаљон, дакле 48 оруђа за 12 активних батаљона у дивизији.
в) Товарни, парковни алат и експлозиви
Санитетски материјал.
Исто снабдевање као и код француских пукова.
Две брдске ковачнице; 100.000 шлемова ораћани су писмом Врховне команде од 13. фебруара 1916. године Бр. 9242.
3) Коњица
Није ништа предвиђено за попуњавање Коњичке дивизије; тако није предвиђен ни дивизион коњичке артилерије – питање о реорганизацији Коњичке дивизије доћи ће на ред после свих осталих питања.
Предвиђања се односе само на 6 ескадрона дивизиске коњице од по 150 сабаља. Наоружање: 900 мускетона (карабина) М. 92 са сабљама – бајонет за свих 6 ескадрона.
Срби су тражили 900 пушака (150 на ескадрон).
Сабље нису предвиђене, оне које имају Срби изгледа да су бројно довољне. Срби су били тражили 155 сабаља са прибором на ескадрон.
Алат, ракетле (које нису Срби предвидели), санитетски материјал, као за француски ескадрон.
Комора (исхрана за један дан), пртљаг, брдска ковачница, марвена болница (24 српских товарних коња).
Једна француска мазга за ковачницу.
Срби су тражили 20 товарних коња, 4 запрежна коња, 4 двоколице од којих једна сака.
Изгледа сумњиво да је спасено доста јахаћих коња да се реконституише Коњичка дивизија, пошто се пешачки пукови, штабови и ескадрони дивизиске коњице буду снабдели.
Коњичка ће се дивизија конституисати тек доцније ако средства допусте, и то у колико она допусте.
4) Артилерија
Сва стока и целокупни материјал послаће се из Француске.
Други један телеграм Француске Врховне команде предвиђа дефицит (на предвиђени број) од 6.000 товарних коња српских и њихову замени са 4.000 француских мазги.
Предвиђено је на пешадиску дивизију:
1 пуковски штаб, 1 дивизион од 3 батерије 75 мм., 2 дивизиона од 3 батерије брдске 80 мм., 1 дивизион од 2 батерије хаубица 120 мм. Укупно, дакле 9.042 запрежна или товарна коња за свих шест дивизија.
Срби су тражили:
2 дивизиона од 75 мм., 1 дивизион брдске артилерије од 70 мм., или ако је могуће од 75 мм. систем Шнајдер, или 80 мм. од новог модела.
Они су у осталом предвиђали да се пољска артилерија може свести само на један дивизион, а тај укинути дивизион заменити дивизионом брдске артилерије.
Усвојено је да се брдске батерије од 80 мм. замене редом у колико буде било средстава брзометним батеријама од 75 мм.
Још сада су спремна да буду одмах предате 6 батерија од 75 мм. систем Шнајдер намењених Црној Гори, а доцније 3 батерије од 70 мм. систем Круп, које долазе из Марока.
Сем тога је предвиђена формација двеју других српских батерија од 70 мм. од спасеног материјала.
За армиску артилерију недостаје средстава (ван оних којима располаже Источна војска). Команданти армије ће моћи да узму из својих дивизија хаубичке батерије и да тако себи образују армиску артилерију. Било је тражено за сваку армију: један хаубички дивизион од 120 мм., један дивизион од 150 мм. и један дивизион од 105 мм. Сваки од по 3 батерије, а сем тога један дивизион од 210 или 280 мм., на расположењу Врховној команди.
Што се тиче преноса муниције предвиђено је:
За пешачку дивизију:
1одељење муниционе колоне од 75 француских тија (200 метака на топ, сем тога 312 метака на батерију); 2 мешовита одељења муниционе колоне (мешовита пешадиска и артилериска муниција) у белим сандуцима: 50 двоколица на одељење, са 75 метака на топ од 80 мм. (а сем тога 82 на батерију и 50 метака на пушку) а сем тога сваки војник носи 150 при себи.
Срби су тражили: 2 одељења артилериске муниционе колоне од по 42 двоколице и 12 теретних аутомобила; 2 одељења пешад. муниционе колоне од по 53 двоколице и 12 теретних аутомобила; 1 одељење мешовите муниционе колоне са 220 товарних коња, 1 одељење хаубичке муниционе колоне са 64 двоколице и 20 теретних аутомобила, на дивизију.
Снабдевање у одељењима муниционе колоне мање је од онога што је тражено. То произлази отуда што:
а) Није предвиђено одељење муниционе колоне за хаубички дивизион од 120 мм.
б) Питање о теретним аутомобилима није решено.
Но ако се брдска артилерија од 80 мм. замени брзометном артилеријом несумњиво је да ће се повећати и превозна средства за муницију на сваки топ, која је сада предвиђена са 75 метака на свако оруђе од 80 мм. (плус 82 на батерију).
5) Инжињерија
Сву стоку и материјал даће Француска: 2 инжињериске чете на дивизију плус једна паркова чета.
Сва материјална спрема за српску инжињериску чету као за француску инжињериску чету. Свака чета има 18 двоколица.
Срби су тражили 20 двоколица и 12 товарних коња на чету, плус 6 двоколица за штаб дивизиске инжињерије и штаб дивизиског полубатаљона.
Тражење је у главном задовољено, нарочито ако се води рачуна у снабдевању паркове чете.
Сем тога је предвиђено: једно одељење телеграфско, типа дивизије Источне војске на 35 товарних мазги.
Срби су тражили 18 товарних брава, 4 запрежна, 4 двоколица.
Најпосле за све три армије три мостовна полутрена колонијалног топа на двоколицама.
Срби су тражили по један лак мостовни трен на дивизију са 21 товарним бравом и један мостовни армиски трен.
Према томе у погледу мостовних тренова предвиђења су мања од тражења.
6) Коморске колоне – возови
Сву стоку и материјал даће Француска.
Свака ће дивизија имати: 2 одељења од по 150 двоколица, 2 одељења од по 100 товарних мазги.
Укупно 300 кола и 500 товарних коња или мазги.
Али та преносна средства неће стално бити придата дивизијама. Моћи ће се груписати и у армиске колоне.
Срби су тражили: 3 одељења профијант колоне на дивизију, дакле укупно 450 двоколица са по једним коњем.
Предвиђено снабдевање изгледа да је боље у складу са потребама трупа које оперишу у брдовитим пределима, пошто су придата 2 одељења са мазгама свакој дивизији.
7) Интендантура
Предвиђена је једна пекарска чета у целини српска. Али та чета неће имати ни колску комору ни покретне пекарнице; хлеб ће се пећи у сталним пекарницама смештеним у Солуну; снабдевање ће бар у почетку осигурати основица (база).
Срби су тражили 31 двоколицу, 31 коња, 90 мазги и 94 пећи систем Годел.
Такође је предвиђена једна раденичка чета у целини српска, без колске коморе. Срби су тражили једну занатлиску чету.
8) Санитет
Предвиђено је:
На дивизију:
1) 1 чета српских болничара од 7 водова, свега 400 људи са профијант комором на товарним коњима.
2) 3 Алпијска завојишта прописаног типа.
3) 2 одељења пољске болнице на двоколицама.
Питање о санитетским аутомобилским возовима остало је не решено.
Срби су тражили:
На дивизију: 4 пољске болнице, 1 санитетску колону, 30 санитетских аутомобила, 20 кола са носилима, 4 апарата за дезинфекцију, 1 специјална кола, 144 двоколица, 190 запрежних коња, 32 товарна коња.
Предвиђено снабдевање одговара потребама.
9) Ветеринарство
За сваку је дивизију предвиђен један француски ветеринар и једна двоколица за ветеринарску апотеку.
Срби су тражили: 1 марвену болницу са 2 двоколице, једном саком, 3 запрежна коња и 5 товарних коња.
10) Разно
Никакав материјал није предвиђен за сада.
Питање остаје не решено.
11) Резиме
Коњи и мазге које Француска даје на броју су 25.000 и распоређују се овако:
Штаб Врховне команде и 3 армиска штаба:
6 дивизиских штабова 342
20 пешадиских пукова 480
6 ескадрона дивизиске коњице 6
Батерије 9042
Одељење муниционе колоне 1644
Инжињерија:
Дивизиске чете 216
Телеграфска одељења 210
Парк чете 108
3 мостовна полутрена
Дивизиски возови који нису придодати 3.000.
Санитет.
Коњи или мазге за попуну пуковских комора,
коморе Врховне команде и армиских штабова,
санитета, мостовног трена 10.000
од којих 4.000 мазги за попуну дефицита од 6.000
товарних коња који ће се вероватно показати у цифри
раније предвиђеној за српске коње доведене из Албаније
Свега: 25.048
То снабдевање у 25.000 коња и мазги је преко формациског стања и извесно ће стати Француску знатних напора.
Достављено г. ђенералу Бојовићу начелнику штаба Српске Врховне команде као меморандум нашег скорашњег разговора“.
Од г. Министра Војног
Под Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9466 од 21. марта
Извештај Владиног Комесара у Солуну од 12. марта ове садржине:
Господине Министре
Част ми је известити Вас, да су комесарима стигли ови извештаји о непријатељским трупама.
I. У Битољу и околини
У Битољу сада има око 12.000 непријатељских војника. Бугарска војска састоји се из пешадије и нешто артилерије, а немачка и аустриска имају још и коњице. Ова војска размештена по државним зградама и приватним кућама. У околинн Битоља највише је има у селима: Трнову и Багареву, а нешто мало мање у свима селима до грчке границе.
У целој битољској околини (у коју улази Прилеп и Крушево) раније је било 60 – 70.000 војника, од којих је пре кратког времена повучено 10 – 12 хиљада за Ђевђелију а толико исто и за Албанију, а 1. марта отишао је један пук бугарске коњице за Бугарску (говори се да је упућен на румунску границу). Према овоме данас у Битољу, Крушеву и Прилепу има око 40 – 45 хиљада војника. Но од пре 4 – 5 дана опажа се да непријатељ повећава свој број војника према грчкој граници, тако да сада у Кечалима има око 6.000 војника; 3.000 бугарских, 2.000 немачких и 1.000 аустриских. Незна се тачно да ли је ово нова војска, или се врши концентрација досадашњих трупа.
Непријатељ се утврђује према грчкој граници; између Бача Коњара, код Кенала, код Драгоша и Св. Илије, а у унутрашњости код Кривопаштана, Тополчана и Алинаца. У ова три последња села има 7 – 800 војника и већи број топова. Поред овога непријатељ се још утврђује и на првом узвишењу испод села Букова, између Бистрица и Велушина.
У самом Битољу има топова код цркве Св. Недеље, на празном плацу иза општинске баште (идући од железничке станице у варош с десне стране) и на „Звезди“ (брду на коме су Турци раније били укопали велику звезду). Топовске цеви на овоме брду окренуте су у вис.
Топови у Битољу и околини мањег су калибра, а према грчкој граници за сада су само брдски.
Аероплани се налазе између села Оризара и цркве Св. Недеље.
Путеви су сви искварени, нарочито Битољ – Прилеп – Бабуна – Велес. На овоме путу врше се сада велике оправке и то кулуком.
Ђенерал Бојаџијев станује у кући трговца Данабаша (до старог хотела „Вајала“), а немачки главни штаб налази се у хотелу „Босни“.
Између бугарских и немачких официра не влада хармонија. Они су се пре кратког времена свађали па чак и тукли, због станова те су им сада одређени реони за становање. Реон бугарских официра захвата источни крај вароши, до улице „Краља Петра“ а западно одатле настаје реон Германа.
У бугарским новинама које излазе у Битољу пише се да Немци марширају на Париз, да су Турци потукли Русе итд.
II. Око Ђевђелије
Бугари из околине Ђевђелије постепено повлаче своју војску. Од немачких војника дошло је свега 300 и то пре три дана.
Бугари се веома јако утврђују на Демир Капији, код Богданице и код Фурке.
III. Око Дојрана
На фронту Дојран – Ђевђелија – Тромеђа – Удово, Бугари су били сконцентрисали две дивизије: Маћедонску и Тракиску. Ова је војска смештена мањим делом по селима среза Дојранског и Ђевђелијског, а већим по логорима и рововима, које су Бугари подигли дуж гребена брда „Пазарли – Тепаси“ (између Беласице, Дојранског језера и друма Дојран -Валандово), од Фурске шуме, више Богданаца, до Вардара, на висоравни „Погани“ између села Фурке, Брајковца, Мокрице и Богданци и на „Камили“ између села Дедели. Доња Обра и Чаушли.
Војска која је логорила на „Камили“ отишла је 19. тек. месеца пут Костурна, а на њено место дошла су одељења са граничног фронта Хасанли – Николић.
Од 19. овог месеца примећен је општи размештај трупа на Дојранском сектору, али да ли се ова дислокација врши у циљу да се поменуте две дивизије смене и замене другим бугарским трупама, или ће њихово место заузети аустро – немачке трупе о чијем се доласку упорно одржавају гласови по Дојрану, за сада се још незна, али ће се тачно знати кроз 3 – 4 дана.
Од коњице је примећен само један немачки ескадрон; један његов вод је у Дојрану, а остало је растурено по селима до Удова.
О бугарској артилерији добивени су ови податци:
Код Струмичке станице 16 пољских топова; код Рабровског мајдана 8, такође пољских; на друму Дојран – Струмица 12 брдских; од села Хасанли до раскрснице друмова Дојран – Валандово 10 пољских; на месту званом „Кара – Боги“ 4 пољска.
Сем старих путева који су поправљени, Бугари граде и један нов, од Струмице преко села Куклиша на Содовцу – Доробос са завршном тачком „Скеле“.
У последње време прешло је на Грчку територију једна бугарска комитска чета до 40 људи, у циљу извиђања и агитовања. Чета ова у главноме се креће између села Килиндара, Чибунџе, Калинова и Аранџанског језера.
О свему овоме извештен је и делегат Врховне команде у Солуну г. Љуб. Лешјанин, коњички пуковник.
Молим Вас господине Министре, да изволите и овом приликом примити уверење о мом особитом поштовању.
Д. Ђ. Алимпић с. р.
Владин Комесар, Инспектор
Министарства Унутрашњих Дела