Све јединице I., II. и III. армије налазе се у сталним логорима и то: I. армија на северу а II. и III. армија на југу од вароши Крфа, где имају да доврше преформирање.
Укрцавање у Валони
Због сувише бурног мора у току 25. марта могло се укрцати свега 293 коња и 362 људи.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 25. марта ове важније извештаје:
Преглед искрцаних српских трупа на Крф на дан 25. марта 1916. године
Лађа „Мило“
Штаб 1. коњичке бригаде 5 официра;
1. коњички пук: 20 официра, 1 чиновник;
3. коњички пук: 18 официра, 2 чиновника;
1. ескадрон 2. коњичког пука, 4 официра;
Укупно: 47 официра, 3 чиновника, 553 подофицира, каплара и редова и 509 коња.
Лађа „Адмирал Шарније“
Из разних јединица свега: 2 официра, 2 чиновника, 148 подофицира, каплара и редова.
Ова је лађа дошла из Тулона.
Наређења Врховне команде
ОБр. 28932
Наредба Начелника штаба Врховне команде за 25. март 1916. године на Крфу
Достављено ми је, да у неким командама има официра који се према полициским чиновницима, увршћеним сада у редове бораца, понашају са неодмереношћу и нарочитом строгошћу, која се одваја од начина поступања према осталима, и као да се то чини са нарочитом тенденцијом.
Потпуно сам уверен, и ако има оваквих случајева, они су ретки и само појединачни, као последица погрешног схватања и недовољног васпитања. Међутим, сам поступак у толикој мери може бити штетан по ред и дисциплину, да се одмах у клици мора зауставити.
Увођењем у нашу војску нових и разноврсних елемената, са повећаним бројем интелигентнијих, за старешински кадар створена је нарочита ситуација, коју треба схватити.
Гвоздена дисциплина сада је потребнија но икада, али се она може створити само тако, ако се правична и највећа строгост, искључиво интересу службе, споји са старешинском благонаклоношћу и непрекидним старањем за добро војника.
Једнакост војника мора бити апсолутна, без обзира на друштвени положај појединаца док су ван војске, али је потребно водити рачуна и о томе, да се осетљивост и достојанство појединаца не може променити са променом положаја, и да се ове особине тамо где их има, могу врло корисно експлоатисати за подизање и гајење свију војничких врлина, због тога их не треба убијати рђавим и неправилним поступцима.
Наша је војска у добу препорођаја и спреме за нове напоре. У колико је она сада мања, у толико треба да је јача њена морална снага и потпуније поверење војника у своје старешине.
Због тога је потребно, да се све старешине, од највећих па до најмањих, непрекидним обиласцима, одржавају што тешњи додир са војницима и брижљиво отклањају све оно што би нас могло ма и најмање омести и успорити у великом делу око реорганизације наше војске, њене моралне и знанствене спреме.