У току 26. маја укрцао се на брод „Плата“ један ескадрон 4. коњичког пука и вод митраљеза. Свега 4 официра и 150 војника.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 26. маја ове важније извештаје:
Од г. Министра Војног
Пов. Бр. 16 од 17. маја
Г. Министар Иностраних Дела актом Бр. 3112 од 8. маја тек. године доставио ми је:
„У одговор на ваше писмо од 2. маја тек. године Стр. Пов. Бр. 8, којим сте ми спровели представку Врховне команде ОБр. 207 од 1. маја, част ми је доставити Вам ово што следује:
Као што се из саме представке види, Врховна команда сматрала је још у фебруару тек. године, да је потребно и од нарочите важности да у операцијама на Балкану узме учешћа и Руска војска. Како је у другој половини фебруара одржана војна конференција савезничких држава у Паризу, то је саобразно горњем гледишту Врховне команде наш делегат морао покренути и питање о учешћу Руске војске на Балкану. А из вашег писма видим да је у томе смислу добио и инструкције у своје време. Је ли га покретао или није: ако га није, зашто није, ако јесте је ли успео; у противном каквим је разлозима његов предлог комбатиран – све је то за мене остала и до данас тајна, и ако је прошло већ скоро два месеца од завршетка те конференције.
За успешну дипломатску акцију, међутим, било је потребно, неопходно потребно да сам одмах по свршетку конференције и повратку нашег делегата упознат са свима горе наведеним питањима. То је Врховна команда смела пропустити само у том случају, да је на конференцији успела обезбедити учешће руских трупа у операцијама на Балкану, учешће за које је још у фебруару знала да је толико потребно и како сама каже од неоцењене користи.
И не добијајући никакав извештај ја сам то и могао предпоставити. Међутим се Врховна команда тек сада после два месеца јавља са тим тражењем, опет без икаквог обавештења да ли је њен делегат ма што по томе радио. Сада је, на жалост, по свој прилици доцкан да се како треба поправи оно што је пропуштено благовремено регулисати.
И не чекајући представку Врховне команде, ја сам, чим сам видео да се руске трупе искрцавају у Марсељу, покренуо дипломатским путем ово питање и тражио да се извесне руске трупе упуте одмах и у Солун. Раније то нисам могао учинити, јер нисам знао шта је у Паризу решено. Добио сам међутим извештаје да се једна руска дивизија очекује у Солуну, извештаје које нисам могао проверити, јер ми је то било немогуће да своје органе упућујем да се код страних влада распитују о стварима о којима, ако су за казивање, Српска Влада треба да је непосредно и аутентично обавештена.
На моје кораке у томе смислу добио сам 1. маја тек. год. званичан извештај из Петрограда, да је Руска Влада решила послати и на Солунски фронт једну бригаду, као и у Француску, и да се та бригада спрема.
На жалост, с обзиром на огромни пут који те трупе, било преко Архангелска било преко Владивостока, имају да прелазе, оне ће стићн тек кроз врло дуго време, када, надајмо се, неће више бити ни од потребе, бар не онолико колико данас.
Да сам по целој овој ствари био благовремено обавештен, те да сам могао ма какву акцију почети док су још трупе које су се искрцале у Марсељу биле на путу, држим да бисмо могли успети да бар један део тих трупа још на путу буде диригиран на Солун. Ја сам ипак тражио да се ма и најмањи део тих трупа одмах упути у Солун, али са врло мало наде да у томе могу успети.
Што се тиче акције руских снага на бугарском Дунавском фронту, који такође помињете у свом писму, ја ћу одмах предузети што ми је у могућности за њено остварење. Био бих вам међутим веома обавезан, ако би сте ме ближе упознали и са обимом и са начином те акције и у коме је облику она војнички могућа, те да небих тражио ствари које су било технички немогуће, било војнички бескорисне“.
Саопштавајући предње молим да ми Врховна команда достави у главним цртама своје мишљење: у каквом би се облику и обиму и под каквим околностима могла желети и остварити акција руских снага на бугарском Дунавском фронту.
Наређење (извештаји) Врховне команде
ОБр. 764
Г. Министру Војном – Крф
„У одговору на писмо г. Министра Иностраних Дела Бр. 3119 које је достављено овој команди под Стр. Пов. Бр. 16 од 17. ов. мес. и стигло у Солун 26. овог месеца част ми је одговорити у овоме:
Врховна команда увек је сматрала, да је од неоцењиве користи учешће Руске војске на Балканском ратишту, у коме је смислу још 24. фебруара под ОБр. 27853 учињена представка господину Министру Војном, излажући план дејства које би требало предузети на Балканском ратишту, те да се добију пресудни резултати, сматрајући ово ратиште од врло велике важности, којом је приликом нарочито истакнута потреба да је неопходно да у операцијама на Балкану узме учешће Руска војска.
Делегат Врховне команде на конференцији у Паризу дејствовао је у овоме смислу код чланова конференције, али није могао постићи позитиван резултат зато, што су сви остали чланови конференције услед отпочетка напада на Верден сматрали Балканско ратиште споредног значаја, и у тежњи, да се изврши груписање снага на главно западно војиште постојала је идеја, да се савезничке војске на Балкану не појачавају, већ да савезничке војске сасвим напусте Солун и Балканско ратиште, што је делегат једва успео оборити.
Због овога, као и због неопредељенога држања Румуније, Париска конференција одложила је питање о операцијама на Балкану за два месеца, док се војно политичка ситуација не расветли и док се српске трупе не пренесу на Халкидик и успособе за акцију.
О свему овоме делегат Врховне команде известио је одмах, још у Паризу, Врховног Команданта Њ. К. В. Престолонаследника Александра и Министра председника и Иностраних Дела господина Николу Пашића, а Министра Војног одмах по своме доласку на Крф, као што је већ то изложено под Стр. Пов. ОБр. 105 од 27. априла ове године.
Према свему види се, да су Врховна команда и њен делегат радили правилно и тежња господина Министра Иностраних Дела, да се за дипломатску акцију у овоме питању учини одговорном Врховна команда, не може наћи оправданих разлога.
Пошто је питање о акцији на Балкану, на Париској конференцији од 12. марта било одложено за два месеца и пошто се сазнало да руске трупе стижу у Марсељ у помоћ Француској војсци, то је Врховна команда поднела понова предлог ОБр. 267 од 29. априла ове године, да се опет тражи учешће Руске војске аа Балканском ратишту, што значи, да је пре истека рока од два месеца ово важно питање било наново покренуто од стране Врховне команде и то потпуно благовремено.
Односно руске акције на Дунавском фронту Балканског полуострва, Врховна команда мисли сада као и раније, да би то било од неоцењене користи за брзо и пресудно решење акције на Балканском полуострву.
Обим те акције и њене могућности, а нарочито њен начин, зависи од многобројних фактора и околности, које овој команди нису познате и које може знати само Руска Врховна команда.
У смислу обима и начина дејства постоји већи број решења, чији избор може правилно извршити само Руска Врховна команда, ако се у овоме смислу претходно буде донело решење за учешће Руске војске у операцијама на Балканском полуострву“.
ОБр. 785
Г. Министру Војном – Крф
„Кад ће стићи целокупна спрема за нашу војску, ђенерал Сарај не зна, то се може дознати само од француског Министарства Војног преко нашега посланика у Паризу, па молим, да се тим путем потражи и мени саопшти, шта је од оружја и спреме стигло у Солун. Послаће се детаљни извештај поштом“.