Укрцавање у Валони
Председник комисије за укрцавање у Валони доставио је 26. марта Врховној команди извештај ОБр. 257 у овоме:
„Укрцавање коња иде споро због рђавог времена. Јуче 25. ов. мес. могло је бити укрцано свега 293, па је рад по подне био прекинут јер је море постало сувише бурно. Данас је време лепо и укрцавање почело је већ у 6 часова јутра, те се надам да ће се енглеска лађа „Елоби“ до подне допунити и да ће у подне бити готова за пут. На њу ће се укрцати штаб Коњичке дивизије и цела 2. бригада.
Сутра 27. овог месеца почеће укрцавање на талијанску лађу „Кордова“ која данас искрцава талијанске трупе“.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 26. марта ове важније извештаје:
Од г. Министра Војног
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9469 од 24. марта
„Министарство Унутрашњих Дела писмом од 22. овог месеца Пов. Бр. 1083 доставља: Од Живојина Видаковића, начелника среза Неготинског, округа Тиквешког добио сам из Солуна преко свога комесара један извештај у коме између осталог стоји ово:
На положају више Ђевђелије довучена је пре неки дан тешка немачка артилерија. И ако нема изгледа да је то тешка немачка артилерија највећег калибра, ипак треба да је великог, јер су један топ вукли 16 – 18 коња.
Положаји према Пепелишту звани „Орлов Баир“ и „Патрички Гребен“ утврђени су и то не провизорно него са жицом и дубоким опкопима.
Утврђивање се врши дуж целе границе и то нагло. Радом око утврђивања руководе немачки инжињериски официри. Утврђује се чак и гранични сектор око „Порте“, који и без тога представља једно природно утврђење.
Главни штаб бугарски и немачки намерава, да за неки дан поседне све стратешке висове од Караслара до Сехова и Бојнице и да са тих доминантних положаја спречава слободу комуникација француских трупа и њихово снабдевање.
У Битољу виђају се по улицама многобројни немачки официри, нарочито виши, те према томе треба с резервом примати глас, да су немачке трупе апсолутно повучене са наше граничне линије“.
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9470 од 24. марта
Г. Министар Унутрашњих Дела писмом Пов. Бр. 1087 од 23. тек. мес. доставио је следећи извештај:
Добио сам један извештај у коме између осталога стоји и ово: „Дислокација бугарских дивизија до 21. фебруара тек. године: 1. Софијска, 5. Дунавска, 3. Балканска и 8. Тунџанска дивизија логорује на положајима код Струмичке железничке станице и Удове. Између Мировче и Ђевђелије логорује 7. Рилска дивизија. На линији Ђевђелија – Дојран, Дојран – Беласица налази се 11. Македонска и Тракијска дивизија. Магацини се налазе: Удова -Струмичка железничка станица. Пут Удово – Струмичка станица – Демир Капија готов је. Пут Удово – Дојран, правац Демир – Хисар довршава се; на томе путу постављају шине за пољску железницу а за пренос 5 топова немачке тешке артилерије, који се налазе на Струмичкој железничкој станици. Железнички струмички мост оправља се под надзором Немаца, а оправљају га Руси заробљеници. Један део немачког штаба без трупа налази се у Струмици. У хангарима код села Костурије налази се шест немачких аероплана, а на положајима око Костурије шест топова специјално противу непријатељских аероплана. Северно од Ђевђелије за исти циљ налазе се два топа. У Демир Капији налазе се у хангару три цепелина. Мостови и путеви који воде од Скопља ка Струмичкој железничкој станици готови су сви у реду. У цркви Св. Недеље код Битоља налази се комитски штаб са пет војвода; у Велесу такође две војводе. Муниције имају довољно. У Софији се прерађује муниција. Артилериски запрежни материјал као и запрега рђави. У Рушчуку налази се, као и у Варни, по једна немачка дивизија. Половином фебруара тек. године озбиљно утврђују границу на Дунаву; 10.000 турских војника, колико их је било у Дедеагачу одведено је возом. Војници из Видина, Рушчука, Варне и околине тих вароши дезертирају.
Осам официра је стрељано у Рушчуку. Међу њима је стрељан ппоручник Станчов (мајка му је Српкиња), зато што је приликом показивања слике Кајзерове у биоскопу рђаво се о Кајзеру изражавао“.
Од делегата у Солуну пуковника Лешјанина
Бр. 16 од 24. марта
„На писмено питање Француском делегату за уређење логора на Халкидику добивен је одговор:
Уређење логора базира се на извештају пуковника Брусоа. Штаб Врховног Команданта у Василици у близини северно од пута Солун – Василика, не може се сем Седеса узети у комбинацију. Наше везе са грчким властима преко Француске Команде. Тачка искрцавања југоисточно од Солуна код земљорадничке школе још је у изради. Снабдевање наше вршиће се, као што се снабдева Француска војска из помоћне базе, којом ће управљати искључиво француски органи. Путеви још неће бити готови. Средства за пренос хране и материјала добијамо у мери према потреби. Мисија уступила за рад 4. чету III. позива. Материјал тражен за уређење логора, тешко се добија; нешто се мора и купити. Уређење Суруклиског логора за прву дивизију није свршено, да би пренос војске могли почети. Мајор Стојановић ступио у болницу и оперисан“.
Од делегата у Солуну пуковника Лешјанина
Пов. ОБр. 512 од 23. марта
Јуче 22. једна чета Немаца прешла је границу у циљу извиђања од села Даутли ка Бекирли. Одбијени су артилериском ватром. Иначе ништа ново на фронту. Веће акције није очекивати док не стигну нове снаге. Генерал ми синоћ рече, да су му обећана и да се нада добити их. Из околиие генерала опет се чује, као да ће се чекати долазак наше војске. Из разговора са генералом видео сам, да проучава питање о употреби Српске војске. Он још није решио хоће ли је ставити на десно крило распореда са задатком дејствовати у правцу долине Струме, или употребити на левом крилу – правац Битољ.
Од делегата Интенданта Ристића
Е. Бр. 30 од 23. марта
„Код Интенданта ђенерала речено ми је:
1) Да је ђенерал Жофр наредио овог месеца да се наша војска храни као њихова и да ми немамо зашта да се бринемо.
2) Да се за нашу војску устроји пољопривредна школа с тим, да на истој буде само њихово особље.
3) Да ће се из ове базе дотурати камионима непосредно разним дивизиским центрима за поделу.
4) Да се у њима не може држати више хране него што је потребно од данас до сутра.
5) Да дивизиски интенданти по свом доласку поднесу наше требовање потреба са назначењем своје дивизије, броја људства и стоке. Због тога је потребно упутити начелнике дивизиских интендантура са тумачима и писарима за француски језик тако, да овамо стигну пре првог ешелона своје дивизије, али да буду упознати са детаљним планом транспорта и искрцавања њихових трупа.
6) Да ће на ту базу даље редовно дотурати храну.
7) Да дивизиски интенданти ново требовање подносе непосредно бази само у случају промене.
8) Истичу потребу да наша војска има при себи, кад се буде искрцавала, храну за два дана; да то понесе и чува.
9) Да ја овде немам ништа да радим, до да настанем да се код нас правилно изводи унутрашња организација око пријема и поделе хране и да се строгом дисциплином спрече давање, расипање. Акт следује“.