У току 27. маја укрцане су у лађу „Ингома“ ове јединице: штаб Коњичке дивизије; штаб 1. коњичке бригаде; 1. коњички пук; 3. коњички пук; део 4. коњичког пука; одељење коњичке телеграфије. Свега 91 официр, 1.115 војника.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 27. маја ове важније извештаје:
Од команданта III. армије
ОБр. 196
„Са штабом сам приспео 25. ов. мес. ујутру на Халкидик и улогорио се у раније одређени логор источно од с. Василике“.
Од војног изасланика у Италији
ОБр. 450 од 25. маја
„Сазнао сам да је Енглеска влада тражила одобрење од Талијанске Врховне команде, да пошаље једнога свог официра у Валону. У случају да Енглеска добије такво одобрење тражити одмах, да се пуковнику Катанићу одобри такође одлазак у Валону“.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 818
Његовом Краљ. Височанству Престолонаследнику Александру – Крф
„Стање трупа у свему повољно. Ђенерал Сарај молио ме те смо обишли логоре и вежбу Шумадиске и Тимочке дивизије. Изразио се врло повољно о свему што је видео и заблагодарио врло љубазно“.
ОБр. 819
Свима командантима и установама у логорима
„Постоји могућност, да непријатељ својим ваздушним ескадрилама покуша што год противу наше војске.
Пошто су од стране савезника предузете потребне мере за одбрану од оваких напада, нема потребе, да се од стране наших трупа предузима ма какво гађање.
Да би се евентуални губитци сасвим избегли или што више смањили изволеће команданти наредити, да се трупе, чим се аероплани авизирају или опазе, удаље у страну од самих логора, да се разреде и полежу по земљи. Да у томе не би било згомилавања потребно је наредити, да се у напред и једном за свагда регулише у коју ће се страну склањати делови појединих јединица, те да сваки део има свој реон“.
ОБр. 820
Командантима армија,
команданту Коњичке дивизије
„Да би се време затишја и даље искористило за обуку наше војске, потребно је, да се продужи извођење наставе у духу плана и програма ОБр. 28632 од 16. марта тек. год. Циљ даљега рада биће, да се досадањи постигнути резултати што више усаврше. С тога је потребно, да се поред осталог и даље највећа пажња обрати на стрељачку обуку, борбу чете, ратну службу и наставу за гађање. У колико команданти увиде, да је у овом постигнут потпун резултат, могу наређивати и обуку батаљона. Пионирске радове увек изводити са извесним задатком тако да се на њима могу примењивати напад и одбрана. Ако у поједине јединице накнадно буде дошло необучених или недовољно обучених војника, на њихову обуку обратити нарочиту пажњу. О моралном стању код војника брижљиво се старати и у томе смислу и даље неуморно радити. Ако су команданти армија у току извођења наставе уочили какву потребу или имају какве примедбе на план и програм наставе, изволеће ми доставити што пре“.