29. мај, Извештаји и Упут за рад комисије за искрцавање наших трупа на Халкидик

Извештаји

Врховна команда примила је у току 29. маја ове важније извештаје:

Од Српске мисије на Халкидику

Бр. 1006

„На основу наређења ОБр. 691 од 24. тек. месеца част ми је поднети следећи извештај:
1) О раду око искрцавања трупа и материјала
Рад око искрцавања трупа и материјала на пристаништу „Микра“ регулисан је на овој основи:
Радом око искрцавања трупа и материјала кога трупе собом доносе, као и искрцавање стоке, која долази са Крфа и из Француске руководи нарочита комисија коју за сада сачињавају: Коњички ппуковник Властимир Јаковљевић, артилер. ппуковник Иван Николић, артилер. ппуковник Тодор Живковић, артилер. капетан Недељко Дивац, пешад. ппоручник Танасије Аритоновић. Техничко извршење искрцавања припада специјалним органима Француске и Енглеске марине. Најзад радом око искрцавања нове материјалне спреме, профијантских и интедантских потреба, према изричном наређењу француске Источне војске, које се под ./1 прилаже, руководе нарочити француски официри, а целим радом око овога, као и целокупном службом на пристаништу управља командант базе француски мајор.
У први мах по захтеву мисије француски делегати одбили су категорички ма како учешће наших органа и трупа на бази, али је мисија ипак успела да и поред тога на свима радовима на бази има и своје органе.
Искрцној мисији поред дужности искрцавања трупа и стоке, стављено је у задатак, да присуствује и контролише искрцавање материјалне спреме, која долази за нашу војску, те да се материјал при искрцавању не би бацао, лупао и сатирао.
За рад искрцне комисије издат је одмах, још при доласку првих ешелона, нарочити упут, који је доцније попуњаван, и последњи такав упут, по коме и сада комисија ради, прилаже се под 2.).
По искрцавању појединих ешелона трупе су упућиване било у привремени Седески логор или у њихове сталне логоре, што је зависило од тога да ли су им стални логори били готови или не. До сада су сви делови I. и II. армије упућени у њихове сталне логоре. Делови III. армије, који сада по све дневно стижу у много већем броју, него што се може да окупа и дезинфицира, задржава се на преноћишту на пристаништу, па пошто се људи окупају и одело им се дезинфицира упућују се у стални Галатишки логор. Задржавање делова III. армије на пристаништу неопходно је, јер је услед знатне удаљености њиховог логора искључена могућност да понова долазе на купање и дезинфекцију у пристанишну амбуланту, а у логору нема дезинфекционих апарата.
Сва стока наших трупа, која долази са Крфа или Валоне, упућује се својим трупама у сталне логоре, само шугави и болесни коњи по наређењу Врховне команде упућују се у коњички депо. Сва стока пак која стиже из Француске упућује се одмах у коњски депо у Седес, где се ранжира и најдаље у року од 48 сати раздаје трупама, за које је и намењена.
Са материјалном спремом бива на исти начин. Спрема која стиже из Француске по искрцавању, носи се у нарочите транзитне магацине, подигнуте на самом пристаништу, где се класифицира и већ другог дана одмах раздаје трупама.
У транзитним магацинима постоје одељења за артилериску, за инжињерску и за санитетску спрему. Радом у овим магацинима руководе француски органи а мисија је поред ових, за свако одељење, одредила и извесан број наших официра, којима је стављено у задатак, колико да помогну француским органима, толико још да буду посредници а у исто време и присутни предаји и пријему материјала између француских и наших органа. Одређени официри у транзиту (или парку) артилер. материјала су: резервни артилер. капетан Душан Перуничић, из артилерије Моравске дивизије и активни артилер. ппоручник Коста Марковић из артилерије Дунавске дивизије. У транзиту инжињерског материјала: резервни инжињер. ппоручник Илија Тодоровић из полубатаљона Моравске дивизије. У транзиту санитетске спреме: санитетски капетан Драгољуб Поповић, лекар болничке чете Дринске дивизије. Рад ових наших официра у транзитним магацинима регулисан је упутом који се под 3) прилаже.
На пристаништу најзад налази се II. пољска болница Дринске дивизије и I. пољска болница Дунавске дивизије инсталиране украј пристанишне амбуланте чија је поглавита дужност санитетско – полициска служба на пристаништу и дезинфекција и купање војника. Поред ових на пристаништу налази се и санитетско слагалиште Врховне команде у коме је смештен сав наш санитетски материјал, који је са Крфа послан.
2) Трупе које су употребљене на пристаништу
Радну снагу око искрцавања трупа, стоке и материјала дају наше трупе, које су у томе циљу специјално доведене на пристаниште, а око искрцавања профијантских и интедантских потреба поред наших војника и возова раде и делови Француске војске.
За сада на пристаништу, а у циљу радова око искрцавања трупа, стоке и материјала налазе се:
I.
1) Артилерија Дунавске дивизије.
2) Артилерија Моравске дивизије.
3) Мунициона колона Дунавске дивизије.
4) Профијант колона Дунавске дивизије.
5) I. батаљон последње одбране стараца I. армије.
6) Санитетска колона Шумадиске дивизије.
7) Профијант колона Тимочке дивизије.
8) Мунициска колона Тимочке дивизије.
9) Мунициска колона Вардарске дивизије.
10) Мунициска колона Шумадиске дивизије.
Бројно стање ових делова види се из под 4) приложеног прегледа. Од ових трупа употребљавају се за радове и то:
1) Од Дунавског артилер. пука 610 људи, од којих: 100 код ваздушне ескадриле, 60 код пекарница, 150 за искрцавање, 100 код француског официра Барога, 50 за истовар гаса код Енглеза и 50 за рад на бази.
2) Од Моравског артилер. дивизиона: 30 за инжињериско и 50 за артилериско слагалиште, 90 људи за постављање шина у пристаништу и 20 за пумпање воде на чесми код пристаништа.
3) Последња одбрана стараца: 150 људи за искрцавање.
4) Мунициона колона Дунавске дивизије: 150 људи на пекарницама за утовар хлеба.
5) Шумад. мунициона колона: 50 људи код француског капетана Пупара у магацину хлеба.
6) Вардарска мунициона колона: 60 људи за истовар ноћу.
7) Тимочка мунициона колона: 40 за истовар ноћу.
8) Тимочка профијант колона: 25 људи на раду код Енглеза.
9) Санитетска колона: 15 људи исто.
10) Профијант колона Дунавске дивизије: 60 двоколица са коњима и људством за рад на пристаништу и 10 двоколица за француску интендантуру, 5 двоколица за инжињерски транзитни магацин и 20 двоколица за Енглезе.
Ванредни расходи, који се по све дневно дешавају, зависе од већег или мањег броја пристиглих трупа, стоке и материјала.
Захтеви појединих органа којима се даје људство, из дана у дан повећавају се непрекидно. Са ових разлога, а да би наше трупе остале потпуно у нашој руци, рад око давања потребног људства стављен је у дужност искрцној комисији. Сви они којима се даје људство, свако по подне упућују своје захтеве искрцној комисији са назначењем колико им људи и за какве радове треба, та комисија према томе чини распоред људства за идући дан. Само пекарске чете које се налазе на пристаништу стоје непосредно под француским капетаном Гирардом који регулише целокупну службу пекарница.
3) Организација радова на изради путева
Пре доласка наших трупа, на путевима у реону бивачне просторије радила је 17. француска колонијална дивизија. По одласку њеном, израду су продужиле наше трупе, а руковођење свима пословима стављено је у задатак једној Енглеској мисији мајора И. Паркиса.
За радове на путевима, ова мисија ставила је била у први мах Добровољачки одред, затим железничку команду, а по смени ових за сада налазе се на радовима: Моравски и Шумадиски пук III. позива; 3 секције железничара (јачине око 250 људи) и минерска чета. Са потребним бројем двоколица Дринске, Шумадиске, Тимочке, Дунавске и Вардарске профијант колоне. Њихов распоред за сада је овакав:
1) На пристаништу око уређења аутомобилског парка, око пекарница и делу главног пута од пристаништа до Агрикултурне школе: 2 чете Моравског пешад. пука III. позива, минерска чета и 35 кола Дунавске и 10 кола Тимочке проф. колоне.
2) На аутомобилском путу: 1 чета Морав. пешад. пука III. позива са 5 двоколица Дринске проф. колоне.
3) На путу Седес – Захарџи: 7 чета Моравског пешад. пука III. позива, 1 чета пионира Вардарске дивизије, 30 двоколица Дринске и 10 двоколица Вардарске дивизије.
4) На делу главног пута од Лутре до Галатишта: цео Шумад. пешад. пук III. позива, 2 чете Моравског пука III. позива и 3 секције железничара са 15 кола Шумадиске проф. колоне.
Услед још не довршених радова на главном путу за Галатиште и путу за Захарџи (за Вардарску дивизију), Енглеска мисија тражи да се радна снага и број двоколица повећа. По њиховом последњем захтеву треба:
1) За радове на пристаништу (уређења аутомобилског парка, места око пекарница, барака итд.) 6 чета са 40 двоколица.
2) За рад на главном путу пристаништа Галатиште:
а) На делу пристаништа Лутра: 4 чете и 10 двоколица.
б) На делу Лутра – Василика: 4 чете са 10 двоколица.
в) На делу Василика км. 26: 4 чете са 10 двоколица.
г) На делу км. 26 – Турски мост: 4 чете са 10 двоколица.
д) На делу Турски мост – Галатиште: цео пук III. позива (12 чета) са 40 – 50 двоколица.
3) За споредне путеве:
а) За Зумбат. пут: 1 чета са 10 двоколица.
б) За Захариџански пут (Седес – Захарџи): 7 чета са 60 двоколица.
Радовима на оправци пута као што је напред стављено треба да руководи Енглеска мисија, али стварно овим радовима као и детаљним распоредом трупа, њиховим снабдевањем нужним алатом, руководи члан мисије инжињерски пуковник Радосав Зечевић. Улога Енглеске мисије ограничила се више на инструкцију и контролу рада.

Закључак

Према напред изнетоме укупна снага трупа употребљених на разне радове износи:
а) На пристаништу: око 1.200 људи (приближно јачина једног пука III. позива).
б) На оправци и изради путева према последњем захтеву Енглеске мисије: 42 чете (три и по пука III. позива).
Укупан број кола који је потребан да све њихове захтеве подмири износи: 270 – 275 двоколица.
Да би се одговорило свима овим захтевима и потребама мисија је овог мишљења:
1) Да од садањих трупа и делова који се налазе на пристаништу а употребљене су за радове остану само пекарске чете које иначе морају остати и две пољске болнице које раде на станиш. амбулантама. Сви остали делови артилерије и колонских комора да се врате у састав својих дивизија јер је ово потребно с тога што свима овим деловима стижу коњи и материјал те треба да што пре отпочну обуку као и с тога, што је са овако разним деловима појединих команада врло тешко радити, снабдевати и одржавати дисциплину.
За сада изгледа да би у погледу радне снаге на пристаништу и изради путева најбоље било употребити свих 5 пукова III. позива, минерску чету и 3 секције IV. железничке чете са оваквим распоредом:
1) Тимочки пук за радове искључиво на пристаништу: око искрцавања трупа, стоке и материјала; око преноса материјала и уређења транзитних магацина итд.
2) Дунавски пук III. позива и то: 6 чета да се даду Енглеској мисији поред минерске чете за њихове радове на пристаништу (уређење места пекарница, аутомобилског парка итд.) а других 6 чета да остану за смену и резерву хитних а непредвиђених потреба.
3) Моравски пешад. пук. III. позива: за одржавање главног пута на делу од пристаништа до Лутре (4 чете), а за пут Зумбат (1 чета) и Седес – Захарџи (7 чета).
4) Шумадиски пук III. позива са три секције IV. железничке чете: на делу главног пута Лутра – Турски мост (12 чета) и
5) Дрински пук III. позива: за израду пута од Турског моста до Галатишта (12 чета).
У погледу двоколица мисија налази да се захтевани број мора смањити јер су профијант. колоне иначе доста преоптерећене и исцрпљене. С обзиром на број кола са којима располажу проф. колоне, свака од њих још је у могућности да да око 35 кола, што чини укупно из свих 6 дивизија 210 – 215 двоколица. Ако се најзад узме у обзир и то да би најбоље било да кола појединих дивизија буду на радовима код њихових пешад. пукова III. позива, онда би се распоред могао подесити и овако:
1) За радове на пристаништу да да Дунавска и Тимочка дивизија по 35 кола и Моравска 20 двоколица, што чини укупно 90 кола.
2) Остатак 15 кола (до броја 35) Моравске дивизије да се употреби и то: 10 кола код њеног батаљона III. позива који ради на делу пута пристаниште – Лутра, а 5 кола код њене чете III. позива на Зумбат. путу.
3) За рад на путу Седис – Захарџи који раде делови Моравског пука III. позива и једна чета пионира Вардарске дивизије, да да Вардарска дивизија 40 кола.
4) За део пута Лутра – Турски мост, кога ради Шумадиски пук III. позива, да да 35 кола Шумад. проф. колона и то 30 кола за Шумадиски пук III. позива а 5 кола за део IV. железничке чете која ради на 26. км.
5) За рад на путу Турски мост – Галатиште (Дрински пук) 35 кола Дринске проф. колоне.
6) Људство и стока ових делова проф. колона да буду зачишљени на храни код дотичних пешад. пукова којим су придодати.
7) Делови пак пукова да буду на снабдевању код најближих ручних слагалишта без обзира да ли су то ручна слагалишта њихових или других дивизија.
8) Командантима дивизија наредити да својим пуковима III. позива придаду потребну комору која ће им служити за донос потреба, те да пукови за ово не употребљавају и кола придата им искључиво за радове, што је већ било случајева.
Детаљну поделу трупа и кола одређених за радове на путевима као и места њихових бивака оставити да пуковник Зечевић са Енглеском мисијом то регулише, а давање трупа и кола за радове на самом пристаништу (француским и енглеским органима) да и даље руководи искрцна комисија док буде постојала. Доцније би овај рад могао прећи на команду свију наших трупа на пристаништу „Микри“.

Прилог 1

Делегат Врховне команде Бр. 35
29. априла 1916. године

Шефу Српске мисије Халкидик

Командант Источне војске са Бр. 2032 доставио је извод из опште наредбе од 28. априла који гласи у преводу:
„Као што је прописано, одељења Источне војске примаће при искрцавању и предаваће сву стоку и сав материјал, намењен Српској војсци без изузетка. У том циљу свако ће одељење одредити по једног представника на помоћној бази код пољопривредне школе, који ће вршити према команданту ове (мајору Виска) дужност шефа самих одељења према команданту базе. Тако ће се све што буде приспело за Српску војску моћи примати било у Солуну, било на помоћној бази код пољопривредне школе.
Свако одељење организоваће према томе, а по споразуму са командантом базе, један терен код помоћне базе, где ће се материјал моћи остављати до предаје Српској војсци.
То ће се правилно применити исто тако и на коње, које ће при свем том примати војни ремонтски депо, не разликујући категорије коња.
Што се тиче предаје, она се мора вршити са највећом брзином оним елементима, који их имају да приме, ако су на Халкидику. Тако, коње или прибор намењен 1. пуку Моравске дивизије треба упутити том пуку што је могуће пре. Ако прималац напротив није нарочито назначен (нпр. пошиљка 100 товара брашна с општим назначењем „за Српску војску“) то ће брашно примити заинтересовано одељење Источне војске за Српску војску и додати артиклима исте природе код Источне војске.
За сва питања у детаљу, представници разних одељења на помоћној бази, реферисаће мајору Виску, команданту те базе.
Представници помоћне базе имају се настанити код пољопривредне школе 28. априла.
За сваку предају Српској војсци има се добити признаница коју ће потписати заинтересовано лице.
Предње вам се доставља ради знања и даљег надлежног поступка“.

Бр. 38

Штаб Источне војске са Бр. 2295 доставио је следећи упут за пријем стоке и материјала за Српску војску, који у преводу гласи:
„Према прописима министарских депеша Бр. 241-4/11 од 1. априла 1916. године; 12234-4/11 од 7. априла; 284-4/11 од 8. априла; 6004-1/11 од 8. априла пријем стоке и материјала за Српску војску вршиће се на следећи начин:

А) Стока и материјал, који долазе из груписаних центара или су већ предати српским образованим јединицама

Одељења Источне војске немају о њима да воде рачуна, пошто је предаја истих Српској војсци већ констатована рачунским актима.
Њихова улога састоји се само у томе да помогну да се стока и материјал по искрцавању поново групишу, према образованој јединици или што је једно исто према нумерисаним елементима (Д. М. № 284-4/11 од 8. априла).
С друге стране српска искрцна комисија, којом председава пуковник Тодоровић, функционише већ у том истом циљу на искрцном месту код пољопривредне школе.
Пуковник Декон, коме је стављено у дужност инсталација српских логора узеће над тим управу као и над укупним персоналом, које разна одељења имају да одреде према наређењу из тачке VII. општег наређења (2 део) за 27. април. При сваком искрцавању имаће да склопи и уреди стоку и материјал, тако да групе одговарају сваком од нумерисаних одељења онако као што су и биле уређене при поласку. Он ће примити на пристаништу све корисне податке о операцијама искрцавања.
За одељења која су већ искрцана из лађа на која се нису могла применити претходна правила, по пријему материјала направиће детаљан списак за пуковника Декона и нарочито ће назначити у тим списковима оно што им изгледа, да чини саставни део једног од нумерисаних одељења која би одговарајућа лађа донела. Пуковник Декон предузеће све мере да реформира ове елементе и да их упути где треба.

Б) Стока и материјал, који не улазе у предњу категорију

О њима воде рачуна одговарајућа одељења и поступаће по ранијим наређењима.
Српски ремонтски депо у Седесу, пошто има једног француског официра за благајника, функционише као помоћник војног ремонтског депоа Источне војске и прима према томе стоку“.

Прилог 2

УПУТ

„За рад комисије за искрцавање наших трупа на Халкидичком полуострву.
1) Све наше трупе, стока и материјал, који са разних страна стижу на Халкидичко полуострво, искрцаће се у нарочито подигнутом пристаништу код Микре.
2) У циљу бржег и правилнијег рада око искрцавања трупа, стоке и материјала, постоји нарочита комисија састављена од наших официра која носи назив „Комисија за искрцавање српских трупа на Халкидичком полуострву“.
3) Комисија је састављена из потребног броја чланова и непосредни је орган „Српске мисије“ на Халкидику. Најстарији члан комисије за искрцавање у исто је време и председник комисије.
4) Комисија за искрцавање становаће стално на пристаништу и остаће непосредно у вези са командом Француске и Енглеске војске на пристаништу Микра.
5) Дужност комисија биће да се стара о брзом и правилном искрцавању свију наших трупа, стоке и материјала као и о искрцавању стоке и материјала који са разних страна стижу за нашу војску.
6) Сваки брод који стиже са нашим трупама, стоком и материјалом на пристаниште Микра, комисија ће бити дужна да сачека и да помоћу радне снаге што брже и што правилније истовари, те да пристаниште што пре ослободи.
7) Председник комисије, чим буде извештен о пристизању каквог брода, известиће о томе одмах и шефа Српске мисије. Ако би из извештаја о пристизању брода сазнао и о врсти товара који дотична лађа носи, онда ће и то у своме извештају ставити, па ако дотичном лађом долазе грла из Француске онда о томе још известити и команданта коњског депоа; а ако стиже материјал, онда о томе јавити нашим органима, да присуствују предаји и пријему материјала.
8) Чим који брод са нашим трупама, стоком и материјалом стигне у пристаниште Микра, председник комисије или један од чланова у друштву са франц. и енглеским пристанишним органима, одлази на пристале бродове и од команданта свакога транспорта прикупља бројна стања пристигнутих трупа и стоке, а ако је брод натоварен материјалом, онда се извештава и узима потребне податке о броју (количини) и природи материјала. Бројно стање трупа треба да садржи ове рубрике: официра, чиновника, лекара, ветеринара, подофицира, каплара и редова, свега људи; затим коња, мазги, магараца, кола и аугомобила.
9) По доласку на брод председник или одређени члан саопштиће одмах команданту транспорта на потпис упут „За поступак српских трупа по искрцавању на Халкидичком полуострву“ са налогом, да све нужне податке из овога упута достави одмах свима командантима и командирима јединица које се на том броду налазе, и саопшти им лично, да су они дужни искрцати се на пристаниште са првим ешелоном своје трупе, остављајући на броду кога од официра који ће се старати о даљем искрцавању и искрцати се са последњим ешелоном.
10) По повратку одаслатог официра са брода, председник комисије доставиће одмах бројно стање долазећих трупа, стоке и материјала председнику мисије а један примерак бројног стања у копији предати официру или интендантском чиновнику мисије који се стално налази на пристаништу.
11) Потреба је да се све трупе које стижу бродовима, пре одласка у своје логоре, окупају и дезинфицирају у нарочито подигнутом купатилу на пристаништу. Но како се може десити да је купатило већ заузето људима из сталних логора, то ће председник комисије, на основи извештаја управника наше пољске болнице са пристаништа и на основи добивеног бројног стања, решавати које трупе и у коме броју да задржи ради купања, а које ће по потпуном искрцавању упутити у њихове логоре.

Рад око искрцавања трупа

12) Радом око искрцавања трупа, стоке и материјала мора руководити лично председник комисије, придржавајући се при овоме строго одредаба наше ратне службе, а саображавајући свој рад приликама и устаљеном реду на пристаништу. У томе циљу, председник комисије мора се налазити на самом месту. Други чланови распоредиће се на обали и даље до места за искупљање те да се потпуно осигура правилан и уредан пролаз и искупљање трупа и стоке или пренос материјала до одређеног места, а да се при том ни у колико не ремети ред на пристаништу и редован саобраћај на главном путу. За одржавање реда на пристаништу, председник комисије поставиће потребан број стражара, који ће контролисати, да се нико беспослен не задржава на пристаништу, нарочито на мосту.
13) При самом искрцавању трупа из лађа или барки мора владати највећи ред и строга дисциплина а само искрцавање мора тећи брзо и правилно.
14) Од времена кад председник буде извештен да су бродови стигли у пристаниште па до часа кад почне искрцавање, председник или одређени члан комисије дужан је, да у споразуму са маринским француским органима припреми све што је при искрцавању потребно; да настане да се мост и пристаниште рашчисти и створи слободан пролаз долазећим трупама, као и да људство придато комисији за помоћ у раду око искрцавања трупа буде на своме месту тако распоређено да може лако да прихвати и потпомогне искрцавање трупа. Извесан број људи председник комисије треба да ангажује те да као спроводници појединих ешелона доводе људство са пристаништа до места искупљања.
Са првим ешелоном морају се искрцати команданти и командири дотичних јединица, како који стигне. Председник ће му дати тачна обавештења о: месту искупљања његове трупе, о времену кад трупа може са зборне тачке поћи, којим ће путем и у који логор отићи. Ако би дотична јединица пре одласка у свој логор требала да се окупа онда председник и у томе погледу мора дати потребна упутства.
15) При искрцавању трупа морају се ствари и пртљаг који трупе собом доносе што пре истоварити из лађе, а тако исто што пре изнети на обалу. Ово је дужност самих трупа, а ако је њено људство недовољно председник комисије придаће им у помоћ потребан број људи са пристаништа. Храна и фураж што долази са трупама искрцаће се после трупа и што пре пренети на обалу.
16) Прелаз трупа преко моста на обали мора бити у највећем реду, маршевом колоном (по два или по четири) и без задржавања. Сваки ешелон под командом најстаријег официра или подофицира, чим изађе из пристаништа прелази преко друма на другу страну и одлази до места искупљања. Ни једном војнику не сме се дозволити да излази из строја. По доласку ешелона на зборно место командир дотичног ешелона, по одобрењу присутног члана искрцне комисије, може одредити да потребан број људи донесу воду са пристанишне амбуланте. Остали се нигде не смеју удаљавати без нарочите дозволе присутног члана искрцне комисије који је одговоран за ред на искрцној тачци и који је дужан да даје командантима и командирима трупа потребна обавештења, где ће људи узимати воду и где вршити нужду.
17) Трупе са зборне тачке отићи ће тек када се цела јединица потпуно уреди и своје ствари прикупи. Оне јединице које су одређене да се у току тога дана окупају, члан искрцне комисије упутиће у пристанишну амбуланту а све остале упутити у њихове логоре.
18) Деси ли се случај да међу војницима буде ко болестан председник комисије односно присутни члан известиће одмах о томе командира наше пољске болнице са пристаништа те да овај даље о болесном војнику води старање.
19) Искрцна спрема и материјал, коју ешелон није могао собом да понесе при искрцавању, мора се такође што пре изнети на обалу и одатле даље однети за трупама до места њиховог искупљања и то првенствено средством људи самих ешелона.
20) При истовару материјалне спреме трупа на обалу председник или члан комисије који о томе буде водио старање настаће да се материјал и спрема прикупља на обали само на месту које је зато нарочито одређено, те да не буде на путу редовног саобраћаја и омета рад на пристаништу. Ово исто важи за претеклу храну и фураж које трупе собом доносе.
21) За пренос материјала и спреме трупа од места искупљања до логора употребиће се искључиво комора дотичне јединице. Коначари свију трупа дужни су да са комором буду благовремено на месту искупљања па да спрему и материјал прикупе. Комора ће трупу чекати на месту искупљања и несме долазити на пристаниште.
22) Ако се сав материјал и спрема трупа не може од једном пренети у логор, команданти односно командири дотичне јединице оставиће потребну стражу за чување ове спреме и постараће се да је својим сопственим средствима што пре у свој логор однесу. Ово нарочито важи за претеклу храну и фураж, коју трупе собом доносе. Пренос ове фуражи треба подесити у време кад на пристаништу нема великог рада како би комора могла доћи на само пристаниште.
23) За случај да дотична јединица нема у опште коморе нити ју је примала, председник комисије, ако буде имао на расположењу каквих преносних средстава, доделиће јој потребан број кола за пренос спреме и материјала.
24) Са места искупљања трупе одлазе одређеним путевима у своје логоре. Покрег трупа ка логору не може бити пре него што се дотична јединица потпуно прикупи и уреди, или пре него што се на пристанишној амбуланти окупа. Ако се деси да се која јединица због купања задржи тако, да не може за видела стићи у свој логор, присутни члан комисије задржаће је и сместити на преноћиште под велике шаторе који су у том циљу нарочито подигнути, па тек сутра ујутру је упутити у свој логор. Присутни члан комисије известиће о овоме и председника ради знања.
25) При искрцавању стоке било наше или оне која нам стиже из Француске мора владати такође највећи ред и брзина. Искрцавање стоке ће се вршити на исти начин као и људи; прво ће се искрцати храна па ствари.
26) Радом око искрцавања стоке руководиће сам председник комисије водећи најтачније белешке о броју и врсти стоке која се искрцава.
27) За прихват коња који долазе из Француске потребно људство слаће нам коњски депо, а за прихват наших коња председник ће благовремено одредити потребан број људи од трупа које су му за рад на пристаништу придате.
За случај да људство коњског депоа, при поласку коња из Француске, не стигне благовремено на пристаниште или буде недовољно за прихват коња, председник комисије биће дужан да одреди потребан број људи од својих трупа са пристаништа.
28) Људство које прима коње мора бити постројено на мосту у једну или две врсте тако, да може лако прихватити стоку, али у исто време да ни у колико не смета искрцавању.
29) Искрцна стока одводиће се што пре са пристаништа до места искупљања, па како се који ешелон прикупи, уреди и свој материјал (прибор и остало) пренесе до зборне тачке, кренуће се одмах и то: коњи из Француске у коњски депо у Седес, а остали у логоре својих јединица.
30) При искрцавању материјала намењеног нашој војсци поред наших органа, који су одређени за присутне пријему и предаји материјала, потребно је да увек при искрцавању буде присутан председник или један од чланова искрцне комисије, која ће се старати да се материјал при искрцавању не штети, да се што пре из лађе стовари и са пристаништа однесе до места која су за искупљање материјала одређена.
За рад око искрцавања материјала председник комисије стављаће увек благовремено на расположење маринским франц. органима потребан број људи.
31) Најзад председник комисије за искрцавање биће дужан у опште да води рачуна да на месту искрцавања наших трупа влада највећи ред. На пристаништу у опште, а специјално на месту где се врши искрцавање, не сме бити никаквог нереда и гомилања било стоке, кола или материјала. За одржавање реда председнику комисије стоји на расположењу придата стража, а за све радове на пристаништу и око искрцавања стоке, људи и материјала – наше трупе и јединице које су у томе циљу нарочито задржате на пристаништу.
Председник комисије према захтеву команданта пристаништа, према захтеву нашег интенданта чиновника или кога од чланова мисије, као и према указаној потреби, одређиваће свако јутро потребан број људи и кола за све ове радове.
32) За сав рад и ред на нашем пристаништу биће лично одговоран мисији сам председник, а његова је дужност да према овоме упуту и приликама на пристаништу као и указаној потреби учини правилну поделу рада на све чланове комисије.
33) О целом свом раду комисија ће по све дневно водити „Дневник рада“ уносећи у дневник тачно бројно стање људи, стоке и материјала који појединим бродовима стиже.
Бројно стање мора бити верна копија примљеног бројног стања од команданта транспорта, а на сваком бројном стању мора бити стављен назив лађе“.

Прилог 3

ПРИВРЕДНИ УПУТ
за пријем материјала на пристаништу Микри

Сав наш материјал који стиже на Халкидичко полуострво примају француски органи и смештају у транзит магацине, код нове атрикултур. школе спрам пристаништа. Кад се материјал у тим транзит магацинима прикупи и уреди по нумерама јединачним, дотични органи извештавају мисију да је материјал, те и те нумере или те и те јединице, спреман за предају. Тај извештај биће одмах пренешен на дотичну јединицу. Према томе свака јединица има да чека да добије такав извештај па да материјал прими.
Јединица која добије извештај или наређење да материјал прими, долази у одређено време са потребним људством, товарном или запрежном стоком и колима, и пријављује се органу (официру и чиновнику) који се налази код магацина. Овај одређује место где ће јединица своје људство, стоку и кола довести и у ред постројити.
Пријему материјала приступа се кад старешина дотичног људства буде био позван од стране наших органа у транзит магацинима. У том тренутку има се само најнужније људство увести у круг дотичног материјала помоћу којег ће се дотични материјал из круга изнети на место где су средства за пренос или превоз.
Предмети који нису упаковани у бале или сандуке примаће се бројно а они други, по балама или сандуцима тј. онако како су упаковани без отварања. У случају пак да су сандук или бала у неисправном стању, онда садржај таквих сандука или бала утврдити бројањем.
Сваки сандук треба да има етикету на коју је написан садржај сандука. Сваки предмет који се бројно прима треба да је исправан, не буде ли тако, онда га не примити или примити са констатовањем неисправности, те ово и у признаници унети.
Сваки предмет носи нумеру дотичне јединице, но имаће предмета и који нису маркирани. Овај случај не треба да да повода дискусији, ни устезању да се предмет прими.
За пријем кола долазити са захамљеним и већ дресираним коњима за вучу. Ко ће давати те коње оним јединицама, које такве коње не би имале регулисаће надлежни команданти дивизија, логора.
За пријем осталог материјала довозиће се или кола или товарна стока са прибором или без, према природи материјала који има да се прими. Пријему материјала присуствује један од органа наших официра или чиновник одређен од стране мисије који се стара да се при пријему материјала одржи ред; посредује између француских органа и примаоца материјала. Води белешку о томе шта је и која јединица примила (не упуштајући се у детаље) и уноси то у свој дневник.
Пријем материјала има се потврдити признаницом на француском језику. Да се не би садржај признанице поправљао, ако би се десило да се не прими оно што је у признаници означено, препоручљиво је донети признаницу не попуњену; али у сваком случају признаница треба да има назив команде, број деловодника и потпис команданта (командира) јединице која материјал прима.
Признаница се пише у дупликату и заводи у деловодни протокол дотичне јединице. Један примерак ће се предати француском органу који материјал предаје, а други примерак задржати у команди. На овом другом, француски орган који предаје материјал ставиће оверу да је дотични материјал издат из магацина, а својим потписом то исто потврђује и присутни наш орган. На основу признанице враћене јединици, командант ове, наређује да се примљени материјал уведе у инвентар (списак ствари).
За сваку врсту материјала биће и засебна признаница.
Материјала има артилериског (оружаног), инжињерског, санитетског и интендантског.
За пријем материјала слати официре а никако подофицире.

Прилог 4

БРОЈНО СТАЊЕ

Јединица које дају људе за рад на пристаништу Микра

Укупно: 69 396 2104 2569 131

Од Добровољачког одреда

ОБр. 30 од 26. маја

„Ради извршења добивеног задатка осигурао сам линију: кота 589 – Каленик – Клештина – прва Безимена чука југозападно од с. Буфа – Чечево (к. 1550) – коса јужно од коте 1550 до Безимене чуке западно од села Желова – Буковик – Линк и пут Флорина – Корча од села Остиша до с. Трава, где овај излази на пут Корча – Звезда – Ресан – Битољ. Ако буде потребно упутићу једно одељење, да осигура пут Корча – Подградац – Охрид. Затворио сам све правце и спречићу сваки саобраћај од границе па преко пута Флорина – Корча. Одсек сам поделио на три пододсека:
1) Од к. 589 до Чечева закључно.
2) Од Чечева до Смрдеша закључно и
3) Од Смрдеша до села Траве.
Ја ћу бити са разервом (1 чета) код карауле на превоју између Бигле и Безимене чуке северно од Бигле. Због велике даљине командант трећег пододсека подносиће сва хитнија извешћа пуковнику г. Алимпију Марјановићу у Корчи, који ће их вероватно моћи телеграфски доставити. Тако исто деснокрилна чета првог пододсека подносиће хитна извешћа мајору г. Љуб. Вуловићу у Флорини. До сада нема ничег новог“.

Од делегата ђенерала Рашића из Француске

Бр. 72 од 28. маја

„Од 6 дивизија опште резерве на фронту француском, Немци су утрошили две. Последњег месеца Аустријанци узели са руског фронта 12 ½ дивизија. Талијани повукли у Италију једну дивизију из Валоне, сад тамо имају три“.