Код трупа у логорима на Крфу продужен је рад у духу добивених наређења Врховне команде.
Укрцавање у Валони
Председник комисије за укрцавање у Валони доставио је 3. марта Врховној команди извештај ОБр. 154 ове садржине:
„1., 2., 3. овог месеца није било укрцавања због рђавог времена. Стање у логору код Арте веома је тешко због јаког ветра, који подиже песак и разноси га као прашину по целом логору.
Исхрана људи је добра, али је ограничена једино на пексимит и на конзерве. Талијани су до пре неки дан давали по пола свежег хлеба на сваког војника дневно, а друга половина порције давана је у пексимиту. Сада због доласка њиховог гарнизона из Драча обуставили су давање свежег хлеба за нашу војску, већ се издаје само пексимит.
Како је Енглеској мисији нестало пексимита, то се сада издаје талијански пексимит. Талијанска порција пексимита је 400 грама, па су они толико издавали и за наше људе.
Чим сам за то сазнао тражио сам да се порција попне на 500 гр. дневно, што ми је обећано.
Са кувањем хране још се није почело. Сад су нам Енглези дали једну количину пиринча, али је оскудица у дрвима. Они су истина закључили погодбу извесне количине дрва за наш логор, али рђаво море отежава довоз.
Једино за официре и за болеснике Талијани издају свеж хлеб и још неке артикле у натури, но и они се њима мало користе због оскудице у дрвима.
Сточне хране има у главном довољно, само је ових последњих дана било неуредности у превлачењу. Прво су Талијани целу количину пребацили камионима, па је потом број камиона смањен, док најзад превоз камионима није сасма укинут, јер су им потребни за њихове трупе.
Због те несигурне службе камиона, било је допуњено превлачење средством наших коња; цела протурена количина дељена је у логору трупама. При томе се дешавало да команде не добију потпуно следовање у сточној храни, јер се или не донесе колико треба, или буду растурена, развучена од коморџија.
Да бих олакшао манипулацију око истовара сточне хране и обезбедио потпуно снабдевање стоке (по 5 кг. дневно зоби и сена укупно) наредио сам, да се подела хране у логору не врши, већ да свака јединица шаље своје коње у Енглеску мисију за пријем фуражи и да је носи право у своју јединицу.
Према томе неће бити бацање кривице на команданта логора због непотпуне порције фуражи, а свака ће се команда трудити да што већи број коња упути за њен донос, пошто је доноси за саму себе.
За сада Енглеска мисија има довољно фуражи, премда сва још није истоварена, а истовар се не врши ово два – три дана због буре на мору.
Односно људске хране, рекох већ, да она нема више пексимита. Конзерве има још око 100.000 порција што ће вероватно бити доста, пошто има и волова за клање.
Здравствено стање у логору је добро; у амбуланти има око 70 болесника, од којих ће се њих двадесетак укрцати као реконвалесценти. Колерични болесници, или су умрли или оздравили. Нових случајева нема. Међутим има неколико случајева трбушног тифуса и пегавца.
Здравствено стање коња такође је добро, сем велике изнурености, од које и сада скапава дневно по 20 – 40 грла.
Међународна комисија за преглед наших коња продужава свој рад. Шкартиране коње комисија шаље у „депо неспособних коња“ кога сам у логору образовао:
а) на коње намењене за продају,
б) на рањене коње које треба лечити, али за које нема лекова и очекују се да дођу из Италије,
в) на коње које треба одмах побити, то су коњи јако шугави са фистулама и сасвим изнемогли.
Ова последња категорија шаље се по захтеву талијанске команде на Војушу па се тамо убијају. До сада их је послато 730.
Коњи, који треба да се продају, продају се врло тешко јер нема купаца, по извесним знацима може се закључити да талијанској команди није право што се наши коњи уопште продају у Валони и околини, јер ће ти коњи трошити фураж на зони, са које Талијани црпе храну за своју стоку. Због тога су они желели да се сви шкартирани коњи одмах убију. Ја на то нисам хтео пристати, док се бар не покуша са продајом. – С друге стране и Енглеска мисија једнако настојава да се сви шкартирани коњи побију, како неби појели више но што ће се за њих добити при продаји. Пошто је ово тачно, то ће се покушати са продајом и ако се у року од 2 -3 дана ништа не прода и ови ће се коњи побити.
У осталом број коња знатно је опао при доласку последњег ешелона на Војушу било их је 16.500, данас их има у Арти 11.500 укупно; 400 су у пристаништу, где очекују укрцавање и 1.000 је послато за Крф; свега, дакле око 13.000. Оволики одпадак дошао је због великих цркавања коња при доласку од Војуше до Арте, и због тајног продавања коња, које су наши војници вршили како на Војуши тако и при доласку до Арте.
Волова је дошло у Арту око 370 а кола око 40. Овдашња талијанска команда затражила је да купи све волове и кола. Ја сам ту понуду одмах прихватио и уступио сам им сва кола и 300 волона по цени коју је једна мешовита српско – талијанска комисија одредила: 200 лира за сваког вола и 100 лира за свака кола. Детаљни извештај о овој продаји доставићу кад га будем добио од комисије, која ју је извршила. Остале волове задржао сам за исхрану људи.
Број људи у Валони износи сада округло 10.000. Непрестано радим на томе да се што већи број људи извуче одавде и пошаље на Крф, да би се једном одморио и нормално хранио, али у томе ме сада омета рђаво време, које не допушта укрцавање.
Најважније је да се једном укрца Коњичка дивизија, јер она има највећи број официра и људи, које би требало што пре одавде испратити. Према томе, молим да се припреме у Солуну убрзају, јер држим, да ће та дивизија код Солуна и без свију тих припрема бити у много бољим околностима него што је овде.
Укрцавање у Валони могло би се да врши једновремено и за Крф и за Солун, само ако се море стиша; дневно би се могло укрцати око 1.000 коња и тиме би се постигло спасење што већег броја њиховог.
У Коњичкој дивизији липсали су неки коњи од колике и секцијом је констатовано да имају песка у стомаку, те им сада стално стоје зобнице на устима, како не би гутали песак и од тога цркавали. Због овога разлога требало би ургирати евакуисање коња за Солун, јер вероватно да су и многи други коњи липсавали из истог разлога, само што се није констатовало“.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 3. марта ове важније извештаје:
Од Г. Министра Војног
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9253 од 3. марта
„Енглески ђенералштабни капетан г. Р. Б. Гуден, доставио је следеће саопштење: Част ми је известити вас, да бригадни ђенерал Ф. П. С. Телор, командант енглеске Јадранске мисије долази на Крф 18. марта 1916. год. ради инспекције рада Енглеске мисије на Крфу. Његово се искрцавање очекује у 9 часова пре подне. Ђенерал Телор ће становати за време свога бављења у „Вили Голшер“ у близини Српске Врховне команде“.
Овога дана није било искрцавања српских трупа на Крфу.