Укрцавање у Валони
Председник комисије за укрцавање пуковник Калафатовић доставио је 4. априла Врховној команди извештај ОБр. 312 у овоме:
„Укрцавање коња ближи се крају. На дан 2. априла укрцано је 442 коња и 448 људи; на дан 3. априла укрцано је 661 коња и 551 људи. Јутрос ће се допунити енглеска лађа „Камеронија“ са 200 – 300 коња и она ће данас отпутовати за Крф. После „Камероније“ остаје свега још 200 -300 коња да се укрца и они ће се укрцати на италијанску лађу „Персео“, која данас по подне треба да се врати са Крфа.
Према томе још данас или најдаље сутра биће потпуно завршено укрцавање свију наших коња и људи. Са лађом „Персео“ која ће стићи на Крф вероватно сутра 5 ов. мес. доћи ће и комисија за укрцавање.
У Валони ће остати само 10 болесника, 4 болничара и 1 официр“.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 4. априла ове важније извештаје:
Од делегата у Солуну пуковника Лешјанина
Пов. Бр. 521 од 30. марта
Билтен о извештајима од 23. марта 1916. године.
„Податци прикупљени у току последње три недеље истакли су два битна факта: смену двеју бугарских дивизија (2. и 7.), које су држале фронт између Вардара и Дојранског језера, и излазак на границу извесног броја бугарских дивизија које су остале на расположењу.
Кад се то утврди, могуће је распоредити присутне непријатељске снаге по следећем вероватном прегледу:
I. предео
ЦРНА ГОРА – АЛБАНИЈА
Аустро – Маџари
Највећи део некадашње армије ђенерала Фон Кевеша, око 6 аустро – угарских дивизија, од којих вероватно: 1 у Црној Гори, 1 у пределу Драча, а 4 у пределу Валоне, и то:
57. у чијем саставу 2. и 6. брдска бригада; 59. у чијем саставу 9. и 18. брдска бригада (18. корпус).
53. у чијем саставу 210. и 211. бригада; 62. у чијем саставу 20. и 10. или 17. брдска бригада (19. корпус).
47. у чијем саставу једна бригада мађарског ландштурма и једна бригада неидентификована.
Најзад једна дивизија независна, неидентификована у чијем су саставу 14. и 17. (или 10. брдска бригада).
Бугари
Три бугарска коњичка пука неидентификовани, као да су у Албанији (извештај повереника).
Делови 3. бугарске дивизије још су можда у Албанији, где их сигнализирају ранији извештаји. Али је могуће да је та дивизија на путу да буде пренета на Румунску границу у исти мах и преко Битоља, где као да су виђени делови 2. пешад. пука 10. марта и преко Скопља где су други делови били сигнализирани 13. марта. Могуће је такође да се она концентрише у пределу Скопља.
II. предео
БИТОЉ – ОХРИД
Немци
У самом Битољу главнина 146. немачког пука, некад у саставу 101. дивизије, сад изолован.
Аустро – Маџари
Око Ресна аустриски санитетски одред, раније забележен у Битољу и који је 11. марта тамо оставио само неколико болничара, са једном пољском пекарницом Аустро – Маџарском. Има и 2 или 3 инжињериска батаљона Аустро – Маџарска такође око Битоља.
Бугари
Између Охрида и Грчке границе северозападно од језера Острво: 8. бугарска дивизија, са следећим распоредом:
У селима око Битоља 55. пешад. пук чији су делови виђени у Кенели, у Броду и Скочивиру, 56. пук чији су делови виђени у Кристоферу и Бистрици; 10. и 30. око Битоља; 8. и 18. артилериски пук, 7. коњички пук и 8. пионирски пук.
Око Ресна и Охрида 12. и 23. пешад. пук.
Сем тога један пук 6. дивизије (15.), још сигнализиран 15. марта близу Битоља.
Најзад, планински предео који лежи северно и североисточно од језера Острво држе организоване комитске чете.
III. предео
ДЕСНА ОБАЛА ВАРДАРА
Предео између Давидова на североистоку и Хуме на југозападу, једнако држи 5. бугарска дивизија са следећим приближним распоредом:
Бугари
Бугарска дивизија Мрзенци; штаб и делови 2. и 5. пешад. пука. Гуринче: делови 2. пешад. пука. Негорци: делови 18. и 20 пешад. пука и 50. пука и штаб 2. бригаде. Прдејци: делови 49. пука. Ђевђелија: делови 20. пука. Хума: делови 5. и 18. пука. Мировче: 3. и 5. коњички пук. Смоквица: 12. коњички пук (?).
Немци
Од немачких снага, не налази се на томе сектору, сем војника специјалиста нити других снага сем целине или дела 6. уланског пука, који бораве близу Ђевђелије.
Делови узети из 146. пешад. пука опажени јужно од Ђевђелије 20. марта.
IV. предео
ВАРДАР – ДОЈРАН
Горе поменута смена извршена је почевши од 4. марта. Њу је извршио 4. резервни немачки корпус, у чијем су саставу 101. и 103. дивизија, дошла је из Штипа преко Струмице и Костурина. Извесни делови 101. дивизије, у којој је 122. пешад. пук заменио 146., који је остављен у Битољу, морали су прећи са десне обале на леву, преко Ђевђелиског моста 7. марта. Покрет је био довршен и 3. чета 2. бугарске дивизије истакнуте према Мачукову биле су и оне смењене.
Та смена није у осталом свуда била потпуна, сем извесних батерија. Да служе као путовође новодошавшим Немцима, Бугари су остали на разним тачкама фронта чије су чување напустили, делове ових двеју смењених дивизија (2. и 7.).
Немци
101. и 103. дивизија додирује се: 101. допирући до Вардара; 103. до Дорјанског језера.
101. била би распоређена овако: с десна у лево – 5. пук, 3 батаљона између Богородице и Мачукова; 2. пук десно од њега, наслањајући се на Вардар, 2. батаљон у Богородици, са пуковским штабом; 122. пук, 1 батаљон јужно од Стојкова, 2 батаљона у резерви; позади 45. пук 1 батаљон северно од Даутли и Селинлиу; 1 батаљон у другој линији, 1 батаљон у резерви.
Артилерија би обухватила 201. пољ. арт. пук и аустриске делове. 103. дивизија била би исто тако распоређена од Селинли до Дорјана.
32. пук, 1 батаљон у Девеџили, 1 северозападно од Девеџили, 1 између Паљорца и Воловаца; 71. пук, 3 чете на предстражи на коти 535, 1 чета позади између коте 535 и Калатепеси, 1 батаљон у Воловецу, 1 батаљон на 6 км. позади Воловеца.
116. резервни пук, 1 батаљон на висовима који доминирају западном обалом Дорјанског језера, између Караоглулара и Калатепеси.
1 батаљон 85. ландверског пука у Дедеди са једним одредом у Худову.
Артилерија би обухватила 205. арт. пољ. пук и 13. артилериски брдски пук (виртембершки) и аустриске делове.
Бугари
Остало би још на томе сектору од бугарских снага: 1 одељење 3. хаубичког пука близу Воловеца.
Делови остављени вероватно за време смене и сада тек што нису пошли натраг у састав својих дивизија:
Из 9. пука 2. дивизије око Колеса; 27. пука 2. дивизије северно од Акинџала; 26. пука 2. дивизије у Дојрану; 13. пука 7. дивизије Бајрам Обаси.
V. предео
СТРУМИЦА, ПЕТРИЋ, НЕВРОКОП, ЏУМАЈА
У том пределу има само Бугара. Може се усвојити као врло вероватно:
Од Струмице до Петрића, и између Петрића и Струме, присуство 11. Маћедонске дивизије са 4. пуком у Менастипу, 3., 5., 6. и 8. званим приморским у Петрићу и између Петрића и Струме.
Као вероватно: Формација од маћедонских елемената покупљених у Бугарској и заробљених у Србији једне дивизије у пределу Струмице, где је ефектив 4 батаљона сакупљен још од 15. марта. Она је можда друго нешто него 12. дивизија коју су ранији извештаји означавали као у формирању у Дунавском пределу.
Најзад главнина 7. и 2. бугарске дивизије упућује своје смене на предео Мелник – Станчет и предео Неврокоп.
Северније, главнина 6. дивизије чији су многобројни делови још били сигнализирани у Кресни крајем фебруара, мора да је тамо задржала сада само делове. Она је на упућивању на Румунску границу.
VI. предео
ПАШМАКЛИ, КСАНТИ, ЂУМУЛЏИНА
Овај предео једнако држи 10. бугарска дивизија са следећим вероватним распоредом:
Ђумулџина: штаб и 39. и 60. пук; Ксанти, Јениџе Даусу и Хисеријани 37. и 38.; Пашмакли 39.; Дедеагач 40. пешад. пук; Порто Лагос 59. пук.
VII. предео
ВЕЛЕС – СКОПЉЕ – ПРИЛEП
У пределу Велеса и северно од Велеса били би можда делови немачког алписког корпуса, али бегунци који о њима говоре, знају за њих само по чувењу.
У пределу Прилеп – Велес виђени су недавно делови 9. дивизије забележени у Битољу (поименице 34. пук).
Могуће је да је та дивизија у току пребацивања на румунску границу.
Исто тако може бити и с највећим делом 3. дивизије. Извесни извештаји означавају да су се делови повукли из Албаније. Други извештаји показују извесне њене делове у Скопљу где је могуће да се она концентрише.
VIII. предео
РУМУНСКА ГРАНИЦА
Ту границу чувају од бугарских снага, скоро сигурно: 6. дивизија, која је изгледа никако није напуштала; 1. дивизија која је из Битоља и Криволака, отишла на фронт Трново – Шумла који сада држи.
Вероватно:
1) Бригада 105. дивизије немачке која остаје после прикомандовања 122. пука 101. дивизији.
2) Главнина бугарских дивизија 3., 6. и 9. вероватно у току премештања (види горе).
3) Можда једна дивизија нова у формацији (?) (ранији извештаји).
4) и 1. пук градске артилерије једнако у Видину (грчки извештаји).
СУСЕДНЕ СНАГЕ
Ниједан од извештаја који су стигли за последњих 15 дана не означава као скорашњу сарадњу Турске војске у акцији против савезника на Балкану, и распоред турских снага у Европској Турској није измењен од последњих извештаја о њима.
Груписање грчких снага није претрпело осетних измена, али се има разлога веровати, да: 4. и 5. корпус, који држе од Струме до Кавале; 2. који држи предео Лариса и 1. који је вероватно у Атини; цео 3. корпус, рачунајући ту и 11. дивизију, сада у Солуну концентришу се у пределу Верија, Скатерини, Козани.
РАЗНИ ПОДАТЦИ
а) Фабрика муниције: Рушчук, Варна, Софија.
б) Депои муниције: Пловдив, Џумаја.
в) Станице бежичне телеграфије: Кавадар, Ксанти.
г) Авијација. Ваља додати податцима датим у белешци Бр. 12672 од фебруара:
Бугарско авијатичарско поље у Оризарима близу Битоља и у Худову (6 апарата).
Немачка авијаторска поља: у пределу Струмица, у Добрејци, Робово, Сараји.
Хангари за цепелине: Пловдив, Бургас и на неколико километара од Фереџика.
ЕФЕКТИВИ
Поред својих губитака, бугарске су чете у опште попуњене на 250 људи; ретко је, напротив да немачка чета достигне 200 људи. Обичан ефектив у њима је 160 – 170 људи заједно са подофицирима.
РЕКРУТОВАЊЕ
Извори бугарског рекрутовања неизгледа да су усахнули. Бугарски ђенералштаб још ствара нове јединице (види горе: предео Струмица). Рекрути из 1916. и 1917. год. изгледа да су тек недавно позвати (извештаји по штампи); класе 1888. и 1889. враћене су кућама. У осталом бугарске су власти почеле у пределу Прилепа и Велеса да узимају у војску људе из освојених области, који су способни за службу. Вероватно с тим рекрутима удвајају они 11. Маћедонску дивизију. Што изгледа да нису хтели проширити то узимање у војску и на пределе на грчкој граници, то је учињено на тражење Немаца, да би се поштедела осетљивост грчке владе. Али је вероватно, да ће они прићи томе, кад се почне осећати нестајање људи код њих.
Трагови тога нестајања врло су видни код немачких снага који су пред нама на Балканском фронту. Извесно је да се рекрути из 1916. већ ту налазе. Извесно је такође, да су младићи из 1917. који су већ рекрутовани сада у току обуке. Немци, да би попунили своје празнине, позивају Бугаре. Од краја јануара издата је Бугарској војсци белешка која објављује: „Онај који хоће да пређе у немачке редове као добровољац добија 4 динара плате, врло добро одело и врло добру храну“. Добровољаца је већ послато на западни фронт. Ипак је тешко рећи у којој сразмери. Један бегунац артилерац из 11. дивизије Маћедонске изјавио је, да је у његовој батерији једно 15 људи нарочито подофицира, обукло немачку униформу али из његова испита излази, да се немачка униформа носи у бугарским редовима не само од добровољаца него и од „Антренера“ који ће остати у својим јединицама са задатком, да у њима изазивају уписивање у ту страначку легију нове врсте.
ОДСУСТВА
Обе војске врше систем одсуствовања по реду. Одсуства су од 10 дана код Немаца, не рачунајући путовање, а 15 дана код Бугара.
МАТЕРИЈАЛНО И МОРАЛНО СТАЊЕ
Материјално стање Немаца још је изврсно у погледу муниције и одела: рђаво је у погледу снабдевања храном. Све изјаве бегунаца слажу се у том погледу и недовољна храна у којој никако више нема ни сланине ни кобасице, један је од обичних разлога бегству.
Исто тако, неоспорно је, да је њихов морал опао. Њима је досадио рат; они цене Француску, али још не сумњају о успех царевине.
Стање Бугара много је лошије још. Они немају довољно ни пушака, ни муниције, а Немачка као да није одржала потпуно своје обећање, да их снабдева митрељезима, топовима и гранатама. Они су рђаво одевени, рђаво обувени. Њихова се храна састоји једино из чаја и шећера, из 450 грама хлеба дневно и чорбе од пасуља. Чак се видео један писар интендантурски, при штабу 11. Маћедонске дивизије како наводи глад да оправда своје бегство. Рат је предмет опште мржње, сем ако се, као у почетку марта у Битољу не помеша с пљачкањем и тренутним изобиљем. Војници не воле Краља; мере предострожности коју је он предузео да себе склони у својој породичној резиденцији у Кобургу много каже о њиховим осећањима. Ђенералисим Жеков сасвим одан Краљу Фердинанду, као да дели његову непопуларност.
Официри покушавају да противстану струји, употребљавају час благост, због чега су из броја казни које предвиђа унутрашњу службу избрисали батине, час строгост због које су стрељани једно за другим више од 20 људи у само 20. пуку 5. дивизије. Они узалуд разговарају са својим људима шире фантастичне новости као што је била новост о паду Вердена и о вероватном паду Париза. Сви су им напори узалудни. Има већ 635 бегстава бугарских на грчку територију. Број се пење на неколико хиљада у унутрашњости Бугарске. Доиста, мали број прелази границу; већина их бежи у планине“.
Преглед искрцаних трупа и коња на Крф на дан 4. априла 1916. године
Лађа „Камерун“
Искрцано је 100 људи и 1.015 коња из разних јединица.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 28662
Г. Министру Војном
„Са реорганизацијом и спремом наше војске са сваким даном осећа се напредак и настаје време за разраду и оних питања, која се односе не само на пребацивање наших трупа на Халкидичко полуострво, већ и на њину правилну и сигурну акцију у предстојећим операцијама.
На првом месту поред припрема које се чине на Халкудичком полуострву, потребно је у циљу правилније функције наше армије благовремено припремити све што је потребно у погледу организације административне основице и комуникациских линија, а нарочито у погледу личном и материјалном.
Да би се у овоме погледу могле потребне припреме благовремено извршити, неопходно је потребно, да што пре будем оријентисан:
1) О вероватном делу фронта према коме ће бити употребљене наше трупе.
2) О месту на коме ће се моћи устројити основица за снабдевање наше војске, и
3) Да ли ће у погледу уређења основице ова команда моћи имати потпуну слободу тј. да ли ће имати своје магацине потреба, радионице, болнице и остало што је неопходно потребно уређеној основици.
У представци мојој ОБр. 28542 од 14. марта имао сам част изложити моје погледе на односе који би требали да се устале између нас и наших савезника, а овом приликом мени је част изложити и следеће:
Као са обзиром на вероватан правац наших операција преко Битоља, Халкидичко полуострво не би било подесно за уређење административне основице, требало би тражити, да се независно од извршних припрема и инсталација на Халкидику, припреми и благовремено снабде потребама административна основица у западном делу Солунског пристаништа – у близини штала нашег Министарства Народне привреде; да основица буде независна од савезничке и да јој се на кеју додели известан реон за самостално обављање послова на искрцавању и укрцавању.
Најзад требало би настати, да се сав материјал, профијантске потребе, превозна средства, стока итд. који су потребни за текуће издржавање трупа за време бављења на Халкидику и за комплетирање и опрему јединица, дотурају на Халкидичко полуострво, а све оно што се има према специјалним прорачунима и требовањима припремити као резерва за операције, да се предаје нашим основичним органима на чување.
Поред овога неби требало губити из вида ни то, да ће наше снабдевање у времену почетка операције па и доцније зависити врло много од тога, да ли ће железничка пруга Солун – Битољ бити у експлоатацији наших војних власти или не, а од коликог ће то утицаја бити на ток операција само је по себи јасно, те би још сад требало предузети потребне кораке, да се та пруга од почетка концентрације наше војске уступи у експлоатацију Врховне команде или ако и то не буде могуће, онда да се одреди одношај наш према друштву које ту железницу држи.
Молим господина Министра да по предњим питањима прибави потребна обавештења и што пре достави Врховној команди, те да би се благовремено могле предузети потребне мере и отклонити све оно, што би нашу војску неминовно морало довести у потпуно потчињен положај према савезничкој Источној војсци“.
ОБр. 29198
Команданту I., II. и III. армије,
Начелнику Санитетског одељења и Главном Интенданту
„Како је у изгледу, да покрет батаљона предвиђених наређењем ове команде ОБр. 28853 од 27. тек. мес. неће скоро бити извршен и како су поједине неборачке части већ преформиране, то би било веома корисно, када би се на место ових батаљона могао упутити сразмеран број људства из неборачких јединица, те да пешачки батаљони не би губили у обуци.
С тога ће команданти изволети наредити да се у смислу напред поменутог наређења пелцује и припреми одговарајући број људства из дивиз. профијант колона итд. те да би се, ако буде могуће, упутили на место предвиђених батаљона.
Чим код које армије ова одељења буду пелцована и спремна за пут, известити Врховну команду са назначењем које су јединице одређене и са којим бројним стањем.
У исто време пошто је за сад потреба за пекарима овде јача наређујем, да само пекарска чета Моравске дивизије буде спремна за покрет а пекарска чета Тимочке дивизије и пекарско одељење Коњичке дивизије да се употребе на рад овде на Крфу, а по нахођењу главног интенданта“.