Код I., II., III. армије у логорима на Крфу продужен је рад у духу добивених наређења Врховне команде.
Укрцавање у Валони
4. марта било је у логору код Арте 12.000 коња и 10.000 људи. Укрцавање је било немогуће због рђавог времена.
Командант Коњичке дивизије упутио је овога дана Врховној команди преко председника комисије за укрцавање представку ОБр. 3708 у овоме:
„У логору код Арте поред ове дивизије има 176 официра, 2.790 људи и 9.699 коња“.
На све ово остало је 3 марвена и 1 људски лекар. Услед ранијег становања у овом истом логору толиког броја заробљеника и српских војника, услед садањег сувише густог распореда, као и цркавања од пешчане колике око 50 коња дневно, који се закопавају у реону логора, услед напрекидне непогоде и искључиво употребе суве хране у недовољној количини, стање очајно, последице неизбежне о чему сведочи и страховити реферат Референта санитета.
Молим да се одмах прида комисији за укрцавање више санитетских официра, начелник интендантуре, потребан број људских и марвених лекара, који су тамо непотребни а овамо неопходни, као и потребна средства за одбрану заразних болести.
У исто време под ОБр. 3709 упућен је председнику комисије за укрцавање реферат Референта санитета дивизије, у коме износи бедно стање логора у санитетском погледу.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 4. марта ове важније извештаје:
Од војног изасланика у Италији
Бр. 295 од 3. марта
„Командант талијанских трупа у Албанији потчињен је данас указом Врховној команди. Овим је задовољена Врховна команда и на операције у Албанији неће моћи утицати политика, као што је то до сада било“.
Бр. 296 од 2. марта
Аустро – Угарски листови доносе:
1) Србија ће ускоро бити насељена великим бројем Хрвата.
2) Српска војска броји данас свега 34.000 војника на Крфу и 3.800 у Солуну.
3) Послати су талијански официри, да реорганишу Српску војску, но опозвани су, јер су се српски официри и војници побунили и захтевали, да се Талијани уклоне.
Од шефа Француске војне мисије дивиз. ђенерала Де Мондезира
Бр. 421/д од 4. марта
„Част ми је привући вам пажњу на то, да би било корисно упутити у Солун, једном од идућих лађа, одело и рубље потребно коњаницима и коњоводцима, који су остали у Валони и који треба да иду директно на Халкидијско полуострво. Требало би одузети од тога људства пушке и карабине и послати их на Крф, како би се могли после испослати у француске арсенале ради оправке. Коњаницима и (коњоводцима) сеизима остала би сабља и револвер“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 28166
Наредба Начелника штаба Врховне команде
„Да би се наша војска по преносу на Халкидијско полуострво могла тамо удобно разместити и правилно снабдевати свим потребама, наређујем:
Официри одређени мојим наређењем ОБр. 27992 од 27. пр. месеца кренуће са за Солун чим Француска мисија стави лађу на расположење.
Они ће образовати мисију, као орган Врховне команде и Министра Војног. Шеф мисије биће артилериски пуковник Петар Тодоровић а његов помоћник пуковник Милош Јовановић.
У Солуну ће се мисија јавити команданту Савезничке војске ђенералу Сарају и од њега и његовог штаба тражиће сва потребна обавештења и сва средства за рад; њен даљи задатак је у следећем:
Добивену просторију да изрекогносцира и изврши поделу на три армије, ван армиске делове и Коњичку дивизију. На просторијама које се буду доделиле појединим армијама да се изврши подела и на дивизијске логоре. При томе водити рачуна, да поједини логори буду довољно одвојени те да се избегне мешање.
Изрекогносцирати путеве за везу за Солуном, пристаништем, које се за нашу војску одреди, магацинима и појединим логорима. Наредити све потребне оправке с обзиром на категорију пута и његову употребу, зашта ће се одавде послати потребна радна снага.
У свима логорима извршити све потребне радове, те да се осигура довољно здраве воде за пиће и тако исто и за остале потребе. За ову циљ одређено је стручно људство, које ће поћи са мисијом.
Нашој војсци биће стављен на расположење знатан број барака за болнице, амбуланте, магацине и смештај штабова. Чим стигне потребно људство, предузети њихово подизање, с обзиром на поделу бивака и њихову употребу.
Обавестити се о хигијенским приликама на просторији. Има ли болести каквих. Припремити потребне мере ради предохране. Проучити питање о подизању болница и амбуланта и подићи их у колико буде било материјала. Обавестити се о санитетском материјалу, колико га тамо има и где је.
Исто тако мисија да се обавести и о осталом материјалу, који се тамо за нашу војску доноси, где се смешта и колико га има.
Проучити прилике и услове за снабдевање војске. Регулисати однос наших интендантских органа према одговарајућим органима савезничке војске. Прикупити (одмах) податке о томе, какве хране и осталих потреба има спремно за нашу војску и шта се све још очекује. Шта се може набавити на лицу места и по којој цени. Да се образују на погодним местима, с обзиром на размештај логора и осталих прилика: слагалишта хране, фуражи, логорске спреме итд. Да се регулише начин пријема и издавања трупним интендантурама, као и начнн преноса до слагалишта и трупа. Проучити питање о образовању пекарница, кланица и регулисати питање о снабдевању горивом и осветљењем. Припремити прве потребе за биваке по искрцавању трупа. За све ове потребе по интендантској грани члан мисије интендант Станоје Ристић добиће потребна упутства од главног интенданта односно Министарства Војног, у колико то буде било потребно.
Мисија да одреди и најзгодније место за стан Врховне команде, ако у реону нема удобно место, онда у штабу ђенерала Сараја тражити, да се Врховна команда смести у источном или јужном делу Солуна. Подићи по могућству најпотребније телефонске везе. Израдити скицу целокупне просторије за размештај, и у њој унети извршену поделу на трупе, као и све остало што буде важно.
Ђенерала Сараја умолити, да наше делове III. позива стави мисији на расположење за извођење потребних радова. У штабу савезничке војске код ђенерала Сараја налази се пуковник Лешјанин као делегат Врховне команде. Мисија ће се прво њему јавити, да је и представи ђенералу Сарају односно лицу зато надлежном; узети од њега потребне податке, а и после тога, кад мисија нађе за сходно, обраћаће се и њему за помоћ у цељи решења извесних питања.
Сем тога у Солуну се налази ппуковник овдашње Француске мисије Брусо и артилериски мајор Александар Стојановић, који су послати да обиђу просторију за логор наше војске и поднесу извештај. Мисија треба и од њих да узме потребне податке, ако они још буду у Солуну.
За све време овога рада мисија ће дејствовати као орган III. степена, непосредно под Врховном командом. Наредбодавац биће члан мисије интендант Станоје Ристић, а благајник један од особља придатих на службу мисији наређењем мојим ОБр. 28116 од 3. овог месеца.
Шеф мисије имаће задатак, да целокупни рад одржава у сагласности, по утврђеном плану и у духу овога наређења, дајући пуну слободу рада сваком члану по његовој специјалности. На повременим састанцима поједини чланови ће реферисати целој мисији о своме раду и тада ће се решавати о томе, да ли је и где потребна акција целе мисије или више чланова.
Ако од Врховне команде или Министарства Војног мисији буду потребна и друга обавештења, тражиће их накнадно.
ОБр. 28170
од 4. марта 1916 године
Команданту I., II., III. армије, Дунавске дивизије
„Претходне припреме за смештај трупа у логоре Брагањотика и Месонги биће завршене 4. тек. месеца.
С тога у вези наређења ОБр. 27731 од 18. фебруара
Наређујем
1) Да Дунавска дивизија одмаршује 6. тек. месеца из прелазних логора у логор Брагањогика, путем преко Бенице Морантика и преко Стронгили.
Час поласка по нахођењу команданта дивизије.
2) Да Шумадиска дивизија одмаршује у логор Месонги. Марш извршити у два ешелона, маршујући два дана; преноћиште у прелазним логорима. Полазак првог ешелона из садашњег логора 8., другог ешелона 9. овог месеца. Итинерер: до прелазних логора преко села Потамоса обилазећи варош Крф; од прелазних логора као и за Дунавску дивизију.
Командант дивизије упутиће одмах коначаре у прелазне логоре под командом једног официра из дивизиског штаба, који ће извршити распоред трупа у одређеним границама за поједине логоре. Истовремено упутити у Месонги 1 чету за косидбу траве и папрати за простирку и једно одељење пионира за дизање барака – две за амбуланте, једну за магацин хране и једну за смештај дивизиског штаба. И ово људство упутити под командом једног официра који ће у исто време извршити поделу логора на поједине јединице и одредити места за бараке. Потребна обавештења о границама логора и о до сада извршеним припремама, потражиће од пешад. пуковника Радисава Петковића и француског капетана Соважана у Брегањотици. За кошење траве и папрати потражити косе и српове од командира чете из Дунавске дивизије, који је раније упућеи у Брегањотику у истом циљу. Материјал за бараке налази се у Моратики; за пренос до логора обратити се капетану Соважону.
Исхрана из магацина у прелазним логорима и магацинима у Месонги. Потребно интендантско особље за пријем магацина упутити са коначарима.
3) Да Тимочка дивизија одмаршује 10. и 11. тек. месеца у прелазне логоре, где ће остати до даљег наређења, док се сврши припрема у логору Стронгили, који је одређен за ту дивизију. Марш извршити у два ешолона као и Шумадиска дивизија; коначаре упутити 9. тек. месеца.
Исхрана из магацина у прелазним логорима.
4) Болесне и изнемогле војнике, који нису способни за марш, оставити под командом једног лекара и потребног броја болничара и старешина у садањим логорима док не прездраве и успособе се за маршовање или док се не регулише њихов пренос.
По одласку дивизија, исхрану овога људства осигураће интендантура I. армије, којој доставити бројно стање и место где се ово људство налази.
5) За пренос пртљага ставиће се свакој дивизији по 2 теретна аутомобила, пртљаг треба да буде прикупљен на једно место са потребним људством за утовар.
Ако ово не буде довољно најмити кола или барке с тим, да се новчани издатак сведе на најнижу меру.
6) За телефонску везу са јужним логорима подигнута је линија са станицама у Виру и Ахилејону.
За везу са јужним логорима Француска мисија подигла је линију до Брагањотике, где ће бити централна станица за везу са осталим логорима.
Овом станицом руковаће особље Дунавске дивизије, које ће ту примити и потребан број телефона и кабла за везу осталих дивизија, од којих ће свака по доласку у одређен јој логор узети потребан материјал и везаће се са станицом у Брагањотици.
7) За смештај логорских амбуланти где ће се лечити лакши болесници употребити по две бараке и шаторе, који ће се добити од Француских мисија, по 15 шатора за по 16 људи на сваку дивизију.
Теже болеснике упућивати у болницу код Мораитике, где ће се установити болница са 800 постеља.
8) Услед тог, што за сада нема сламе и сена за замену простирке у прелазним логорима, команданти дивизија настаће да се по одласку њихових трупа употребљена простирка сачува до доласка нових трупа.
9) По доласку Тимочке дивизије у прелазне логоре, командант II. армије изволиће упутити и армиске делове као засебан ешелон у прелазне логоре, а потом и штаб армије преместиће се на зону одређену за јужне логоре, у место које командант армије буде одредио.
Командант армије изволиће известити ову команду о дану одласка најмање 48 сати раније, да би се могла благовремено тражити превозна средства за транспорт особља и пртљага армиског од Говина до Мораитике.
10) Командант Шумадиске дивизије до 6., командант Тимочке дивизије до 8. до мрака а командант ешелона армиских делова II. армије 11. тек. мес. до мрака поднеће једновремено овој и армиској команди извештај:
а) Бројно стање коначара, који се упућују у прелазне и јужне логоре;
б) Бројно стање сваког ешелона, који ће маршовати сувим;
в) Бројно стање болесног и изнемоглог људства које остаје у логорима; место, где се ово људство налази и име лекара под чијом је командом;
г) Време кад ће чело појединих ешелона наићи на мост код потамоса;
д) Место на коме ће бити прикупљен пртљаг.
11) По извршеном распореду армије у јужном логору, командант II. армије и Дунавске дивизије изволиће послати кроки логорске просторије са уцртаним распоредом свију делова у и ван дивизиског састава.
Кроки да буде у размери 1 : 10.000 са еквидистанцијом од 5 метара“.