Укрцавање у Валони
5. априла завршено је укрцавање свих коња и људи. Овога дана укрцана је и „Комисија за укрцавање у Валони“. У Валони је остало само 10 болесних војника, 4 болничара и један официр.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 5. априла ове важније извештаје:
Од команданта трупа у Бизерти пуковника Ђорђевића
ОБр. 1735 од 1. априла
„Командант северних афричких трупа саопштава, да 10. комбиновани пук треба послати на Крф и пита кад ће он бити готов за покрет. Молим за наређење хоће ли се тај пук послати на Крф и шта да се уради са претеклим здравим и болесним официрима и подофицирима свију родова оружја, као и оним који су здрави и неспособни за трупну службу. У комбиновани пук су увршћени и сви способни стари војници разних пукова и родова оружја. Пук је готов за покрет. Бројно стање: официра 97, свештеника 1, подофицира 187, каплара 297, редова 1.729. Пук је примио пушке француске модел 1874. год. јер других овде нема. Хоће ли пук понети те пушке на Крф или ће бити наоружан на Крфу другом пушком“.
Преглед српских искрцаних трупа и коња на Крфу на дан 5. априла 1916. године
Лађа „Перзео“
Искрцано је 11 официра, 274 војника и 301 коњ; све из разних јединица.
Лађом „Перзео“ стигла је и комисија за укрцавање у Валони, те је овим завршено пребацивање наших трупа из Валоне на Крф.
Наређења Врховне команде
Наредба Начелника штаба Врховне команде за 5. април 1916. године
ОБр. 29240
„При обиласку логора, болница, обуке војника и других радова код свију армија и Коњичке дивизије, нашао сам:
Да су логори добро постављени и уређени и да у њима влада примеран ред и дисциплина; да се радови на оправци путева и други на пристаништима и око преноса хране отправљају добро, како од стране наших војника, тако и нарочито од стране мисија наших савезника Француза и Енглеза; да су скоро сви војници одевени у новом оделу; да им се храиа уредно и у довољној количини доноси и издаје; да се болесници по болницама и амбулантама добро лече и негују; да се уопште здравље и снага код војника поправља и повраћа и, напослетку, да је обука почета да се изводи добро и правилно; једном речју: да је наша војска почела да се враћа на оно стање на које је некад била.
Из свега овога увиђам: да су официри и војници, својски одани својој служби и дужности према Краљу и Отаџбини, као и увек прегли свом снагом и предузели све што је потребно, да се наша војска што боље одмори, после претрпљених и поднетих тешкоћа и оскудица; да се опорави и спреми у што краћем времену за поновну борбу, уз наше храбре савезнике, противу наших крвних непријатеља, за ослобођење наше миле Отаџбине и уједињења целог Српства.
У овоме нам пријатељски и неуморно помажу мисије наших савезника.
Ја ћу о свему овоме известити нашег Врховног Команданта и радујем се што, са своје стране, могу изјавити своју топлу благодарност старешинама, војницима и мисијама наших савезника на уложеном труду и постигнутом успеху, верујући тврдо, да ће сви својски истрајати у својој савесној дужности до коначне победе наших непријатеља, који нечувено злостављају наш поробљени народ“.