Извештаји
Врховна команда примила је у току 7. јуна ове важније извештаје:
Од Ађутанта Њ. В. Краља
ОБр. 6
„Част ми је известити начелника, да је Његово Кр. Височанство Престолонаследник примио од команданта Добровољачке дивизије у Русији пуковника Хаџића телеграм следеће садржине: „У Одесу сам стигао са 21 официром, 4 чиновника, 3 медецинара и 14 подофицира и редова. Остале су групе по наређењу господина Министра Председника биле задржате у Лондону. Наредио сам, да и оне продуже пут преко Шведске за Русију и очекујем њихов долазак за који дан. У Одеси је до сад сакупљено 9.733 добровољаца између њих има 262 стројева официра од којих су 17 активних. По народности официра има 120 Срба, 90 Хрвата, 40 Словенаца, 9 Чеха и 3 Румуна. Авизиран је долазак још 3.482 војника добровољца. До сада су формирана два пешадиска пука и то први са 66 стројевих официра, 2 санитетска официра, 1 војним свештеником и 3.077 подофицира и војника. На ова два пука распоредио сам за сада 14 официра, а коначно распоредићу кад приспу сви наши официри. Оружје, санитетска и обмундировна спрема пукова: Манлихерка са нож – бајонетом. Митраљеска одељења ових пукова сада се наоружавају аустриским митраљезима. Сваки пук добиће још по једно извиђачко одељење од 65 људи на коњима. Оделом, обућом и логорском спремом добро су снабдевени оба пука. Комору санитетску, инжињериску и кухињску спрему добиће ови пукови у кратком року. Смештај је за сада сношљив. Ова прва бригада под командом пуковника Јосифовића изаћи ће ових дана у логор близу Одесе; почеће најинтензивнија обука војника и официра. Услови логорења биће врло добри. Општи је почетак од спреме и извежбаности ових двају пукова добар. Трећи је пук у току формирања и када стигну наши официри и за овај пук извешћу и њега у логор. Људи за четврти пук још су на путу за Одесу. Између војника, Бошњака има највише, затим из Баната, Бачке и Барање и на трећем месту долазе Сремци и Личани. Са врло малим изузетком сви су војници Срби православне вере. Из Србије има 147 наших војника добровољаца, који су у октобру прошле године прешли из Крајинског округа у Влашку и у Руској Врховној команди јавили се Цару лично. Цар је врло расположен за нашу српску праведну ствар. Обећао је све учинити, да се дивизија потпуно комплетира. Начелник штаба Врховне команде ђенерал Алексијев, наредио ми је, да му из Одесе одмах поднесем рапорт о свима потребама за наоружање артилерије и придавање коњице, потребних инжињериских делова, пуковске и дивизиске коморе. Овај рапорт поднећу му ових дана. Ђенералу Алексијеву изнео сам жељу нашег Врховног Команданта, да поверена ми дивизија оперише противу Бугара. Он је прихватио говорећи: „Ваша дивизија ићи ће са нашим трупама или преко Добруџе или преко Варне, да заједно казне неверне Бугаре“. У свом официрском кору без изузетка руске су симпатије на нашој страни, а јавно изражавају негодовање противу Бугара и називају их подмуклим издајницима. Приликом моје аудијенције код Цара, Цар се изволео интересирати о здрављу Његовог Величанства, као и Његовог Височанства Престолонаследника, изјавио своју жељу, да их ускоро види у ослобођеној и увећаној Србији. Заузимање нашег војног изасланика у Русији и осталих наших официра за формирање поверене ми дивизије заслужује сваку похвалу. Молим за потребно наређење, да се извештај саопшти г. Министру Војном“.
Од делегата ђенерала Рашића
Депешом од 25. маја
„Жофр захтевао, да се српска дивизија из Русије пренесе на Солунски фронт. Руси на то не одговарају. Међутим јавља му се, да три пука те дивизије постоје, а четврти је у формирању. Има могућности и да се још два пука формирају. Руси (изгледа) желе, да их употребе на јужном делу свога фронта. Има ли Пашић какво упутство“.
Од команданта III. армије
ОБр. 300 од 6. јуна
Командант Дунавске дивизије са ОБр. 87 од 6. маја известио: „Ноћас 5./6. ов. мес. на 5. км. од Галатишта ка Серезу прекинута је телеграфска линија у захвату око 600 метара. Жица је скупљена, донешена и закопана више логора овога штаба. Све ово извршено је непримећено од мештана и жандарма, који штите линију. Наредио сам, да се ова линија, ако би је Грци оправили, непрестано квари“.
Од команданта места у Солуну
Стр. Пов. Бр. 40 од 6. јуна
У вези рапорта Бр. 30 част ми је доставити да сам са веродостојне стране сазнао:
1) Да је грчким трупама овде издата наредба, да касарне не смеју напуштати – уступати и да их имају бранити до последње капи крви.
2) Друго да је код овдашњих трупа, грчки старешински кадар (официри и подофицири) из старих грчких граница, а да је добра половина војника са Македонске територије. Ови последњи симпатишу Србима и савезницима и нерадо примају ове заповести.
3) Да грчки официри по касарнама међу собом говоре, да им се ваља претрпети док не почну операције на нашем фронту, а тада ће видети савезници, шта Грци знају и с ким се играју.
4) У овдашњим германофилским друштвима кружи вест, да је влада у Атини енергично протествовала за догађај од 3. ов. мес. у Солуну, да је тај протест ишао чак до претње.
5) У команди Енглеске војске незадовољни су са радом ђенерала Сараја поглавито с тога, што их исти није ни обавестио о томе шта ће предузети, те су о догађају били начисто тек кад се почео развијати, као и ми.
6) Наређена је блокада целокупне Грчке обале, која ступа у дејство данас.
Од Министра Војног
Ф. Ђ. ОБр. 464 од 5. јуна
„Јавите јачину Добровољачког одреда“.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 1235
Његовом Краљевском Височанству Престолонаследнику Александру – Крф
„Јуче је извршена блокада целе Грчке обале од стране савезника. Грчки официри и војници престали су да поздрављају српске официре. Сарај је узео у своје руке и железничку пругу Солун – Лерина. Изгледа, да ће тражити од нас, да му дамо извесно људство из наше железничке команде да помогне експлоатацију ове пруге. Ја ћу му ово људство ставити на расположење, ако Ваше Краљевско Височанство не би противно наредило, јер је то у нашем интересу у сваком погледу. Молим за одобрење овог поступка“.