У току 7. маја пошли су из пристаништа Говино за полуострво Халкидик ови транспорти:
1) VI. транспорт Вардарске дивизије бродом „Мидиа“ у 18 часова са 3. батаљоном 23. пешад. пука; полубатаљоном Срба добровољаца и 3. четом 1. батаљона 24. пешад. пука. Укупно 50 официра, 1.349 војника.
2) VII. транспорт Вардарске дивизије бродом „Кордова“ у 5.30 часова са 2. четом 1. батаљона 24. пешад. пука и митраљеским одељењем овога батаљона. Укупно 28 официра, 250 војника.
3) VIII. транспорт Вардарске дивизије и делови Шумадиске дивизије бродом „Савоја“ у 5.45 часова и то:
а) Из Вардарске дивизије:
Штаб 2. бригаде; 2. и 3. батаљон 24. пешад. пука са пољском болницом и ручним слагалиштем. Укупно 68 официра и 850 војника.
б) Из Шумадиске дивизије 42 официра, 38 чиновника и 1.039 подофицира и војника.
4) Брод „Чили“ са 71 официра, 11 чиновника и 2.212 подофицира и редова из Шумадиске дивизије.
Извештаји
Врховна команда примила је у току 7. маја ове важније извештаје:
Од Војног изасланика у Италији
Бр. 414 од 2. маја
„Част ми је доставити Врховној команди следећи извештај састављен на основу енглеских извора: „Ради што бољег саобраћаја у окупираним областима Бугари и Немци су извршили ове радове: Пут Битољ – Охрид – Дебар поправљен је тако, да је пролазан за све родове оружја; путеви: Битољ – Флорина и Ресан – Корица поправљени су такође. Путеви који воде из долине Вардара ка Прилепу и Битољу сви су поправљени; дуж пута Градско – Прилеп постављена је пруга уског колосека скоро до Прилепа. Ова пруга ће се вероватно продужити до Битоља. Поправљен је пут Прилеп – Крушево долином Црне реке. Поправљени су путеви: Ђујешево -Куманово; Штип – Радовиште – Струмица; Струмица – Ђевђелија и Ђевђелија – Дојран. Пољска железница од Худова до Дојрана је скоро завршена. Друга се гради од Худова за Струмицу и Петрич. У пројекту је железница Струмица – Пехчево – Џумаја. Гради се пруга за пољску железницу Радомир – Џумаја долином Струме, изгледа, да је већ израђен део до Дупнице. Израђен је нов пут од Џумаје до Разлога у горњем току Месте а затим долином Месте до Неврокопа; други пут такође за све родове оружја израђен је од Разлога до Татар -Пазарџика. Од Петрича до главнога друма у долини Струме, води нов пут са мостом код куле на Струми. Мелник и Неврокоп везани су новим путем пролазним за артилерију. Од Неврокопа преко Деспот Дага и с. Батака израђен је нов колски пут до Татар – Пазарџика; на Деспот Дагу одваја се крак (нов такође) који води преко Довлена, Чепелара и Пашманли на главни пут Пловдив – Ксанти, који је скоро завршен. Поправљен је пут Ђумулџина – Карагач и пут Ђумулџина – Маронија. Од Ксантиа до мора израђен је нов пут дуж грчке границе. Од Фереџика израђен је нов пут до турске границе са мостом на Марици код Мерхамли“.
Од делегата ђенерала Рашића
Бр. 3 од 18. марта
„У вези моје шифроване депеше Бр. 3 и акта ђенерала Жофра Бр. 17784, чију сам копију такође доставио, част ми је саопштити, да Француска Врховна команда очекује после вашег саопштења Бр. 9532, да ће се одредити, поред пуковника Драгомира Милојевића, још два официра за одржаче веза између штаба ђенерала Сараја и наше Врховне команде“.
Од г. Министра Војног
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 88 од 5. маја
„Командант српске добровољачке дивизије у Русији депешом од 29. априла ОБр. 17 доставља:
„У Одесу стигао сам са 21 официром. Остале групе официра још су на путу. Њихов долазак очекујем до краја месеца. До сада су формирана два пешадиска пука, трећи ће бити готов кроз кратко време. Детаљни извештај под ОБр. 15 послао сам Врховном Команданту“.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 338
„Његово Височанство Престолонаследник по предлогу Француске Врховне команде и указаној потреби одређује на службу код нашег делегата при штабу команданта Француске источне војске, а за одржавање веза по чисто стручним питањима следеће официре:
а) Артилериског пуковника Драгомира Ж. Стојановића млађег и
б) Инжињерског ппуковника Николу Премовића.
Именовани официри за чисто стручна питања, општиће са нарочито одређеним официрима у штабу команданта Источне војске по свима осталим питањима преко нашег делегата пуковника Милојевића“.
ОБр. 352
Француској мисији
„На писмо Француске Врховне команде, које сте ми 5. маја доставили, а у коме се говори о образовању депоа на Халкидику за Српску војску, част ми је одговорити вам следеће: У опште Српска војска нема нарочитих депоа пошто за њихово образовање није било људства. Као депо за попуну пешадиских јединица може за сада послужити реконвалесцентно необучено људство, које се налази у Бизерти. Трупе III. позива служиће као резерва оперативној војсци и појачаће је кад потреба захте. Сем тога ове ће се трупе употребити за чување етапних линија и објеката у позадини на случај успешног офанзивног покрета. За попуну губитака у артилериским јединицама предвиђен је један плус од 50 људи на сваки дивизион и то се људство налази у одељењима дивизиске муниционе колоне која носи муницију за артилерију. За коњицу и инжињерију допуне не постоје, нити се има људства, да се оне образују. За санитет остаје 2 болничарске чете. Пошто по дивизијама недостаје још знатан број људства, а нарочито у Вардарској дивизији, писао сам г. Министру Војном, да он предузме кораке, те да се 10. комбиновани пук, у коме су стари извежбани војници упути из Бизерте на Халкидик до 23. маја најдаље а сви рекрути који су издржали двомесечну наставу, да се упуте до 28. маја најдаље. Остало реконвалесцентно и неизвежбано људство такође, да се упућује на Халкидик по партијама, како буду издржале наставу од 2 месеца у Бизерти. Молим да и ви учините потребне кораке у овом смислу“.