Извештаји
Врховна команда примила је у току 8. априла ове важније извештаје:
Од војног изасланика у Италији
Бр. 349 од 6. априла
1) Италијански одред у Валони, јак је око 3 дивизије комбиноване из разних јединица, које су на главном војишту. Састав поднећу када се вратим у Врховну команду (види мој извештај № 343). Напуштање Валоне повукло би пад владе и изазвало би велико незадовољство у целој земљи, с тога је сигурно да ће се Талијани старати, да Валону одрже по сваку цену.
2) Не може се знати тачно какве су талијанске намере на Балканском полуострву, поуздано је то, да ће као и увек избегавати сваки ризик и могућност сукоба са Грчком“.
Бр. 350 од 6. априла
„Италијански Министар Војни дао је оставку под изговором да жели добити команду. Прави узрок неуспех код Драча и Врховне команде (веза мојих извештаја № 281, 292 и 310). Нов је министар војни ђенерал Мероне, ђ-штабни официр, до сада командант 14. корпуса“.
Од г. Министра Војног
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9555 од 7. априла
Г. Министар Унутрашњих дела писмом од 3. ов. мес. Пов. ОБр. 1312, доставља: „Од г. Д. Алимпића инспектора добио сам јуче следећу депешу из Солуна: Чарке на фронту Ђевђелија – Дојран продужује се и даље. О томе се јуче из француског штаба дискретно сазнало ово: да постоји уверење, да непријатељ још нема тешку артилерију и да су Французи избацили на фронт дивизије: 156. и 57. и дивизију маринске пешадије – остале су дивизије у резерви. Французи искоришћују одсуство непријатељске тешке артилерије и са својим тешким топовима руше непријатељске фортификационе радове“.
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9583 до 7. априла
Министарство Унутрашњих Дела писмом од 5 ов. мес. Пов. Бр. 1366 доставља следеће:
„Полициски инспектор из Солуна од 3. априла ове год. јавља ово:
„Бугаро – Немци, у јачини 400.000 људи отпочеће напад на савезнике од 10. априла. Први напад биће у правцу Драме и Еџивала. До овога времена Аустријанци имају заузети Валону из које ће сумарени ометати транспортовање наших трупа. Ово има да се провери“.
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9582 од 7. априла
Министарство Унутрашњих Дела писмом од 5. ов. мес. доставља извештај полициског инспектора из Солуна г. Алимпића садржине:
„У француском штабу постоји уверење, да ће одмах по доласку Српске војске у Солун, Талијани искрцати у Валони 100.000 војника, који ће бити упућени преко грчке територије, да се наслоне на лево крило Српске војске, која по плану будуће офанзиве има задатак да оперише у долини Црне реке.
У прилог овога наводим факт, да су неколико француских официра пре 10 дана отишли на Корчи ради студија комуникационих веза“.
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9556 од 6. априла
„Изасланик у Лондону писмом од 10. марта Пов. Бр. 342 доставља: „У овдашњем Министарству Војном, одељењу за снабдевање наше војске, кажу ми, да ће се по предлогу француске владе, све набавке за нашу војску вршити преко Француза, који ће се стално споразумевати са савезницима и међусобно распоређивати: шта ко од њих има да даје од потреба наших. Ово је, како ми веле, ради убрзавања опреме и правилнијег рада, да се не би дешавали случаји као и са серумом противу дизинтерије, кога је наше санитетско одељење тражило и од Енглеза и од Француза те се исти није могао добити у довољној количини на пијацама, пошто га је једна страна већ била свуда закупила – ангажовала, а друга страна о томе није ништа знала, те га је узалуд тражила да купи и мучила се, да тражене количине набави и пошаље. Даље вели ми, да ће се наша војска са Крфа пренети на Халкидиско полуострво, које ће се организовати као наша основица за предстојеће операције. Кад мисле да отпочну ово преношење не веле, или крију или и сами још не знају, али кажу, да ће сав број наше војске бити пренет у току једног месеца од дана од почетка транспортовања. Из овога, а и других разговора, видим, да журе да нашу војску употребе и ако се она још није довољно ни опоравила ни одморила од тешких и мучних маршева за тако дуго време њеног одступног марша. Ваља употребити сва средства, да би наша војска имала што дужи одмор, да би се како људи тако и стока опоравили и оснажили. Ову потребу ја овде доказујем и трудим се да их у то убедим. Овде мисле да ће убудуће енглески официри вршити послове наших административних официра, сигурно само у позадини војске (они веле наши ће официри вршити послове официра Војно – службеног корпуса, те с тога ја овако и разумем горње њихове исказе). О овоме јављам ради знања. Идућом лађом, која ће се кроз који дан кренути пренеће на Крф:
40 моторних кола, 40 чамаца за убрзавање укрцавања и искрцавања. Велики број ових купиће у Пиреји.
500.000 тона меса и поврћа; 1.000.000 тона сувог воћа; 70 тона кромпира; 40 тона соли; 25.000 гаћа; 25.000 кошуља; 1 амбуланта; 300 тона разног болничког материјала и 30 тона одела (ово шаље фонд за рањенике)“.
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9585 од 6. априла
„Изасланик у Лондону писмом од 18. марта Пов. Бр. 350 доставља:
У одељењу овдашњег Министарсва Војног за наше снабдевање сазнао сам за један део савезничких намера о употреби наше војске у будућим операцијама и то сматрам за дужност да доставим, мада је извесно да господин Министар о овоме има тачније сазнање из разговора са ђенералом Мондезиром.
Цене да има бораца наше војске око 126.000 војника. Од тога броја око 80.000 чини I. и II. позив који ће се здружити у дивизијама и образовати свега шест:
1) Вардарска дивизија (некадашња комбинована),
2) Моравска дивизија,
3) Дринска дивизија,
4) Дунавска дивизија,
5) Шумадиска дивизија,
6) Тимочка дивизија.
Трећи позив у јачини око 46.000 војника образоваће резерву.
Наша војска пренеће се у Солун или лађама или сувим, но то још није решено. Образоваће лево крило Француза: Французи центар а Енглези десно крило.
О формацији артилерије незнају ми ништа рећи, као ни о општем, укупном броју топова, нити колико ће артилерије бити у дивизији, јер веле, ово питање није још начисто изведено.
Свакој се дивизији придаје: полубатаљон пионира; три мостовне секције; једна болничарска чета јака 100 људи и четири пољске болнице.
За административне части незнају. Али судећи по једном ранијем узгредном разговору изгледа, да ће главно администровање наше војске вршити енглески официри.
За Коњичку дивизију веле, да ће бројати 1.800 сабаља, по 150 на ескадрон – 12 ескадрона. Ову намеравају да пошаљу одмах у Солун.
У Солуну ће бити наша војска улогорована код Кари Буруна и Базилика.
Ово што сам чуо желео сам да проверим у оперативном одељењу и да из ближе сазнам намере Енглеза о употреби наше војске као и времену, кад ће да је покрену у Солун?
Они знају, да је намера да се наша војска пренесе у Солун и отуда са савезницима предузме офанзива, али када ће то бити не знају, пошто то зависи од ђенерала Жофра. У овом истом смислу казао ми је и овдашњи француски војни изасланик.
У Министарству сам молио да воде бригу, да је наша војска при вишемесечном повлачењу физички преморена, а како је још и нехрањена да је изнурена, те да би била погрешка не дати јој потребан одмор за потпуно опорављање од ванредних напора, мука и изгладнелости, пошто она тада неби била ни могла да произведе оно дејство које се од ње очекује, према ономе што је она показала да је кадра учинити у ранијим ратовима.
Увиђају моје разлоге и налазе их за оправдане, али веле до то зависи од Жофра.
У одељењу за снабдевање рекоше ми, да је Есад паша тражио исплату што је, не знам где и којом приликом хранио Српску војску. При овоме је рачунао камату 11 %. Енглези су готови да му исплате, али то не могу да изврше јер не знају где је и распитују се.
Кажу, да Есад паша има у овдашњим банкама око 5 милиона свога новца“.
Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9534 од 7. априла
Наш војни изасланик из Париза писмом од 18. пр. месеца Пов. Бр. 300 доставља:
„Част ми је поднети следећи рапорт о промени француског Министра Војног.
До 18. марта 1916. године био је Министар Војни дивизиски ђенерал Галиени.
Ђенерал Галиени дошао је за Министра пре 6 месеци, сада је одступио што је јако болестан.
Ово је одступање Министра војног у ово време незгодно дошло, нарочито у времену битке око Вердена, и може се разно коментарисати, ну узрок је болест ђенерала Галиена.
Ђенерал Галиени био је један од најстаријих ђенерала Француске војске; прави војник, веома популаран у војсци; који је врло добро стајао са Врховним Командантом Француске војске ђенералом Жофром. Од врло је велике важности: да влада потпуна хормонија између Министра Војног и Врховног Команданта, а та је хармонија била потпуна између Жофра и Галиениа, пошто су они били одавно добри познаници на послу, јер када је ђенерал Галиени био Гувернер Мадагаскара, он је тражио тадањег пуковника инжињерије Жофра, да уреди острво. Те тако су обојица дуго били заједно.
Од почетка рата до данас ово је четврти Министар Војни. Први је био народни посланик Месими, који је био активни официр, свршио је Ст. Сир, изашао је из војске као капетан и био је у војсци резервни капетан. Он је био Министар Војни када је објављен рат Немачкој.
Министар Војни Месими одступио је после 6 месеци од почетка рата; отишао је у војску, дотерао је до чина потпуковника и пре неколико месеци лако је рањен у Елзасу.
Други је био Министар Војни, народни посланик Миљеран, по професији адвокат. Он је био Министар Војни, пред ђенералом Галиени.
Врло су добри односи били између Министра Миљерана и ђенерала Жофра.
Војска је била задовољна са Министром Миљераном.
Трећи је Министар Војни био ђенерал Галиени, а четврти је дивизиски ђенерал Рок. Рођен 28. децембра 1856. год. у јужној Француској.
Ђенерал Рок не воли много да говори, миран, хладан. Сада му је 60 година.
Ступио је у Политехничку школу 1873. године, и изишао је као први по рангу 1875, као инжињерски потпоручник. Исто као и ђенерал Жофр, који је нешто старији од њега.
Одмах у почетку отишао је у Алжир, где је провео 6 година под шатором.
Године 1882. произведен је у чин инжињерског капетана; 1888. био је као капетан у Тонкину, придат експедицији адмирала Курбе. Тада је ту био и ђенерал Жофр као инжињериски мајор, као начелник инжињерије експедиционог кора; 1892. год. капетан Рок био је придат колони Дод, која се кретала противу Абоме, престонице Дахоме. У овој врло мучној експедицији садањи Министар Војни учинио је врло велике услуге, где је хтео и живот да изгуби, 25. ХII. 1892. год. буде погођен зрном усред трбуха, но неким срећним случајем зрно удари у опасач где се задржи, и капетан Рок буде само контузован. Тада је експедиција те колоне Дод била врло мучна, јер се кретала кроз земљиште, где није било воде, и мало је фалило, те да сви људи помру од жеђи.
Но после славних успеха, колона Дод се вратила у Француску 1892., када је капетан Рок унапређен у чин мајора.
Као мајор остао је неко време у Версаљу, одакле је послат на Мадагаскар као мајор, где је служио под командом пуковника Жофра који је добио задатак да утврди Дијего – Сиарез. Тада је садањи војни Министар ђенерал Галиени био гувернер острва Мадагаскара.
Ту је био и похваљен од стране ђенерала Галиениа оваквом наредбом:
„Мајор Рок, начелник инжињерије, пошто је проучио железничку пругу од Саматава до Тањариве, исту је израдио, и тиме олакшао трговину у нашој новој колонији“.
Тада су постојали најбољи односи између мајора Рока, пуковника Жофра и ђенерала Галиени. И доцније ђенерал Рок увек је са поштовањем говорио о својим претпостављеним старешинама са Мадагаскара.
На Мадагаскару мајор Рок добио је чин потпуковника.
Врло је интересантно, да је тада под командом потпуковника Рока био мајор Мондезир, садањи дивизиски ђенерал и председник Француске мисије код Српске војске на Крфу.
Дакле тада су били заједно на Мадагаскару: Жофр, Галиени, Рок, Мондезир и садањи ђенерал Листеј, који је командовао експедиционом коњицом.
По нас је од интереса, што се садањи Министар војни ђенерал Рок, Врховни Командант ђанерал Жофр, и председник Француске мисије код Српске војске ђенерал Мондезир, врло добро познају.
Године 1906. пуковник Рок је постао бригадни ђенерал, а доцније је постао начелник инжињерије у Министарству војном, где је заменио ђенерала Жофра. Том његовом одељењу тада је придато и ваздухопловно одељење.
Ђенерал Рок је тај, који је био први начелник ново устројеног ваздухопловног одељења. Доцније је био инспектор ваздухопловства и 1910., 1911. и 1912. год. он је формирао ваздухопловне флоте и дао основа садањој формацији, коју су доцније и Немци копирали.
За време овога рата ђенерал Рок се такође одликовао као командант. Прво је био командант 12. корпуса (од почетка рата до Марне), а после командант I. армије; 1. јануара 1916. год. добио је велики крст Легије Части са оваквом мотивацијом:
„Одликовао се као командант корпуса, којим командује од почетка рата, личном храброшћу; са јаким личним упливом на корпус, којим командује. Доцније као командант једне војске, продужио је да се одликује свим оним врлинама интелигенције, које красе једног одличног војника, који има само пред очима своју дужност“.
Одликован је за време овога рата и ратним крстом са палмом.
Долазак ђенерала Рока за Министра Војног врло је лепо примљено у целој Француској, како у војсци тако и у грађанству.
Ево шта доноси у главном о њему журналистика:
„Велики пријатељ Министра који одлази, а интиман главнокомандујућем ђенералу Жофру, ђенерал Рок је нарочито изабран за Министра Војног, да заузме ово врло важно место, јер као одличан службеник, способан војсковођа, опробан инжињериски официр, стари инспектор ваздухопловства, вероватно врло добро познаје сва административна питања, којима ће се бавити као Војни Министар.
Треба додати, да је ово врло велика жртва, да се прими за Војног Министра, један опробан ратник, који оставља своју команду и долази на једно место пуно брига и незгода. Али ово је Жртва за Отаџбину.
Потпун џентлмен, изванредно учтив, који своје мисли исказује: отворено и јавно, у правом је смислу један војник“.