Извештаји
Врховна команда примила је у току 9. јуна ове важније извештаје:
Од г. Министра Војног
Ф. Ђ. ОБр. 317 од 30. маја
„Војни изасланик у Лондону писмом од 9. марта ове године Пов. Бр. 435 доставља:
Јуче је, као на годишњицу пропасти „Лузитаније“, антинемачка лига извршила једну демонстрацију. Овој лиги придружили су се и наши Срби, као и други Југословени. Осим Срба и Чеха говорили су Енглези и манифестовали јаке симпатије за Србе и Србију. Из дана у дан опажа се, да обавештења енглеског народа преко наших људи послатих амо из Србије као и Југословена имају све јачег утицаја. Оно што се у своје време пропустило да учини, а што су Бугари увек чинили, данас се енергично са успехом ради. Енглески народ, који је био потпуно необавештен о српском народу и његовим културним особинама, почиње да се буди и његове симпатије за нас бивају све јаче. Пропагандом на јавним местима и скуповима не само у Лондону него по унутрашњости Енглеске новинарским чланцима најугледнијих енглеских листова у чије су редакције успели да буду примљени наши људи, у приватним угледним домовима, преко наших енглеских пријатеља и свим другим начинима, успело се да се за невероватно кратко време врло енергичног рада упознаду Енглези са Србима и да се за нас заинтересују. Овоме су много допринели и многобројне енглеске санитетске мисије које су код нас биле и донеле овде најлепше успомене, те данас и они свуда говоре о храбрости наше војске, о ванредној честитости нашега народа, о лепоти наше отаџбине, о култури наших официра и осталих људи са којима су долазили у додир, те на тај начин буде симпатије и других за нас. Карактеристично је за израз симпатија према нама и овај догађај: У уторак 26. овог месеца даваће се у првом Лондонском позоришту представа у корист Срба под протекторатом саме Енглеске Краљице Александре, многих других принцеза а и под протекторатом нашег Престолонаследника Александра. Ово са успехом покренуто друштво мора се одржати свима начинима и не само дозволити да опада, него потенцирати све јаче и јаче, да би се врло драгоцене симпатије њихове очувале и боље још развиле. Главно је, да се Енглези све више и више спремају, да до успешног завршетка у рату истрају“.
Ф. А. ОБр. 436 од 1. јуна
„Министарство Иностраних Дела са Пов. Бр. 3447 доставља, да му овдашње талијанско посланство нотом својом од данас потврђује наименовање ђенералмајора г. П. Маркоа за војног аташеа при талијанском посланству. О овом наименовању био је председник Министарства г. Н. Пашић усмено извештен од стране талијанског министра барона Сквитиа и доцније је овом наименовању следовао агреман Српске Владе“.
Ф. Ђ. ОБр. 322 од 8. јуна
„Његово Краљевско Височанство Престолонаследник сагласио се, да се део људства наше железничке команде стави на расположење ђенералу Сарају ако га затражи за помоћ и експлоатацију пруге Солун – Лерин. Молим и у будуће тражити одобрење Њ. Краљ. Височанства Престолонаследника у питању стављања наших трупа на расположење ђенералу Сарају. Јавите, да ли Грци поздрављају француске и енглеске официре“.
Наређења (извештаји) Врховне команде
ОБр. 1303
Његовом Краљевском Височанству Престолонаследнику Александру – Крф
„Ђенерал Сарај рекао ми је јуче, да је тражио, да нам се што пре испошаље сва артилерија и коњи. Пуковник Души нагласио као своје мишљење, али ја држим, да му је Сарај наредио: Да би целисходно било, да се једна наша дивизија снабде пре осталих са артилеријом и свима осталим потребама, па да се истури на границу, а затим остале редом да се снабдеју. Одбио сам ову представку. Јуче ми рече Сарај, да су добровољци, који нису хтели с нама ратовати тражили, да им да црногорске кокарде и он им је дао. Доказивао сам му, да им неби требало дати, пошто су то махом Херцеговци, Босанци и Бокељци а не Црногорци, али је он остао при своме. Неки Хајдуковић представља се као делегат Краља Николе и Црногорске Владе и посредује између ових добровољаца и Француза. Грчки официри и војници сада слабије поздрављају француске и енглеске официре него пређе“.