А) Одсудан прелаз V. армије преко Дрине
„Прелаз Дрине на фронту Зворник – Бијељина, био је један од најтежих задатака, јер се вршио на очиглед српских трупа.
Главни рукав Дрине на овом фронту широк је 200 – 300 корака, а дубок 2 – 6 метара. Многобројни споредни рукави Дрине варирају по ширини 100 – 150 корака. Обале су, како код главних тако и код споредних рукава, стрме, роне се и високе су 4 – 5 метара. Долина реке Дрине широка је 2 – 4 километра, а приликом плаховитих киша изложена је великим поплавама, које, често пута, утичу да рукави Дрине мењају своје првобитно корито. Пошумљена обала, као и врбљак са високим стабљикама на острвима Дрине, омета сваки преглед српске обале и знатно ограничава поље ватреног дејства, а српским трупама омогућава заклон од ока, а тиме и од метка. Сем тога, при изради појединих колонских путева, треба много крчити грање и жбуње на путу. Ово пак, у вези са честим прелазима рукава Дрине и подводних места, јако одужава колоне приликом прелаза реке“.
„Командант V. армије ђенерал Франк рачунао је, да ће при самом прелазу Дрине, и одмах по извршеном прелазу и пењању на висове код Љешнице и Лознице, као и у даљем наступању ка висовима код Текериша, имати да савлада отпор половине једне српске дивизије. Према овоме, командант V. армије издаје заповест за прелаз Дрине. По овој заповести:
8. корпус добива задатак, да 12. августа зором изврши прелаз северно од Јање близу Амајлије и да наступа ка висовима источно од Љешнице тако, да бочним нападом са севера потпомогне извршење прелаза 13. корпуса према Лозници.
13. корпус добива задатак, да 12. августа зором предузме прелаз Дрине јужно од Јање код Батара и Козлука и да уз садејство 8. корпуса овлада Лозничким положајима.
42. хонведска пешад. дивизија добива задатак, да наступа преко Зворника, обема обалама Дрине ка Љубовији, те да на случај потребе узме учешће у операцијама VI. армије.
За везу са II. армијом, чији су делови 12. августа имали да заузму Шабац, одређен је одред ђенерала Летовског у јачини: 1 ескадрон и 3 ландштурмска батаљона. Овај је одред стављен под команду команданта 8. корпуса.
Пошто сав понтонски материјал још иије стигао на Дрину, то је наређено, да команданти корпуса израде одмах само по један понтонски мост.
1. Прелаз 8. корпуса код Амајлије. – У зору 12. августа отпочели су предњи делови 8. корпуса, пребацивање преко Дрине на острво Осмин шиб (Самуровића ада), у циљу подизања понтонског моста. Пребацивање појединих делова наишло је одмах на јак отпор српских трупа, али у пркос свега овог, извршен је прелаз преко главног рукава Дрине и делови 102. пешад. пука стигли су већ у 7 часова на острво Осмин шиб према Самуровића колибама. Покривеност овог острва густим врбљаком и готово непролазним жбуњем, а местимице и са високим кукурузима, давала је одличну прилику многобројним српским одељењима пешадије и четника за одбрану, те је у многоме било отежано наступање пребачених на острво аустриских одељења. На сваком кораку наилазило се на српска одељења, која се нису могла ухватити и која су гађала и иза дрвета и са дрвета тако, да се успело тек око подне очистити ово прилично велико острво од српских одељења.
И поред велике врућине овога дана, наступање аустриских одељења било је са несаломљивом вољом за напад, али се српска одељења и четници зауставише иза споредног рукава Дрине на одличном положају на десној обали реке. Ширина овог рукава није много уступала ширини пређеног главног рукава Дрине. Но срећом нашао се један газ, преко кога 2 батаљона 102. пешад. пука, којима је био придат ђенералштабни приправник поручник Ловрић, навалише на српска одељења, протераше их са положаја и омогућише постављање понтонског моста и преко овог споредног рукава Дрине. Али, услед тактичких и техничких тешкоћа, подизање моста ишло је врло споро тако, да је претходница 9. пешад. дивизије тек у 20 час. прешла на десну обалу Дрине. Главнина ове дивизије и одред ђенерала Летовског заноћише 12./13. августа на острву Осмин шиб.
21. ландверска дивизија, концентрисана на простору Жупања – Брчко – Јемена на обема обалама Саве, имала је у току 11. и 12. августа напорне маршеве ка Амајлији, где је стигла на преноћиште 12./13. августа.
2. Прелаз 13. корпуса код Батара. – Јак отпор, који су Срби давали првим одељењима 13. корпуса при прелазу Дрине код Батара (ада Курјачица), учинио је, да су тек у 13 час. прешли Дрину 7 батаљона 36. пешад. дивизије. И поред озбиљне борбе успело се са подизањем моста тако, да је у вече цела 36. дивизија прешла Дрину и заноћила 12./13. августа на простору између Дрине и с. Шор, на положају, који је имао улогу мостобрана. Услед високог стања воде није се испунила нада, да ће деснокрилна колона 13. корпуса (13. пешадиска и 11. брдска бригада) моћи искористити газ код Козлука, те је и ова колона морала прелазити на истом месту где је прешла и лева колона (36. пешад. дивизија). Услед овога, деснокрилна колона враћена је ка мосту код Батара, где је на левој обали Дрине заноћила 12./13. августа“.
Б) Демонстративан прелаз делова II. армије преко Саве
1. Прелаз делова 29. пешад. дивизије код Митровице. – „Командант II. армије коњички ђенерал Бем Ермоли упутио је преко Саве у Мачву делове 29. пешад. дивизије, који су 12. августа зором прешли Саву код Митровице и готово без икаквог отпора заузели српску Митровицу и села: Ноћај, Шеварице и Дреновац“.
2. Прелаз делова 31. пешад. дивизије код Шапца. – „Под командом ђенералмајора фон Дани, 44. пешад. пук 31. пешад. дивизије 4. корпуса извршио је зором 12. августа прелаз Саве код Кленка и после незнатне борбе заузео Шабац“.
3. Прелаз делова једне бригаде 7. корпуса иа аду Циганлију. – „Делови једне бригаде 7. корпуса, која је била концентрисана код Баваништа у Банату и држала простор од Земуна до Панчева, прешли су 12. августа на аду Циганлију код Београда и заузели је“.
Напомена. По српским податцима Аустријанци су овога дана покушали да заузму аду Циганлију, пребацивши једно слабије одељење, али га је протерала наша посада на овој ади.