А) Дејства III. армије
1. Инструкција команданта III. армије за одбрану границе
Командант III. армије ђенерал Павле Јуришић – Штурм, још 3. августа издао је следећу инструкцију за одбрану границе:
Командант Дринске дивизије II. позива са својим Шабачким и Лозничким одредом има задатак да брани, прво прелаз преко Саве и Дрине на простору од утока реке Вукодраже у Саву па до Зворника на Дрини, а затим да штити правце који са фронта Шабац – Лозница – Зворник воде ка Ваљеву.
Пошто непријатељ може узети иницијативу у избору места за прелаз, то одбрана треба да буде маневарска. У томе циљу препоручити командантима одреда, да држе јаче резерве и да их тако поставе, да могу брзо отићи тамо где буде било потребно. На случај пак принудног одступања, Лознички одред ће то чинити долином Јадра базирајући на положаје у висини: Јаребица, Завлаке и Осечине. Шабачки одред вршиће повлачење тако, да базира на линију: Текериш – Михаилов гроб – Столице (280). Поједине колоне, у овом случају имају одржавати међусобну чврсту везу, тако да се могу узајамно помагати, нарочито кад се укаже прилика, да се непријатељ нападне у бок.
За случај одбране, главни армиски положај биће на линији: Совачки кик – Орловац – Главица – Јолина бреза – Јаутина – Близоњски висови – Караула – Степање.
Утврђивање на граничном фронту вршити брзо и енергично, а уз то вршити рекогносцирање и удобних места за прелаз Дрине и Саве“.
„Командант Обреновачког одреда има задатак, да брани прелаз преко реке Саве од утока реке Колубаре до утока реке Вукодраже, а затим да штити правац Обреновац – Уб – Ваљево. У циљу маневарске одбране, држати јачу резерву западно од Обреновца. На Скелу обратити нарочиту пажњу. У случају принудног повлачења, то чинити правцем Уб – Ваљево, базирајући на Убске положаје, где ће одред бити прихваћен нашим трупама“.
„Командант Љубовиског одреда има задатак, да брани прелаз преко Дрине на одсеку од Љубовије до Узовнице, а затим да штити правац Љубовија – Прослоп – Ваљево. Нарочиту пажњу обратити на утврђивање Прослопа, који се, због своје важности, не сме напустити без изричног наређења“.
„Командант допунског батаљона 5. пешад. пука II. позива на Дебелом брду има задатак, да одржава везу са Ужичком војском и да брани правац Дебело брдо – Ваљево. Нарочиту пажњу обратити на утврђивање Дебелог брда, које се, због своје важности, не сме напустити без изричног наређења“.
2. Одбрана прелаза преко Дрине на фронту Лозничког одреда код аде Курјачице
(ПРЕМА БАТАРУ). – Распоред. У очи дана прелаза Аустријанаца преко Дрине код аде Курјачице према селу Батару, распоред Лозничког одреда био је овакав:
Десни одсек, од Пејине до Јеринића аде закључно:
1 вод коњице Дринске дивизије II. позива;
1 батаљон 5. пешад. пука II. позива;
1 батаљон 5. пешад. пука III. позива;
2 брзометна пољска топа;
2 Дебанжова пољска топа.
Леви одсек, од Јеринића до Зеленице аае закључно;
3 вода коњице Дринске дивизије II. позива;
3 батаљона 5. пешад. пука II. позива;
1 батаљон 5. пешад. пука III. позива;
2 брзометна пољска топа;
10 Дебанжових пољских топова.
Напомена. Лознички одред није имао никакву одредску резерву, те су оба његова одсека дејствовала самостално. Услед овога, у свима даљим дејствима, појављује се леви одсек као Лознички, а десни као Љешнички одред. Код Зворника је била деташована једна чета од левог одсека.
Утврђивање. До почетка аустриске офанзиве, поред стрељачких заклона за осигуравајуће делове на десној обали Дрине, израђено је и неколико утврђених група код Љешнице, Г. Добрића, Липнице, Руњана, Тршића и Кличевца. Већина ових група састојала се из по једног затвореног утврђења за посаду од једне чете и потребног броја стрељачких заклона.
Везе. Између команданта Лозничког одреда, који је био на Грнчарском гробљу и команданта Дринске дивизије II. позива у Завлаци, одржавана је веза телефоном и путем коњичких релеја. Између команданта Лозничког одреда, који је у ствари био само командант левог одсека и Љешничког одреда одржавана је веза помоћу ордонанаса. Исту такву везу одржавали су команданти и Лозничког и Љешничког одреда са својим предњим деловима, јер телеграфског материјала није било. Десно од Љешничког одреда око Прњавора, био је Јадарски четнички одред, те је преко њега одржавана веза са Шабачким одредом. Помоћу чете у Зворнику одржавана је веза са Љубовиским одредом.
Још 11. августа, командант Лозничког одреда приметио је јача груписања Аустријанаца између турског Шепка и Батара, те је очекивао прелаз Дрине још ноћу 11./12. августа на томе простору. Стога је још 11. августа у вече спустио један батаљон II. позива од Липнице ка липничкој механи, давши задатак команданту батаљона, да узме под своју команду и 2 чете III. позива, које се тамо налазе и предузме све мере за спречавање непријатељу прелаза преко Дрине на томе простору до доласка резерве. Команданту посаде код Лознице наредио је, да буде спреман упутити 2 чете ка липничкој механи, чим се нареди.
12. августа у 3.30 часова непријатељ је предузео прелаз преко Дрине код аде Курјачице, отворивши јаку пешадиску и митраљеску ватру. После кратког отпора, чете III. позива одступе назад, те је ватра убрзо престала.
Командант батаљона код липничке механе, креће батаљон у правцу пуцња, али како је ватра убрзо престала а још је била помрчина, изгуби оријентацију и оде погрешним правцем, избивши северно од аде Курјачице. Враћајући се уз Дрину ка ади Курјачици буде дочекан бочном ватром, те после кратког отпора одступи назад. Ово исто десило се и двема четама упућеним од Лознице ка липничкој механи.
Командант Лозничког одреда добивши извештај, да је непријатељ извршио прелаз преко Дрине код аде Курјачице и да су како чете III. позива тако и 1 ½ батаљон II. позива настрадали, видео је, да први део свог задатка не може извести, те се одлучи на извршење другог дела тј., да непријатељу спречава надирање долином Јадра. У овом времену није имао никаквих вести о стању Љешничког одреда. Стога наређује, да се трупе Лозничког одреда повуку ка главној линији одбране: Лозница – Липница – Г. Добрић; а да би омогућио извлачење предњих делова, који су водили борбу у одступању према ади Курјачици, упућује у том правцу коњички ескадрон (3 вода) II. позива у циљу задржавања непријатеља и прихвата одступајућих делова. Овај ескадрон убрзо је протеран непријатељском ватром од липничке механе ка селу Липници.
Пребачени непријатељски делови преко Дрине нису се даље кретали од липничке механе. Пребацивање свежих трупа продужавало се. Убрзо је подигнут и понтонски мост на Дрини код аде Курјачице, који се лепо видео са Грнчарског гробља, али се услед даљине није могао ставити под артилериску ватру.
Око подне, непријатељ је покушао слабијим одељењима напад на Обреж али је одбивен, те се ограничио на извиђање, упућујући патроле ка Лозници и Љешници. Иначе, непријатељ је вршио брзо утврђивање на, обема обалама Дрине око понтонског моста.
Око 16 часова, непријатељ је преко моста пребацио већ знатне снаге на десну обалу Дрине. Око 17 часова настало је потпуно затишје. У 18 часова, командант Лозничког одреда шаље овакав извештај команданту Дринске дивизије II. позива:
„Налазим се у тешкој ситуацији. Непријатељ надире у правцу долине Јадра. Наредио сам одбрану свога одсека. Бојим се неактивности мога десног крила (Љешнички одред), те да непријатељ не продре између мене и њега. Наредио сам команданту Љешничког одреда, да извести команданта Шабачког одреда о преласку непријатеља преко Дрине“.
Непријатељска снага, која је прелазила преко понтонског моста бројана је и рачуна се, да је до мрака 12. августа прешло 3 – 4 пука пешадије, 54 топа и 2 ескадрона.
Трупе Лозничког одреда заноћиле су 12. – 13. августа на линији: Г. Добрић – Обреж – Липница – Руњани – Тршића брдо, држећи са предњим деловима и Лозницу. Трупе Љешничког одреда, које се овог дана нигде нису ангажовале, заноћиле су 12. – 13. августа на линији: Гагино брдо – Шанац – Парлог (206) држећи предњим деловима и Љешницу. Јадарски четнички одред, преко кога је одржавана веза са Шабачким одредом, заноћио је око Прњавора.
3. Одбрана прелаза преко Саве и Дрине на фронту Шабачког одреда: код Шапца, Митровице и Самуровића аде (према с. Амајлији).
Распоред. У очи дана прелаза Аустријанаца преко Саве код Шапца и Митровице и преко Дрине код Самуровића аде према с. Амајлији, распоред Шабачког одреда био је овакав:
Десни одсек од утока реке Вукодраже у Саву до Вртачке аде закључно:
1 вод коњице Дринске дивизије II. позива;
3 батаљона 6. пука III. позива;
6 Дебанжових пољских топова.
Леви одсек од Вртачке аде на Сави до Самуровића аде на Дрини закључно:
1 вод коњице Дринске дивизије II. позива;
2 батаљона 6. пешад. пука II. позива;
1 батаљон 6. пешад. пука III. позива;
2 брзометна пољска топа.
Одредска резерва код Слепчевића:
2 вода коњице Дринске дивизије II. позива;
2 батаљона 6. пешад. пука II. позива;
2 брзометна пољска топа.
Обзиром на величину фронта Шабачког одреда (око 120 км.) и јачину, која је горе изнета, командант Дринске дивизије II. позива, на основу напред изнете инструкције команданта III. армије, наредио је команданту Шабачког одреда, да снагу десног одсека јаче групише између р. Добраве и Шапца, а снагу левог одсека да јаче групише између Црне Баре и Бадовинаца с тим, да једну чету држи код Митровице. Остали део фронта на Сави и Дрини да се јаче осматра, одржавајући везу десно са Обреновачким одредом, а лево преко Јадарског четничког одреда са Лозничким одредом.
Утврђивање. До почетка аустриске офанзиве, поред стрељачких заклона за осигуравајуће делове на десној обали Саве и Дрине, израђене су утврђене групе код Мишара и Јеленче на путу Шабац – Коцељево, и код с. Бадовинаца. Ове групе састојале су се из по једног отвореног утврђења за по једну чету и потребног броја стрељачких заклона.
Веза. Између команданта Шабачког одреда у Слепчевићу и команданта Дринске дивизије II. позива у Завлаци, одржавана је веза телефоном и путем коњичких релеја, а везе између команданта Шабачког одреда и његових команданата одсека одржавана је помоћу ордонанаса, јер телефонског материјала није било.
а) Одбрана код Шапца
Шабац је припадао десном одсеку Шабачког одреда. Посада Шапца састојала се од 1 чете III. позива, 2 Дебанжова топа, неколико жандарма и финанса. Одсечна резерва од 1 ½ батаљона III. позива и 4 Дебанжова топа била је на Мишару.
12. августа око 3 часа, Аустријанци су отворили јаку пешадиску и митраљеску ватру према Дреновцу и Шапцу, а у 4 часа обасули су Шабац артилериском ватром. Слаба посада Шапца дала ја слаб отпор и повукла се ка Мишару. Шабац је пао у 4.30 часова. Одсечна резерва на Мишару није била ангажована.
Одредска резерва из Слепчевића пошла је ка Јевремовцу под командом команданта Шабачког одреда, али није ангажована. Командант одреда, видећи да је Шабац пао, а немајући још никаквих извештаја од команданта свог десног одсека, одлучује се на извршење другог дела свог задатка, да брани правац ка Текеришу и Михајловом гробу, стога је одредску резерву повукао на Слатину.
Командант Дринске дивизије II. позива у Завлаци добио је извештај у 10.40 часова преко релејних станица, јер је телефонска веза са командантом Шабачког одреда била у прекиду. Извештај је гласио: „Непријатељ је потиснуо десни одсек Шабачког одреда и ушао у Шабац“. Убрзо је командант Шабачког одреда сазнао, да су Аустријанци прешли Саву и код Митровице и наступају ка Ноћају. Одмах затим добио је извештај од команданта левог одсека из Бадовинаца, да су Аустријанци јачом снагом прешли Дрину код Самуровића аде, да је упутио тамо вод брзометне артилерије и да се и сам са одсечном резервом креће тамо.
Тек у 16.40 часова добивен је први извештај од команданта десног одсека Шабачког одреда (писан у 13.45 часова у Лескића механи где су га послати ордонанси нашли.) Извештај је гласио:
„Непријатељ је после јаке артилериске, пешадиске и митраљеске ватре прешао Саву у 4.30 часова код стругаре (1 ½ км. узводно од шабачког пристаништа). Варош је брањена са једном четом III. позива, 2 Дебанжова топа, финансима и стражарима.
Повукао сам са Мишара 3 чете и 4 Дебанжова топа ка Јеленчи, а на Мишару сам оставио 3 чете и 2 Дебанжова топа. Са Јеленачког положаја наша је артилерија дејствовала, али је непријатељска надмоћнија, те сам топове повукао ка Церовцу. Чете ми овог часа стоје на Јеленчи, али ћу и њих повући на Церовац. Трупе на Мишарском положају још се држе.
Непријатељ стално бомбардује село Прхово и околне положаје. Решио сам, да се задржим на Церовцу и ту да дам јак отпор.
У Шабац, по чувењу, ушао је пук Маџара. У овом моменту пуцају топови ка Прхову и Мишару.
По заузећу Шапца Аустријанци се 12. августа нису даље кретали, већ су утврђивали ивицу вароши.
б) Одбрана код Митровице
Митровица је припадала левом одсеку Шабачког одреда. Посада је била само једна чета III. позива.
12. августа у 3 часа, Аустријанци су предузели прелаз код Митровице и после слабог отпора потисли су нашу посаду и заузели Митровицу. У току дана заузели су само неколико села у близини Митровице и допрли до Глушаца.
в) Одбрана код Самуровића аде (према с. Амајлији.)
Самуровића ада припадала је левом одсеку Шабачког одреда, али је према овој ади био и Јадарски четнички одред, који је одржавао везу између Шабачког и Лозничког одреда.
12. августа у 3 часа, Аустријанци су предузели прелаз на Самуровића аду (острво Осмин шиб), на коме је била наша посада од неколико одељења пешадије III. позива и неколико четничких одељења. Посада на Самуровића ади давала је снажан отпор цело пре подне, а затим се под навалом надмоћнијег непријатеља повукла на десну обалу Дрине, бранећи упорно прелаз Аустријанаца са Самуровића аде преко споредног рукава Дрине. Командант левог одсека Шабачког одреда упутио је из одсечне резерве 2 брзометна топа ка месту прелаза, а одмах затим довео је и одсечну резерву и давао снажан отпор непријатељу све до наступања ноћи, кад се по наређењу команданта Шабачког одреда повукао, прикупљајући све своје трупе код Беле реке.
Код Прњавора је остао само Јадарски четнички одред у непосредном додиру са непријатељем.
Пред вече 12. августа на целом фронту Шабачког одреда настало је затишје, тако да је и ноћ 12/13. августа проведена на миру. Шабачки одред заноћио је у овом распореду:
а) Трупе десног одсека на линији: Мишар – Драгојевац – Прхово са одсечном резервом код Церовца;
б) Трупе левог одсека на линији: Петковица – Липолист са одсечном резервом код Беле реке;
в) Одредска резерва код Слатине (205) са коњичким полуескадроном на линији: Слепчевић – Јевремовац.