А) Груписање V. армије за напад на љешничке и лозничке положаје
„Мада је прелаз V. аустриске армије преко Дрине 12. августа код Амајлије и Батара испао повољно, ипак је она на десној обали Дрине била господар само на местима прелаза реке. Висови на десној обали Дрине, којима се тежило овога дана, нису достигнути.
Српске трупе (по аустриским податцима) у јачини око 10 батаљона (у ствари је било 6 батаљона од којих 1 ½ батаљон доста растројен), држале су изнад Лознице јако утврђене положаје на линији: Руњани – Горњи Добрић“.
„У току 13. августа, 13. корпус је успео да се цео прикупи на десној обали Дрине према фронту Руњани – Г. Добрић, али је ту узалуд чекао на приближавање 8. корпуса, који је имао задатак, да са северозапада загрози јаким српским положајима на Видојевици. Узрок лаганог наступања 8. корпуса ка Видојевици лежао је у теренским тешкоћама, са којима су се трупе овог корпуса са тешком муком бориле. Пространа кукурузна поља, са кукурузом високим изнад висине човека, спречавала су сваки корак у напред и онемогућавала сваки преглед. Баровите ливаде, у којима су људи и коњи глибили, отежавале су покрет трупа у највећем степену. Под оваквим околностима било је потребно правити колонске путеве, не само за артилерију, већ и за пешадију, у чему се губило време.
Овоме треба још додати отпор српских четника, који су се појављивали и ишчезавали са брзином муње, а којима су све стазе и сви путеви били познати. Протеривање српских четника проузроковало је непрестане застоје и приморавало је предње трупе 8. корпуса да маршују у сталној борбеној приправности и да најпажљивије прегледају сав околни терен.
Најзад и страшна жега са оскудицом воде за пиће, рђаво је утицала на трупе.
На тај начин, тек 13. августа у вече, стигле су заморене трупе 8. корпуса у Ново Село и рејон северно од Љешнице тако да се присуство овог корпуса у околипи Љешнице није осетило код 13. корпуса ни 14. августа до подне“.
„Рачунало се, да су успешни прелази преко Дрине са V. армијом, у вези са успешним демонстративним прелазима преко Саве са деловима II. армије, морали на себе привући пажњу српске Врховне команде, те V. армија није смела дуго чекати на Дрини. Извешћа, која су стизала у штаб V. армије, наговештавала су да српска војска не мисли очекивати аустриску војску у пасивним положајима.
Јаче снаге, вероватно обе Дринске дивизије (I. и II. позива) биле су у наступању преко Ваљева. Једна дивизија, вероватно Моравска, била је у наступању ка Крупњу, а једна дивизија у наступању ка Шапцу“.
Б) Демонстративна дејства делова II. армије у рејону Шапца
„Одред ђенералмајора фон Дани, који је 12. августа без великог отпора са 44. пешад пуком заузео Шабац, појачан је у току 13. августа са 3 маршевна батаљона. Ове трупе поселе су ивицу вароши Шапца и образовале мостобран под заштитом артилерије пласиране на левој обали Саве. У току 13. августа завршен је понтонски мост преко Саве код Кленка.
Делови 29. пешад. дивизије, који су 12. августа прешли Саву код Митровице, допрли су у току 13. августа извиђачким деловима до пута и железничке пруге Шабац – Прњавор.
Одред ђенералмајора Летовског (3 ландштурмска батаљона и 1 ескадрон), који је 13. августа прешао Дрину код Самуровића аде, кретао се у току овог дана путем преко Змињака ка Шапцу и предњим деловима дошао у везу са деловима 29. пешад. дивизије“.